Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Marinko i Karolj kao kustosi

U utorak, 14. maja, između 11 i 13 časova, u dvorištu Gradskog muzeja Sombor, u okviru manifestacije „Muzeji za 10” biće predstavljen tradicionalni program.

Foto 35607„Muzej u mom domu” uključuje zanimljive, raspoložene, elokventne građane koji imaju odgovarajuće predmete, dokumente, fotografije ili bilo šta od svedočanstvene vrednosti za prošlost svoje porodice i/ili grada, a što komunicira autentičnošću, poklapanjem dokumenta i sećanja i argumentovanim tumačenjem. Ove godine kustosi-građani biće Marinko Kovačević, nastavnik istorije i Karolj Rezička, preduzetnik. Marinko će posetioce kroz prošlost provesti zahvaljujući albumima za sličice sa dve olimpijade: one, čuvene, u Berlinu iz 1936. i one, po mnogima poslednje, „nevine”, u Montrealu 1976. U berlinskom albumu su crno-bele sličice koje su se lepile lepkom za hartiju, nacističke zvaničnike koji su se ponegde slikali sa sportistima, potpis vlasnika albuma, đački rukopis od 7. marta 1941. - dakle svega mesec dana pre napada na Jugoslaviju! U novijem, montrealskom albumu je zanimljiv istorijat Olimpijskih igara i vrhunski sportisti, među kojima je i tadašnji evropski rekorder u skoku u dalj Nenad Stekić. Ovu priču o idealima i izazovima Olimpijskih igara zaokružuje Marinkova odlično očuvana mapa Evrope iz 1944. godine sa svim promenama granica koja su se desila od početka Drugog svetskog rata. Marinko će otkriti kako voli da istražuje po tavanima, otkriva zanimljive stvari, o njima deli svoja široka znanja i doživljaje.
Karolj je kolekcionar i on će pokazati delove svojih kolekcija znački i razglednica. Kroz brojne i zanimljive značke posetioci će se moći podsetiti raznih ustanova, udruženja, sportskih klubova, proizvodnih organizacija, prigodnih, memorijalnih ili počasnih prilika koje su u značkama imale svoj veoma zanimljiv vizuelni izraz i danas plene svojom svedenom a sadržajnom porukom. Retke razglednice Sombora će ih odvesti u malo poznate delove grada i obnoviti sećanje na građevine i celine kojih danas više ili nema ili izgledaju bitno drugačije. Karolj će pokazati i malokalibarsku pušku koju je njegov deda, kočijaš, dobio na poklon od kralja Aleksandra Karađorđevića. Poklon je usledio u znak kraljeve zahvalnosti posle jednog uspešnog lova gde ga je Karoljev deda odvezao u kočijama.
tam @ Pon, 13.05.2019. 03:24
aleksandar karađorđević društvo gradski muzej sombor karolj rezička kultura marinko kovačević muzej u mom domu muzeji za 10 sombor
• Kasina odala počast Jožefu Švajdlu

U petak, 17. marta u Mađarskoj građanskoj kasini održana je prigodna svečanost povodom nacionalnog praznika Mađara, 15. marta, u sećanje na dan kada je 1848. godine u Budimpešti izbila građanska revolucija, čiji cilj je bilo oslobađanje od Habsburške monarhije.

Foto 30393Foto 30396Tom prilikom u dvorištu Mađarske građanske kasine otkrivena je bista generala mađarske revolucionarne vojske Jožefa Švajdla, rođenog Somborca, koji je 6. oktobra 1849. godine, zajedno sa 12 drugih generala, pogubljen u Aradu (današnja Rumunija).
Svečana priredba održana je u velikoj sali Mađarske građanske kasine. Predsednica udruženja dr Eržebet Karher podsetila je u svom govoru na značaj Kasine za Sombor i somborske Mađare i istakla da je to društvo zvanično registrovano upravo u martu pre 150 godina, iako je u tom trenutku već funkcionisalo pet godina, ali zbog političkih prilika u austrijskoj carevini nije moglo biti zvanično upisano.
Generalni konzul Generalnog konzulata Mađarske u Subotici Zoltan Plank pročitao je pismo mađarskog premijera Viktora Orbana. Prisutnima se obratio i državni sekretar ministarstva za ljudske resurse mađarske vlade Laslo Palkovič, koji je istakao da Mađarska ulaže velike napore da Mađarima van granica matice omogući i visoko obrazovanje na maternjem jeziku, a kao primer tih težnji naveo je otvaranje kampusa Medicinskog fakulteta iz Pečuja u Somboru.
Vrhunac svečanosti svakako je bilo otkrivanje biste Jožefa Švajdla, čiji monumentalni spomenik je do pre 99 godina stajao ispred zgrade Županije. Bistu su otkrili dr Eržebet Karher i Karolj Rezička, predsednik UO Mađarske građanske kasine. Bronzano poprsje Jožefa Švajdla izradio je somborski akademski vajar Peter Mraković, postament je izgradio Kornel Konc, a mermernu oblogu izradio je kamenorezac Danijel Hordoši iz Bezdana. Vence sećanja položili su predstavnici Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, vojvođanskih mađarskih političkih partija, te brojni gosti iz Mađarske, među kojima je bio i poslanik u parlamentu Mađarske iz Baje Ištvan Ikotić.
triletrip @ Pon, 20.03.2017. 13:30
baja bista danijel hordoši dr eržebet karher društvo državni sekretar generalni konzul istorija ištvan ikotić jožef švajdl karolj rezička kornel konc laslo palkovič mađarska mađarska građanska kasina ministarstvo za ljudske resurse peter mrakovič sombor zoltan plank
• Ernest Bošnjak stigao na Glavnjak (4)

