Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Ernest Bošnjak za Radomira Zelenovića

Otvoren je 1. Podunavsko-panonski filmski festival Porodica naroda/Family Of Nations.

Foto 34121Foto 34117 Festival je otvorio dobitnik nagrade Ernest Bošnjak za doprinos razvoju filmske umetnosti u 2018. godini, Radoslav Zelenović, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke, jedne od pet najznačajnijih institucija u svetu. - Kao što vidite, nagrade me nisu mimoilazile u životu i običaj je kada dobijete novo priznanje da kažete da Vam je najdraže. Ja ću svesno da upadne u tu klopku. Svesno zbog toga što je moj favorit kada su u pitanju pioniri filma upravo Ernest Bošnjak. Ja ne znam šta je taj čovek imao u glavi kada je na početku kinematografije, na početku 20. veka, krenuo, ne samo da se bavi filmom, već da od ovog grada pravi Holivud. Lepo je kad imaš san, još je lepše kada deo tog sna postane javnost. Ernestu Bošnjaku je to pošlo za rukom, cena nije bila mala, jer je kompletan kapital potrošio da od Sombora napravi Holivud. Ko zna šta bi se desilo da nije bilo Velikog rata ida stvari nisu pošle na drugu stranu. Ne mogu da kažem da znam, ali pretpostavlja, da je Ernest Bošnjak dosanjao svoj san do kraja, ovaj grad, ova zemlja, ova kinemetagrafije bili bi mnogo bolji - rekao je Radoslav Zelenović, koji će u prvom izdanju somborskog filmskog festivala biti u žiriju glavne selekcije, zajedno sa pozorišnim rediteljem Gorčinom Stojanovićem i glumcem Lazarom Rokvudom, jednim od inicijatora ustanovljavanju festivala. Kako su preneli domaćini svečanog otvaranja, mladi glumci, Slaven Došlo i Vanja Nenadić, pre samo godina dana gradonačelnica Sombora je sa potpisala inicijativu o osnivanju filmskog festivala sa čuvenim holivudskim glumcem Džonom Sevidžom, koji je bio u glumačkoj ekipi Rokvudovog filma „Povratak”. Žiri glavne selekcije proglasiće najboljeg glumca i glumicu festivala, odnosno mladog glumca ili glumicu. Njima će biti dodeljeno priznanje „Celtis”. 
Organizatori su obelodanili da će tokom festivala, pored glavne selekcije, biće prikazani i filmovi u pratećim kategorijama, „Kad bi Sombor bio Holivud” - filmovi koji su na bilo koji način povezani sa Somborom, tri australijska filma u selekciji „Core diplomatiqum”, te osam studenskih filmova po izboru selektora Gorana Jovanovića. Najbolji studentski film proglasiće žiri u sastavu: Maja Šuša, Peter Goretić i Slaven Došlo.
Posetioci 1. Podunavsko-panonskog filmskog festivala Porodica naroda/Family Of Nations biće u prilici da pogledaju i postavku 40 originalnih filmskih plakata čiji su autori najznačajniji francuski ilustratori. Ova nesvakidašnja izložba postavljena je zahvaljujući kolekcionaru Nebojši Bošnjaku, a kroz kolekciju predstavljena je kinematografija nekoliko zemalja, najznačajniji svetski režiseri, glumci i glumice. Među izloženim plakatima su se našli i filmovi jugoslovenskih režisera Bulajića i Petrovića. Festival će biti zatvoren u nedelju dodelom priznanja. Kompletan program i satnica
savamajstor @ Sre, 12.09.2018. 03:30
1. podunavsko-panonski filmski festival porodica naroda/family of nations core diplomatiqum džon sevidž film povratak filmski plakati goran jovanović gorčin stojanović izložba jugoslovenska kinoteka kad bi sombor bio holivud kultura lazar rokvud maja šuša nagrada aernest bošnjak peter goretić radoslav zelenović slaven došlo sombor studentski film vanja nenadić
• Ernest Bošnjak stigao na Glavnjak (4)

Spomenik somborskom sineasti, pioniru filma u Jugoslaviji Ernestu Bošnjaku otkriven je juče u ulici Kralja Petra Prvog.

