Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Janičiću bronzani kladenac

Priznanje za Čedomira Janičića na konkursu Kiprijanov kladenac 2019.

Foto 29271Kustos Galerije Savremene umetnosti u Somboru nagrađen je na nedavno završenom književnom konkursu. Kako je objavljeno Janičiću je prestino priznanje dodeljeno za pesmu „Godina malog cara”. Pored njega bronza je pripala još Vesni Laudanović (Jedna od mogućih pesama o tebi), Dragani Kragulj (Krtica) i Ivi Damjanović (Alhemičar). Inače, glavna nagrada, zlatni „Kiprijanov kladenac” za 2019. godinu zaslužila je Sunčica Radulović Torbica - Vinski ples. Nagradni konkurs ustanovio je književni klub Kiprijan Račanin.  
Čedomir Janičić objavljuje poeziju i prozu u književnim časopisima. Nagrađivan je u više navrata. Pre pet godina, objavio je e-knjigu priča „Et in Arcadia Ego”, u izdanju Media Art Content, Ltd Novi Sad.
Pesme - Godina malog cara i Sunčane zadušnice
savamajstor @ Pon, 09.09.2019. 03:22
čedomir janičić galerija savremene umetnosti gradskog muzeja godina malog cara kiprijan račanin književna nagrada kripjanov kladenac kultura kustos sombor sunčane zadušnice
• Davidu Kecmanu dva priznanja

Somborskom piscu od početka 2018. godine uručena dve književne nagrade.

Foto 26261Književnik David Kecman Dako, autor dvadeset i dve do sada objavljene knjige poezije i proze, na samom početku 2018. godine dobio je dva pažnje vredna priznanja: Velike povelje „Blagodarje” Udruženja književnika Srbije i književne nagrade Milovan Vidaković za najbolju kratku priču. Udruženje književnika Srbije, kao krovna organizacija srpskih pisaca, ustanovilo je pre desetak godina priznanje priznanje „Blagodarje”. Pri uručenju Davidu Kecmanu Daki, na velikoj svečanosti u Beogradu, Radomir Andrić, predsednik Udruženja književnika Srbije, istakao je Kecmanovu izuzetnu predanost književnosti tokom nešto više od četiri decenija, doprinos koji daje kontinuiranim pisanjem i objavljivanjem književnih, pozorišnih i likovnih kritika. Posebno je istaknut udeo njegovog delovanja kao člana Uredništva časopisa „Luča” gde je angažovan punih četvrt veka i daje svojevrsni doprinos afirmaciji lepe pisane reči u tokovima savremene srpske književnosti. 
Na tradicionalnom književnom konkursu Milovan Vidaković, u Budimpešti, za najbolju kratku priču (dužine do 3.000 karaktera) proglašena je, sredinom marta 2018. Kecmanova priča „Između mene i neba”. Drugu nagradu osvojila je „Sentandrejska priča” Radomira Čvarkića iz Novog Sada, a treću „Uvežbavanje lepšeg života” Gorane Balančević iz Kraljeva. Osim nagrađenih, dve priče su dobile specijalne pohvale: „Putovanje Bate iz Banata” Borivoja Rusa iz Deske, i „Trista osamdeset metara tuge”, Dragice Mihajlović iz Nikšića. - Prvonagrađena priča je snoviđenje, priča-san. Poetska priča, pesma u prozi. Njen junak, slobodno možemo reći, lirski subjekt, sanja čudesno lep san. Njegova, i čovekova uopšte, težnja ka nebu i Bogu, popela ga je u krošnju drveta. On je u rašljama zrele višnje gde se kiti njenim „minđušama” i uživa u lepoti njihovog „ruja” i u slasti sokova, koji se direktno slivaju u krvotok, „u samo srce i najskriveniju misao... i žarom onim životnim odmah biva”. Jezik priče zaslužuje posebnu pažnju i potvrđuje da je autor po vokaciji pesnik. Ovo je priča puna lepih slika, leksičkih kovanica, oštrih zapažanja, preciznih i sugestivnih opisa donetih razuđenom rečenicom, često raskošne lepote - napisano je u obrazloženju.
savamajstor @ Pet, 16.03.2018. 08:22
blagodarje borivoj rus časopis luča dragica mihajlović gorana balančević između mene i neba književna nagrada kratka priča kultura milovan vidaković putovanje bate iz banata radomir andrić radomir čvarkić sentandrejska priča sombor trista osamdeset metara tugew udruženje književnika srbije uvežbavanje lepšeg života
• Otvoren „Golubić” konkurs

