Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Istorija Evrope u Telečkoj visoravni

U velikoj sali Županije u utorak je održan sastanak predstavnika grada Sombora, pograničnih mesnih zajenica i predstavnika pograničnih mesta u Mađarskoj o potencijalima koje nudi vidljivost klimatske i ekološke istorije Evrope na Telečkoj visoravni.

Foto 25258Foto 25257 Goste i učesnike sastanka najpre je pozdravio gradonačelnik Sombora Saša Todorović, dok je pomoćnik gradonačelnik Atila Pribila kazao da les na Telečkoj visorvani već ispituju kineski i japanski naučnici.
- Pre mesec dana smo imali sastanak sa predstavnicima Županije Bač-Kiškun i lokalne zajednice u Madarašu i Kaćmaru o mogućnosti zajedničkog apliciranja pred IPA fondovima. Imamo jedan prirodni resurs za koji nismo ni znali, Telečku visoravan. Ona je posebna jer je možda jedina u svetu gde može da se vidi geološka istorija hiljadama godina u nazad. To treba da iskoristimo, a jedna od ideja je da se napravi zgrada u kojoj bi mogla da se prikaže ta specifičnost, da dovodimo učenike, studente i naučnike da pokažemo šta imamo - izjavio je pomoćnik gradonačelnika Atila Pribila pre današnjeg sastanka u velikoj sali Županije.
- Skoro ceo život sam prašnjav, jer se bavim istraživanjem lesno-paleozemljišnih sekvenci. To zvuči složeno, ali je to sve kao doboš torta. Dakle, to je red lesa, pa red paleozemljišta, koje je u stvari nekada bilo zemljište, ali ga je prekrio les. U tim smenjivanjima lesa i paleozemljišta su očuvane paleoklimatske i paleoekološke promene, koje su se događale tokom ledenog doba. Naše lesno-paleozemljišne sekvence predstavljaju najkompletniji zapis klime u Evropi tokom poslednjih milion godina, a Telečka visoravan predstavlja jedan od najpreciznijih i najkompletnijih izvora informacija za rekonstrukciju događaja tokom zadnjih 130 hiljada godina. Takvo jedno naučno bogatstvo mi na žalost ne koristimo. Postoji nešto što se poslednjih godina razvija u velikoj meri u svetu, a to je geoturizam, koji jedan od najprosperitetnijih vidova turizma, jer ne zahteva velika ulaganja, a uklapa se u već postojeću turističku ponudu. Verujem u to da ovaj prostor može da bude poznat po tome, jer se kod nas rodio Milutin Milanković, čovek koji je otkrio tajnu ledenog doba i ta lesna prašina ne treba da nas razdvaja, nego treba da nas povezuje sa susedima. Siguran sam da je ovo početak jedne velike avanture, koja će doneti veliki broj ljudi na ovo područje i našoj posrnuloj ekonomiji pomoći da ludi na ovom prostoru žive bolje. To ne može da se dogodi bez stalne edukacije, jer ljudi moraju da razumeju vrednosti koje ih okružuju i kojima raspolažu - objasnio je Slobodan Marković, redovni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.
- Znamo da život pored granice nekada znači lakše, nekada teže ostvarivanje kontakta, ali upravo ta pograničnost nas u matičnim državama stavlja u podređen položaj. Ako budemo spretni, od podređenosti možemo da napravimo prednost. Pokretanje privrede zajednički je cilj sa obe strane granice, pokušavamo da unapredimo turizam. Lesna zaravan koja nas povezuje je jedinstvena u svetu i ako uspemo da je načinimo svetskom baštinom pod okriljem UNESCO-a imaćemo snažan turistički potencijal. Istina je da imamo jedinstvenu stvar, ali to je neće učiniti atraktivnom za turiste. Mislim da je važno da se formira partnerstvo između pograničnih naselja, kako bu+i u budućnosti imali i zajednički turistički program - kazao je potpredsednik Županije Bač-Kiškun Šandor Rauš.
Sastanku u Somboru su prisustvovali i predstavnici Kaćmara i Madaraša, kao i muzeja iz Kečkemeta, te Gradskog muzeja Sombor i mesnih zajednica Riđica i Čonoplja. Nakon savetovanja u Županiji, učesnici sastanka posetili su Čonoplju, Svetozar Miletić i Riđicu.
triletrip @ Sre, 01.07.2015. 01:40
atila pribila čonoplja gradonačelnik gradski muzej kaćmar kečkemet lesna zaravan lesno-paleozemljišne sekvence madaraš mađarska muzej novi sad prirodno-matematički fakultet riđica šandor rauš saša todorović sela slobodan marković sombor svetozar miletić telečka visoravan turizam
• „Žuta zemlja” zajednička veza

