Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Počeli „Letnji susreti”

Gost „Letnjih susreta” biće apatinski fotograf i ornitolog Janoš (Jovan) Lakatoš, a serija večernjih razgovora počela je, sada već tradicionalno, u Bezdanu.

Foto 11841Petu godinu za redom Letnji susreti Džepnog pozorišta „Berta Ferenc” počeli su u Bezdanu. Gost ovogodišnje letnje serije je Janoš (Jovan) Lakatoš, apatinski fotograf i ornitolog. Lakatoš je svestran i zanimljiv pojedinac, koji je obišao sve kontinente osim Australije i Južne Amerike kako bi fotografisao živi svet severne hemisfere. Njegovog japanskog prijatelja na Kamčatki je rastrgao medved, a srpski planinar s kojim je osvajao Himalaje poginuo je u njegovom prisustvu.
- Nebrojeno puta i moje srce je bilo u petama, strah je bio neopisiv, ali to je ono što nas goni na preživljavanje. Fotografisanje prirode se uvek dešava u okolnostima u kojima telo pati, a duša uživa - ispričao je bezdanskoj publici Janoš (Jovan) Lakatoš. On je u Bezdanu priredio i mini-izložbu i tom prilikom je rekao da ima više od 250 hiljada fotografija, koje je u kući klasifikovao tako, da u roku od najviše 40 sekundi može da nađe fotografiju određene životinje, slikanu na određenom mestu i u određeno vreme. Publika je sa velikim zanimanjem slušala priče o događajima tokom njegovih ekspedicija po svetu, a sledeći koji će uživati u zanimljivim prisećanjima Lakatoša su meštani Doroslova: „Letnji susreti” biće održani 20. jula od 19 sati u prostorijama MKUD „Moric Žigmond”.
Izvor: Jožef J. Fekete | triletrip @ Pet, 12.07.2013. 15:40
apatin bezdan doroslovo džepno pozorište berta ferenc janoš lakatoš jovan lakatoš kultura letnji susreti sela sombor
• Dragulj prirode na fotografijama (1)

Juče je u Gradskom muzeju otvorena izložba fotografija „Vodeni lavirint” novosadskog fotografa Silarda Kovača. Pokrovitelj izložbe, koja će biti postavljena do 10. februara, je WWF - Svetski fond za prirodu.

Foto 16856Foto 16854
Fotografije Silarda Kovača nastale u Specijalnom rezervatu Gornje Podunavlje u prethodnih deset godina. Izložene fotografije prikazuju biljni i životinjski svet istinskog dragulja prirode, jednog od retkih očuvanih prirodnih staništa uz Dunav u Evropi.
- Vi iz Sombora i iz ovog regiona znate najbolje zašto je izložba dobila ime „Vodeni lavirint”. Vi ovde najlepše koristite Dunav. Mi u Novom Sadu to nemamo. Meni je ovo najlepši deo Vojvodine i zato stalno dolazim ovde da fotografišem i provodim svoje slobodno vreme. Ova izložba je plod onoga što sam radio tokom deset godina - kazao je fotograf Silard Kovač na jučerašnjem otvaranju izložbe u Gradskom muzeju. 
- Zanimljiva je činjenica da na nekih 15 kilometara od grada imate jedno veliko bogatstvo biološke raznolikosti. Nedaleko od nas nalazi se preko 1000 biljnih vrsta, pedesetak vrsta sisara, 248 vrsta ptica i još mnogo drugog. To bogatstvo ukazuje da ima mnogo toga da se vidi u „Gornjem Podunavlju”. Ove fotografije pokazuju samo deo toga i to su vrste koje su htele da poziraju za ovu priliku - kazao je Ognjen Ivošev, direktor Šumskog gazdinstva „Sombor” Javnog preduzeća „Vojvodinašume”, koje je upravljač Specijalnog rezervata „Gornje Podunavlje”. On je najavio da će u septembru ove godine biti ozvaničena nominacija Gornjeg Podunavlja kao rezervata biosfere, čime će očuvanju tog zaštićenog područja biti dat poseban podstrek. Plavno područje Dunava u našoj okolini već je proglašeno za međunarodno značajno područje za ptice, odabranim područjem za dnevne leptire, a čini i deo ekološke mreže Emerald. Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje” upisan je i na listu međunarodno značajnih vlažnih područja - Ramsarskih područja.
Svetski fond za prirodu - WWF počeo je u januaru 2011. godine dvogodišnji projekat revitalizacije vlažnih staništa u Specijalnom rezervatu „Gornje Podunavlje”. Tokom revitalizacije vlažnih staništa uklonjena je žbunasta vegetacija, prvenstveno vrba iva, rakita i bagremac. Ovom obnovom uspostavljene su sve ekološke funkcije bara i vlažnih livada u Štrpcu.
- Gornje Podunavlje je jedno od preostalih 20 odsto plavnih područja, gde je, koliko-toliko, priroda ostala „neuništena” regulacijom. U poslednjih sto godina 80 odsto prirodnih staništa uz Dunav je zahvaljujući ljudskim aktivnostima nestalo i ovo područje je kao takvo izuzetno važno! Ono je centar biodiverziteta i zaslužuje pažnju - kazala je Duška Dimović, direktorica Karpatsko-dunavskog programa WWF-a za Srbiju. Ona je posebno pozdravila i Jovana Lakatoša, fotografa iz Apatina, koji je među prvima fotografisao prirodu „Gornjeg Podunavlja”. Osim što je na nebrojenim slikama ovekovečio prirodu plavne teritorije Dunava, Jovan Lakatoš je imao priliku i da fotografiše divljine Sibira, pa je jedna od njegovih fotografija orla beloplećeg belorepana uvrštena u 100 najboljih fotografija objavljenih u domaćem časopisu „ReFoto”.
triletrip @ Pet, 01.02.2013. 23:18
dunav duška dimović ekologija fotografija gornje podunavlje gradski muzej izložba jovan lakatoš obnova ognjen ivošev revitalizacija silard kovač sombor štrbac svetski fond za prirodu vlažno stanište wwf
• Najbolja ptica od Lakatoša

Jovan Lakatoš, čuveni fotograf iz Apatina, osvojio je prvu nagradu na nedavno završenom konkursu Ptičji svet na vodama Gornjeg Podunavlja i Velikog bačkog kanala.

Foto 11841Foto 11842 Jedan od najpoznatijih fotografa prirode u Srbiji, Jovan Lakatoš, stalni je fotograf saradnik brojnih prirodnjačkih magazina, ali i ekoloških udruženja. Za pobedničku fotografiju nagrađen je publikacijom „Ptice Sombora”, koja predstavlja vodič i informator za početnike i ljubitelje posmatranja ptičjeg sveta grada Sombora. Poklon su mu uručili Barbara Varongi, predsednica Turističkog udruženja Bezdan i Satoru Yokoyama, predstavnik Japanske turističke privrede u Srbiji. Drugo mesto na Konkursu pripalo je Jovanu Đikiću iz Sombora.
Izbor za najbolju fotografiju ptice/ptica organizovalo je Udruženje nautičara „Dunavski propeler”, iz kog najavljuju da će takmičenje postati tradicionalno.
savamajstor @ Pon, 09.05.2011. 15:34
bezdan gornje podunavlje japanska turistička privreda u srbiji jovan lakatoš ptice sela sombor turističko udruženje bezdan un dunavski propeler veliki bački kanal