Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Usvojen rebalans, rešava se sudbina Apoteke Sombor

Na sednici Skupštine grada Sombora u utorak, 11. jula, očekivano se najviše raspravljalo o rebalansu budžeta grada, o smanjenju broja zaposlenih u javnoj upravi i potezima koji će biti preduzeti zbog dugova i uslova za poslovanje Apoteke Sombor.

Foto 31470Foto 31475Odbornici Skupštine grada su po dnevnom redu najpre raspravljali o rebalansu ovogodišnjeg budžeta grada, pošto je novi proračun gradske kase uslovljen rasporedom suficita od prošle godine u iznosu od 115.237.552 dinara. U tu cifru su uključena doznačena neutrošena namenska sredstva iz budžeta viših nivoa vlasti, sredstva od izdavanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, kao i sredstva od kazni za saobraćajne prekršaje.
Član Gradskog veća Sava Dojić je predstavljajući rebalans kazao da će više novca biti uloženo u opremanje industrijske zone, put Sombor - Baja, kružni tok kod ulice 21. oktobra, Beogradske i venaca, vodovod Lugovo - Stapar, renoviranje fasada u gradu i druge infrastrukturne i komunalne investicije u gradu i selima. Detaljnije o najznačajnijim stavkama rebalansa budžeta možete da pročitate u posebnoj vesti.
Odbornica SVM-a dr Đerđi Vamošer-Goretić izrazila je zadovoljstvo povećanjem iznosa za funkcionisanje novoformiranog JKP „Vodovod” Bezdan, dok je Dragan Nikodijević iz „Dosta je bilo” zamerio što su umanjena sredstva za dotacije nezaposlenim porodiljama, kao i to da je iznos za kazne povećan na 60 miliona dinara, a ista stavka zasmetala je i odborniku DS-a Ferencu Vargi. On se zapitao i kako će biti uložena sredstva ostvarena od izdavanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Milan Rakas iz SPS-a je rekao da rebalans govori o tome da je uveden red u gradski budžetski sistem.
- Ovo je socijalno odgovoran budžet, a dobar je odnos i prema sportu. Važno je da će višak biti iskorišten za investicije u infrastrukturu i komunalnu oblast. Prvi put je budžet grada Sombora prešao iznos od tri milijarde dinara, a SPS posebno podržava stavku za uređenje industrijske zone - rekao je Milan Rakas prilikom rasprave o rebalansu budžeta grada. Odbornik Milan Milanko iz Nove stranke je mišljenja da nova gradska kasa nema realnu podlogu. - Nije bilo većeg zapošljavanja, ali se očekuje veći prihod od poreza na zarade. Više novca se očekuje od prodaje imovine, a sumnjiv je i deo dobiti od javnih preduzeća, koji je sa osam povećan na 16 miliona dinara. Sve ovo se radi da se pokrije rashodna strana, na kojoj je samo za kazne predviđeno 60 miliona dinara. Možda je to zbog toga da se isplate zaposleni koji su nezakonito dobili otkaz u nedavno ugašenim javnim preduzećima - zapitao se odbornik Milan Milanko. Odbornik SNS-a Mile Kalember je zadovoljan što će više novca biti uloženo u komunalnu infrastrukturu, jer će to, kako veruje, uticati na direktne investicije u privredu.
- Važno je da se jednako investira i u grad, i u sela. Možemo da budemo zadovoljni rastom prihoda od poreza na zarade - rekao je Mile Kalember. Šef odborničke grupe DS-a Siniša Lazić je rekao da ga rebalans budžeta podseća na satiričnu pripovetku Radoja Domanovića „Razmišljanje jednog običnog srpskog vola”. - Možete da napišete da je budžet pet ili sedam milijardi. Činjenica je nemate nikakav rezultat od prošle godine. Nemate ni jedan metar asfalta ili komunalne infrastrukture u bilo kom segmentu. Zamenili ste par sijalica, dakle imamo jedno katastrofalno upravljanje finansijama grada. Dobro je da su postavljene klupe na stazi pored kanala, ali nema sredstava za rešavanje bilo kojeg problema. Zašto nisu odvojena sredstva za participiranje u rešavanju problema kafilerije? Zašto malo ne osetite puls ovoga grada - upitao je Siniša Lazić. Njegove tvrdnje demantovao je šef odborničke grupe SNS-a Zoran Rus, koji je rekao da nije tačno da se ništa ne radi i da mu je žao što Siniša Lazić nije bio u sali kada je bilo reči o tekućim i budućim investicijama. - Upravo ovih dana je počelo asfaltiranje Ratarske ulice, i u ovom prvom periodu u gradu će biti utrošeno oko 100 tona asfalta. Rekonstrukcija Glavne ulice je jedina stvar koja je urađena dok je Demokratska stranka bila na vlasti. Mislim da se moglo uraditi mnogo više. Što se tiče ulaganja u infrastrukturu, sredstva su značajno povećana, a nije se uzimalo ni od kulture, ni od sporta - rekao je Zoran Rus. Siniša Lazić je replicirao da je su vreme vlasti DS-a asflatirane ulice u gradu, izgrađena je nova fabrika vode, nova toplana i urađen je put Svetozar Miletić - Stanišić.
Rebalans gradskog budžeta pohvalili su i potpredsednik Skupštine grada Miodrag Sekulić (SNS), kao i Nebojša Opačić iz novoformiranog Pokreta obnove Kraljevine Srbije.
triletrip @ Sre, 12.07.2017. 01:20
borislav staničkov budžet dragan nikodijević društvo infrastruktura investicije javno komunalno preduzeće mesna zajednica milan milanko milan rakas miodrag sekulić politika racionalizacija rasprava rebalans sava dojić sednica siniša lazić skupština grada sombora sombor zaposlenost zoran parčetić zoran rus
• Solidarna pomoć zaposlenima u JKP

