Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• „Kutija sećanja” otvorena u Gradskom muzeju

U sredu uveče u Gradskom muzeju otvorena je izložba „Kutija sećanja” koja predstavlja život jevrejske porodice u Somboru pre, tokom i posle Drugog svetskog rata.

Foto 29301 Foto 29300Izložba pokazuje porodične predmete i fotografije koji su preživeli sve pokušaje da im se zatre trag tokom Drugog svetskog rata, ali i fotografije koje govore o jevrejskoj porodici koja je bila sasvim obična somborska familija i trudila se da takva ostane i u vreme kada je bila lišena svih ličnih i ljudskih prava tokom Holokausta. Posetioce sa fotografija gledaju ljudi, od kojih su samo malobrojni preživeli strahote nacističkih zločina.
- Posle toliko godina, sakupljeni sa svih strana sveta, otvaramo kutiju sećanja, jer ne možemo i ne smemo zaboraviti sve ono što je ostavilo neizbrisiv trag u opštem pamćenju čovečanstva, ali i našeg Sombora, nameru da jedan ceo narod, Jevreji, nestanu sa lica zemlje. Kutija porodice Moše i Magde Musafija, devojačko Drelih, čija je ćerka Mihal Tulpan među nama, samo je jedna u velikom broju onih, koje čekaju da budu otvorene. Ne zbog toga da nekoga optužimo ili nekome sudimo, jer zločinci su već odavno na mračnoj strani istorije i života, već da ukažemo da se sećamo svih njih, jednako jasno kao da su tu – rekao je direktor Gradskog muzeja Sombor Branimir Mašulović.
Eksponati koji su predstavljeni u Somboru postaće deo postavke paviljona državnog muzeja Aušvic u Poljskoj, čime će biti predstavljeno stradanje Jevreja na teritoriji bivše SFRJ. U Somboru je pre Drugog svetskog rata živelo nekoliko hiljada Jevreja, a nakon njega preživela je tek nekolicina. O njihovom životu pre, za vreme i posle rata može dosta toga da se sazna iz bogatoh kataloga koji prati ovu izložbu.
- Naša obaveza kao Jevrejske opštine je da širimo saznanja o jevrejskim porodicama u Somboru. U ovom gradu je nekada živelo mnogo Jevreja, a sada smo ostali mi, da vas podsećamo u svakom trenutku da postojimo i da se nadamo da ćete da nas prihvatite kao vama ravnopravnim, jer mi to i jesmo – izjavila je Sandra Papo Fišer, predsednica Jevrejske opštine Sombor.
Ambasadorka Izraela u Srbiji dr Alona Fišer Kam uputila je pismo u kojem je navela da je porodica Magde i Moše Musafije primer jevrejske zajednice, koja je stotinama godina živela u Somboru i bila aktivno uključena u društvo, snažno doprinoseći njegovom razvoju. Na žalost, ona svedoči i o sudbini brojnih zajednica koje je nacistički režim uništio – piše između ostalog u pismu ambasadorke Izraela upućenom povodom otvaranja izložbe „Kutija sećanja“.
Svečanom otvaranju izložbe prisustvovala je i kćer Magde i Moše Musafije, Mihal Tulpan, kao i brojni članovi porodice koji su stigli iz Izraela.
- Znala sam da sam ćerka roditelja koji su preživeli Holokaust, jer je moja majka imala istetoviran broj na ruci. Povremeno je pričala kratke priče iz logora i pokazala nam je nekoliko fotografija svoje porodice pre rata. Tek posle smrti majke 1999. godine sam shvatila da sam čitavog života nosila nedorečenu tugu moje majke, njene porodice, prijatelja i celog logora. Počela sam da zapisujem priče koje nam je pričala i sa ocem smo otovrili kutiju sa fotografijama i počeli smo da istražujemo. Tako smo upoznali i prijatelje porodice, koji su imali predivan život u Somboru. Moj otac nas je 2009. godine poveo da posetimo Sombor i pokazao nam je kuću u kojoj je živeo sa roditeljima., pokazao nam je gde je živela porodica Drelih, gde je učio, radio, gde je igrao stoni tenis. Želeo je da se zahvali somborskom pekaru i njegovoj porodici za komad hleba koji su im dali, da se zahvali celom gradu koji ga je čuvao ceo život – ispričala je Mihal Tulpan i dodala da su njeni roditelji uvek isticali da u Somboru nisu osetili antisemitizam, sve do Drugog svetskog rata. - Čak i onda kada su ih odvodili u koncentracione logore, brojni Somborci su otvorili vrata i kapije svojih kuća, pokazujući tako da su Jevreji dobrodošli – prenela je Mihal Tulpan sećanje svoga oca.
- Ove fotografije pokazuju veliku vitalnost jedne zajednice koja je živela u ovom gradu, koji je toliko specifičan. Govore o tome kako se živelo normalno, da je čak i u najstrašnijim vremenima postojala želja da se pronađenačin da se živi normalno. Istorija jedne porodice je uvek posebna, ali ona je i paradigma. Govori o životu, ljudima, čiji najveći broj nije preživeo rat. S druge strane, govori o onima koji su imali sreće da prežive sve muke i patnje i da nastave da nose u sebi i ono što je bilo vezano za ovaj grad i to im je bila neka vrsta cigle kojom su gradili svoj novi život i domovinu, ne zaboravljajući nikada odakle su došli – rekao je prof. dr Milan Ristović otvarajući izložbu „Kutija sećanja“ u Gradskom muzeju.
triletrip @ Čet, 03.11.2016. 15:08
alona fišer kam aušvic branimir mašulović drelich drugi svetski rat društvo fašizam gradski muzej holokaust istorija izložba izrael jevreji koncentracioni logor kultura magda drelih mihal tulpan milan ristović moša musafija nacizam poljska sandra papo fišer sombor
• „Kutija sećanja” u Gradskom muzeju