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki u Somboru i Organizacioni odbor književne manifestacije u slavu velikog pisca Ravangrada Veljka Petrovića, pripremaju XI Veljkove dane u decembru 2017. godine.

Foto 19708- Žiri Golubića će dodeliti, učenicima osnovnih i srednjih škola, po tri nagrade u tri kategorije (I kategorija – 1 - 4. razreda, II kategorija - 5 - 8. razreda i III kategorija – srednja škola) i Gran pri – Golubić, za najuspeliju priču učenika osnovnih i srednjih škola. Žiri će objaviti rezultate krajem novembra, a uručenje nagrade će biti na svečanom programu Veljkovih dana. Propozicije Golubića su slobodna tema, jedan autor i jedna priča. Nagrađene priče biće objavljene na internet prezentacijama Gradske biblioteke Karlo Bijelicki - piše u pozivu domaćina manifestacije. 
Rok za prijavljivanje radova ističe 13. novembra 2017. godine. Kako se navodi u prijavi je potrebno naznačite ime i prezime, adresu, broj telefona, imejl adresu, naziv škole i razred. Za grupno slanje radova iz škola naznačiti naziv škole i razrede, ime autora rada, ime nastavnika/profesora, broj telefona i imejl adresu. Radove slati na imejl adresu konkursgolubic@gmail.com ili na adresu GB Karlo Bijelicki, Trg Cara Lazara 3, Sombor – sa naznakom Konkurs Golubić 2017
savamajstor @ Uto, 24.10.2017. 01:16
11. veljkovi dani golubić gradska biblioteka karlo bijelicki gran pri književna nagrada kultura škole sombor veljko petrović
• Dodeljena književna nagrada „Herceg Janoš”

Književniku iz Sente Ištvanu Besedešu u ponedeljak uveče uručena je književna nagrada „Herceg Janoš”, čiji utemeljitelj je Džepno pozorište Berta Ferenc. Nagrada se dodeljuje u okviru „Podunavskih dana Janoša Hercega”.