Informacija o aneksu Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije, bila je jedina tačka dnevnog reda o kojoj je bilo reči na 5. sednici Socijalno-ekonomskog saveta grada Sombora - saopšteno je posle sednice tog tela.

Foto 30887 Prema rečima mr Milana Grujića, predsednika Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije, suština izmena Posebnog kolektivnog ugovora odnosi se na definisanje isplate solidarne pomoći radnicima zaposlenim u javnom komunalnom sektoru Grada Sombora. Sindikat je, prema Grujićevim rečima, 14 meseci intenzivno pregovarao sa Vladom Srbije i na sastancima navodio izuzetno teško stanje u kojem se nalaze zaposleni u komunalnoj delatnosti.
- Na sastanku sa Vladom smo izložili da je ovaj sektor izuzetno ugrožen, da više od 30 odsto zaposlenih prima minimalnu zaradu i da je prosečna plata za 19 odsto manja od republičkog proseka. Tražio se način da se taj loš položaj predupredi, a da se ne uruši ceo ekonomski koncept - kazao je Grujić i objasnio da se komunalni sektor ne finansira iz sredstava budžeta, već iz vlastitih sredstava. Prema rečima mr Milana Grujića, komunalna preduzeća su svrstana u indirektne budžetske korisnike isključivo zbog toga što u sastavu Nadzornog odbora većinu imaju predstavnici osnivača.
- Kao najlakši način da se pomogne zaposlenima u ovom sektoru Vlada i premijer su predložili izmene Posebnog kolektivnog ugovora, koji omogućuje isplatu solidarne pomoći u visini iznosa minimalne zarade za 2017. godinu, odnosno u iznosu od 22.620 dinara - naveo je Grujić.
U raspravi koja je usledila, Sava Dojić, član SES-a koji predstavlja lokalnu samoupravu, ukazao je na razlike koje postoje među somborskim javnim komunalnim preduzećima u pogledu visine zarade koju ostvaruju zaposleni.
U raspravi su učestvovali i Miroslav Kovačić, član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije, Zoran Purić i Dušan Ćuruvija, članovi SES-a ispred gradske organizacije Samostalnog sindikata, Tomislav Bošnjak, predstavnik poslodavaca, Mirjana Videkanić, član gradskog Odbora Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti, te predsedavajući Radoslav Prokić.
Nakon rasprave SES je doneo zaključak u kojem se navodi da se prihvata informacija i daje puna podrška za isplatu solidarne pomoći zaposlenima u javnim komunalnim preduzećima na teritoriji Grada Sombora.
triletrip @ Uto, 16.05.2017. 02:37
društvo dušan ćuruvija ekonomija javno komunalno preduzeće mirjana videkanić miroslav kovačić radoslav prokić sava dojić sednica sindikat socijalno-ekonomski savet solidarna pomoć sombor tomislav bošnjak zoran purić
• Savet MZ: Dobro rešenje za bezdanski „Vodovod” (7)

Savet Mesne zajednice „Bezdan” u saopštenju objavljenom juče ocenilo je da je osnivanjem javnog preduzeća „Vodovod” Bezdan pronađeno sigurno rešenje za opstanak i razvoj mreže za vodosnabdevanje u tom mestu, ali i neposrednoj okolini.