U Gradskom muzeju će 2. novembra biti otovrena izložba Kutija sećanja, posvećena jevrejskoj porodici Drelih.

Foto 29235 Nekadašnji jugoslovenski izložbeni prostor u Bloku 17 Državnog muzeja Aušvic-Birkenau je zbog novonastalih političkih okolnosti nakon raspada SFRJ morao biti preuređen, što je pokrenulo nova istraživanja Holokausta u nekadašnjoj zajedničkoj državi. Istoričari sa tla bivše Jugoslavije saglasili su se da nova postavka ne može biti razdvojena po današnjim političkim granicama, jer je sudbina Jevreja u Jugoslaviji suviše isprepletana. Formirana je Radna grupa, koja je prikupljala materijal, sređivala dokumentaciju, arhivsku građu, beležila je svedočanstva preživelih. Jedan od preživelih, Đorđe Konforti iz Montreala (Kanada), sugerisao je istraživačima da uspostave kontakt sa Mihal Tulpan iz Tel Aviva, kćerkom Magde Drelih i Moše Musafije koji su preživeli užase Aušvica i u Izraelu izgradili novi život. Mihal Tulpan je sačuvala bogatu porodičnu zaostavštinu u kojoj se našao veliki broj fotografija, dokumenata i predmeta koji su svedočili o životima ljudi koji su potpuno nedužni ubijani samo zbog svog porekla.
- Životi njenih roditelja Magde i Moše vezani su za Sombor. Najveći deo njihovih fotografija nastao je u Somboru pre, tokom i neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata. Na njima su pored članova porodice zabeleženi i ovekovečeni i mnogi Somborci. Brojne grupne fotografije, kao i portreti izuzetne ekspresivnosti, dočaravaju davno prošla vremena, kojih se malo ko još uvek seća. Stoga je i izložba „Kutija sećanja” koju priređuje Gradski muzej Sombor način da se kroz fotografije jedne obične, a u isto vreme i potpuno posebne somborske porodice progovori o 20. veku na ovim prostorima i o Holokaustu. Da se ne zaboravi - navodi se u najavi izložbe u Gradskom muzeju. Svečano otvaranje postavke zakazano je za 2. novembar u 17 časova.
triletrip @ Uto, 25.10.2016. 02:31
aušvic-birkenau drugi svetski rat gradski muzej holokaust istorija izložba jevreji koncentracioni logor kultura kutija sećanja magda drelih mihal tulpan moše musafija sombor tel aviv
• Radionica sa gradonačelnikom (11)

Medicinska škola organizovala je učeničku radionicu o kulturi i tradiciji Jevreja. Specijalni gost bio je gradonačelnik Saša Todorović.

Foto 27144 Srednjoj medicinskioj školi „Dr Ružica Rip” priredila je radionicu na temu kulture i tradicije jevrejskog naroda nakon Holokausta. Učesnici radionice bili su učenici, ali i gradonačelnik Sombora Saša Todorović. Cilj radionice bio je da se učenici na prikladan način, pomoću izloženih predmeta i fotografija, upoznaju sa kulturom jevrejskog naroda i jevrejskih zajednica prisutnih u Srbiji. Razgovor vođen tokom radionice trebalo je učenike da podstakne na razmišljanje o predrasudama u našem društvu i da ih podstakne na suprotstavljanje diskriminaciji.
Jevreji u Vojvodini najviše su pripadali sloju intelektualaca, dok su se južno od Save i Dunava bavili zanatstvom i trgovinom - piše u izveštaju Odseka za poslove sa javnošću.
savamajstor @ Pet, 12.02.2016. 03:44
gradonačelnik jevreji kultura i tradicija jevrejskog naroda nakon holokausta obrazovanje saša todorović sombor
• Slike o veku i po graditeljstva sinagoga

Putujuća izložba „Graditeljstvo sinagoga u srednjoj i južnoj Evropi 1782 - 1944” posle Kanjiže, Sente i Subotice stigla je i u Sombor, u Mađarsku građansku kasinu.

