Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Još jedna nagrada za Tartifa

Na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda” specijalna „Nagrada Ardalion” dodeljena je predstavi „Tartif”.

Foto 35476U Narodnom pozorištu Užice, od 5. do 11. novembra, održan je 24. Jugoslovenski pozorišni festival „Bez prevoda”. Specijalna „Nagrada Ardalion” dodeljena je predstavi „Tartif”, po motivima originalne Molijerove drame, autorski projekat Igora Vuka Torbice, koprodukcija Narodnog pozorišta Sombor i Srpskog narodnog pozorišta, Novi Sad, za inovativnu nadogradnju dramske klasike. Predstava „Tartif” je svoje premijerno izvođenje imala 9. februara na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor i ovo je dvadeseta nagrada za ovu predstavu od tada.
Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor, u subotu, 7. decembra, biće odigrana predstava „Kad bi Sombor bio Holivud”(autorski projekat Kokana Mladenovića rađen po drami Radoslava Zlatana Dorića). Početak je u 20 sati i predstava će biti titlovana na engleski jezik. Narodno pozorište Sombor time nastavlja tradiciju veće dostupnosti predstava za turiste ali i za sve one kojima srpski jezik nije maternji.
tam @ Uto, 12.11.2019. 22:00
“kad bi sombor bio holivud” igor vuk torbica kokan mladenović narodno pozorište sombor sombor tartif
• Pozorišni spektakl za kraj sezone

„Liberté, égalité, fraternité - sloboda, jednakost, bratstvo!” slogan je 27. Pozorišnog maratona koji će biti održan od 13. do 15. juna u Narodnom pozorištu Sombor.

Foto 35706Foto 35592 Svečano otvaranje zakazano je za četvrtak, 13. jun, u 19 časova kada će na Velikoj sceni biti izvedena predstava Dragoslava Mihailovića „Petrijin venac” režija: Boban Skerlić) beogradskog Ateljea 212. U 21.30 (Studio 99) sledi „Striptiz”, autorski projekat Radoslava Milenkovića koju izvodi beogradski Proces teatar, dok će u 23 sata Kruševačko pozorište gostovati na Velikoj sceni sa predstavom Uglješe Šajtinca „Animals” (režija: Snežana Trišić).
Na Maratonu će biti i dve predstave za decu, obe na Velikoj sceni u 11 sati: u petak, H.K. Andersen „Snežna kraljica” (režija: Biserka Kolevska) Pozorišta mladih (Novi Sad), a u subotu Šarl Pero „Pepeljuga” (režija: Roman Kamhen) Državnog pozorišta za decu iz Sankt Peterburga, Rusija.
Autorski projekat Kokana Mladenovića „No(je)va Makedonija” Narodnog teatra iz Bitolja (Makedonija) otvoriće u 19 sati drugi maratonski dan. Potom sledi (Studio 99) od 21:30 časova predstava prema tekstu Borisa Lalića „Mirna Bosna” (režija: Saša Peševski) u izvođenju Kamernog Teatra 55 iz Sarajeva. Grad teatar Budva u 23 sata odigraće na Velikoj sceni predstavu Džona Logana „Crvena” (režija: Danilo Marunović) a Narodno pozorište u Beogradu i Prita medija 30 minuta nakon ponoći izvešće na sceni Studio 99 autorski projekat Slobodana Beštića „Mapa izmišljene stvarnosti”.
U subotu, 15. juna, u 19 sati beogradski Zvezdara teatar na Velikoj sceni izvešće predstavu Fransisa Vebera „Večera budala” (režija: Božidar Đurović). Potom na istu scenu u 22:30 dolazi ansambl Ateljea 212 sa predstavom Staše Bajac „Ovaj će biti drugačiji” (režija: Đurđa Tešić). Za ponoć je predviđeno gostovanje Državnog pozorišta „Ševčenko” iz ukrajinskog Harkova. Na maloj sceni (Studio 99) predstaviće se predstavom rađenom prema delu Franca Kafke „Zamak” (režija: Oleksandr Kovshun). Za kraj ovogodišnjeg maratona, u dva sata nakon ponoći, domaćini će odigrati predstavu Kena Ludviga „Tenor na zajam” (režija: Olja Đorđević) nakon koje sledi tradicionalni „cvetni udar”.
U prodaji su tri kompleta karata koje do 1. juna možete kupiti po promotivnim cenama. Komplet broj 1 podrazumeva ulaznice za sve predstave na Maratonu i iznosi 7.500 dinara; komplet broj 2 sadrži ulaznice za sve večernje predstave (bez predstava za decu) i njegova cena je 6.900 dinara a komplet broj 3 podrazumeva ulaznice za sve predstave koje počinju u 22 sata i kasnije i košta 2.800 dinara. Pojedinačna prodaja karata počeće 1. juna.
tam @ Pon, 20.05.2019. 02:17
27. pozorišni maraton animals crvena cvetni udar državno pozorište ševčenko državno pozorište za decu iz sankt peterburga grad teatar budva kokan mladenović mapa izmišljene stvarnosti mirna bosna no(je)va makedonija ovaj će biti drugačiji pepeljuga petrijin venac radoslav milenković snežna kraljica sombor strptiz večera budala zvezdara teatar
• Mladi u borbi protiv besmisla

