Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Sombor na putu gasovoda?

Poslednjih dana aktuelizovano je pitanje dalje izgradnje gasovoda Turski tok.

Foto 32897 Osnovna zamisao novog mega poduhvata, koji će u najvećem delu koristiti ostatke nerealizovanog Južnog toka, predviđa izgradnju gasovoda od Rusije, preko Crnog mora do evropskog dela Turske, a potom do granice sa Grčkom. Podmorski deo gasovoda biće dugačak 910 kilometara, a kopneni 180 kilometara. Izgradnja je počela pre pola godine, postavljanjem prvih 50 kilometara cevi u ruskom delu Crnog mora. Završetak izgradnje planiran je za kraj 2019. godinu, ali se već sada sve više govori o eventualnom razvoju pratećeg kraka toka ka Evropskoj uniji, iako za to još uvek nema zvaničnih potvrda.
Nezvanično se pominje da bi Turski tok trebalo da, preko Bugarske, uđe u Srbiju, odakle bi se dalje pružao ka Mađarskoj, odnosno Republici Srpskoj i Hrvatskoj. Izlazna tačka glavnog gasovodnog puta ka severu, po pretpostavkama poznavalaca energetskih zbivanja, trebalo da bude na teritoriji Sombora, odnosno u blizini Bačkog Brega, kako je bilo planirano i projektom Južni tok. Ipak, cela ova priča, za sada je u domenu teorije, obzirom da Rusija još uvek nije donela odluku o izgradnji „balkanskog kraka” Turskog toka. Kako je pre nekoliko dana naveo Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, razvoj ovog gasovoda zavisi isključivo od garancija Evropske komisije.
savamajstor @ Pet, 19.01.2018. 05:03
bački breg balkanski krak evropska komisija južni tok privreda republika mađarska sela sergej lavrov sombor turski tok
• Skupština: Jedinstveni oko Južnog toka (1)

Interesantno zasedanje Skupštine grada počela je izmenom dnevnog reda. Zahtev UG Bolji Sombor za vraćanje cena komunalnih usluga nije usvojen, jer je protiv njega bio 21 odbornik vladajuće većine. Potom je na predlog odbodnika SNS Zdravka Sogića sa dnevnog reda skinut predlog godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za 2014. godinu. U nastavku zasedanja veliku pažnju izazvale su tačke: izvršenja budžeta, Južni tok, i za kraj, još jedna smena Siniše Lazića.

