Jesenja suša umanjila je rod, a problematična je i setva ozimih kultura. Jesenje berbe su završene, ostaje priprema zemljišta za proleće.

Berba u somborskom ataru je završena. Kukuruz je obran sa 44,5 hiljada hektara, a prinos je prosečno 6,7 tona po hektaru. Najviše kukuruza obrano je sa njiva individualnih proizvođača, dok preduzeća nisu imala mnogo površina pod tom kulturom. Uzgajanjem semenskog kukuruza bavila su se isključivo poljoprivredna preduzeća, pa je sa nešto više od 300 hektara ubrano 911 tona. Šećerna repa gajila se podjednako u oba sektora, a bilo je na 7.227 hektara, a ukupan rod iznosio je preko 372 hiljada tona. Rokovi za setvu ozimih kultura su prošli, ali zbog jesenje suše plan nije ispunjen. Od planiranih 17 hiljada ozimom pšenicom zasejano je 15 hiljada hektara. Ječam je planiran na oko dve hiljade hektara, a setva je obavljena na 95 odsto površina. Ni sva planirana uljana repica nije stigla u zemlju: trebalo je zasejati 446 hektara, a posao je završen na 416 hektara. Suša ne pogoduje ni jesenjoj pripremi oranica, ratari kažu da je obrada njiva izuzetno otežana.

U somborskom ataru počela je žetva jesenjih kultura, a radi se i na setvi ozimih kultura.

Na njivama somborskog kraja počelo je vađenje šećerne repe, žetva suncokreta i soje, kao i berba kukuruza. Jesenji žetveni radovi počeli su rano zbog manjka kiše tokom leta i mnogo sunčanih dana. Najdalje je odmakla žetva suncokreta: požnjeveno je gotovo 60 odsto od 6.717 hektara pod suncokretom. Berba kukuruza je tek na početku, od 44.519 hektara obrano je 488 hektara. Nešto dalje se odmaklo sa semenskim kukuruzom koga ima na nešto više od 300 hektara i tu je berba otprilike na četvrtini. Intenzivno se žanje i soja koje ima na 9.390 hektara somborskih njiva, a posao je završen na trećini površina. Paprika i duvan još nisu došli na red za berbu, ali je povrće pri kraju, ostalo je još oko 30 odsto površina. Startovalo je i vađenje šećerne repe, pa će na drumovima biti sve više velikih kamiona kojima se transportuje ova kultura zasejana na preko sedam hiljada hektara. Prema rečima stručnjaka rod jesenjih kultura ove godine će se kretati u okviru proseka, za razliku od prošle, kada su gotovo sve beležile rekordne prinose. Soja, suncokret i kukuruz će u dobroj meri ići u izvoz, ali će ostati dovoljno i za domaće tržište. Na njivama je počela i setva ozimih kultura: seme uljane repice posejano je na 188 od planiranih 446 hektara. Jesenji setveni plan predviđa da se pre zime u zemlju baci seme pšenice na 17 hiljada hektara i ozimog ječma na 2.000 ha.

Za najviše deset dana očekuje se start letnjih žetvenih radova. Sezona će biti otvorena košenjem ječma, a zatim sledi glavno - žetva pšenice.

