Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Zajednička akcija za bolji biciklizam

Tema 6. Somborskog javnog foruma bila je biciklizam. Osnovni zaključak je da u biciklističkom saobraćaju ima dosta toga da se uradi imajući u vidu broj građana koji koriste to prevozno sredstvo.

Foto 16039Foto 16042 Da Somborci pozamašno koriste bicikl odavno je poznata činjenica, kao i to da do pre nekoliko godina nije bilo nikakvih značajnijih investicija u biciklističke staze ili uređivanje te oblasti saobraćaja. Kada je poznato da je krajem osamdesetih godina biciklistički saobraćaj činio četvrtinu ukupnog kretanja po saobraćajnicama, može se pretpostaviti da se ta cifra nije značajno izmenila, imajući u vidu cenu goriva i materijalno stanje građana. Pored toga, dovoljan je i letimičan pogled da se utvrdi da biciklista i dalje ima mnogo, što je svakako pozitivna stvar. Loše u svemu tome je što vozači automobila i biciklisti ne pokazuju jedni prema drugima dovoljno tolerancija, o poštovanju saobraćajnih propisa i jednih i drugih da ne govorimo. Za poboljšanje stanja u saobraćaju, što se aspekta biciklizma tiče, neophodna je izgradnja novih staza, ali pored novčanih sredstava to iziskuje i pažljivo planiranje.
- Biciklističke staze u Somboru su sve namenjene za dvosmerno kretanje. Na Gakovačkom putu, odnosno u salaškom naselju Nenadić nedavno smo izgradili 2.300 metara biciklističke staze na zahtev građana koji tamo žive. Početak izgradnje biciklističke staze kreće od prostorno planske dokumentacije. Javno preduzeće „Urbanizam” na zahtev grada daje urbanističke uslove za izgradnju biciklističkih staza. Planiramo da za naredno godinu tražimo urbanističke uslove za ulivne pravce, odnosno ulice koje idu prema vencu: Konjovićevu, Vojvođansku, Svetozara Miletića i ostalih koje su frekventne. Čini mi se da je voziti bicikl u Somboru vrlo opasno, jer su ulice vrlo uske, nema te komocije da je 100 posto sigurno, da se odvoji biciklistički saobraćaj od motornih vozila. Mi se nadamo da će u plan radova Direkcije za izgradnju grada biti uvrštena izrada prostorno planske dokumentacije, da će se tražiti izrada glavnih projekata, onih sa kojima se mogu izvesti radovi. Pri skupštini grada postoji Komisija za bezbednost saobraćaja, čiji rad definiše Zakon o bezbednosti saobraćaja. Ono funkcioniše kao savetodavno telo. Koliko znamo doći će do promene u sastavu ove komisije, pa ne bi bilo loše da uputite zahtev kao grupa građana ili udruženje, da uđe neko u tu komisiju, ne samo zbog razmišljanja o biciklističkim stazama, već i zbog drugih problema koji se nameću - kazao je Saša Krstić, direktor Direkcije za izgradnju grada Sombora. On je dodao da prosečna cena izgradnje kilometra biciklističe staze košta oko tri miliona dinara. Direkcija vodi računa o nekoliko stotina kilometara gradskih ulica i trotoara, a sredstva koja joj stoje na raspolaganju svakako nisu dovoljna za izgradnju i održavanje u onoj meri, koja bi zadovoljila kako struku, tako i građane.
Pored nedostatka novca, u planiranju biciklističkog saobraćaja problem predstavljaju i realtivno uske ulice, od kojih su pojedine izgrađene pre više od sto godina, kada se o biciklu nije ni razmišljalo. Ipak, ima i onih koje su loše isprojektovane, dok u novijim delovima grada urbanisti obavezno ucrtavaju i trase za biciklističke staze.
- Biciklističke staze koje su poslednjih godina građene nisu rađene na osnovu urbanističkih planova, pominjem stazu na vencu. Za to je naručen projekat i izgrađena staza. Ja lično mislim da joj nije tamo mesto. Venac treba da ima biciklističku stazu, ali ova vodi od benzinske pumpe do mesare Matijević. Ja je tako vidim. Svaki put kada izlazite automobilom sa venca zagradite biciklističku stazu. Mesto bi joj bilo uz trotoar. To je primer kako se radi biciklistička staza kada isključite urbaniste. Za dobre biciklističke staze neophodno je da budu deo saobraćajnog sistema grada, a za to je potrebno da se izrade analize, odnosno saobraćajne studije i nakon toga prostorno-planska dokumentacija. Ako biciklističke staze gradite na osnovu 50 potpisa, inicijative građana, da žele da imaju u svojoj ulici biciklističku stazu koja rešava problem samo u toj ulici, onda vi sistemski niste rešili ništa. Znači, neophodna je dokumentacija, da se definišu prioriteti, da se iskoriste postojeće staze, da se povežu sa novim. Zadnjih godina zaista nismo planirali nikakve biciklističke staze, jer nismo ni imali inicijativa. Rađen je jedan projekat biciklističke staze koja je u profilu ulice Samka Radosavljevića i Sonćanskog puta. Tu postoji projektna dokumentacija i na osnovu toga će da se gradi. Drugi problem predstavljaju postojeće ulice. Jedino izmenom tehničke regulacije saobraćaj može da se stvori prostor za saobraćaj biciklista. U situaciji kakva je sada, to je teško. Urbanizam ima volju da pomogne u tome, uostalom mi smo javno preduzeće koje je na tržištu i nama je svaki posao dobrodošao. Mislim da je dobro što u gradu postoji dobra volja da se pokrene neka inicijativa, ali sve to treba da se usmeri preko, recimo, Komisije za saobraćaj, koja između ostalog, raspolaže sa sredstvima koja se ubiru na teritoriji grada od saobraćajnih prekršaja i deo treba da se ulaže u izradu projektno-tehničke dokumentacije, a deo u poboljšanje bezbednosti saobraćaja - objasnio je Tihomir Kljajić, direktor JP „Urbanizam”.