Foto 18386Foto 18387Inicijativa koju su pokrenula udruženja građana „Moj Sombor”, „Bunjevačko kolo” i Mađarska građanska kasina krunisana je juče otkrivanjem spomenika koji je izradio somborski vajar Igor Šeter. Svečani program počeo je u Mađarskoj građanskoj kasini, gde je na mađarskom jeziku rad i život Ernesta Bošnjaka predstavila Klara Fridrik. O Bošnjaku su govorili i filmski umetnici iz Vojvodine Zoltan Šifliš, Karolj Viček i Zoltan Bičkei.
- Pored nas stoji čovek sa kamerom. On je kao Prometej, koji je od Boga ukrao ovu spravu, koja spasava ljude od zaborava. On nas spasava od truljenja u vremenu. On nas čuva za večnost. Mi ćemo večno ostati u pokretu, u sećanju. Ova kamera je ovu sredinu uvela u ozbiljne, civilizovane narode. Bošnjak mi je inspiracija od studentskih dana, prvi svoj esej pisao sam o njemu. Imam tremu pred njegovom kamerom, koja nas sve obavezuje: zamislite da nas on još uvek snima i moramo da budemo dostojni ovog čoveka i njegove božanstvene sprave - kazao je prilikom otkrivanja spomenika Ernestu Bošnjaku Karolj Viček.
O Ernestu Bošnjaku govorio je i njegov šegrt, Rudolf Cirkl, koji je kazao da se radi o osobi, koja je mlade znao da pripremi za dnevne zadatke, tako da i najveće probleme rešavaju s lakoćom.
- Kada smo otišli u njegov atelje ili njegovu laboratoriju, ne znam kako bih to nazvao, videli smo nešto nezamislivo. Zahvaljujući tome mogli smo u trenutku da shvatimo niz zanimljivosti života. Sada kada ga vidim ovde, s lulom u džepu, suze mi kreću na oči. Tu lulu sam dobio, kao i njegove lične predmete i predao sam ih Gradskom muzeju. Ovaj spomenik podseća me na jedno vreme, na jedan Sombor, koji mogu samo poželeti svima prisutnima, najviše našoj dragoj deci i unucima i svima drugima. U ovom čoveku je bio ceo svet i život čoveka - rekao je Rudolf Cirkl.
Upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke u Beogradu Aleksandar Erdeljanović kazao je da se u toj ustanovi čuva desetak celih i delova filmova Ernesta Bošnjaka i njegova čuvena kamera kupljena u Minhenu, napravljena 1909. godine i sa kojom je snimljen najveći broj njegovih filmova.
- Treba reći da je Bošnjak oko 1907. godine u Somboru otvorio prvi stalni bioskop, 1909. godine snima prvi film na vojvođanskim prostorima. Pre nešto više od sto godina snimio je otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju, koji je njegov najstariji sačuvani film. Za vreme Prvog svetskog rata je snimao kao austrougarski vojnik. Jedan od njegovih materijala je i venčanje austrougarskog prestolonaslednika Karla Jozefa, znači stigao je čak i do Bečkog dvora. Hteo je od Sombora da napravi Holivud, pa je posle rata doveo velike stručnjake u grad, on je praktično tvorac saradnje sa strancima. Iz Budimpešte su stigli reditelj Bela Fabijan i scenograf Julija Lukač, došao je i poznati nemački snimatelj Vilhelm Rendlštajn. U prvoj polovini dvadesetih godina prošlog veka Bošnjak je u Somboru pokušao da snimi pet ili šest igranih filmova, a njegov i je naš prvi animirani film Ovde traži pa ćeš naći milion. Koliko znamo njegov poslednjki film je procesija katoličke župe o telovu 1932. godine, kada je morao da se povuče, jer je finansijska situacija bila očajna. Početkom pedesetih godina svoje najznačajnije materijale predao je Jugoslovenskoj kinoteci, a mi se još uvek nadamo da ovde u Somboru može da se pronađe nešto od njegovih filmova - kazao je Aleksandar Erdeljanović.
Spomenik Ernestu Bošnjaku zajednički su otkrili predsednik UG „Moj Sombor” Slobodan Pelagić, potpredsednik UG „Bunjevačko kolo” Aleksandar Bošnjak, potpredsednik Mađarske građanske kasine Karolj Rezička i gradonačelnik Nemanja Delić, koji su se prisutnima obratili prigodnim govorima. Program je vodio književnik i publicista David Kecman. Inicijatori podizanja spomenika Ernestu Bošnjaku zahvalili su se brojnim donatorima koji su pomogli da ideja o skulpturi Ernesta Bošnjaka na glavnom sokaku postane stvarnost, kad već Sombor nije postao Holivud.
triletrip @ Pet, 05.07.2013. 19:00
aleksandar bošnjak aleksandar erdeljanović bunjevačko kolo david kecman ernest bošnjak film igor šeter istorija jugoslovenska kinoteka karolj rezička karolj viček klara fridrik kultura mađarska građanska kasina moj sombor nemanja delić rudolf cirkl slobodan pelagić sombor spomenik umetnost zoltan bičkei zoltan šifliš