Na inicijativu Šandora Rauša, potpredsednika županije Bač-Kiškun, u ponedeljak je u mađarskom naselju Madaraš, održan sastanak kome su pored domaćina iz pograničnih sela u Mađarskoj prisustvovali i predstavnici grada Sombora, MZ „Stanišić“ i MZ „Riđica“. Razgovaralo se o kulturno-turističkoj saradnji.

Foto 25065Foto 25064 Na sastanku se razgovaralo o uspostavljanju kontakata između naselja sa obe strane granice i utvrđivanju postojećih potencijala za privrednu, kulturnu i turističku saradnju. Prirodna osobenost ove regije ogleda se u postojanju specifičnog zemljišta, tzv. „žute zemlje“, koja je jedinstvena u Evropi. Prema rečima učesnika skupa, na teritoriji Mađarske nalazi se oko 30 hektara takve zemlje, dok se u Srbiji nalazi preko 130 hektara. Specifičnost ove geološke regije sastoji se u tome što ona predstavlja jedinstveni ekosistem na kome rastu posebne biljne vrste, kao što su šafran, iris, divlji lan. Sa druge strane „žuta zemlja“ zbog svog specifičnog sastava, nije pogodna za zemljoradnju, te kao takva nije interesantna poljoprivrednicima i ostavljena je za ispašu stoke. Na inicijativu pograničnih naselja u Mađarskoj i tamošnje stručne javnosti, veliki deo od pomenutih 30 hektara je stavljen pod zaštitu države što je omogućilo detaljano arheološko i geološko ispitivanje tog zemljišta čime su otkriveni fosilnih ostaci mamuta, kao i tragovi nekadašnjeg rimskog puta i vojnih objekata. 
- Budući da su pogranična mesta i u Mađarskoj i u Srbiji ekonomski devastirana, interes obe države mora biti saradnja, zaštita životnog okruženja i unapređenje uslova za život u svim naseljima. To je moguće samo kroz zajedničku saradnju i nastup pred evropskim IPA fondovima. Srbija je zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj Uniji, dok je Mađarska članice EU, što je činjenica koju treba iskoristiti – rečeno je, između ostalog na održanom skupu.
Nakon radnog dela sastanka, učesnici su obišli arheološki lokalitet, gde je pronađen skelet mamuta, kao i mesta gde su vršena testiranja „žute zemlje“. Dogovoreno je da naredni sastanak bude održan u Somboru, krajem juna.
Osim inicijatora sastanka, potpredsednika Županije Bač-Kiškun Šandora Rauša, sastanku u Madarašu su prisustvovali predstavnici pograničnih naselja Kaćmar (Katymár), Bačalmaš (Bácsalmás) i Madaraš (Madaras). Grad Sombor su predstavljali pomoćnici gradonačelnika Atila Pribila i Milan Rakas, Etelka Pekter ispred MZ „Stanišić”, te Marko Gundić i Monika Drobina ispred MZ „Riđica”.
Izvor: Zelena energija i organska poljoprivreda - razvojne prilike - projekat sufinansira: Ministarstvo kulture i informisanja | triletrip @ Čet, 11.06.2015. 02:25
atila pribila bačalmaš društvo etelka pekter evropska unija kaćmar madaraš mađarska marko gundić milan rakas monika drobina politika riđica saradnja sela sombor srbija stanišić
• Jezero za novi život pograničnih sela (3)

Stanišić je bio domaćin preliminarnog sastanka partnera u prekograničnom projektu revitalizacije jezera koje bi se prostoralo na teritoriji Mađarske i Srbije.