Foto 23631Foto 23630 Organizatori izložbe su Jevrejska opština u Subotici i Generalni konzulat Mađarske u Subotici. Izložbu panoa sa fotografijama i pratećim tekstovima o sinagogama. Izložbu je otvorio konzul Generalnog konzulata Mađarske u Subotici, dr Janoš Babić.
- 2014. godina ima simbolički značaj u Mađarskoj. Ovo je godina sećanja na 1944. godinu, pošto je tada počela deportacija Jevreja iz Mađarske, što je dovelo do stravične tragedije, do holokausta. U dijalogu jevrejske zajednice u Mađarskoj i vlade ova godina je postala godina žalosti i sećanja. U tom svetlu organizovane su izložbe i konferencije, a tako je rođena i ideja za ovu izložbu - kazao je konzul dr Janoš Babić.
Robert Sabadoš, predsednik Jevrejske opštine u Subotici je govoreći o obnovi sinagoge u Subotici, kazao da je celokupnu obnovu unutrašnjosti tpog jedinstvenog spomenika kulture finansirala vlada Mađarske. Goste na otvaranju izložbe pozdravila je i predsednica Mađarske građanske kasine dr Eržebet Karher, koja je izjavila da je to društvo uvek bilo otvoreno za negovanje građanskih vrednosti, te da se uvek zalagalo za očuvanje nacionalne tradicije i prihvatanje svih nacija.
Izložba Graditeljstvo sinagoga u srednjoj i južnoj Evropi 1782 - 1944 biće postavljena do petka, a potom putuje u Novi Sad.
triletrip @ Sre, 17.12.2014. 00:14
arhitektura eržebet karher generalni konzulat mađarske graditeljstvo sinagoga u srednjoj i južnoj evropi 1782 - 1944 izložba janoš babić jevreji jevrejska opština subotica kultura mađarska građanska kasina robert sabadoš sinagoga sombor
• „Da se nikad ne zaboravi...„

U subotu, 15. novembra u velikoj sali Gradske kuće održan je javni čas posvećen holokaustu u Drugom svetskom ratu.

Foto 23304Foto 23306 Javni čas pod nazivom „Da se nikad ne zaboravi, holokaust, da se nikad ne ponovi” organizovalo je Srpsko-jevrejsko pevačko društvo iz Beograda, a lokalnu podršku u Somboru pružio je Centar za individualni razvoj i unapređenje društva „Psiohozon”. Program je podržala i Kancelarija za mlade Grada Sombora.
Na priredbi je bilo reči o progonu Jevreja za vreme Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije, a hor Srpsko-jevrejskog pevačkog društva izveo je jevrejske i partizanske pesme. Moderatorka tribine Marlena W. Pavlović je kazala da je ovaj program obiša do sada 44 grada, uz prisustvo od oko osam i po hiljada gledalaca. Istoričar dr Milan Koljanin govorio je o istorijskom aspektu holokausta na teritoriji Srbije.
- Holokaust je bio državni projekat da se istrebe svi Jevreji, od tek rođenih beba do nemoćnih staraca i to je bio specifikum, da nema milosti ni za koga. Ulazak mađarske vojske u Bačku 1941. godine bio je praćen masovnim ubistvima u kojima su pretežno stradali Srbi, ali je bilo i Jevreja. U velikim gradovima su inscenirane pucnjave i to je bio povod da budu ubijeni određeni ljudi, prema unapred pripremljenim spiskovima. Odmah su uvedene i oštre antijevrejske mere, poput prisilnog rada. Ipak, to je bilo blaže od mera koje su važile u Srbiji i Banatu, na okupacionoj teritoriji Nemačke, pa je dosta Jevreja spas tražilo na teritoriji pod Mađarskom okupacijom. Jevreji iz Mađarske su bili upućivani na Istočni front u Rusiji da čiste minska polja i kopaju rovove za pohod na Sovjetski savez. Ta relativna bezbednost Jevreja trajala je sve do januara 1942. godine, do čuvene racije u južnoj Bačkoj. Posle te epizode ta relativna bezbednost Jevreja produžena je do 1944. godine, kada je nemačka vojska okupirala Mađarsku. Tada je i počela ubrzana pljačka imovine, deportacija i uništavanje Jevreja - ispričao je dr Milan Koljanin.
Na tribini su govorili još i socijalni psiholog profesor Dragan Popadić, kao i Aleksandar Ajzinberg, čovek koji je preživeo progon Jevreja na teritoriji Srbije.
triletrip @ Pon, 17.11.2014. 01:11
aleksandar ajzinberg dr milan koljanin društvo holokaust jevreji mađarska marlena w. pavlović nacizam nemačka prof. dr dragan popadić psihozon sombor srpsko-jevrejsko pevačko društvo tribina
>>
12