Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Projekti prioritet u narednih godinu dana (2)

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović sa saradnicima, razgovarala je u utorak, 13. septembra sa pokrajinskim sekretarom za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjenom Bjelićem.

Foto 28853Pokrajinski sekretar Ognjen Bjelić obilazi lokalne samouprave u Vojvodini, kako bi se upoznao sa stanjem u oblastima u kojima je sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu nadležan. Bjelić je kazao da će akcenat u narednih godinu dana biti na pripremanju projekata, ali i obuci za njihovu realizaciju. On je dodao da neke lokalne samouprave imaju i po 15 gotovih projekata, dok neke nemaju nijedan.
- Cilj sekretarijata je jačanje kapaciteta lokalnih samouprava u pripremi i realizaciji projekata koji su finansirani iz eksternih izvora, odnosno iz sredstava Evropske unije. Kapaciteti postoje, ali su nedovoljno iskorišćeni. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj moraće da unaprede svoj angažman, a ljudi koji tu rade će u narednom periodu da prođu kroz određene obuke i to kroz rad na projektima, kroz njihovu implementaciju, kao i kroz brojne međuopštinske projekte - kazao je pokrajinski sekretar Ognjen Bjelić. Sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu kazao je da će narednih godinu dana obeležiti priprema projekata, kako bi imalo šta da se realizuje. Bjelić je dodao da je sekretarijat svestan da postoji problem u realizaciji projekata i da će to biti rešavano intenzivnom edukacijom zaposlenih u lokalnim samoupravama i u pokrajinskim sekretarijatima.
- Poseta pokrajinskog sekretara bila je jako korisna za Sombor, jer je ranije nedostajala zainteresovanost pokrajine za probleme sa kojima se susrećemo, kako u okviru same lokalne samouprave, tako i kada je u pitanju regionalni razvoj, a naročito kada je u pitanju realizacija strateških projekata. Naši projekti su najviše usmereni u oblast ekonomskog razvoja i infrastrukture. Dogovorili smo se o potrebi da i pokrajina i grad imaju usaglašenu sliku potreba građana i da se na osnovu toga određuju prioriteti i formiraju gotovi projekti, sa kojim će se aplicirati bilo kod domaćih, bilo kod stranih donatora - kazala je gradonačelnica Dušanka Golubović.
Sastanku sa pokrajinskim sekretarom Ognjenom Bjelićem prisustvovali su i član Gradskog veća Vladislav Živanović, te Mihael Plac iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Grada Sombora.
triletrip @ Sre, 14.09.2016. 00:16
donatori društvo dušanka golubović grad sombor gradonačelnik gradsko veće kancelarija za lokalni ekonomski razvoj lokalna samouprava mihael plac ognjen bjelić politika projekti sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu sombor vladislav živanović
• Akcenat energetske efikasnosti na javnoj rasveti

Gradski većnik Miroslav Kovačić bio je domaćin skupa na kojem su predstavljeni regionalni programi energetske efikasnosti koje sprovodi Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Foto 25819 Okupljenima se, ispred EBRD-a obratio Zoran Kapor, zamenik koordinatora projekta, koji je predstavio osnovne karakteristike regionalnih programa energetske efikasnosti. Kapor je naveo da je grad Sombor u prethodnom periodu učestvovao u popunjavanju upitnika o identifikaciji projekata energetske efikasnosti, nakon čega je utvrđeno da u Somboru postoji značajan potencijal za uštedu energije i finansijskih sredstava. Po procenama stručnih timova u domenu javne rasvete moguće je ostvariti najveće uštede električne energije, pa će to pitanje biti u fokusu saradnje grada Sombora i EBRD-a. Tome doprinosi činjenica pravilnik o javno-privatnom partnerstvu koji je nedavno usvojilo Ministarstvo rudarstva i energetike, a koji omogućava efikasnije poslovanje, kao i tehničku saradnju između lokalne samouprave i drugih institucija – kazao je Kapor.
Osim načelnika i zamenika načelnika Odeljenja za komunalne poslove, finansija i obrazovanja Gradske uprave grada Sombora, sastanku su prisustvovali članovi Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, direktori i predstavnici javnih komunalnih preduzeća Vodokanal, Zelenilo, Čistoća, te JP Direkcija za izgradnju grada.
milangagrčin @ Ned, 06.09.2015. 23:30
energetska efikasnost evropska banka za obnovu i razvoj - ebrd jkp čistoća jkp vodokanal jkp zelenilo jp direkcija za izgradnju grada kancelarija za lokalni ekonomski razvoj miroslav kovačić odeljenje za komunalne poslove privreda sombor
• Posle Prigrevčana na vanrednu skupštinu (1)

