U subotu, 12. maja, počinje realizacija novog projekta NVO „SO open” - Somborski javni forum. Prva tema o kojoj će se diskutovati biće „Saobraćaj u Somboru”.

S početkom u 17 časova, u maloj sali Kulturnog centra, raspravljaće se o smerovima ulica i puteva, funkcionisanju raskrsnica, parkingu i gradskom prevozu u Somboru. Svoje učešće na forumu su potvrdili Aleksandar Pavlović (JP „Urbanizam”), Aleksandar Pilja (JKP „Parking servis Sombor”), Nemanja Živadinović (dipl. inž. saobraćaja) i Nenad Ćelić, odnosno Milorad Nikšić iz preduzeća „Severtrans”.
Svi građani Sombora pozvani su da prisustvuju forumu i da iznesu svoje stavove o navedenim temama.
Somborski javni forum je projekat NVO „SO open”, čiji je cilj da se određeni problemi i događaji, cenzurisane teme i pitanja izbegavani od strane lokalnih institucija javno prepoznaju, analiziraju i diskutuju od strane građana, kao i da se stavi pritisak na lokalne institucije da prepoznate probleme reše. U periodu od 12 meseci, sa početkom od 12. maja, održaće se ukupno 20 javnih foruma sa isto toliko različitih tema.
U svrhu realizacije projekta, pokrenuta je i web stranica, koja će biti redovno ažurirana i odakle će se moći preuzeti audio i video materijali sa proteklih foruma.
Zainteresovani građani koji će biti sprečeni da lično prisustvuju forumu mogu svoj komentar ili pitanje da pošalju na adresu forum@soinfo.org.

- Članovi Veća su prihvatili i plan rada Zimske službe u sezoni 2011/2012. godini. Organizaciju i sprovođenje službe poverili Kompaniji Somborputevi - piše u izveštaju sa poslednje sednice gradske vlade.

U Prostornom planu Srbije fale delovi Velikog bačkog kanala, biciklistička ruta uz Dunav, iako je evropski priznata, nije ucrtana u mape - ovo su neke od primedbi koje su se čule u petak na raspravi koju je organizovalo JP „Urbanizam” iz Sombora.

Prostorni plan Republike Srbije biće na javnoj raspravi do 31. maja, potom sledi dopuna i proces usvajanja glavnog planskog dokumenta države sa projekcijama do 2021. godine. Što se tiče Zapadnobačkog okruga, po svemu sudeći će biti poslato dosta predloga za izmene i dopune. Kako se na današnjoj javnoj raspravi čulo, trebalo da se ucrta kao važna saobraćajnica put koji bi spajao Osijek, Sombor, Kikindu i Temišvar i tako čini vezu između saobraćajnih koridora 5C i 10. Pored toga Somborci predlažu i prekategorizaciju sadašnjih regionalnih puteva u državne puteve prvog reda, posebno onih između Sombora i Apatina i Sombora, Kljajićeva i Kule. Apatinski predsednik opštine Živorad Smiljanić zamerio je što u Prostornom planu Srbije apatinska luka nije okarakterisana kao međunarodna, iako postoje planovi za njeno premeštanje sa sadašnje pozicije na lokaciju izgradnje Robno transportnog centra u tom mestu. Nedostatak Prostornog plana je i to da nisu obeleženi geotermalni izvori u Somboru iako ih ima u banji u Bezdanu, u nekadašnjoj banji u Svetozaru Miletiću i kod Juranović salaša između Sombora i Bačkog Monoštora. Nije ucrtana ni biciklistička ruta duž Dunava, koja je deo evropskog biciklističkog koridora Eurovelo 6, ali jeste planirana dvotočkaška trasa uz autoput na Koridoru 10. Na sastanku održanom u petak u Županiji je dogovoreno da se slične rasprave organizuju hitno i u drugim centrima Zapadnobačkog okruga, pripreme dobro potkovane primedbe i do kraja meseca pošalju Republičkoj agenciji za prostorno planiranje. Gojko Mišković, ispred Zelene mreže Vojvodine je na skupu kazao da je Sombor ponovo propustio priliku da lobira na vreme, kakao bi njegovi resursi bili ubeleženi u plan razvoja države do 2021. godine i da tu grešku treba što hitnije ispraviti kako grad ne bi ponovo ostao na margini. Predlog Prostornog plana Republike Srbije možete da pogledate u prilogu ove vesti.