Somborski omladinci okupljeni kroz neformalnu grupu Aktivatori i Centar za razvoj zajednice Link ugostili su prethodnog vikenda 50 mladih i njihovih voditelja iz Tuzle, Vukovara, Gornjeg Vakufa-Uskoplja i Srebrenice.

Foto 35445 Ova grupa od 100 mirovnjaka u petak je u somborskom pozorištu pogledala sjajnu predstavu Jami distrikt (tekst: Milena Bogavac, režija: Kokan Mladenović) u koprodukciji Bitef teatra, Beograd, Centra za kulturu Tivat, Festivala MASZK, Segedin, Think Tank Studija, Novi Sad. Mladi su pažljivo su pratili, smejali se i plakali nad previše poznatim slikama međunaciоnalnog nadmetanja u igri ko je bolji, ko je gori, ko je koga kad i kako, prepoznajući sav besmisao te nasleđene mržnje koja nijednom od ova tri naroda ništa dobro nije donela u godinama koje su iza nas. Nakon predstave upriličen je razgovor sa delom autorske ekipe na čelu sa glumicama koje su nesebično odgovarale na sva pitanja, ali su i strpljivo saslušale šta svaka mlada osoba iz Yu Peace mreže ima da kaže na datu temu. Učesnici projekta su još jednom otvorili važno pitanje, ono koje si tiče svih nas, nažalost i u 21. veku, toliko godina nakon rata.
U subotu je ova grupa mladih izvela eko akciju čišćenja prostora oko Srednje ekonomske škole i uklanjanje dela smetlišta u blizini sportske hale Mostonga gde građani Sombora neadekvatno odlažu otpad na mesto koje nije za to predviđeno. Uporedo sa eko akcijom druga grupa je uz podršku Kolping Edukativnog centra Sombor oslikala mural na jednom od zidova škole koji nedvosmisleno ukazuje na potrebu da pružimo ruku jedni drugima i doprinesemo očuvanju i jačanju mira.
Domaćini i gosti deo su mreže Mladi ujedinjeni u miru - YU Peace koja je nastala iz projekta Odmor od rata koji već 25 godina finansira Komitet za osnovna ljudska prava i demokratiju iz Kelna. Mladi mirovnjaci su bili smešteni u domovima svojih prijatelja, imajući priliku, na taj način još bolje da upoznaju naš grad i okolna sela i ljude koji u njima žive. U iščekivanju nove prilike za druženje i dobra dela otišli su nazad u svoje gradove i poneli pune kofere osmeha, pozitivne energije i divnih uspomena...
tam @ Sre, 10.04.2019. 10:29
jami distrikt kokan mladenović komitet za osnovna ljudska prava i demokratiju milena bogavac mladi ujedinjeni u miru - yu peace odmor od rata sombor
• Dvadeset pet godina mirovne inicijative mladih

Stotinu mladih iz pet gradova iz bivše Jugoslavije, među kojima su bili i Somborci, posetili su Novi Sad i pogledali predstavu u Srpskom narodnom pozorištu.