Fudbalski savez Vojvodine nije odobrio odlaganje prvenstvene utakmice između somborskog Radničkog i prigrevačkog Bratstva 1946. Meč na Gradskom stadionu igra se, po rasporedu, u subotu od 16:30. Već u utorak, 1. septembra (18 sati - Gradska kuća), biće održana Vanredna sednica Skupštine kluba, sa jednom temom - Sačuvati klub od 103 godine, koji danas okuplja više od 200 članova svih uzrasta.

Foto 1053Odlaganjem derbija trećeg kola Vojvođanske lige - Bačka, uprava jednog od najstarijih klubova u Srbiji, pokušala je da napravi međukorak u borbi za očuvanje najpoznatijeg sportskog brenda Sombora. Nažalost, FSV je odlukom onemogućio taj „dašak vazduha”, pa će „seniori” Radničkog, u zakazano vreme, istrčati na megdan daleko najkvalitetnijem timu ovog ranga takmičenja. Odstupanje bi značilo, gašenje Kluba i potpunu predaju, što ni u jednom trenutku, od izborne skupštine 19. januara, nije pomenuto kao „izlaz iz krize”. Spas somborskog fudbala, pa u neku ruku i somborskog sporta zavisi od Fudbalskog kluba Radničkog, koga je za sto i nešto godina pratio milionski auditorijum i koji je desetinama hiljada ljudi iz Sombora i okoline, bio nezaboravan deo života. Mladići koji u subotu od pola pet budu istrčali na teren pokazaće zašto je sve ono gore navedeno zapravo važno. S druge strane, očekuje se da će tri dana kasnije, članovi Skupštine diskusijom i odlukama potvrditi da se, dovoljno je samo u sadašnjoj masovnosti klupskih selekcija, istinski očitava 103 godine bitisanja somborskog fudbalskog kolektiva.   
Uglavnom, samo FK Radnički i RK Čonoplja 1947 u prethodnih pola godine nisu imali pravo na korišćenje sredstava iz budžeta lokalne samouprave. Pri tome, crveno-beli su, za razliku od Čonopljanaca, uspeli da organizuju prolećno takmičenje u Srpskoj ligi, izmirivši sve svoje obaveze prema službenim licima, fudbalerima i trenerima, a da pri tome nisu stvorili ni jedan dinar novog duga. To je i potvrđeno pravdanjem (ne i isplatom) sredstava nadležnom Odeljenju GU Sombor. Na osnovu Konkursa za sufinasiranje u oblasti sporta klubu je pripalo 2,7 miliona dinara, odnosno pet puta manje u odnosu na prethodne godine. Postojeći računi FK Radničkog (tekući i namenski) blokirani su na iznos od oko 8,8 miliona dinara. Obustava je otvorena 6. marta 2015, zbog poreskih dugovanje nastalih nesavesnim poslovanjem rukovodstva kluba u periodu od 2010. do 2012. godine. Iako je do blokade postojao dogovor o reprogramu duga, „srušen” je zbog četiri hiljade dinara „razlike”, koja se pojavila kao „nečija greška” u sistemu same Poreske uprave Sombor. Nesvakidašnju situaciju upotpunjuje i činjenica da su prinudnom naplatom obuhvaćeni i nameski računi, otvoreni isključivo za potrebe prekogranične saradnje, koji po zakonu moraju biti izuzeti iz ove procedure.  Navedena blokada je uz probleme u svakodnevnom funkcionisanju kluba proizvela ozbiljan prekršaj za povrat sredstava iz fondova Evropske unije, na osnovu uspešno realizovanog IPA projekta „Prijateljstvo, ne rivalstvo”. Poreska uprava, Vojvođanska banka, Gradska uprava Sombor, Kancelarija za LER, Ministarstvo finansija Republike Srbije i nadležni kontrolni organ IPA fondova u Budimpešti su o mogućem međunarodnom incidentu” izvešteni još polovinom marta 2015. godine. Naknadno, informacije su upućeni Kancelariji za evropske integracije Vlade Srbije, te Narodnoj banci Srbije, od čijeg učinka zavisi da li će slučaj „okončati” Vlada Srbije, ili će se kao problem pojaviti pred „Vladom u Briselu”. Uprava Radničkog čini sve da se izbegne kazna Evropske unije koja podrazumeva „plaćanje penala” i svrstavanje kluba i grada Sombora „na listu nepoželjnih” u budućim konkursima IPA fondova. 
Uporedo sa tim traje bitka za život u vojvođanskim fudbalskim okvirima, seniorskom, odnosno u sva tri zvanična omladinska ranga. Prvi tim Radničkog u Bačkoj ligi čine isključivo igrači sa teritorije grada Sombora. Ujedno, po proseku godina, ekipa je daleko najmlađa u ovom rangu takmičenja. Hoće li vapaj sa Gradskog stadiona ostati večni eho, zaista ne zavisi samo od onih koji trenutno pokušavaju da sačuvaju najbitniji segment sportskog života ovog grada. - Ponuda za održivo partnerstvo i spas kluba upućena je svim razumnim ljudima i institucijama još na izbornoj skupštini kluba, 19. januara. Iskren odgovor još uvek čekamo - kažu iz uprave Radničkog.  
savamajstor @ Pet, 28.08.2015. 05:35
bačka liga fk radnički fudbal gradska uprava ipa fondovi kancelarija za evropske integracije vlade srbije kancelarija za lokalni ekonomski razvoj poreska uprava poreski dug prijateljstvo ne rivalstvo skupština sombor sport vlada srbije
• Sombor: Put Baja - Sombor prioritet (1)

Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013”, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu.

Foto 13303Foto 18062Sombor je sa svojom geografskom pozicijom savršeno mesto za realizaciju projekata u okviru prekogranične saradnje sa Evropskom unijom. Teritorija grada graniči se sa Mađarskom na severu i Hrvatskom na zapadu, tako da je saradnja sa susednim regijama i velika šansa i neminovnost. U prethodnom konkursnom ciklusu najveći broj projektnih predloga realizovan je u saradnji sa bratskim gradom Bajom, koji je, bez sumnje, siguran partner centra Zapadnobačkog okruga. Kako navode iz Kancelarije za lokalni ekononomski razvoj, Grad Sombor je u periodu od 2007. do 2013. godine učestvovao u projektima vrednim tri miliona evra. Ne može se sa sigurnošću govoriti o broju odobrenih sredstava, ali dostupni podaci kažu da je sufinansiranje Evropske unije u somborskim projektima premašilo 1,2 miliona evra. Konkursne prilike su iskorišćene u mnogo većoj meri nego u susednim opštinama – Apatinu, Kuli i Odžacima. Ipak, Sombor još uvek nije na nivou ostalih vojvođanskih gradova, pre svega Subotice i Novog Sada. Razlog za to treba delom tražiti u nedovoljnoj obučenosti zaposlenih u lokalnim samoupravama pograničnih područja, te u organizacijama civilnog društva. Zajedničko im je još i nepoznavanje procesa apliciranja, teškoće u poštovanju procedura koje iziskuje realizacija, ali i hronični manjak novca za potrebe sufinansiranja. 
KLER i RAGS na istom zadatku
Evropskim projektnim aktivnostima grada Sombora, barem po zvaničnim dokumentima, trebalo bi da rukovode Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i Razvojna agencija grada Sombora (RAGS). Međutim, kako pri formiranju nije napravljena dovoljno dobra podela poslova u dve institucije, dešavalo se da izostane uigran nastup i koordinisana akcija. Inače, Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj funkcioniše pri Gradskoj upravi, dok je „samostalna” Razvojna agencija grada Sombora ustrojena kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Polovina osnivačkog kapitala pripada Gradu Sombor. Deset odsto udela u RAGS-u imaju JKP Vodokanal, JKP Parking servis, Regionalna privredna komora Sombor, JKP Energana, te JKP Čistoća. – Shodno kapacitetima bolje se nije moglo uraditi. Mislim da je postignuto dosta toga. Imali smo svega nekoliko ljudi koji su ozbiljno radili CBC projekte. Prioriteti su se uspostavljali praktično u hodu i to po otvaranju poziva, kako bismo se što brže prilagodili njihovim uslovima – kaže Mihael Plac, šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, ukazujući da je Kancelarija sa svega jednim do dva zaposlena u svim pozivima uputila po projektni predlog. – Uz to, imali smo i odličan učinak. Na konkursu sa mađarskim partnerima svi kandidovani projekti bili su i odobreni – naglasio je Plac, i iskazao uverenje da će u narednom periodu i Razvojna agencija grada Sombora dati značajniji doprinos „putovanju” kroz fondove EU. Šef Kancelarije je ukazao i na potrebu usvajanja ozbiljnog dokumenta sa prioritetnim projektima, rangiranih po bitnosti i stepenu spremnosti, u svim oblastima prekogranične saradnje. Problem sa pripremom dokumentacije, takozvanim “pakovanjem” projekata, pokazao se i u Somboru. Po mišljenju Placa, da bi u potpunosti savladali sve konkursne veštine, zaposlenima je potrebno i do tri godine. Uz to, od njih se očekuje posvećenost i predanost poslu, koji su ključ za pravilno rukovođenje procesima i administracijom IPA projekata. Kao i kod mnogih drugih lokalnih samouprava, doduše u nešto manjoj meri, i u Somboru je detektovan problem sa engleskim jezikom. Kada se sve uzme u obzir, prethodni ciklus prekogranične podrške, može biti okarakterisan kao uspešan. Realizovano je nekoliko kvalitetnih projektnih predloga u kojima je prevashodni cilj bilo – opšte dobro! Aktivnosti su odnosile na praćenje i uništavanje ambrozije u pograničnim područjima dve zemlje, monitoring podzemnih izvora pijaće vode, ali i prvi korak ka potpunom oporavku međunarodne saobraćajnice, inače najkraće drumske veze jugoistočne Evrope sa Budimpeštom i Bečom.
Izvor: Autonomija.info | savamajstor @ Ned, 14.06.2015. 20:15
baja ipa fond kancelarija za lokalni ekonomski razvoj mađarska mihael plac ndnv nemanja delić nezavisno društvo novinara vojvodine pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji ap vojvodine finansiranih od strane eu u periodu 2007-2013 prekogranični projekti privreda put sombor - baja razvojna agencija grada sombora sombor
• Sa organizacijama iz Hrvatske na temu turizma