Spomenik somborskom sineasti, pioniru filma u Jugoslaviji Ernestu Bošnjaku otkriven je juče u ulici Kralja Petra Prvog.

Foto 18386Foto 18387Inicijativa koju su pokrenula udruženja građana „Moj Sombor”, „Bunjevačko kolo” i Mađarska građanska kasina krunisana je juče otkrivanjem spomenika koji je izradio somborski vajar Igor Šeter. Svečani program počeo je u Mađarskoj građanskoj kasini, gde je na mađarskom jeziku rad i život Ernesta Bošnjaka predstavila Klara Fridrik. O Bošnjaku su govorili i filmski umetnici iz Vojvodine Zoltan Šifliš, Karolj Viček i Zoltan Bičkei.
- Pored nas stoji čovek sa kamerom. On je kao Prometej, koji je od Boga ukrao ovu spravu, koja spasava ljude od zaborava. On nas spasava od truljenja u vremenu. On nas čuva za večnost. Mi ćemo večno ostati u pokretu, u sećanju. Ova kamera je ovu sredinu uvela u ozbiljne, civilizovane narode. Bošnjak mi je inspiracija od studentskih dana, prvi svoj esej pisao sam o njemu. Imam tremu pred njegovom kamerom, koja nas sve obavezuje: zamislite da nas on još uvek snima i moramo da budemo dostojni ovog čoveka i njegove božanstvene sprave - kazao je prilikom otkrivanja spomenika Ernestu Bošnjaku Karolj Viček.
O Ernestu Bošnjaku govorio je i njegov šegrt, Rudolf Cirkl, koji je kazao da se radi o osobi, koja je mlade znao da pripremi za dnevne zadatke, tako da i najveće probleme rešavaju s lakoćom.
- Kada smo otišli u njegov atelje ili njegovu laboratoriju, ne znam kako bih to nazvao, videli smo nešto nezamislivo. Zahvaljujući tome mogli smo u trenutku da shvatimo niz zanimljivosti života. Sada kada ga vidim ovde, s lulom u džepu, suze mi kreću na oči. Tu lulu sam dobio, kao i njegove lične predmete i predao sam ih Gradskom muzeju. Ovaj spomenik podseća me na jedno vreme, na jedan Sombor, koji mogu samo poželeti svima prisutnima, najviše našoj dragoj deci i unucima i svima drugima. U ovom čoveku je bio ceo svet i život čoveka - rekao je Rudolf Cirkl.
Upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke u Beogradu Aleksandar Erdeljanović kazao je da se u toj ustanovi čuva desetak celih i delova filmova Ernesta Bošnjaka i njegova čuvena kamera kupljena u Minhenu, napravljena 1909. godine i sa kojom je snimljen najveći broj njegovih filmova.
- Treba reći da je Bošnjak oko 1907. godine u Somboru otvorio prvi stalni bioskop, 1909. godine snima prvi film na vojvođanskim prostorima. Pre nešto više od sto godina snimio je otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju, koji je njegov najstariji sačuvani film. Za vreme Prvog svetskog rata je snimao kao austrougarski vojnik. Jedan od njegovih materijala je i venčanje austrougarskog prestolonaslednika Karla Jozefa, znači stigao je čak i do Bečkog dvora. Hteo je od Sombora da napravi Holivud, pa je posle rata doveo velike stručnjake u grad, on je praktično tvorac saradnje sa strancima. Iz Budimpešte su stigli reditelj Bela Fabijan i scenograf Julija Lukač, došao je i poznati nemački snimatelj Vilhelm Rendlštajn. U prvoj polovini dvadesetih godina prošlog veka Bošnjak je u Somboru pokušao da snimi pet ili šest igranih filmova, a njegov i je naš prvi animirani film Ovde traži pa ćeš naći milion. Koliko znamo njegov poslednjki film je procesija katoličke župe o telovu 1932. godine, kada je morao da se povuče, jer je finansijska situacija bila očajna. Početkom pedesetih godina svoje najznačajnije materijale predao je Jugoslovenskoj kinoteci, a mi se još uvek nadamo da ovde u Somboru može da se pronađe nešto od njegovih filmova - kazao je Aleksandar Erdeljanović.
Spomenik Ernestu Bošnjaku zajednički su otkrili predsednik UG „Moj Sombor” Slobodan Pelagić, potpredsednik UG „Bunjevačko kolo” Aleksandar Bošnjak, potpredsednik Mađarske građanske kasine Karolj Rezička i gradonačelnik Nemanja Delić, koji su se prisutnima obratili prigodnim govorima. Program je vodio književnik i publicista David Kecman. Inicijatori podizanja spomenika Ernestu Bošnjaku zahvalili su se brojnim donatorima koji su pomogli da ideja o skulpturi Ernesta Bošnjaka na glavnom sokaku postane stvarnost, kad već Sombor nije postao Holivud.
triletrip @ Pet, 05.07.2013. 19:00
aleksandar bošnjak aleksandar erdeljanović bunjevačko kolo david kecman ernest bošnjak film igor šeter istorija jugoslovenska kinoteka karolj rezička karolj viček klara fridrik kultura mađarska građanska kasina moj sombor nemanja delić rudolf cirkl slobodan pelagić sombor spomenik umetnost zoltan bičkei zoltan šifliš
• Traže još fijakera (2)

