Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Zavidan jubilej Gradske biblioteke

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” ove godine obeležava 160 godina neprekidnog postojanja, tokom kojih je svoj knjižni fond od 20 hiljada knjiga uvećala na čak oko 350 hiljada, uz nekoliko stotina knjiga koje se smatraju spomenicima kulture i retkim knjigama.

Foto 34940 - Čovečanstvo koje danas živi ne može svome potomstvu ostaviti uzvišeniji, dostojniji i pun blagoslova spomenik sećanja i ne može se u tolikoj meri zadužiti za zahvalnost kao otvaranjem jedne ovakve vlastite biblioteke koja će gradu služiti na veliku čast - napisao je Karlo Bijelicki, osnivač somborske biblioteke, 1859. godine u svom pismu gradskom Magistratu, u nastojanju da obezbedi i podršku gradskih vlasti za plemeniti cilj. Obeležavanje 160. godišnjice počelo je objavljivanjem prve knjige pripovedaka iz Sabranih dela Veljka Petrovića, a starim i novim članovima uveden je popust od 50 odsto na ovogodišnju članariinu. Centralna svečanost povodom jubileja biće održana u petak, 25. januara u 13 časova. U Narodnom pozorištu Sombor biće priređena svečana akademija, čiji gosti će biti ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević, upravnik biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Miro Vuksanović (upravnik Gradske biblioteke od 1975. do 1988. godine), upravnik biblioteke Matice Srpske Selimir Radulović i upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković.
Kada je osnovana 1859. godine, biblioteka je imala oko 22 hiljade knjiga, najvećim delom na nemačkom jeziku. Gradska biblioteka je do 1920. godine bila smeštena u Gradskoj kući, a potom su sledile godine seljakanja, sve dok posle 2. Svetskog rata nije useljena u prostorije nekadašnje Mađarske čitaonice, gde se i danas nalazi uprava biblioteke i Dečije odeljenje. Šezdesetih godina 20. veka zbog naraslog knjižnog fonda biblioteci je dodeljena zgrada nekadašnje Somborske štedionice na Glavnoj ulici, gde su danas naučno odeljenje i odeljenje za odrasle, te knjigoveznica i knjižara. Bibliotečki fond se u jubilarnoj godini kreće oko 350 hiljada, na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku.
Utemeljitelj somborske biblioteke bio je finansijski službenik Karlo Bijelicki (1813-1878), koji je dvadeset godina bio i njen upravnik, sekretar i knjigovođa. Karlo Bijelicki je već sredinom 19. veka u svojoj ličnoj biblioteci imao preko deset hiljada knjiga, a osnivanjem gradske biblioteke želeo je da knjigu približi i siromašnim građanima, kako bi unapredio njihovo obrazovanje. Do kraja života ostao je veran svojim humanističko-prosvetiteljskim i apolitičkim shvatanjima. Karlo Bijelicki je umro  16. februara 1878. godine. Sahranjen je na Velikom katoličkom groblju u Somboru dva dana kasnije.
triletrip @ Čet, 24.01.2019. 00:51
160 godina gradska biblioteka "karlo bijelicki" jubilej karlo bijelicki kultura osnivač sombor svečana akademija svečanost
• Svečani koncert u Kljajićevu

Srpsko kulturno-umetničko društvo Đurđevak održaće u nedelju svečani koncert. Početak programa u sali Centra za kulturu Đurđevak u Kljajićevu zakazan je za 19 sati.

Foto 34734Koncert se organizuje povodom tri velika jubileja pa je i na plakatu istaknuto tri broja: 45 - 25 - 10. Naime, ove godine se navršava 45 godina od osnivanja prve folklorne grupe u Kljajićevu, u okviru Mesne kulturno-prosvetne zajednice. Rad se nastavlja 1993. godine osnivanjem KUD Đurđevak, koji u kontinuitetu radi već 25 godina. Odlukom uprave, 2008. godine menja se naziv u Srpsko kulturno-umetničko društvo Đurđevak i u okviru njega se osniva folklorni ansambl „Splet”.
Cena ulaznice za svečani koncert SKUD Đurđevak je 300 dinara.
tam @ Pet, 21.12.2018. 19:00
društvo folklorni ansambl splet jubilej kljajićevo kultura mesna kulturno prosvetna zajednica sela skud đurđevak sombor svečani koncert
• Predstava dve decenije na sceni

Jubilarno izvođenje „Sumnjivog lica” Branislava Nušića, priređeno je u sredu 9. maja na velikoj sceni somborskog pozorišta - tačno na dvadesetogodišnjicu od premijere.

