Datum kada je Sombor dobio status slobodnog i kraljevskog grada biće obeležen besplatnom predstavom Kate Kapuralica i filmom o Radivoju Koraću.

Poklon predstavu „Kate Kapuralica”, građani mogu pogledati 17. februara, sa početkom u 20 časova u somborskom Narodnom pozorištu - saopštila je Gradska uprava. Dan kasnije zakazano je prikazivanje filma „Žućko” o slavnom košarkašu Radivoju Koraću, rođenom u Somboru. Film je sniman i na teritoriji grada, a projekcija je zakazana za 21 čas na velikoj sceni somborskog teatra. Zainteresovani građani na blagajni pozorišta mogu da preuzmu najviše dve ulaznice.

Srpska čitaonica „Laza Kostić” obeležiće u petak 101. godišnjicu smrti znamenitog srpskog pesnika, nekadašnjeg predsednika Srpske čitaonice.

Laza Kostić bio je predsednik Srpske čitaonice čitavih deset godina. O godišnjici smrti znamenitog srpskog književnika članovi Čitaonice će u petak, 9. decembra u 10 časova položiti vence na grob Laze Kostića na Velikom pravoslavnom groblju. Istog dana, ali u 18 časova u sali Srpske čitaonice biće predstavljena knjiga Dejana Mikavice Laza Kostić - politička biografija u izdanju prometeja. Pored autora, o knjizi će govoriti dr Saša Marković, Radivoj Stokanov i Milan Stepanović.

Zoran Stošić Vranjski dopunio je devetnaestu godinu za redom svoj legat u Gradskom muzeju. Sličan legat zasnovan je i u Narodnom muzeju u Vranju, slikarevom rodnom gradu.

Sledeće godine navršava se 20 godina od zasnivanja legata Zorana Stošića Vranjskog, slikara iz Sombora, u Gradskom muzeju. Legat je dopunjen sa tri nove slike, a do sada je u njega položeno stotinak umetničkih dela i predmeta. - Sledeće godine planiarmo da napravimo odabir iz legata i priredimo izložbu, kao i primopredaju novih dela - kazao je direktor Gradskog muzeja u Somboru Branimir Mašulović. Zoran Stošić Vranjski u utorak je Gradskom muzeju poklonio tri svoje slike: dve iz ciklusa „Kosmička rapsodija” i jednu iz serijala „Kosmički prizor”. - Kao slikar ponikao sam u ovom gradu, gde se formirala i moja poveća porodica. Imao sam potrebu da gradu u koji sam došao zbog Milana Konjovića ostavim nešto. Grad me je lepo prihvatio, pomogao je oko ateljea i moga umetničkog rada. Vreme je čistilište i doći će trenutak kada će se videti gde je moje mesto u srpskom i vojvođanskom slikarstvu - ispričao je sedamdesetpetogodišnji slikar prilikom dopune svoga legata u Gradskom muzeju. Zora Šipoš, kustos Gradskog muzeja, objasnila je da se legat sastoji od slika, crteža, kataloga, plakata, biografskih podataka, knjigama, tekstovima i svemu onome što je vezano za Zorana Stošića Vranjskog.

Narodno pozorište Sombor obeležiće godišnjicu osnivanja praizvedbom teksta Svetislava Basare „Sestre Karamazove”.

„Sestre Karamazove” jesu komedija apsurda. Bar su do skora bile. Ali u vremenu u kome se granica između komedije i tragedije sasvim istanjila, meni se sudbine triju sestara više uopšte ne čine toliko neverovatnim. Sve pradede ovoga sveta ostavile su svojim potomcima, to jest nama, teško breme brljotina i predrasuda, predrasuda koje nas - sakralizovane i oglašene za istoriju i tradiciju - neizbežno guraju u još crnje i gore brljotine i predrasude - napisao je autor teksta Svetislav Basara. Triju sestara Karamazove ne mogu da se udaju jer engleski prosci zaziru od Ruskinja, iako su one čistokrvne Engleskinje čudnog prezimena. Dokazivanje da nisu Ruskinje zahteva mnogo novaca, kojih nema, jer je njihov otac porodičnu ušteđevinu pretvorio u rublje, SSSR se onda naglo raspao i novac je izgubio svaku vrednost. To bi bio zaplet priče, a rasplet publika može da pogleda u četvrtak na pretpremijeri, pa u  petak na premijeri i u subotu na prvoj reprizi u Narodnom pozorištu. Tekst predstave „Sestre Karamazove” somborski teatar naručio je povodom obeležavanja Dana pozorišta, pa se radi o praizvedbi komedije apsurda Sestre Karamazove. Reditelj predstave je Radoslav Milenković, kome je ovo peta režija u Somboru. Uloge tumače: Biljana Keskenović, Ivana V. Jovanović, Tijana Marković, Marko Marković, Saša Torlaković, Ninoslav Đorđević, Srđan Aleksić i Živorad Ilić. Živopisni likovi i glumci koji ih tumače obećavaju dobru predstavu, a interesantno je i to da, kako je kazao glumac Ninoslav Đorđević, iskače iz uobičajenog žanra somborskih predstava. Scenografiju je radila Ivana Desančić, kostime Tina Bukumirović, a dramaturg je Tijana Markovinović. Na premijeri se, kako je najavljeno, očekuje i autor teksta „Sestre Karamazove”, Svetislav Basara.

Pedagoški fakultet upisao je ove godine 200. generaciju studenata!

Tradicija obrazovanja učitelja u Somboru traje već 233 godine, što je istorija vredna poštovanja. Od Norme, Preparandije, Pedagoške akademije danas se stiglo do Pedagoškog fakulteta i 200. generacije studenata - učitelja. Studenti koji su se ove godine upisali imaće čast da im početak školovanja obeleži prijem kojem će prisustvovati rektor Univerziteta u Novom Sadu, predstavnici Ministarstva prosvete i nauke, ambasade Ruske Federacije, gradonačelnik, predstavnici policije i vojske, kao i slikari Pavle Blesić i Sava Stojkov. Ovom svečanošću počinje obeležavanje jubileja osnivanja Preparandije, koja je začeta 1812. godine u Sentandreji kraj Budimpešte, da bi 1816. godine bila preseljena, odnosno vraćena u Sombor.