Pod ovim kulturama u somborskom ataru ima punih 16.000 hektara. Desetina površina pokrivena je ječnom. Sve ostalo, iako površinski najmanje u poslednjih pola veka, nalazi se pod hlebnim zrnom. Kako se može čuti u stručnim krugovima procena je da će se ovogodišnji rod pšenice kretati između tri i po i sedam tona, odnosno da je očekivani prosek nešto malo ispod četiri tone po hektaru. Kada se ta količina preračuna u novce, po sadašnjih 25 dinara na Produktnoj berzi, dobija se bruto iznos od 100.000 dinara po jednom hektaru. Da bi se stiglo do neto novčane mase odbijaju se troškovi kombajna, dizela i skladišta. Ipak, količina dinara je i dalje „pozamašna” pa se čeka konačan glas Države Srbije, koja još nije na ovu temu razmišljala. Slično je i našem najbližem komšiluku.
Po informacijama koje stižu iz Hrvatske, otkupljivači nemaju interes da kilogram plaćaju više od 1,5 kune, odnosno 20,3 dinara. Tamošnji paori se nadaju da bi žitna cena mogla stići čak i dve kune (oko 27 dinara). Njihov ministar Čobanković očekuje dobar rod?! Nešto malo jasnija situacija je u jednoj od najmlađih članica Evropske unije, Mađarskoj. Predviđeno je startna otkupna cena za tonu žita bude 50.000 forinti, tj 18,7 dinara za kilogramu. Kako će se dalje kretati cena zavisiće isključivo od utakmice ponude i tražnje. Na Produktnoj berzi u Budimpešti prosečna cena žita za trgovanje u maju iznosila je 63.000 forinti za tonu ili 23,5 dinara po kilogramu.  
Imali cenu ili ne, žetva mora krenuti. Paori će kao i svih prethodnih godina praviti svoje računice (predati ili čuvati), a srpska vlast potražiti najbolje rešenje da svi budu pomalo (ne)zadovoljni. Ipak, uradiće sve da svi dobiju svoj 'lebac, po staroj ceni, ako bude moguće.      

Na kratko prekinutim poljskim radovi u prilog će ići procene prognostičara - najmanje pet dana bez novih padavina!

U tom periodu trebalo bi očekivati kompletiranje jesenjih žetvenih radova, tj završetak berbe kukuruza na preostalih sedam hiljada hektara, koliko je ostalo uglavnom na parcelama preduzeća. Paori su taj deo priveli kraju, pre kiše, a prosečan rod po hektaru iznosi sedam tona. Poslednjeg radnog dana na Produktnoj berzi u Novom Sadu kukuruz je koštao 17,5 dinara za kilogram. Uz ubiranje „žute nafte”, na njivama je ostala petina slatkog korena, pa će inteziviranjem vađenja u narednih nekoliko dana, biti „očišćeno” i preostalih 2.500 hektara. Prosečan prinos repe je oko 50 tona po hektaru - obelodanio je županijski Odsek za plan i statistiku.
Kako navodi Odsek u poslednjem izveštaju, do sada je ozima pšenica zasejana na 13.000 hektara, odnosno četiri petine predviđenih površina. Cena pšenica na Berzi neprestano raste i dostigla je neverovatna 22 dinara po kilogramu. Ove jeseni setveno iznenađenje predstavlja ozimi ječam. Umesto planiranih 1.300, već sada je posejano 1.600 hektara. Zimsko oranje urađeno je na četvrtini predviđenih njiva pa narednih dana oprezno u saobraćaju, jer neosvetljeni traktori i dalje hode drumovima, bez obzira na sve „pretnje” u novom zakonu!  

Berba jesenjih kultura obavljena je na oko 35 odsto zasejanih površina. Rod kukuruza se u proseku kreće oko 7,1 tone po hektaru.

Vađenje šećerne repe je obavljeno na 3.586 od 9.580 hektara, a prosečan rod je 48,2 t/ha. Na njivama ima najviše merkantilnog kukuruza, na gotovo 40 hiljada hektara. Prosečan prinos je 7,1 tonu po hektaru, ali pojedina ogledna polja pokazuju da je moguće postići i rod od 11 do 15 tona ukoliko se koristi kvalitetno seme i primenjuju sve agrotehničke mere. No, takvo gazdovanje je za većinu vojvođanskih seljaka još uvek previše skupo. Radovi na suncokretu i soji su završeni, a berba industrijske paprike koja je zasađena na 680 hektara još nije počela. Počela je i setva ozime pšenice i ječma. Žito je posejano na nešto više od 1.200 hektara, a planirana je na oko 15.000. Uljana repica je usled nesigurnog plasmana i dosta složenih radova i uslova posejana na tek 290 hektara, a planirana je na 8 hektara više. Kukuruz se na Produktoj berzi u Novom Sadu razmenjuje za 16,17 dinara sa PDV-om i kako berba odmiče ima tendenciju pada, ali ne drastičnog, tako da se učekuje da se zaustavi na oko 14 dinara, bez PDV-a. Soja se plaća 33 dinara i cena joj raste, pa ova kultura vraća staru slavu isplativosti.