Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Obuka za aktivno traženje posla (1)

Somborski omladinski bum u partnerstvu sa Somborskim edukativnim centrom uputio je poziv mladima od 17 do 30 godina iz Sombora, Kule, Apatina i Odžaka na trodnevnu obuku za aktivno traženje posla.

Foto 9062Foto 8527U okviru ove obuke, učesnici će imati priliku da steknu tzv. prenosive veštine, kao što su komunikacijske veštine u poslovnom okruženju, pisanje CV-a i motivacionog i propratnog pisma, pravljenje ličnog akcionog plana, veštine timskog rada, aktivno traženje posla, kontaktiranje poslodavaca. Očekuje se da po završetku obuke polaznici postanu konkurentniji na tržištu rada i uvećaju šansu za zapošljavanje.
Zainteresovani nezaposleni mladi iz Zapadnobačkog okruga mogu se prijaviti za učešće u projektu najkasnije do srede, 24. avgusta u 18 sati popunjavanjem aplikacionog formulara na sajtu Somborskog edukativnog centra. Obuka će biti održana u Somboru od 26. do 28. avgusta. Za učesnike su obezbeđeni obroci, osveženje, materijal za rad, promo materijal, putni troškovi i smeštaj. Projekat „Mlad se promeni, za posao pokreni 2.0” finansira Ministarstvo omladine i sporta. Pošto se radi o projektu čiji je cilj smanjenje siromaštva dece i mladih, podržao ga je i Arigatou International.
triletrip @ Pon, 22.08.2016. 02:04
društvo konkurentnost mladi obuka sec sombor somborski edukativni centar somborski omladinski bum tržište rada zaposlenje
• Administrativna ušteda za privrednike

U ponedeljak je u velikoj sali Županije svečano pušten u rad elektronski registar administrativnih postupaka grada Sombora.

Foto 24219Foto 24220 Grad Sombor je kroz Optimus projekat pojednostavio određene birokratske procedure, a u tu svrhu ranije su usvojene nove i izmenjene stare gradske odluke. Predviđanja su da će ova reforma propisa privrednicima doneti uštede u administrativnim troškovima. Registar administrativnih postupaka je u rad pustila direktorka programa Optimus, Slađana Karavdić-Kočević.
- Popisali smo sve postupke, zatim ih reformisali u smislu smanjenja broja dokumenata i smanjenja rokova, na šta nam je, posebno, ukazala privreda, sa kojom smo imali stalne konsultacije. Krajnji rezultat je veća konkurentnost rada Gradske uprave grada Sombora i otvranje novih radnih mesta. Sa druge strane govorimo o uštedama koje privrednici ostvaruju na godišnjem nivou, a koje iznose, po nekin našim računicmama oko 3,5 miliona evra što u direktnim što u indirektnim troškovima - kazala je Slađana Karavdić-Kočević, direktorka Optimusa. Načelnica Gradske uprave Grada Sombora Irina Burka-Parčetić je izjavila da je u proces reforme propisa bio uključen veliki broj zaposlenih u gradskoj administraciji. Burka-Parčetić je kazala da se potpuno menja rad Gradske uprave i da se ide ka primeni evropskih standarda u pružanju usluga građanima i privrednicima.
Projekat „Unapređenje poslovnog okruženja na lokalnom nivou kroz regulatornu reformu” sprovode grad Sombor i Optimus - Centar za dobro upravljanje, uz finansijsku podršku Švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO), od aprila 2013. godine.
triletrip @ Uto, 24.02.2015. 02:23
društvo ekonomija grad sombor gradska uprava konkurentnost lokalna samouprava optimus privreda registar administrativnih postupaka sombor švajcarska
• Žitarice se sele na istok (2)

Studija o konkurentnosti poljoprivrede u regionu Subotica – Sombor – Kanjiža, koju je uradila organizacija SEEDEV, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) predstavljena je u Regionalnom edukativnom centru Poljoprivredne stručne službe Sombor.