Foto 22845Foto 22842Izuzeće programa zaštite i uređenja zemljišta izazvalo je prvu ozbiljniju polemiku. Učestvovali su odbornik DSS Gorana Bulajića i odbornika SNS Miodraga Sekulića. Bulajić je konstatovao da posle ovakvog zahteva vladajuće većine Gradsko veće treba da podnese ostavku ili da se raspusti Skupština. Zahtev odbornika Sogića je prihvaćen, kao i dnevni red od osam tačaka. Skupština grada Sombora konstatovala je prestanak mandata odborniku Siniši Miliću (Treća Srbija), a potvrdila mandat Dušanu Staniću sa liste Ujedinjeni regioni Srbije. Jedna od najvažnijih tačaka na današnjoj sednici je bio izveštaj o izvršenju odluke o budžetu grada Sombora za period januar-jun 2104. godine. Konstatovano je da su prihodi 939,4 miliona dinara (34,7 odsto),i da su manji za 50 miliona dinara, a da su rashodi 930 miliona dinara (34 odsto). Većnik Siniša Todorović je naglasio da su prihodi manji zbog smanjenja poreza na zarade sa 12 na 10 odsto, te zbog povećanja neoporezovanog dela zarada. Zbog ovoga budžet grada trpi štetu od 13 miliona dinara mesečno. Likvidnost budžeta nije dovedena u pitanje, i neće ni biti. Sve što je planirano se sprovodi po planu. Odbornik Rajko Miranović (BS) je naglasio da je situacija alarmantna, da će faliti mnogo sredstava, i da se sva pažnja mora usmeriti na krupne dužnike. Postavio je i pitanje šta je urađeno za poslednjih godinu dana? Da li je urađen reprogram duga? Šta je sa kamatom? Šef odborničke grupe DSS, Bulajić istakao je da ga je govor većnika Todorovića ohrabrio, i nada se da na kraju godine jedina investicija ne budu lešnici, a da te lešnike ne čuva samo jedan čovek, i to od veverica. Izveštaj je usvojen. Odbornici su usvojili predlog rešenja o obrazovanju komisije za sprovođenje postupka javnog nadmetanja za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini (javna licitacija), predlog odluke o prestanku rada fonda za pružanje pomoći građanima radi otklanjanja posledica na stambenim objektima prouzrokovanih bombardovanjem, izveštaj o radu gradskog poverenika i povereništva za izbeglice grada Sombora za 2013. godinu, te predlog odluke o izradi plana detaljne regulacije romskog naselja u Bačkom Monoštoru. Najviše polemike izazvala je tačka vezana za izmenu trase projekta Južni tok, te njegovo izmeštanje sa teritorije grada Sombora. Većnik Todorović je naglasio da treba sprečiti sprovođenje ove odluke, da treba delovati frontalno, da Skupština grada treba da zatraži preispitivanje ove odluke, i da se radi onako kako je i zamišljeno. Pozvao je i somborske poslanike u skupštinama pokrajine i republike da lobiraju i apeluju da se spreči sprovođenje ove odluke. Odbornik Miranović je naglasio da je ovim učinjen veliki ustupak Subotici, a na štetu Sombora, te da je ovo posledica dogovora Vučić - Pastor. Mora se brzo reagovati, da je psihološki važno da se projekat realizuje kod nas, te da je ovo posao za naše poslanike. Diskusiji se pridružio i Vasa Relić koji je podržao predlog svojih prethodnika, da je projekat važan za grad, te da nema prepreka da traka Južnog toka ne ide kroz naš atar. Mnogo je urađeno na gasifikaciji sela (uloženo 30 miliona evra), ali i da treba rešiti pitanje udela grada u vlasničkoj strukturi Somborgasa. Takođe je naglasio da grad treba da bude većinski vlasnik pomenutog preduzeća, te da nije logično da grad ima tako mali procenat u vlasništvu (33%). Odbornica Jasmina Bobić je konstatovala da još uvek nije objavljen novi plan, tako da još uvek ima vremena i prostora da se utiče, te da je bitno da se grad oglasi. Odbornik Stevan Kesejić je zatražio formiranje radne grupe koja će raditi u interesu grada. Sombor je u zapećku, treba iskoristiti priliku, biti uporan, jedinstven, ako treba i skupljati potpise koji bi se dostavili nadležnima, te da se nada da Sombor neće biti zaobiđen ovaj put. Zaključak je usvojen jednoglasno. Kraj zasedanja, po običaju, bio je u znaku izbora i imenovanja. Peteru Mrakoviću je potvrđena direktorska pozicija u galeriji Milan Konjović, dok je do promene došlo u Turističkoj organizaciji. Miroslav Božin je imenovan na mesto vršioca dužnosti direktora Turističke organizacije grada Sombora. Mesto direktora napušta Aleksandar Čorak. Poslednja sednica Skupštine grada Sombora završena je drugim razrešenenjem bivšeg predsednika Siniše Lazića. Vladajuća većina je, po sopstvenom obrazloženju, na ovaj način otklonila formalno pravne nedostatke na koje je ukazao Upravni sud iz Novog Sada.
Izvor: Milan Gagrčin | savamajstor @ Sub, 04.10.2014. 01:57
22. sednica društvo dušan stanić goran bulajić izvršenje budžeta jasmina bobić južni tok milan konjović miroslav božin peter mrakovič rajko miranović siniša lazić siniša milić skupština grada sombor stevan kesejić
• Južni tok stiže na Skupštinu!

Na 19. sednici Gradskog veća određeni su izvestioci za sutražnju sednicu Skupštine grada Sombora, a odlučeno je i da se odbornicima predloži da po hitnom postupku razmotre i usvoje predložene zaključke Gradskog veća o izradi plana detaljne regulacije romskog naselja u Bačkom Monoštoru, te tačku koja se odnosi na inicijativu za izmenu trase gasovoda „Južni tok“ - piše u izveštaju.