Foto 29007Nagrada se dodeljuje autorima koji kroz svoj rad prepoznaju i predstavljaju osobenosti regije u kojoj žive, u skladu sa filozofijom Janoša Hercega. Ovogodišnji laureat je Ištvan Besedeš (1961), književnik iz Sente. Diplomirao je na katedri za mađarski jezik i književnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Bio je glavni i odgovorni urednik čuvenog književnog časopisa „Új Symposion”, urednik je i osnivač elektronskog književnog časopisa „zEtna”. Pored diplome, Gradska biblioteka Karlo Bijelicki objavila je knjigu pesama Ištvana Besedeša pod naslovom „Kokon”. Knjiga je dvojezična, na srpskom i mađarskom, a prevod potpisuje dr Draginja Ramadanski. Inače, Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” preuzela je od Džepnog pozorišta „Berta Ferenc”, koje je prestalo da postoji, autorska prava za dodelu nagrade, koja nosi ime znamenitog akademika i književnika, nekadašnjeg direktora Gradske biblioteke, Janoša Hercega.
- Kada govorimo o Janošu Hercegu, moram istaći da je pre nekoliko godina podignuta bista (Janoša Hercega) ispred zgrade Gradske biblioteke „Karlo Bielicki”, odmah do Laze Kostića i Veljka Petrovića. To su tri velikana somborske, ali i domaće književnosti. Mislim da je sasvim normalno da jedna institucija kakva je Gradska biblioteka preuzme, odnosno da obezbedi na neki način bezbednije finansiranje „Podunavskih dana Janoša Hercega”, i da pored „Veljkovih dana” i „Dana Laze Kostića”, nastavi od naredne godine priređivanje te manifestacije, naravno uz pomoć Grada Sombora - kazao je direktor Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” Vladimir Jerković.
Nagradu „Herceg Janoš” 2000. godine utemeljilo je Džepno pozorište „Berta Ferenc”, koje je iznenada, u februaru ove godine, prestalo da postoji. Odluka o dobitniku nagrade doneta je još krajem prošle godine.
- Bilo bi šteta da već dodeljena nagrada ostane neuručena i za to smo tražili partnera. Našli smo ga u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki”. Nadamo se da će uz pomoć grada ova nagrada nastaviti da živi, tako što je Gradska biblioteka preuzela osnivačka prava - rekao je Jožef J. Fekete, jedan od osnivača i nekadašnji predsednik sada nepostojećeg Džepnog pozorišta.
- Osim što izuzteno poštujem otvorenost, delatnost i životno delo Janoša Hercega, poseban značaj priznanju daje činjenica da je neguje zajednica u Zapadnoj Bačkoj. To je za mene važno, jer ovde žive moje kolege, prijatelji, autori. Kao Senćanin, mogu da kažem da me ne dotiče da je slika „Bitka kod Sente” u Somboru, a ne u Senti. Druga važna stvar za mene je motiv mora, ali me zapravo oduvek intrigiralo Panonsko more. Da je nestala samo polovina tog mora, danas bi Telečka brda bila jedan mali arhipelag. Iako bi tada Senta bila pod morem, moje rodno mesto, Gornji Breg, bilo bi ostrvce u tom arhipelagu - rekao je Ištvan Besedeš, dobitnik književne nagrade „Herceg Janoš”.
Novu, bilingvalnu knjigu Ištvana Besedeša, sa mađarskog na srpski jezik prevela je dr Draginja Ramadanski, koja je istakla da prevođenje nije bilo nimalo lako, kao i da je za uspešan rad bilo veoma bitno široko znanje, odlično poznavanje autora i njegovog senzibilteta.
- Za prevod ove knjige treba znati mnogo, od astronomije, botanike, geografije, zoologije. Rekla bih da treba znati i poznavati i više od toga, a to znači: jedan ceo jezik, i jednog čoveka, jednog pesnika, njegov univerzum koji pratim već više od dvadeset godina. Mislim da je prevodiočeva odgovornost velika, jer je on zapravo dvojnik autora i preuzima apsolutno poslovnu metaforu ove knjige, obešenog i oderanog Marsija, satira koga je oderao lično Apolon, i koji nastavlja da peva i u situaciji kada je to nemoguće. Mislim da je to osnovna poruka ove knjige, dakle da će pesnik pevati po svaku cenu, i po cenu kompromisa, i po cenu života - kazala je dr Draginja Ramadanski.
U programu je učestvovao i Ištvan Sekelj, svetski poznati pijanista poreklom iz Sombora, koji je izveo nekoliko kompozicija. Predstavljene su i nove knjige Marije Vašađi i Jožefa J. Feketea, alias Efemerija Silver. Pokrovitelj manifestacije bio je Grad Sombor.
triletrip @ Uto, 04.10.2016. 03:12
beszédes istván dr draginja ramadanski džepno pozorište "berta ferenc" efemerija silver fekete j. józsef gradska biblioteka karlo bijelicki isak ištvan sekelj ištvan besedeš janoš herceg jožef j. fekete književna nagrada književnost kokon kultura marija vašađi podunavski dani janoša hercega sombor vasagyi mária vladimir jerković
• Obeležena 104. godišnjica rođenja Janoša Hercega

Juče su poštovaoci književnika i akademika Janoša Hercega položili sveće na njegov grob povodom 104. godišnjice njegovog rođenja.