Foto 33230 Mladi su pogledali predstavu „Na Drini ćuprija” prema romanu Ive Andrića, u režiji Kokana Mladenovića. Povod poseti Novom Sadu  bio je početak obeležavanja 25. godišnjice mirovne inicijative „Mladi ujedinjeni u miru”, u kojoj već četvrt decenije učestvuju mladi iz Srebrenice, Gornjeg Vakufa-Uskoplja, Sombora, Vukovara i Tuzle.
- A kako bismo drugačije mogli, nego snažnim mirovnjačkim porukama pokazati da smo, čini se, više nego ikada ranije ujedinjeni u našim aktivnostima, zajedničkom radu i misiji da Balkan učinimo još sigurnijim i boljim mestom za život svih generacija. Ova predstava je sjajna uvertira u naš veliki jubilej – poručila je jedna od članica Mreže „YU Peace” Vlasta Marković. U Novom Sadu su najavljeni i programi kojim će biti obeležen ovaj jubilej.
- Glavne aktivnosti nam tek dolaze. Imamo vikend posetu Vukovaru, potom Letni kamp, a najverovatnije da ćemo se uskoro ponovo vratiti i u Novi Sad – trudimo se da pratimo šta naši učesnici žele, i zato ćemo ovu godinu iskoristiti da im ispunimo sve želje. Rekla bih da su to one sitne rođendanske želje – i njihove i naše, pa jubilej nam je – dodala je između ostalog edukatorka Vanja Vulin iz Sombora.
triletrip @ Čet, 01.03.2018. 00:35
društvo gornji vakuf ivo andrić kokan mladenović mirovna inicijativa mladi na drini ćuprija novi sad predstava sombor srebrenica srpsko narodno pozorište tuzla vanja vulin vlasta marković vukovar yu peace mreža
• Da je Sombor postao Holivud....

U susret premijeri predstave „Kad bi Sombor bio Holivud“, autorskog projekta Kokana Mladenovića, inspirisanog dramom Radoslava Zlatana Dorića, u Narodnom pozorištu Sombor priređeno je veče posvećeno kinematografu Ernestu Bošnjaku.