Foto 23486Foto 23485 Studija je deo projekta „Analiza konkurentnosti poljoprivrede u 14 lokalnih samouprava u Srbiji kao preduslov i alat za privlačenje stranih direktnih investicija u prerađivačku industriju“, koji sprovodi SEEDEV. Cilj ovog projekta je podrška lokalnim samoupravama u kreiranju strategija, akcionih planova i mera koje su zasnovane na analizama poljoprivrednog sektora, te da se identifikuju oni segmenti poljoprivrede, koji će biti konkurentni u narednom periodu.
Goran Živkov iz SEEDEF-a je kazao da sa tržišta polako nestaju takozvani srednji potrošači, pa je sve karakterističnija situacija da se kupuje ili skupa roba ili jeftini proizvodi. Živkov je naglasio da se u predstojećoj deceniji i kod nas očekuju promene u poljoprivredi.
- Perspektiva je da Srbija za 10-15 godina neće proizvoditi žitarice, a taj posao će preuzeti Ukrajina i Rusija, koje imaju još mnogo zemljišta pogodnog za poljoprivrednu proizvodnju, ali neobrađenog. Srbija će morati da se preorjentiše na proizvodnju kakva danas postoji u Evropskoj uniji. Mi sada koristimo nespremnost Rusije i Ukrajine za proizvodnju žitarica. U svetskim razmerama Vojvodina je mala površina za poljoprivrednu proizvodnju, pogotovo ako se osvrnemo na Aziju, gde proizvodnja nenormalno raste i ima velikog uticaja na tržište. Danas nije nenormalno da u srpskim supermarketima zateknete recimo šargarepu iz neke daleke azijske zemlje – rekao je Goran Živkov. On je kazao da su kod nas poruke države konfuzne u pogledu poljoprivrede i ukrupnjavanja zemljišta, jer će poljoprivredna gazdinstva i dalje ostati okosnica domaćeg agrara. Živkov je rekao da u Srbiji raste izvoz semenske robe, kao i da je naša država najmanji uvoznik mesa u Evropi, ali da uvozimo velike količine mesnih prerađevina.
Ivana Dulić-Marković, ekspert SEEDEF-a i bivša ministarka poljoprivrede, kazala je da od tri analizirane opštine, Sombor raspolaže sa najviše obradivih poljoprivrednih površina, a sa brojem između osam i deset hiljada prednjači i u broju poljoprivrednika i poljoprivrednih gazdinstava. Prema podacima koji su predstavljeni u Somboru, oko 10 odsto gazdinstava ima preko 20 hektara poljoprivrednih površina, a gaji se više svinja nego u prosečnim opštinama u Srbiji.
- Sombor je konkurentan sa jagodičastim i koštičavim voćem, žitaricama i industrijskim biljem, i u tom segmentu je zabeležen rast proizvodnje. Najviše se gaji šećerna repa i suncokret. Subotica je jaka u proizvodnji jabuka, žitarica i industrijskog bilja – kazala je Ivana Dulić-Marković. Ona je dodala da je subotičko voćarstvo, konkretno uzgoj jabuka, u opasnosti zbog orjentisanosti na jedno tržište, odnosno Rusiju.
- Da bi se eliminisala ta pretnja po subotički region, potrebno je primeniti nove sorte i tehnologiju u voćarstvu, što se već čini u Riđici i nekim drugim mestima u okolini Sombora, pa se ti proizvodi više izvoze u Evropsku uniju nego u Rusiju – kazala je Ivana Dulić-Marković. Ona je rekla da na teritoriji Sombora dobar trend ima i povrtarska proizvodnja, pogotovo mrkve. Upoređujući poljoprivredu Holandije i Srbije, Ivana Dulić-Marković je kazala da ta zemlja-članica EU po hektaru proizvodi 40-50 hiljada evra, dok je u Srbiji to svega 500-600 evra po hektaru. Razloga za to je mnogo, od istorijskog razvoja države do toga da Holandija dosta poljoprivrednih proizvoda uvozi, pa im dodaje vrednost na više načina: preradom, pakovanjem, skladištenjem, itd. i tako ostvaruje veći profit. Ona je kazala da se šansa krije i u uzgoju živine, jer evropsko tržište troši sve više piletine.
triletrip @ Sre, 03.12.2014. 01:20
agrar analiza goran živkov ivana dulić marković kanjiža konkurentnost poljoprivreda poljoprivredna stručna služba sombor seedef sombor subotica usaid