Foto 14631- Prvi utisak, o kojem pričam ovih dana sa kolegama, je - gde prođe dvadeset godina!? Drugo, tu je radost da je sve to što smo radili tada imalo smisla, bez obzira na kritike koje u to vreme nisu bile ni malo povoljne za ovu predstavu. Svaki put kad je igram, meni je nekako to kao jedan mali praznik. Znam da svi glumci vole ovu predstavu i uvek je prisutno neko lepo osećanje, nikad ništa nije teško. Takođe, ovo je delo velikog komediografa i sve replike koje izgovaramo i koje čujemo od kolega, svaki put imaju novo značenje, svaka je reč na svom mestu i toliko je sve duhovito i tačno da me iznova iznenađuje. Kad svemu tome dodamo da je to radio jedan od naših najvećih reditelja Jagoš Marković, time je nekako zadovoljstvo i ponos veći i nadam se da ćemo je još dugo igrati - kazao je Saša Torlaković koji je za ulogu Jerotija dobio brojne nagrade.
Poznata komedija čuvenog pisca govori o nama, našem mentalitetu i tematski je aktuelna i dan danas. Adaptaciju i režiju, kao i scenografiju i muziku ove predstave potpisuje Jagoš Marković.
- Iskustvo nas uči da Jagoš Marković radi kvalitetne i atraktivne predstave koje su dugo na repertoaru. Radili smo sa njim dosta predstava i sve su doživele veliki broj izvođenja, ali zaista ne znam da se u našem pozorištu neka druga predstava tako dugo igrala i održala 20 godina. Mnogo je publike koja je ovu predstavu gledala više puta, tu su i nove i nove generacije koje dolaze i nadam se da će se još dugo igrati - nema razloga da bude drugačije jer je svaki put sala prepuna - kazala je Biljana Keskenović.
U ovoj ansambl predstavi, mnogi su glumci tokom godina promenjeni, a David Tasić Daf od prvog dana je u podeli.
- Bilo je predstava koje sam igrao puno, kao recimo „Ženidba i udadba” čak više od 270 puta, ali nikada vremenski toliko dugo godina kao „Sumnjivo lice”. Mi smo ovu predstavu sa Jagošem uradili za 18 dana! Bili smo nekada poznati po tome da smo u strašno kratkom vremenu pravili jako dobre predstave, ali to su bile dve probe dnevno po šest do sedam sati svaka - ispričao je David Tasić Daf, koji je, iako u penziji, od avgusta do maja imao tri premijere, a naredne sedmice ga čeka i četvrta.
Povodom dvadesetogodišnjice „Sumnjivog lica” u foajeu pozorišta otvorena je izložba fotografija Vukice Mikače Lovren, pod nazivom „Moj teatarski maraton”. Izložba se sastoji od 18 fotografija iz predstava „Kate Kapuralica”, „Dekameron”, „Gospođa ministarka” i drugih i biće postavljena do 18. juna.
- Verovali smo u dug život predstave, ali niko nije tada mislio da će predstava potrajati čak 20 godina. Jedna predstava u Somboru sa 30 izvođenja ima dobar vek, već 50 je jako dobro, ali ovo sa „Sumnjivim licem” je iznad svih naših očekivanja i jako se radujem što je tako. Ona me još drži u vezi sa Somborom, kao i „Čarobnjak” u kojem takođe igram. Tadašnja saradnja sa Jagošem, koja je doživela svoj zenit sa „Kate Kapuralicom”, nastavila se kroz ovu predstavu i ta energija koju su imali on i ovaj ansambl dala je baš dobar rezultat - rekao je Radoje Čupić.
Rođendan je proslavljen, kako i dolikuje, nakon predstave u glumačkom salonu uz tortu, šampanjac i muziku, a upravnik Mihajlo Nestorović svojim kolegama i gostima je rekao:
- Svako pozorište ima svoje mezimče, a evo naše mezimče je doživelo dvadeseti rođendan. Još nismo uhvatili sumnjivo lice... Šta reći u ovom trenutku osim da poželim svima vama da jurimo „Sumnjivo lice“ i narednih 20 godina.
Izvor: Tamara Stojković | triletrip @ Pet, 11.05.2018. 00:13
20 godina jagoš marković jubilej kultura narodno pozorište sombor predstava sombor sumnjivo lice
• Maj u pozorištu - dvadeset godina Sumnjivog lica

U maju će predstava Sumnjivo lice Narodnog pozorišta Sombor obeležiti značajan jubilej: čitavih 20 godina izvođenja.