Predstavnici Grada Sombora održali su sastanak posvećen prekograničnoj saradnji, sa poslenicima udruženja Zelena akcija iz Zagreba i Zeleni Osijek.

Foto 24342 Preliminarni skup u Somboru organizovan je sa ciljem dalje, zajedničke pripreme prekograničnih projekata koji će se odnositi na zaštitu životne sredinu i unapređenje turističke ponude u zaštićenim oblastima kao što je rezervat Gornje Podunavlje. Tokom sastanka predočena su dosadašnja iskustva Osijeka u projektima na kojima su učestovala udruženja iz tog grada, a koja se, pre svega odnose na organizovanje rada turističkih ustanova i podizanja njihovih kapaciteta kroz saradnju sa gradskim i državnim institucijama, uz finansijsku podršku evropskih IPA fondova. Kao najpozitivniji model u jačanju turističkih kapaciteta gosti su predočili javno-privatna saradnja. Ipak, po rečima Zorana Milera, gradskog većnik za poljoprivredu, razvoj sela i zaštitu životne sredine, pokazalo se da javno vlasništvo i upravljanje resursima nije uvek najbolje rešenje i da se neretko dešava se da kada su stvari javne, one postaju ničije i o njima se malo vodi računa. Šef kancelarije za Lokalni ekonomski razvoj, Mihael Plac je ukazao da se najviše problema javlja u održivosti projekta i da gradske institucije imaju interes, ali nemaju jasan mehanizam kako na pravi način da upravljaju nekim izletištem ili kampom. Upravo zbog toga je potrebno potpuno pojednostaviti procedure vezane za rad i olakšati udruženjima i privatnim preduzetnicima vođenje poslova. Jasmin Sadiković iz Udruženja Zeleni Osijek je podsetio na zajedničku realizaciju programa „Panonski put mira”, odnosno izgradnju biciklističke staze od Osijeka do Sombora i svih naseljenih mesta između ova dva grada, naglasivši da i dalje postoji potreba mapiranja biciklističkih staza, po ugledu na programe i mesta iz Evropske Unije.
savamajstor @ Čet, 19.03.2015. 01:36
društvo ipa fondovi jasmin sadiković kancelarija za lokalni ekonomski razvoj mihael plac panonski put mira sombor zagreb zelena akcija zeleni osijek zoran miler
>>
12