Nakon ceremonije na groblju u prostorijama Džepnog pozorišta „Berta Ferenc” Jožef J. Fekete objavio je ime dobitnika književne nagrade „Janoš Herceg”. Ona se dodeljuje autorima koji kroz svoj rad prepoznaju i predstavljaju osobenosti regije u kojoj žive, u skladu sa filozofijom Janoša Hercega.

- U poeziji Jožefa Bogdana nalazimo čoveka i Stvoritelja, svešteničku profesiju, porodicu, narod i domovinu u slikama satkanih od skepticizma, poniznosti, samospoznaje i samoironije. Nalazimo grešnost i opraštanje. U njegovim pesmama ni jedna reč nije neutralna, svaka prenosi pesnikovo zaprepašćenje i tenziju njegovih živaca. U poeziji Jožefa Bogdana je sve lepo, negovano, minijaturno i tragično kao na japanskom bonsai drvetu, koje po sopstvenoj prirodi, umetničkoj obradi i prisutnosti koja predstavlja više od samog sebe, predstavlja božansko proviđenje, suštinu prirode, humanost ljudske brige, misteriju života, prikaz mnoštva u usamljenom pojedincu. Poezija Jožefa Bogdana vezuje se za regionalizam, za doživljaj sopstvene okoline, za humanitet, za spoznaju prošlosti i razumevanje današnjice, za karakteristike dela Janoša Hercega kroz direktan doživljaj narodnog života i analize sopstvenih dilema od kojih je stvorio poseban ton u književnosti Mađara u Vojvodini.

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” u saradnji s Kulturnim centrom „Laza Kostić” priređuje prvu promociju novog romana Dragana Velikića „Bonavia”. O knjizi će, pored autora, govoriti i urednik Stubova kulture, Ivan Radosavljević. Voditelj programa biće Miljana Zrnić. Pokrovitelj promocije je Grad Sombor. Predstavljanje romana zakazano je za ponedeljak, 14. maj, u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić” u 19 časova.

U petak, 11. maja u 11 časova poštovaoci dela velikana književnosti Mađara u Vojvodini i istaknutog prevodioca položiće cveće na nadgrobni spomenik pisca na Velikom katoličkom groblju u Somboru. Organizatori očekuju da će cveće sećanja položiti predstavnici Mesne zajednice Doroslovo, Gradske biblioteke, Mađarske građanske kasine, Džepnog pozorišta, mađarskih političkih stranaka.

U programu će učestovati Anamarija Uri, učenica somborske gimnazije i Monika Gerštmajer, učenica osnovne škole „Bratstvo - jedinstvo”. Na srpskom jeziku govoriće dr Branislav Danilović.

Nakon polaganja cveća predsedništvo Džepnog pozorišta će predstavnicima medija saopštiti ime dobitnika Književne nagrade „Janoš Herceg” za 2012. godinu. „Podunavski dani Janoša Hercega” nastavljaju se 29. maja na „Susretima” Džepnog pozorišta kada će se publici predstaviti dobitnik ovogodišnje književne nagrade „Janoš Herceg”.

Fekete je kazao da na primer u romanu „Módosulások” (Promene) piše o Somboru i o tome kako je postao ono što je danas.

Inicijativu za postavljanje biste Janošu Hercegu podržali su Gradska biblioteka Karlo Bijelicki, Gradski muzej, Narodno pozorište Sombor, Mađarska građanska kasina. 

- Prva ideja o bisti rodila se u Istorijskom arhivu kada je direktor bio Aleksandar Kaič - kazao je Ištvan Šiling, etnolog i univerzitetski profesor, koji je tada bio zaposlen u Istorijskom arhivu.

- Gledali smo u dvorište biblioteke i direktor me je pitao, još za Hercegovog života, šta mislim, čija bista treba da bude treća. Odgovorio sam mu da bi to trebalo da bude Janoš Herceg - ispričao je Ištvan Šiling. On je kazao da postoji nekoliko magnetofonskih traka sa razgovorima koje je vodio sa Janošom Hercegom o sećanjima na Veljka Petrovića, Milana Konjovića i druge teme.

Književnik David Kecman pročitao je prepev jedne Hercegove pesme, a o značaju njegovog rada govorio je Radivoj Stokanov iz Gradske biblioteke. Na književnikov život u Doroslovu osvrnuo se Laslo Mesaroš, predsednik tamošnjeg Mađarskog kulturno-umetničkog društva „Moric Žigmond” i član Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.

Od obećanja datih na komemoraciji povodom smrti Janoša Hercega za sada je ispunjeno samo postavljanje biste. Za vojvođansku kulturu bilo bi vrlo značajno prevođenje njegovh radova na srpski jezik, a ostalo je još i pitanje ulice koja bi nosila njegovo ime. To je delimično ispunjeno, jer je doneta odluka o krštenju ulice, ali ona za sada postoji samo u urbanističkim planovima i nalazi se na kraju grada. Prvobitni predlog bio je da ime Janoš Herceg ponese ulica Ivana Cankara, ona u kojoj se ovaj značajni somborski književnik rodio.

Domaćin skupa o Janošu Hercegu bio je član Gradskog veća Čaba Sakač.