Osvećenjem spomen ploča na ulazu velike pravoslavne crkve i otvaranjem izložbe o njenoj istoriji počelo obeležavanje četvrt milenijuma od izgradnje hrama Svetog velikomučenika Georgija u Somboru. Izložbu otvorio bački vladika dr Irinej Bulović.

Spomen ploče na ulazu velike pravoslavne crkve postavljene su za sećanje na kapetana somborske vojničke varoši grofa Jovana Brankovića, vladiku Jovana Jovanovića i protu Dimitrija Bokšana koga su mađarski fašisti zverski ubili početkom Drugog svetskog rata. - Velika je odgovornost nas koji smo ove ploče postavili da podsećamo narod, da učimo narod, da čuvamo i negujemo našu veru i istoriju. Značaj ovog događaja je mnogo veći od toga ko na ovom mestu stoji ovoga trenutka i bilo šta govori o proti Dimitriju - kazao je prilikom osvećenja spomen ploča jerej Savo Nikolić, arhijerejski namesnik somborski. Milan Stepanović podsetio je okupljene o trima ličnosti kojima su posavljene spomen ploče. Grof Jovan Branković bio je sinovac poslednjeg despota Đurđa Brankovića i punih 17 godina kapetan somborske vojničke varoši. On je upamćen kao pravedan čovek i bio je jedna od najvažnijih ličnosti srpske istorije u prvoj polovini 18. veka. Vladika Jovan Jovanović zalagao se za oslobođenje srpskog naroda od turske vladavine i prve topove koje je Karađorđe dobio za ustanak 1804. godine dobio je upravo od njega. Vladika Jovan Jovanović sahranjen je u velikoj pravoslavnoj crkvi u Somboru. Prota Dimitrije Bokšan bio je skoro 40 godina somborski paroh, služio je u crkvi Sv. Jovana Preteče. Odmah po ulasku mađarske okupatorske vojske 13. aprila 1941. godine prota Bokšan je uhapšen i zverski mučen, da bi sutradan bio doveden na hor crkve i ubijen. Njegovo telo je bačeno pod zvonik, gde je ležalo četiri dana, jer vojska nije dozvoljava da mu se iko približi. Dušanka Aćimović, unuka prote Dimitrija Bokšana zahvalila se na postavljanju spomen ploče na ulazu u crkvu i osvećenju njegovog groba na velikom pravoslavnom groblju. Vladika bački dr Irinej Bulović kazao je prilikom otvaranja izložbe o istoriji izgradnje hrama Sv velikomučenika Georgija da „ova izložba pokazuje koliko duhovnog bogatstva Sombor poseduje i da je, zaista, potrebno da postanemo svesni tog nasleđa koje obavezuje nas, a obavezivaće i one posle nas”. On je podsetio i na nedosledno poštovanje zakona o restituciji crkvene imovine čime je posbno oštećena somborska pravoslavna crkvena opština, kojoj praktično ništa nije vraćeno. - Sombor nema čega da se stidi, čitave svoje istorije, Sombor ima razloga i povoda da se ponosi svojom istorije i da pokaže što je stvarano tokom vremena - kazao je vladika dr Irinej Bulović. Svetođurđevski dani nastavljaju se danas u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“ u Somboru, gde će u 19 časova biti izveden program duhovne i tradiconalne muzike u izvođenju Crkvenog hora „Car Konstantin i carica Jelena“, Dečje pojačke grupe i Pevačke grupe GKUD „Ravangrad“. U sredu prepodne, u 10 časova, biće osvećena replika starog krsta na Trgu Sv. Ðorđa, a u 19 časova, u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“, biće priređeno duhovno veče na kome će govoriti vladika bački dr Irinej Bulović.

Od 2. do 6. maja biće obeležena 250. godišnjica završetka izgradnje crkve Svetog velikomučenika Georgija u Somboru, odnosno „velike pravoslavne crkve”.

Srpska pravoslavna crkvena opština Sombor obeležiće nizom programa veliki jubilej Svetođurđevskog hrama. Somborski Srbi su još za vreme Turaka imali crkvu, obnavljaju je 1717. godine, 1744. grade novi veliki toranj. Nakon dobijanja statusa slobodnog i kraljevskog grada 1759. godine počinje izgradnja današnje crkve, koja je završena dve godine kasnije u barokno rokajnom stilu. Crkvu je ikonopisao tadašnji najbolji zograf Teodor Kračun. U crkvi su sahranjeni kapetan somborske graničarske milicije grof Jovan Branković i vladika bački Jovan Jovanović. „Svetođurđevski dani” počeće u ponedeljak, 2. maja u 17 časova otkrivanjem spomen ploča kapetanu Jovanu Brankoviću i proti Dimitriju Bokšanu u porti crkve, nakon čega sledi otvaranje izložbe ozložbe u prostorijama Srpske pravoslavne crkvene opštine. U utorak uveče na redu je veče duhovne muzike, a u sredu, 3. maja u 10 časova biće osveštana replika starog krsta izgrađena na Glavnoj ulici. Uveče u 19 časova u Srpskoj čitaonici Laza Kostić biće priređena duhovna tribina na kojoj će govoriti Episkog bački Irinej. Istorijska monografija „Svetođurđevska crkva u Somboru” Milana Stepanovića biće predstavljena u četvrtak uveče u Čitaonici. Svetođurđevski dani završiće se bogosluženjima 6. maja.

Hrvatsko kulturno umetničko društvo Vladimir Nazor ove godine obeleževa 75. godišnjicu postojanja.

