Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Zabranio migrantu da sedne na mesto

Večeras je objavljeno da jedan mladić u autobusu za Sombor, nije dozvolio migrantu, sa kupljenom i numerisanom kartom, da zauzme svoje mesto u autobusu.

Foto 25439Incident se završio tako što je migrant nastavio putovanje sedeći na stepenicama autobusa. Očevici su za portal Autonomija ispričali da je migrant star oko 25 godina krenuo da sedne na svoje mesto, ali mu je mladić koji je već tu sedeo rekao da ne može da sedi tu na šta je migrant je, pokazao kartu, za to sedište. Mladić je, kako se navodi, ponovio da ne može da sedne. Migrant je pomoć potražio od vozača, ali ovaj nije reagovao, pa je migrant u nastavku puta sedeo na stepeništu kod vrata autobusa - rekao je očevidac. 
Komesarijat za izbeglice i migracije je u odgovoru SOinfo.org portalu, naveo da se 18. februara u Prihvatnom centru u Somboru nalazilo 234 lica, te da, što se tiče kapaciteta, Centar u Somboru funkcioniše bez ikakvih smetnji. Komesarijat za izbeglice i migracije je naveo da nije nadležan za lica koja borave van azilnih i prihvatnih centara. - Osim podatka da mađarske vlasti primaju dva lica dnevno, radnim danima, u tranzit zone na svojoj granici, nakon čega oni ulaze u azilnu proceduru, Komesarijat ne poseduje podatke ni o kakvim legalnim prelascima migranata u Hrvatsku i Mađarsku, pošto se uglavnom radi o osobama koja ne poseduju odgovarajuće putne isprave i dozvole - piše u odgovoru. Preporučeno nam je da se za pitanja oko ilegalnih prelazaka granice obratimo Ministarstvu unutrašnjih poslova - Uprava granične policije, zaduženoj za kontrolu i čuvanje granice.
Nadležni u KIRS su naveli da u centrima za azil i prihvatnim centrima širom Srbije boravi 5.484 lica, kao i da je procena da se van centara nalazi još oko 800 lica. - Migracije su veoma nepredvidiv proces. Ono što je očigledno je činjenica da ubedljivo najveći broj migranata koji se nalazi na teritoriji naše zemlje ima i dalje čvrstu nameru da nastavi putovanje ka državama Evropske unije - piše u odgovoru Komesarijata za izbeglice i migracije.
savamajstor @ Pet, 21.02.2020. 07:30
autonomija.info azilna procedura centri za azil društvo komesarijat za izbeglice i migracije migranti ministarstvo unutrašnjih poslova prihvatni centar sombor uprava granične policije
• Hrvatska, BiH i Mađarska „guraju” migrante u Srbiju

- U Srbiji je ove zime od 6.500 do 7.000 migranata, što je najviše od zatvaranja balkanske rute u martu 2016. godine, a najbrojniji su iz Avganistana i Pakistana, potom Irana i Iraka, i država severne Afrike - preneo je N1 navode Politike.