Foto 17751 Foto 17739Polaganje venaca organizovalo je Džepno pozorište Berta Ferenc, a to je ujedno i prva manifestacija Podunavskih dana Janoša Hercega. Vence na grob znamenitog somborskog književnika položile su delegacije Grada Sombora, Mađarske građanske kasine i njene istorijske sekcije, Džepnog pozorišta „Berta Ferenc”, Saveza vojvođanskih Mađara, Mađarskog Kulturno-umetničkog društva „Moric Žigmond” iz Doroslova i Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara. Na žalost, ove godine, izostali su predstavnici nekih ustanova, koje su ranijih godina redovno odavale počast Janošu Hercegu.
- U proteklih 11 godina uvek smo pozdravljali okupljene prigodnim govorom na srpskom i mađarskom jeziku. Ovoga puta neće biti ni jednog, ni drugog. Takvu odluku doneli smo s namerom, jer mislimo da je krajnje vreme da se sa reči pređe na dela. Naime, 1995. godine, 30. januara, kada je održana komemoracija povodom smrti Janoša Hercega, Pavel Domonji, koji je tada bio pokrajinski sekretar zadužen za nacionalne manjine, obećao je da će dela Janoša Hercega biti sabrana, odštampana i prevedena na srpski jezik. To je jedan važan zadatak, a uskoro će biti dve decenije od te ideje, od koje do danas nema ništa. Jako mi je žao zbog toga i nadam se da ćemo naći način da prevedmo na srpski jezik barem ona Hercegova dela, koja se tiču Sombora, građana, bez obzira na naciju i veroispovest. Danas su ta dela, na žalost, dostupna samo onima koji čitaju i govore na mađarskom jeziku - kazao je predsednik Džepnog pozorišta „Berta Ferenc”, Jožef J. Fekete.
Fekete je kasnije, na konferenciji za medije saopštio i ime ovogodišnjeg dobitnika Književne nagrade Janoš Herceg, koje se dodeljuje za celokupno spisateljsko delo, koje afirmiše regionalizam, odnosno zavičajnost. Nagrađena će se somborskoj publici predstaviti prilikom „Susreta” Džepnog pozorišta „Berta Ferenc”, 28. maja u Mađarskoj građanskoj kasini.
Žiri u sastavu Jožef Bogdan (Bogdán József), Jožef J. Fekete (Fekete J. József) predsednik, Zoltan Šandor (Sándor Zoltán) i dr Ištvan Šiling (dr. Silling István) književnu nagradu „Herceg Janoš” (Herceg János) za 2013. godinu jednoglasno je dodelio pesnikinji i književnici Moniki Čik (Csík Mónika).
U obrazloženju žirija navodi se da je svojim knjigama (Metszetek – Preseci – pesme, 2006; Instant – kratke priče, 2011; Mákvihar – Oluja od maka – pesme za decu, 2011), književnim publikacijama, kao i žurnalističkim radom Monika Čik stvorila svojstven autorski svet inspirisan predelima i ljudima zavičaja, njena lirskim nadahnućem prožeta dela krasi duboka humanost, a stvaralački izraz osobena svežina.
Empatija prema tradiciji i odlikama zavičaja u poeziji i prozi Monike Čik istovremeno se odnosi na svojstven prikaz svakodnevnice vojvođanskog čoveka, na opis karakterističnih običaja, religijskih i sujevernih specifičnosti, kao i na autentičan odnos prema delima i poetici velikih književnih uzora. Pesme i priče Monike Čik najčešće prožima blagi humor, i često obituju sociografskim momentima. Zahvaljujući svom jedinstvenom stilu, pišući o našoj bliskoj prošlosti i sadašnjosti Monika Čik nas često uljuljka u svet bajki.
triletrip @ Ned, 12.05.2013. 19:47
csík mónika demokratska zajednica vojvođanskih mađara doroslovo džepno pozorište berta ferenc godišnjica grad sombor istorija janoš herceg književna nagrada književnost kultura mađarska građanska kasina mađarsko kulturno-umetničko društvo moric žigmond monika čik savez vojvođanskih mađara sombor
>>
12