Udruženja građana Moj Sombor, Bunjevačko kolo i Mađarska građanska kasina u saradnji sa Turističkom organizacijom Grada Sombora pokrenule su inicijativu za proširenje fijakerske službe u Somboru.

Foto 17491 Predstavnici tri udruženja građana: Milan Stanišić, Josip Bošnjak i Karolj Rezička, te Nemanja Mijanović iz Turističke organizacije Grada Sombora izrazili su mišljenje da je za Sombor nedovoljan jedan fijaker. Oni smatraju da bi proširenje fijakerske službe imalo dobar efekat za receptivni turizam u gradu.
- Ubeđeni smo da bi - po trenutnim rešenjima - gotovo zanemarljivi trošak za angažovanje još jednog fijakeriste doneo nesrazmerno veću nepšosrednu materijalnu korist našem gradu, ali i okolnim selima i pogotovo salašima namernim da se upuste u takozvani „seoski turizam”, dok se benefiti iz sfere marketinga i promocije našeg grada kao turističke destinacije ne mogu ni izračunati - navedeno je u saopštenju o proširenju fijakerske službe. Kako je rečeno na današnjoj konferenciji za medije održanoj u prostorijama Radio Sombora, novi fijakeristi bili bi u početku finansirani kroz projekte, ali ni sadašnji način finansiranja ne bi predstavljao veliki trošak, jer se mesečno za tu namenu troši 25.000 dinara. Inicijatori smatraju da su sadašnja pravila za angažovanje fijakeriste podešena tako, da ih samo jedan čovek u gradu zadovoljava, kao i da je nedopustivo da barem jedan fijakerista nije stalno prisutan u centru grada. 
triletrip @ Uto, 16.04.2013. 17:13
bunjevačko kolo društvo fijaker josip bošnjak karolj rezička mađarska građanska kasina milan stanišić moj sombor nemanja mijanović sombor turistička organizacija grada sombora turizam
• Nova uprava u Dunataju

Somborski list na mađarskom jeziku „Dunataj” dobio je novi Upravni odbor, koji je izabran nakon što je pre godinu i po dana starom istekao mandat.

Foto 1041Osnivač, Mađarska građanska kasina, je imenovala i novog v.d. glavnog i odgovornog urednika: tu dužnost će od nove godine preuzeti, na sopstveni zahtev, Žuža F. Cirkl, novinarka tog lista. Predsednik novog Upravnog odbora je Karolj Rezička, a članovi su dr Eržebet Karher, Jožef Slako, Akoš Elveđi kao predstavnik Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara i Timea Bešić iz redova zaposlenih. Članovi Nadzornog odbora su Marta Molnar, Timea Lenert i Laslo Sladek.
Osnivač je smatrao važnim da se imenuje naslednik sadašnjeg direktora i glavnog urednika Ištvana Viraga, koji te dužnosti obavlja kao penzioner. Jednoglasno je odlučeno da Žuža F. Cirkl uredničke poslove obavlja kao vršilac dužnosti tokom šest meseci, počev od 1. januara 2013. godine.
triletrip @ Sub, 27.10.2012. 23:28
akoš elveđi dr eržebet karher društvo dunataj ištvan virag jožef slako karolj rezička laslo sladek mađari mađarska građanska kasina manjine marta molnar novina sombor timea bešić timea lenert upravni odbor žuža f. cirkl