Društvo koje okuplja Hrvate i Bunjevce iz okoline Sombora prvobitno je nosilo ime Miroljub, ali je kroz vreme i društvena uređenja menjalo svoj naziv do današnjeg HKUD „Vladimir Nazor”. Ono danas deluje u nekoliko sekcija: dramskoj, pevačkoj, sportskoj, šahovskoj, plesnoj, sekciji veza, zaštite baštine... - objasnio je predsednik društva Mata Matarić. On je kazao da su sada uslovi za rad sasvim pristojni, raspolaže se sa adekvatnim prostorom. Novi kvalitet u rad unosi i novi režiser dramske sekcije, glumac David tasić Daf, kao i koreograf Šima Beretić. Šahovsku sekciju vodi velemajstor Josip Dekić - kazao je Mata Matarić. Jubilej društva biće obeležen nizom manifestacija: već je održano godišnje prelo, sledi koncert Tereze Kesovije, sredinom maja Međunarodni festival hrvatske tamburaške muzike sa gostima iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije i Festival amaterskih dramskih pozorišta. Dužionica je planirana za kraj jula, u septembru će biti održana slikarska kolonija, a početkom oktobra biće oživljen stari običaj devojačkog vašara na kojem će se okupiti neudate devojke, i naravno neženje. Centralna proslava godišnjice očekuje se 6. decembra uz vrlo izvesno prisustvo delegacije iz kabineta predsednika Republike Hrvatske - najavio je Mata Matarić. Predsednik HKUD-a je kazao da je društvo otvoreno za sve zainteresovane, da deluje u skladu sa zakonima i propisima Republike Srbije i da vodi brihu o svom narodu, koji je zvanično postao nova nacionalna manjina. Portparol koncerta Tereze Kesovije u Somboru Zoran Kovačić pozvao je zainteresovane da posete njen predstojeći koncert u Hrvatskom domu, već i zbog toga što je poznata pevačica na ovim prostorima zadnji put gostovala u Apatinu 1990. godine.

Pedesetogodišnjicu postojanja Vodokanal proslavlja u vreme kada je u toku izgradnja nove fabrike vode, a tokom naredne dve godine očekuje se proširenje mreže na šest sela Grada Sombora.

Na današnji dan pre pola veka, 1961. godine u Somboru je osnovano Javno komunalno preduzeće Vodokanal. Prva voda iz česme potekla je 29. novembra 1962. godine. Do tada se grad snabdevao iz arteskih bunara, a prema podatku iz 1945. godine bilo ih je 33, a između dva svetska rata vodu je raznosilo 18 vodara. Danas se na izvorištu Jaroš gradi nova fabrika vode, a u naredne dve godine planira se proširenje vodovodne mreže na šest sela na teritoriji Grada Sombora. Nova vodovodna mreža gradiće se uz pomoć kredita nemačke razvojne banke KFW u iznosu od četiri miliona evra: 40 odsto je donacija, a ostatak predstavlja novac koji treba da se vrati. Izvorište Jaroš povodom pedeset godina postojanja „Vodokanala” posetili su danas gradonačelnik Sombora Nemanja Delić i predsednik Skupštine grada Siniša Lazić. Oni su izrazili zadovoljstvo dinamikom kojom odmiču radovi na novoj fabrici vode vrednoj 240 miliona dinara. Lazić je kazao da će time biti rešeni problemi vodosnabdevanja u selima Grada Sombora i da će meštani dobiti zdravu vodu, dok u gotovo svim vojvođanskim gradovima postoji problem sa prisustvom arsena u vodi. Gradonačelnik Nemanja Delić zahvalio se svima koji su u proteklih pedeset godina doprineli razvoju „Vodokanala”. Direktor Javnog komunalnog preduzeća „Vodokanal” Strahinja Šljukić je kazao da je Vodokanal po mnogo čemu prvi u Srbiji, što je rezultat izuzetne kolegijalnosti i timskog rada u okviru preduzeća. Šljukić se zahvalio i predstavnicima grada što su uvek pružali podršku inicijativama iz „Vodokanala”, i kada je trebalo, upotrebili svoj uticaj u pokrajinskim organima.

U sredu održana akademija, juče u muzeju otvorena izložba o Lazi Kostiću.

Izložbu „Laza Kostić u Somboru” zajednički su priredili Gradski muzej i Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki”, a svečano ju je otvorio pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić. Izložba obuhvata period života znamenitog srpskog književnika u Somboru od 1895. do 1910. godine, odnosno do smrti. Posetioci kroz postavku mogu da se upozanju sa tri segmenta: ličnim životom, delom i smrću Laze Kostića. Izloženi su orginalni rukopisi, pisma, prva izdanja knjiga, crtice iz života sa Julijanom Palanački, a može da se vidi i njegova smrtovnica, kao i primerci novina koji pišu o obeležavanju jubileja rođenja i smrti Laze Kostića. Autori izložbe su kustos Gradskog muzeja Milka Ljuboja i bibliotekar Radivoj Stokanov. Pedagoški fakultet u Somboru i Srpska čitaonica „Laza Kostić ” obeležili su 8. decembra svečanom akademijom „Pohvala Prometeju” stogodišnjicu smrti istaknutog srpskog pesnika i našeg sugrađanina Laze Kostića. Pred prepunom Velikom salom zdanja Županije u Somboru, o životu i delu Laze Kostića govorili su prof. dr Miodrag Radović, šef katedre za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, prof. dr Dragoljub Gajić iz Sombora i Milan Stepanović, priređivač hrestomatije „Pohvala Prometeju ”.