Foto 7436- Odbornicima se predlaže da usvoje zaključak u kojem se navodi da Skupština grada Sombora traži od Vlade Republike Srbije i JP Srbijagas Novi Sad, da preispita trasu projkta „Južni tok” u cilju da ista iz Srbije u Mađarsku prelazi preko teritorije grada Sombora, kako je i bilo predviđeno prostorno-planskom dokumentacijom. U drugom stavu zaključka, pozivaju se poslanici iz Sombora u Narodnoj skupštini Srbije i Skupštini APV da zastupaju prethodno navedeni zahtev. Članovi Gradskog veća razmotrili su i nekoliko pitanja iz oblasti poljoprivrede. Odlučeno je da se nadležna služba zaduži za pokretanje postupka javne nabavke za revitalizaciju vetrozaštitnih pojaseva sa petogodišnjim održavanjem  u katastarskoj opštini Rastina. Vrednost javne nabavke iznosi 6,5 miliona dinara, a nadležna služba za javne nabavke zadužena je i da pokrene javnu nabavku male vrednosti za uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednog zemljišta i atarskih puteva, kao i za izgradnju sedam otresišta. Na 19. sednici, razgovaralo se i o širenju neprijatnih mirisa iz kruga Veterinarske ustanove „Proteinka”. Odlučeno je da Gradsko veće nadležnim organima, Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, građevinarstvo i zaštitnu životne sredine i Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, uputi zahtev za ubrzano delovanje njihovih nadležnih službi, radi sprečavanja širenja neprijatnih mirisa iz kruga VU „Proteinka”. Gradsko veće je uputilo zahtev i rukovodstvu Proteinke da u roku od tri dana dostavi informaciju o uzroku širenja neprijatnih mirisa iz kruga fabrike, te informaciju o tome kako i kada planira da reši problem. Razmotrena je i tačka koja se odnosi na preispitivanje cena usluga svih javnih komunalnih preduzeća čiji je osnivač grad Sombor. Naloženo je Odeljenju za privredu da u saradnji sa direktorima javnih komunalnih preduzeća, pri izradi programa poslovanja za  2015. godinu sagledaju sve potrebe preduzeća, kao i elemente koji utiču na formiranje cena usluga, preispitaju dosadašnji nivo usluga, ali da pri tome imaju u vidu platežnu sposobnost građana i da cenu usluga odrede ih na optimalnom nivou - piše u saopštenju gradskog Odseka za informisanje. 
savamajstor @ Čet, 02.10.2014. 14:57
društvo gradsko veće južni tok odeljenje za privredu rastina sela skupština grada sombor vu proteinka
• Izbačeni iz Južnog toka?! (8)

Izlazna tačka Južnog toka neće biti na teritoriji Sombora, kako je to ranije bilo predstavljeno.

Foto 18690To je u petak potvrdio direktor Srbijagasa, Dušan Bajatović. On je na otvaranju izložbe posvećene Južnom toku rekao da su prihvaćene neke izmene toka gasovoda. - Male izmene se odnose na to da će izlaz Južnog toka iz Srbije ka Mađarskoj biti kod Subotice, a ne kod Sombora - rekao je Bajatović za Blic. Polovinom 2013. godine u Prostornom planu transnacionalnog gasovoda Južni tok, predstavljeno je i usvojeno da će izlazna tačka gasovoda biti u ataru između Gakova i Bačkog Brega, te da će gotovo 40 kilometara toka biti na teritoriji Sombora. U ovom momentu je nemoguće uopšte predvideti da li će Južni tok prolaziti našim krajem i kako će izgledati nova ruta
Inače, prethodnih nedelja Srbijagas je vršio pritisak u somborskoj lokalnoj samoupravi kako bi plasirali svoje neshvatljive zamisli. Iako je u prostornim planovima grada Sombora i Južnog toka potpuno definisana ruta gasovoda na ovom području, iz Srbijagasa su želeli da po svaku cenu izmene postojeće. Kako saznajemo, nisu marili što je planirano da gasovod zaobilazi oranice i zahtevali su da se ustanovi najkraći mogući put, bez obzira na posledice i znatno višu cenu radova, koji nastaju zbog obavezne eksproprijacije, a potom i zbog pretvaranja obradivog u neobradivo zemljište, čime bi naneli direktnu štetu poljoprivrednim proizvođačima.
savamajstor @ Ned, 28.09.2014. 23:14
bački breg gakovo gasovod južni tok lokalna samouprava privreda prostorni plan grada sombora prostorni plan transnacionalnog gasovoda južni tok sela sombor srbijagas
• Prostorni plan grada na uvidu do srede!

Tiho i bez pompe, nedavno je, pažljivo biranim radnicima javnog sektora predstavljen Prostorni plan grada Sombora. Mediji i građani nisu bili pozvani na prezentaciju, no barem nam je omogućeno da sa zvaničnog sajta grada preuzmemo, 406 MB tešku dokumentaciju, iz koje smo Vam u prilogu vesti izdvojili tekstualni deo nacrta, te stratešku procenu uticaja na životnu sredinu.