Foto 25439Prestonički dnevni list navodi da je prema procenama državnog Komesarijata za izbeglice i migracije, u Srbiji oko 6.500 migranata, a da sličan broj, oko 6.600 lica, predočen i u izveštaju UNHCR-a. Centar za pomoć tražiocima azila kaže da je u Srbiji najmanje sedam hiljada migranata. Sadašnje jezgro migranata u Srbiji, kako navodi list, ne puni se samo prilivom iz Grčke, preko Severne Makedonije ili Albanije, već i povratnim talasima iz Hrvatske, BiH i Mađarske. Politika navodi da se radi o takozvanom „izgurivanju”, metodi koju primenjuju policijske i pogranične službe susednih zemalja. Pišu i da su međunarodne humanitarne organizacije dokumentovale slučajeve lančanog izgurivanja - iz Slovenije u Hrvatsku, iz Hrvatske u BiH, a odatle u Srbiju. Takvom metodom je, kako se navodi, prema podacima Centra za pomoć tražiocima azila, od januara do sredine septembra 2019. godine iz okolnih zemalja izgurano 1.256 migranata. Najviše iz Hrvatske i Mađarske. Procenjuje se da duž granice Mađarske, Hrvatske i BiH ima oko hiljadu migranata koji vrebaju priliku za ilegalan prelazak
Svetlana Palić iz Komesarijata za izbeglice i migracije rekla je da je od marta 2016. godine u prihvatnim centrima u Srbiji boravilo između 2,5 i 3,5 hiljade migranata. Sada ih je oko 5,5 hiljada. Prema njenim rečima, ukupni kapacitet 17 centara je oko 6.000 mesta, s tim da se može obezbediti i koja stotina više. Problem je što, pa njenim navodima, migranti izbegavaju smeštaj u centrima u Preševu, Beloj Palanci ili Pirotu jer žele da budu bliže granicama EU kroz koje očajnički traže prolaz.
SOinfo.org se u nekoliko navrata, pa i tokom večeri, obratio komesarijatu za izbeglice i migracije sa pitanjima vezanim za situaciju u Somboru, ilegalnim i leganim prelascima migranata na teritoriju Evropske unije, konkretno u Mađarsku i Hrvatsku. 
Izvor: N1info | savamajstor @ Sre, 19.02.2020. 08:00
bosna i hercegovina centar za pomoć tražiocima azila društvo hrvatska izgurivanje komesarijat za izbeglice i migracije mađarska migranti politika prihvatni centar sombor svetlana palić unhcr
• Dačić uručio ključeve izbegličkim porodicama

Porodice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine sa prebivalištem na teritoriji Sombora useliće se u novoizgrađenu zgradu sa 40 stanova na Novoj Selenči.

Foto 37245 Ukupna vrednost izgradnje stambene zgrade iznosila je 856.694 evra. Grad Sombor je obezbedio zemljište i prateću infrastrukturu, a finansijska sredstva obezbeđena su iz donatorskog Fonda Regionalnog stambenog programa. Trideset stanova namenjeno je za otkup/zakup, a deset za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima. Zgrada je izgrađena u okviru Potprojekta četiri Regionalnog stambenog programa Republike Srbije kroz koji se obezbeđuju stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodice. Prvi potpredsednik Vlade, ministar spoljnih poslova i predsednik Komisije za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica Ivica Dačić istakao je da su kroz Regionalni stambeni program Srbija i Evropska unija ostvarili izuzetnu saradnju, te uputio poruku mira i nade. Dačić je naveo da još uvek postoje mnoga teška i otvorena pitanja u odnosu sa našim susedima, da se još traga za nestalima i da još uvek mnoge porodice čekaju odgovore o sudbini svojih najmilijih.
Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je izrazila veliko zadovoljstvo što što će 40 porodica trajno rešiti svoje stambeno pitanje. - Imamo jasan plan kako je konačno moguće rešiti sva do sada nerešena i otvorena pitanja izbeglih lica, počevši od poboljšanja položaja svih onih koji su se već integrisali, do jasnog rešavanja svih otvorenih pitanja onih koji još uvek čekaju na neko svoje rešenje - rekla je Golubović. Prenela je da su tokom realizacije nastojali da budu maksimalno otvoreni prema potrebama sugrađana, da izabrana lokacija bude prijatno mesto za život i da pored svega onog što život čini kvalitetnim, njihova egzistencija bude nesumnjivo obezbeđena na teritoriji našeg grada. Uručenju ključeva prisustvovali su Brigita Kuhar, menadžerka u Delegaciji EU, Andrei Kazakov koordinator UNHCR-a, Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije, Duško Ćutilo direktor Fonda za pomoć izbeglicama, te regionalni koordinator pri američkoj ambasadi SAD Timoti Svit i Ružica Banda, savetnica na programu ljudskih prava u Misiji OEBS.
savamajstor @ Sub, 25.01.2020. 00:00
andrei kazakov brigita kuhar delegacija eu društvo dušanka golubović duško ćutilo fond za pomoć izbeglicama ivica dačić izbeglice klkjučevi komesarijat za izbeglice i migracije misija oebs potprojekat 4 regionalni stambeni program ružica banda sombor stanovi timoti svit unhcr vladimir cucić
• Protest protiv migranata u Somboru!