Foto 24410 - Revitalizacija nekadašnjeg jezera „Mihalj” omogućila bi razvoj turizma u pograničnoj zoni, jačanje saradnje među stanovnicima dve države, odnosno pet komšijskih sela u pograničnoj zoni, zaštitu životne sredine i brojne benefite za više od 20.0000 žitelja ovih mesta – rekao je na otvaranju Dragoslav Matijević, predsednik Saveta MZ Stanišić. Pozivu da prisustvuju skupu u Stanišiću odazvali su se predstavnici svih pet partnerskih sela, predstavnici lokalnih samouprava i stručnih službi sa obe strane granice. Pored Stanišića i Riđice, prekograničnim projektom revitalizacije jezera biće obuhvaćena još naselja Gara, Kaćmar i Bačbordoš u Republici Mađarskoj
Učesnici sastanka su iskoristili ovo okupljanje da posete nekoliko najbližih lokacija bare nazvane „Jezero”, a potom i da razgovaraju o jačanju prekogranične saradnje i mogućnosti izrade zajedničkog projekta koji bi po pretpostavkama učesnika sigurno zaslužio podršku iz nekog od fondova Evropske unije.
savamajstor @ Pet, 27.03.2015. 02:38
bačbordoš dragoslav matijević gara jezero mihalj kaćmar mesna zajednica prekogranični projekat republika mađarska riđica sela sombor stanišićrevitalizacija
• Pograničnom saradnjom do obnove jezera (2)

Četiri pogranična mesta iz Srbije i Mađarske saglasila su se o potrebi obnavljanja malog jezera koje je do sedamdesetih godina prošlog veka postojalo u okolini Stanišića, na samoj granici dve države.

Foto 24256Foto 24255 U ataru Stanišića do sedamdesetih godina prošlog veka postojalo je jezero, koje su meštani zvali „Mihalj”, a nastalo je u toku reke Plazović (Kiđoš). Jezero je bilo tik uz granicu Srbije i Mađarske, a presušilo je zbog iskopavanja kanala i odvođenja vode. U koritu je ipak ostalo nešto vode, dok je isušeno dno jezera zaraslo šibljem i trskom.
Inicijator revitalizacije nestalog jezera je Laslo Tot, novinar u penziji i član KUD „Adi Endre” iz Stanišića. On je ispričao da je ranije jezece delom prelazilo i u Mađarsku i da je po njemu bila moguća vožnja čamcem i pecanje.
- Oživljavanje jezera bilo bi moguće povezivanjem korita sa rekom Plazović i to bi obezbedilo dovoljnu količinu vode - kazao je Laslo Tot. On je kazao da je prvi sastanak četiri zainteresovana mesta, Stanišića i Riđice sa srpske i Kaćmara i Gare sa mađarske strane, održan 26. februara u Kaćmaru. Dogovoreno je da se kroz evropske i državne fondove pokušaju obezbediti sredstva za povezivanje Plazovića sa jezerom i obnovu karaule, koja bi postala lovački dom ili izletište. Laslo Tot je ispričao da se u međuvremenu za projekat zainteresovalo mesto Bačboršod iz Mađarske. Oživljavanjem jezera inicijatori projekta očekuju poboljšanje turističke ponude sva četiri mesta.
- Idejni projekat poslat je projektnom telu Evropske unije, pa je usledila i poseta Petera Viraga, predstavnika programske kancelarije EU u Mađarskoj. On nam je predložio da u projekat ubacimo čišćenje korita jezera od mulja i smeća, otvaranje privremenog graničnog prelaza za pešački i biciklistički promet, izgradnju biciklističe staze do sva četiri mesta, izgradnju plaže za plivačku obuku, prostora za odmor ptica, učionice u prirodi - ispričao je Laslo Tot i dodao da je jeszero Mihalj ranije bilo mesto gde su se ptice selice odmarale na svojim putovanjima. Pošto je ceo projekat u inicijalnoj fazi, očekuju se predlozi i primedbe, kako bi kasniji projekat bio što preciznije razrađen. Novi sastanak inicijativne grupe zakazan je za 20. mart.
triletrip @ Sre, 04.03.2015. 02:08
bačboršod gara granica jezero kaćmar kud "adi endre" laslo tot mađarska prekogranična saradnja riđica sela sombor srbija stanišić