Foto 15136Foto 14631Popularnost jedne predstave najbolje dokazuje dužina njenog bivstvovanja na sceni, što je „Sumnjivom licu” Narodnog pozorišta Sombor uspelo više nego dobro. Vanvremenski tekst Branislava Nušića, režija Jagoša Markovića i odlična igra somborskih glumaca prebacila je „Sumnjivo lice ”iz jednog u drugi vek. Naime, prvi put je izvedena 9. maja 1998. godine i od tada je osvojila nekoliko nagrada, i posle 20 godina, još uvek je jedna od omiljenih predstava publike Narodnog pozorišta Sombor.
Jubilarno izvođenje će biti tačno na dvadesetogodišnjicu, u sredu, 9. maja u 20 časova na velikoj sceni. U predstavi igraju: Saša Torlaković, Biljana Keskenović, Ivana V. Jovanović, Radoje Čupić, Srđan Aleksić, David Tasić Daf, Pero Stojančević, Branislav Jerković, Zdravko Panić, Živorad Ilić, Bogomir Đorđević, Mihajlo Nestorović, Dragana Šuša, Vladimir Broćilović i Miloš Štrangarić.
Dan kasnije, u četvrtak, 10. maja na repertoaru je komad „Kad bi Sombor bio Holivud”, a u petak, 11. maja Jastučko. Sedmicu će zaključiti predstava „Gogoland”, koja će biti izvedena u subotu, 12. maja.
Publiku somborskog teatra u petak, 18. maja očekuje premijera predstave „Tenor na zajam”, prema tekstu Kena Ludviha i u režiji Olje Đorđević. Prva repriza je zakazana za dan kasnije.
U utorak, 22. maja na somborskoj sceni gostuje predstava „Govorna mana” Narodnog pozorišta Subotica. U četvrtak, 24. maja u 19 časova na repertoaru je komad „Golubija vremena”, dan kasnije Sestre Karamazove, a u subotu, 26. maja Čarobnjak. Naredna sedmica počeće sa „Kurvama”, koja će biti prikazana u ponedeljak, 28. maja. Treće izvođenje nove predstave „Tenor na zajam” zakazano je za utorak, 29. maj. Narednih dana, sve do petka, 1. juna biće izvedene predstave „Plava ptica”, „Kad bi Sombor bio Holivud” i „Čudo u Šarganu”.
U junu, kao i prethodnih četvrt veka, ljubitelje pozorišne umetnosati očekuje čuveni Pozorišni maraton, 26. po redu. Narodno pozorište Sombor za tu priliku priprema još jednu premijeru. U petak, 4. maja su počele probe za predstavu „Samoubica” Nikolaja Erdmana u režiji Milana Neškovića. U predstavi će igrati Branislav Jerković, Minja Peković, Ivana V. Jovanović, Marko Marković, Srđan Aleksić, Dragana Šuša, Pero Stojančević i Mihajlo Nestorović. Kompozitor je Irena Dragović Popović, dramaturg Maja Popović, scenograf Vesna Popović, kostimograf Biljana Grgur i asistent režije Tijana Markovinović. Premijera je zakazana za sredu, 13. juna u 20 časova, kao uvod u 26. Pozorišni maraton.
triletrip @ Pon, 07.05.2018. 08:26
20 godina branislav nušić jagoš marković jubilej kultura narodno pozorište sombor pozorište premijera sombor sumnjivo lice tenor na zajam
• Tribina povodom 240 godina Norme

Pre 240 godina, 1. maja 1778. godine, Avram Mrazović je u Somboru pokrenuo prvu školu za obrazovanje srpskih učitelja.

Foto 370Foto 468Povodom 240. godišnjice Norme, u utorak, 8. maja na Pedagoškom fakultetu u Somboru, koji se smatra naslednikom prve učiteljske škole u Srba, biće održana javna tribina. Tom prilikom publici će se obratiti dekan Pedagoškog fakulteta prof. dr Željko Vučković i prof. dr Saša Marković. Javna tribina će biti održana u spomen sobi Norme i Preparandije u zgradi Pedagoškog fakulteta.
Ukazom carice Marije Terezije od 29. novembra 1777. mladi Avram Mrazović postavljen je za vrhovnog nadzornika svih pravoslavnih škola u Pečujskom školskom okrugu, kome su pripadale sve srpske škole u Bačkoj i Baranji, odnosno u Bačkoj, Bodroškoj, Tolnajskoj i Baranjskoj županiji. Istovremeno, Mrazović je bio imenovan i za upravitelja svih centralnih škola tog okruga. Birajući između Novog Sada i Sombora, za svoje sedište je odabrao rodni grad, gde je 1. maja 1778. godine pokrenuo Normu, odnosno dvorazrednu, a uskoro trorazrednu narodnu gradsku školu sa, ispočetka, tromesečnim tečajevima za obrazovanje i stručno osposobljavanje srpskih učitelja. Već od novembra 1778. godine u Normi su uvedeni i redovni dvogodišnji tečajevi koje su pohađali i srpski učiteljski kandidati, uglavnom sa područja Bačke i Baranje.
Kao školski nadzornik za široko područje Bačke, Baranje i Tolne, Avram Mrazović je tokom osamdesetih i devedesetih godina 18. veka obilazio naselja i sa lokalnim opštinama sklapao ugovore o osnivanju srpskih narodnih škola, o njihovom smeštaju, opremanju i materijalnom obezbeđivanju njihovih učitelja, a zalaganjem Avrama Mrazovića u Pečujskom školskom okrugu su između 1778. i 1791. godine otvorene srpske osnovne škole u 74 naselja.
triletrip @ Ned, 06.05.2018. 23:35
avram mrazović društvo godišnjica istorija jubilej kultura norma obrazovanje pedagoški fakultet saša marković sombor tribina učitelj željko vučković
>>
1234
. . .
24