Večeras je, nakon nekoliko fejsbuk objava o problemima sa migrantima, odnosno zbog primetnog povećanja broja novopridošlih organizovan protest na Trgu Svetog trojstva. Tokom šetnje glavnom ulicom dogodio se manji incident sa privođenjem dva mladića migranta. Najavljeno je da se protestna okupljanja nastavljaju.

Foto 36905Foto 36909Prisustvovalo je sedamdesetak građana. Nije bilo zvaničnog organizatora niti se bilo ko od prisutnihh zvanično obraćao. Učesnici su se, na predlog nekolicine, nakon petnaestak minuta na trgu uputili u protestnu šetnju glavnom ulicom. Kolona je već kod robne kuće naišla na grupu mladih migranata. Usledili su uzvici negodovanja, a pojedinci su skandirali „odlazite iz Sombora”, „marš napolje”... Mladići su brzo prešli na drugu stranu ulice. Kolona građana je protestnu šetnju nastavila ka zgradi Županije i parku. Na pola puta, kod fontane, usledio je novi susret sa migrantima, skoncentrisanim oko besplatnog javnog interneta. Dvojica mladića, čini se, nisu isprva razumeli da je protest usmeren upravo protiv njih, a potom to nisu želeli da prihvate. Policijski službenici su reagovali, spečili ozbiljniji sukob sa učesnicima protesta, a potom ih priveli. Kako se protestna kolona kretala centrom grada vidljivo je bilo da se grupe ljudi, pojedine i sa decom, sklanjaju iz centra grada, ka manje osvetljenim ulicama.
SOinfo.org je u prethodnom periodu tražio zvanične podatke o broju i kretanju migranata na teritoriji Sombor i Apatina. Nevena Rosić, načelnica Odeljenja društvenih delatnosti odgovorila je samo da je u prihvatnom centru u Šikari smešteno 93 lica, među kojima je 52 deteta. Načelnica nadležnog odeljenja je preporučila da pitanja o broju migrantima van centara, planovima za zimu i mogućnostima njihovog daljeg kretanja zatražimo od MUP-a. Odgovore još uvek čekamo i od republičkog Komesarijata za izbeglice i migracije. Periodični izveštaji o migrantima izostaju u poslednjih nekoliko meseci. Jedan od aktuelnijih dokumenata je statistika Kancelarije za azil. Navodi se da je u 2019. godini, zaključno sa septembrom, u Srbiji registrovano devet hiljada novopridošlih migranata od čega osam i po hiljada muškaraca. Izveštaj pokazuje da je u avgustu i septembru stigla čak trećina ukupnog broja. Azil je zatražilo svega 134 migranta. Iako još uvek čekamo zvaničnu informaciju najodgovornijih državnih organa, dobili smo potvrdu proverenih izvora da je pritisak sve ozbiljniji, a da je priliv migranata konstantan iz više pravaca.
Bivši gradski većnik, sada predsednik Narodne alternative, Siniša Todorović je nakon večerašnjeg skupa u Somboru rekao da pored brojnih problema i neizvesnosti s kojima se suočavaju građani Sombora, svedočimo kulminaciji posledica migrantske krize na bezbednost u našem gradu. Ukazao je na svakodnevno povećanje broja migranata i odsustvo bilo kakvog sistema i kontrole u njihovom zbrinjavanju, te naveo da građani moraju dobiti informacije od lokalne i državne vlasti o svemu što se tiče dolaska i boravka migranata u našem gradu. - Bez odlaganja moramo znati koliko migranata boravi u Somboru, da li su identifikovani, gde se nalaze, koliko ostaju i na koji način se garantuje apsolutna bezbednost građana Sombora. U protivnom, postoji opasnost da sugrađani sami preduzmu mere lične i porodične bezbednosti, kao i da dođe do povećanja tenzija i netrpeljivosti prema migrantima - upozorio je Todorović. Predsednik Narodne alternative smatra još da human odnos našeg naroda prema ljudima u nevolji ne sme da se zloupotrebljava, te da je od naročite važnosti uključenost svih sugrađana u rešavanje ovog problema, međusobna komunikacija i istrajnost.
Dragan Nikodijević, odbornik u Skupštini grada, je tokom večeri objavio na svojoj fejsbuk stranici da se građani s pravo osećaju manje bezbednim, te da je lokalna samouprava dužna da reaguje, makar da iskomunicira problem. On smatra da lokalna samouprava građanima, ukoliko problem prevazilazi kapacitete/ovlašćenja, mora dati informaciju kako i koga su izvestili, te kakve su odgovore dobili. - Ljudi moraju biti sklonjeni sa ulice u neke humanije uslove, dok pojedinci koji izazivaju incidente treba da budu adekvatno procesuirani - napisao je Nikodijević.
Javnosti se obratilo i Udruženje građana Šamar. Izrazili su zabrinutost zbog ključale atmosfere, ali su naglasili da nema mesta mržnji i otvorenom vređenju migranata. - Somborci, ako je iko kriv za nastalu situaciju, to nisu migranti, već lokalna samouprava na čelu sa Srpskom naprednom strankom, koja nije sposobna da organizuje boravak i kretanje migranata na način da se tenzije smire i ublaže. Gradonačelnica umesto da istupi pred građane i ponudi im prihvatljivo rešenje, ćuti, Ksenofobiji u našem gradu, nema mesta, ljudi - objavilo je udruženje građana „Šamar”.
savamajstor @ Čet, 28.11.2019. 00:12
društvo kancelarija za azil komesarijat za izbeglice i migracije migranti narodna alternativa nevena rosić odeljenje za društvene delatnosti protest siniša todorović sombor
• Produžen rok za otkup stanova