Iako je Sombor grad biciklista, do pre dve godine nije postojao ni jedan biciklistički klub, koji bi se takmičio, ali i popularizovao biciklizam kao sport.
- Klub „S Team” osnovali smo vođeni idejom da je Sombor krajem osamdestih imao 24 odsto biciklističkog saobraćaja. Pretpostavili smo da imamo veliku masu i veliki izbor potencijalnih kandidata za učlanjenje u klub. Kolega i ja vozili smo za klub iz drugog grada, mnogo godina. Po završetku fakulteta odlučili smo da se vratimo u Sombor i usmerimo svoje karijere ka biciklizmu. Kolega je završio PMF, ja sam saobraćajac, odlučili smo da sve svoje znanje i iskustvo u biciklizmu usmerimo ka tome, da na neki način pomognemo Somboru. Proputovali smo dosta zemalja i videli smo kako se radi i odlučili smo da radimo na tome da prenesmo ta iskustva i prilagodimo ih za Sombor. Neki kažu da imamo prevelike ideje, da smo otišli preširoko, da imamo puno ciljeva. Mi smo krenuli, pa ćemo videti dokle ćemo da stignemo, kako će to sve da funkcioniše. Mi Somborci smo kao biciklisti malo bezobrazni, svuda prolazimo sa njima, ne shvatamo ga kao prevozno sredstvo, već se ponašamo kao da idemo peške. S druge strane, biciklističke staze jesu dobre, ali su nedovoljne. Staza na vencu je nepraktična, nema ulazaka i izlazaka sa venca. Mi kao biciklisti nikada ne koristimo Sombor, ne treniramo u gradu. Ne zauzimamo staze, jer nas ima puno. Nama staza na Apatinskom putu služi samo da izađemo iz grada i odatle nam kreće trening. Mi možemo da preporučimo eventualno šta bi bilo dobro da se uradi - kazao je Srđan Omaković iz BK „S Team”. On je naglasio da Sombor ima sve uslove za dobru noćnu uličnu trku, koja bi se realizovala na vencima. Dobro je osvetljenje, saobraćajnica je dovoljno široka. Ideja je da ta trka bude međunarodnog karaktera, od čega bi profitirao i grad: od smeštaja ekipa, do vremena koje bi proveli u Somboru i medijske pažnje kakvu nosi takav događaj. Time bi Sombor bio popularisan i kao dobra destinacija za ciklo-turiste, kojih ima sve više, jer preko teritorije Sombora prolazi međunarodna ruta „Euro-velo 6”. Na žalost, zbog bolje biciklističke infrastrukture s druge strane Dunava, u Hrvatskoj, dosta biciklista ne prolazi preko naše teritorije.
Određene korake u popularisanju biciklizma preduzima i Sportski savez grada Sombora.
- U zadnje dve godine obnovili smo biciklistički karavan, koji je mnogo godina bio neaktivan. Ove godine bilo je preko 150 učesnika. Moram da naglasim da se radi o akciji rekreativnog karaktera. Ljudi kod nas gledaju na bicikl kao na prevozno sredstvo siromašnih, što je velika zabluda. U razvijenim državama kao što su Danska, Nemačka, Holandija koriste masovno bicikl, kao rekreaciju i kao prevozno sredstvo zbog velikih saobraćajnih gužvi. Pre dve godine počela je da se radi biciklistička liga „Školarac”, koja je naišla na dosta dobar odziv osnovnih škola. Razmišljamo i o uvođenju bicikala za iznajmljivanje, ali to moramo da usaglasimo sa Gradskom upravom - rekao je Ilija Lalić iz Sportskog saveza grada Sombora. Biciklisitčku ligu školarac Sportski savez realizuje u saradnji sa BK „S Team”. Iako je učešće besplatno, broj takmičara iz osnovnih i srednjih škola se osipa, jer pojedini nastavnici nisu spremni da se vannastavnim aktivnostima bave vikendom. Tako se dogodila situacija da je broj pripremljenih paketa nagrada gotovo bio jednak broju učesnika, pa su organizatori odlučili da nagrade rasporede tako da svako dete dobije po nešto.
Učesnici Somborskoj javnog foruma posvećenog biciklizmu saglasili su se da bi bilo najbolje kada bi više organizacija, što sportskih, što udruženja građana, izašlo sa konkretnom inicijativom za planiranje i izgradnju biciklističkih staza prema Gradu Somboru. Pored toga, treba iskoristiti i konkurse Evropske Unije, koji su za našu zemlju otvoreni i u partnerstvu sa susednim državama poboljšati biciklističku infrastrukturu, koja bi tako činila jedinstvenu celinu u okviru rute „Euro-velo 6”.
Saša Krstić, direktor Direkcije za izgradnju grada kazao je da je u toku izrada novog predloga tehničke regulacije saobraćaja, koja će biti stavljena na javnu raspravu tokom novembra. On je pozvao sve zainteresovane da se svojim predlozima uključe u njenu izradu, kako bi se dobili valjani predlozi za što kvalitetniji saobraćaj u gradu.
Ceo snimak Somborskog javnog foruma, možete da preslušate ovde, jer je tokom rasprave bilo još dosta korisnih predloga za bolje kretanje na dva točka u gradu.
triletrip @ Uto, 30.10.2012. 02:13
biciklistički klub bicikllizam direkcija za izgradnju grada sombora društvo javno preduzeće urbanizam s team saobraćaj saša krstić sombor somborski javni forum srđan omaković tihomir kljajić tribina