Foto 33069Foto 33068 Domaćin večeri bio je Radoslav Zelenović, stručni konsultant na novoj predstavi, čija je premijera zakazana za 17. februar, a njegov gost bio je Kokan Mladenović, kao i glumci i autorska ekipa predstave. Radoslav Zelenović je bivši urednik Filmske redakcije RTS-a, kao i Arhiva Jugoslovenske kinoteke, a danas je upravnik Audio-vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU. On je ovom prilikom predstavio stvaralačku ličnu kartu Ernesta Bošnjaka, ispričao zanimljive priče o životu, radu, idejama i problemima sa kojima se susretao istinski pionir filma.
- Pokušaćemo na neki način da vam ispričamo priču i da otrgnemo od zaborava čuvenog Somborca Ernesta Bošnjaka, pionira jugoslovenskog filma - istakao je na početku večeri direktor Narodnog pozorišta Sombor Mihajlo Nestorović.
Publika je bila u prilici da čuje mnoge zanimljive priče o Ernestu Bošnjaku, ali i da pogleda njegove filmove, koje verovatno ranije nije imala prilike nigde da vidi: Otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju u Somboru (1912), Probne snimke prve jugoslovenske tvornice filmova (1923), Pokušaj umetničkog filma Ernesta Bošnjaka (1925), Moja draga kolevka (1924), Ovde traži pa ćeš pronaći milijon (1925), Fudbalska utakmica (1930) i Skautske vežbe u Somboru (1930).
- Bošnjak je bio jedna renesansna ličnost. On se pre svega bavio štampanjem novina i mnogo toga drugog, ali je od početka imao fiks-ideju da u Somboru napravi fabriku filma. Otkud ta lucidnost i ta pamet u nekom trenutku kad se uopšte nije znalo u šta će film da se izrodi? Otkud tom čoveku ideja da već 1906. godine ima svoj bioskop u vašem gradu? Lajt motiv njegovog stvaralaštva je bio igrani film, kao jedna zahtevna forma, što pokazuje da je reč o čoveku neverovatnih ideja. Filmom su se u to vreme bavili bogati ljudi. Film je bio skupa zabava. U takvom kontekstu, kada film nije bio daleko od vašarske zabave, pojavljuje se čovek poput Ernesta Bošnjaka koji je shvatio da je film nešto sa čime može da se radi i od čega može da se živi. Naravno, to mu se kasnije obilo o glavu jer je 400.000 dinara koje je zaradio u životu kompletno uložio u film i od svega toga ostala je samo filmska traka. Film ne traje mnogo, traje 120 godina, i možda nije promenio vek iza nas ali ga jeste obeležio. Svaka civilizacija ima svoj jezik, a jezik naše civilizacije su pokretne slike. U almanahu iz 1925. stoji podatak da u Kraljevini Jugoslaviji postoji 431 bioskop, 81 u užoj Srbiji i 90 u Vojvodini. Bioskopi su od početka dobro primljeni, ali nažalost, u tranziciji bioskopi su pretvarani u sve i svašta. Na mestu gde je održana prva bioskopska predstava u Beogradu, šesta u Evropi, danas se nalazi kockarnica. Uvek zanemim pred činjenicom da jedan takav prostor nismo uspeli da sačuvamo. Šta bi bilo sa ovom zemljom da je 1914. ili 1923. godine imala svoju fabriku filmova? - istakao je Zelenović.
On je predložio da se razmisli o pravljenju jednog memorijalnog prostora gde bi se sakupilo sve ono što je vezano za Ernesta Bošnjaka, kao i da on dobije svoju ulicu u gradu i da se na taj način dâ na značaju istinskom pioniru filma.
- To što mi radimo u predstavi nije samo taj Ernest Bošnjak koji je obeležio Sombor svoga doba, nego metafora jednog velikog umetnika koji nadrasta i svoj grad i svoje vreme. To neprihvatanje i nerazumevanje onih koji su mogli da učine ovaj grad veličanstvenim, a to se nije dogodilo, nije specifikum samo onoga doba, već se u dobrom kontinuitetu odbacivanja nastavlja do dana današnjeg. Zašto Sombor nije postao fabrika snova ako je neko već žrtvovao svoj život da to postane? Kako smo došli do toga da živimo u gradovima bez bioskopa? Kako smo došli do toga da bioskopa ako ima, onda ih ima isključivo u tržnim centrima? O tom vremenu koje je izgubilo svoju romantiku, o tom vremenu na onaj način na koji ga je Bošnjak doživljavao, kao umetnost koja može da promeni jedan grad, da promeni svet, o tome je naša predstava. Ona je traganje za novim snom. Predstava nema teksta, imaćemo table sa tekstovima kao u nemom filmu, imaćemo živu muziku koja će biti izvođena na sceni. Pravimo predstavu o epohi nemog filma, a to čega smo se dohvatili, to je nešto jako sklisko. To može da bude izuzetno zanimljivo, a može da bude i izuzetna katastrofa jer je žanr nemog filma u pozorištu redak ili ga ni nema. Samo da nam se ne desi da bude nemi film pa da nema ni aplauza - rekao je Kokan Mladenović.
U predstavi Marko Marković igra mladog Ernesta Bošnjaka a David Tasić Daf starog. Pored njih igraju i Ivana V. Jovanović, Minja Peković, Milijana Makević, Vanja Nenadić, Dragana Šuša, Danica Grubački, Branislav Jerković, Nemanja Bakić i Aleksandar Vučković.
- Naš Bošnjak snima film iz pet delova koji mi zovemo Od Panonskog mora do Sombora i taj film, zbog nerazumevanja vlasti i sredine, ostaje nezavršen. Igramo se, ne onoga što je Bošnjak uradio, nego onoga što je mogao da uradi da je bilo više pažnje i razumevanja i da su naše sredine sklonije umetnosti - kazao je Mladenović, kome je ovo dvanaesta predstava koju režira u Somboru.
triletrip @ Sub, 10.02.2018. 12:57
aleksandar vučković branislav jerković danica grubački david tasić daf dragana šuša ernest bošnjak film ivana v. jovanović kinematografija kokan mladenović kultura marko marković milijana makević minja peković narodno pozorište sombor nemanja bakić pozorište premijera radoslav zelenović sombor vanja nenadić
>>
1234