Umesto do 30. avgusta, otkup stanova za potrebe Komesarijata za izbeglice trajaće do kraja novembra.

Foto 18745Komisija je objavila da je rok za izbor stanova na teritoriji Sombora, koji se pribavljaju u javnu svojinu za dodelu izabranim korisnicima u okviru Regionalnog stambenog programa u Republici Srbiji, produžen do 30. novembra 2019. godine. Inače, javni poziv za pribavljanje do 25 stanova u javnu svojinu Republike Srbije, za potrebe Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, namenjenih rešavanju stambenih potreba izbeglica na teritoriji grada Sombora objavljen je 9. aprila.
Kupoprodajna cena stana-nepokretnosti ne može biti iznad tržišne vrednosti nepokretnosti po kvadratnom metru koju je utvrdio nadležni organ za stan-nepokretnost. Kako je navedeno u javnom pozivu u Somboru se kupuje 14 stanova do 39 m2, jedan stan od 40, te osam stanova površine od 40 do 49 m2. Traži se i do dva stana 50 do 59 metara kvadratnih.
Nepokretnost ne može biti predmet ponude ako je u postupku legalizacije, odnosno ozakonjenja ili koji se nalazi u objektu koja je u postupku legalizacije, odnosno ozakonjenja. Stan/nepokretnost koja je predmet ponude mora da se nalazi u višeporodičnoj stambenoj zgradi. Zainteresovana fizička i pravna lica javni poziv (doduše staru verziju) mogu preuzeti u prilogu vesti.
savamajstor @ Čet, 12.09.2019. 03:59
društvo izbeglice komesarijat za izbeglice i migracije nepokretnost regionalni stambeni program sombor stan
>>
123