Sombor u okviru centralnog gradskog jezgra „Venac” ima sedam postojećih trgova, a predviđeno je formiranje još jednog. Neki iščekuju urbanističko rešenje i rekonstrukciju, a drugi opet dovršetak obnove.

Institucija zadužena za urbanističko planiranje u Somboru, Javno preduzeće „Urbanizam” izradilo je prošle godine detaljan plan regulacije centralne gradske zone „Venac”. Taj dokument predviđa budući izgled i funkcije centra grada, pa tako i dalji život somborskih trgova. U centru ih ima sedam, a kao glavni trg doživljava se Trg Svetog trojstva. On je tokom svoje istorije doživeo nekoliko promena, a valjda najbrutalnija bilo je rušenje spomenika Svetom trojstvu koji ga je ukrašavao od kraja 18. veka do 1946. godine. Nosio je na sebi i parkić, a sada ga od milošte zovemo „Ćelavi” jer tako i izgleda. U nekoj (za sada dalekoj) budućnosti očekuje se njegova rekonstrukcija: spominje se izgradnja podzemnog parkinga, kako bi se rešio veliki problem parkiranja u gradu, ali je pre svega potrebno raspisati konkurs za urbanističko rešenje. Takav konkurs potreban je i za rekonstrukciju Trga Koste Trifkovića (ispred pozorišta) koji danas služi kao parking, a trebalo bi da postane deo velike pešačke zone zajedno sa Glavnjakom, Ćelavim trgom i budućim Trgom umetnosti čije formiranje je predviđeno u dvorištima Grašalkovićeve palate, male biblioteke i Istorijskog arhiva. Da bi se sve to dogodilo, potrebno je uraditi i otvaranje prolaza između pozorišta i Maxija prema dvorištima biblioteke i arhiva. Trg Republike, odnosno nekadašnji „fijaker plac” ispred muzeja takođe je bio ukrašen spomenikom ali ga je istorija „izbrisala”, kao i mnoge druge u Somboru. Tu je stajao spomenik Ferencu Rakociju, vojskovođi i vladaru iz mađarske istorije. Trg Svetog Đorđa ispred velike pravoslavne crkve takođe ima zanimljivu istoriju. Promene vlasti i država ostavile su traga i na njemu: kralj Aleksandar I Karađorđević sklonjen je zajedno sa konjem, iako se radilo o vrednom umetničkom delu. Na njegovom mestu biće česma, čiji izgled je i dalje nepoznat, kao i dan kada će osvanuti! Ostavljeno je mesto i za veliki kameni krst koji je nekada tu stajao, a premešten je u portu hrama Svetog Georgija, gde i sada može da se vidi. Zbog opasnosti da se krst prilikom novog premeštanja uništi, rešeno je da se izradi novi. Kada će ga Somborci ugledati, takođe je nepoznanica, kao i konačno postavljanje klupa i drugog urbanog mobilijara na rekonstruisanom Glavnjaku. Imao je Sombor u 19. veku i Trg slobode, tamo gde je danas prelaz iz Glavne ulice u Park heroja. Na tom trgu stajao je spomenik Jožefu Švajdlu, generalu mađarske vojske u revoluciji 1848/49. godine i rođenom Somborcu. Istorija je „pojela” i njega. Vidovdanski trg na kružnom toku danas krasi spomenik žrtvama fašizma i koliko-toliko je uređen, prava je oaza usred saobraćajno valjda najfrekventnijeg dela grada. Mali Trg cara Uroša ispred Županije je parking rezervisan za Gradsku upravu, ponekad je na njegovoj sredini postavljen fijaker, sada je sklonjen, okružuju ga velike tise, ponos Sombora. Trg cara Lazara omeđen Župnim dvorom, crkvom Svetog trojstva, Istorijskim arhivom, Gradskom bibliotekom ne tako davno dobio je novi izgled pravljenjem cvetnih leja i sada izgleda zaista onako kako priliči centru grada. I na njemu su nekada stajala umetnička dela, radovi somborskih umetnika iz 20. veka, ali nisu odolela vandalima, pa su sklonjeni na sigurno mesto. Ukoliko se ostvare planovi koje je „Urbanizam” napravio, centar grada bi trebalo da dobije i novu zelenu površinu, na mestu sadašnje živinske pijace i parkinga, ali i pešačku zonu koja bi dala zamajac toliko priželjkivanom razvoju turizma u Somboru. Onda još treba smisliti ponudu koja bi, pored arhitekture, posetioce dovukla i zadržala u Somboru više od jednog popodneva.