Foto 13928Uglavnom, predlog Prostornog plana Grada Sombora biće na javnom uvidu zaključno sa sredom, 18. decembra, u kancelarijama Odeljenja za komunalne poslove. Do tada će svi moći da ga pregledaju, te upute zamerke ili predloge na osnovni urbanistički dokument, koji definiše svako dalje planiranje na nivou grada. Prostorni plan GS je po navodima autora iz Zavoda za urbanizam, usklađen sa istoimenim republičkim, odnosno pokrajinskim planom, ali i sa postojećim posebnim planovima (Gornje Podunavlje, Produktovod, Južni tok, Upravljanje otpadom...). On predstavlja osnovni planski instrument za usmeravanje i upravljanje dugoročnim održivim razvojem lokalne zajednice, korišćenjem, organizacijom i uređenjem prostora Grada Sombora. Takoreći, predviđa, preporučuju i definiše polja primarnog i dugoročnog delovanja u svim sferama života. 
Tako su u oblasti saobraćaja, prioriteti dati putevima međunarodne važnosti, bez obzira da li se radi o drumskom, železničkom ili vodnom transportu, te rekonstrukciji i izgradnji graničnh prelaza, sa rokom završetka od šest godina. Planom su definisane izmene kategorizacije zemljišta u narednih deset godina, po kojoj bi smo, za nešto više od dva odsto (na ukupno 80%) smanjili površine postojećih obradivih površina u korist šuma i „građevine”, iako je evidentno da postoji višak građevinskog zemljišta pre svega u selima. Prostorni plan predviđa da do 2020. godine sva somborska sela dobiju vodu, ali i beleži porazan podatak, da je tek nešto više od polovine gradskih objekata (55%) priključeno na fekalnu kanalizaciju. Nažalost, dokument nije smeo da odgovori kakav je plan razvoja ovog segmenta komunalne oblasti. Prostorni plan grada Sombora nagoveštava buduće delovanje u razvoju industrije, sa akcentom na manje prerađivačke kapacitet. Planirane „radne zone” obuhvataju i neka od sela, koja će u budućnosti biti pregrupisana po važnosti. Centri zajednica naselja trebalo bi da postanu Kljajićevo, Bezdan i Stanišić, dok bi Stapar, Čonoplja, Aleksa Šantić i Bački Monoštor dobili „simbol” razvijenih naselja. Neka od njih bi, barem na osnovu onog što piše u planu, mogli da se nadaju i kancelarijama pojedinih javnih službi, ali i domovima kulture, koja danas uopšte nemaju Gakovo i Aleksa Šantić. Kao bitna ulaganja u sela podvučene su veterinarske stanice, sportske hale, ali i domovi za stare. Da li će to biti realno ostvarivo najviše zavisi od demografskih kretanja, koja bi po prognozama trebalo da zadrže negativni trend. To bi značilo da će 2021. godine na teritoriji grada Sombora živeti oko 74.000 građana, odnosno 13 odsto manje nego danas! Rastina bi u tom slučaju gotovo nestala. Prostorni plan Grada Sombora ponudio je i vrlo intersantne podatke u oblasti energetike. Pominje se mala hidroelektrana u Bezdanu, zagrevanje iz postojeće bušotine u Bačkom Monoštoru, te Telečka zaravan kao moguća lokacija za vetroelektranu. Ono što zabrinjava je neiskorišćenost, lako dostupne biomase. Kada bismo koristili samo trećinu raspoloživog proizvodili bismo neverovatnih 700.000 MWh godišnje - piše u Prostornom planu Grada Sombora, koji je u potpunosti predvideo pravila građenja, usmeravajuća za sve buduće planove nižeg reda.  
Prema rečima Paule Vukašinović, načelnice Odeljenja za komunalne poslove, Plan će pred odbornike skupštine grada „biti iznet” početkom naredne godine
savamajstor @ Čet, 12.12.2013. 08:02
aleksa šantić bački monoštor bezdan biomasa društvo gakovo gornje podunavlje javni uvid južni tok kanalizacija kljajićevo mala hidroelektrana odeljenje za komunalne poslove paula vukašinović privreda prostorni plan grada sombora saobraćaj sela sombor stanišić vetroelektrana. voda zavod za urbanizam
>>
12