Foto 6599Savet Mesne zajednice „Bezdan” je novembra 2016. godine doneo odluku da osnivačka prava nad Komunalnim preduzećem „Vodovod” Bezdan prenese na Grad Sombor. Ovoj odluci su prethodili bezbrojni sastanci, dogovori, odmeravanje činjenica i pravno usaglašavanje. Na žalost, prethodni sazivi Saveta MZ do 2014. godine ovaj problem su gurali pod tepih i po principu „biće šta bude”, nisu se bavili ovom temom i nisu davali nikakvu pomoć i podršku razvoju ovog preduzeća.
Činjenica je da pravni status bezdanskog „Vodovoda” već više od deset godina nije u skladu sa važećim propisima naše države. Osnivač „Vodovoda” je Mesna zajednica, kao i preduzeće „KRO”, koje je u međuvremenu postalo deoničarsko društvo, bez odobrenja Mesne zajednice. Prema Zakonu o javnim preduzećima osnivač preduzeća koje obavlja delatnost od opšteg interesa može biti Republika Srbija, Autonomna Pokrajina ili lokalna samouprava, što je u našem slučaju Grad Sombor. Osnovna delatnost „Vodovoda” je snabdevanje vodom za piće, što se smatra delatnošću od opšteg interesa, te iz toga proističe da Mesna zajednica ne može biti osnivač istog preduzeća.
Zbog nesređenog pravnog statusa, preduzeće nije moglo da konkuriše za dobijanje sredstava za razvoj i unapređenje poslovanja, ni na domaćim, niti na IPA konkursima. Istovremeno, Mesna zajednica nije bila u situaciji da ulaže sredstva u komunalno preduzeće, pošto nije raspolagala sopstvenim sredstvima. Iz tog razloga već duži niz godina ništa nije ulagano u razvoj „Vodovoda”. Osim toga, stalno je postojala bojazan da će, zbog protivzakonitog statusa, republički inspektori zatvoriti preduzeće. Mesna zajednica se morala izboriti s pokušajima da se bezdanski „Vodovod” pripoji somborskom „Vodokanalu”, što bi s pravne strane bilo moguće, ali u tom slučaju „Vodovod”, kao preduzeće, više ne bi postojalo.
U skladu sa postojećim pravnim aktima, Mesna zajednica se trudila da pronađe najpovoljnije rešenje za „Vodovod”, poučeni greškama ranijih Saveta MZ (Pozorište i preduzeće „KRO”, stvorenih samodoprinosom Bezdanaca).
Celokupno vlasništvo fabrike vode ostaje u Bezdanu, s regulisanim pravnim statusom, sedištem u Bezdanu, bezdanskim pečatom, u državnom, a ne privatnom vlasništvu. Bezdan će umesto komunalnog preduzeća dobiti javno preduzeće, koje je jedinstveno u odnosu na ostalih 14 sela somborske opštine. Veoma je bitno da su se ovako stvorili uslovi za ostvarenje višegodišnjeg plana da bezdanski „Vodovod” preraste u regionalnog snabdevača vodom proširenjem na okolna naselja, za šta već odavno postoje kapaciteti. Time su stvoreni uslovi i za otvaranje novih radnih mesta. Istovremeno se otvara i mogućnost za izgradnju fekalne kanalizacije, što spada u delokrug novoformiranog javnog preduzeća – navodi se u saopštenju Saveta Mesne zajednice „Bezdan”.
triletrip @ Uto, 06.12.2016. 19:46
bezdan društvo grad sombor imovina javno komunalno preduzeće javno preduzeće mesna zajednica osnivačka prava politika saopštenje savet mesne zajednice sela sombor vodosnabdevanje vodovod
• Gradsko veće za promenu odluke o mesnim zajednicama (33)

Gradsko veće je održalo dve sednice u dva dana, a neke teme će se najverovatnije naći i na današnjem skupštinskom zasedanju.

Foto 19541Na 35. sednici Gradskog veća, održanoj u utorak, 29. novembra, usvojen je Predlog odluke o drugim izmenama i dopunama  Odluke o mesnim zajednicama. Izmene i dopune se odnose na produženje mandata članova saveta najduže do 12 meseci iz razloga ekonomičnosti, a predlog je Skupštini grada upućen na razmatranje po hitnom postupku - saopšteno je iz Gradske uprave.
Gradsko veće je odbilo i četiri amandmana odbornika Lasla Sladeka (DZVM), a ticali su se JKP „Vodovod” Bezdan, organizacije Gradske uprave i maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Gradsko veće je raspravljalo i o prestrukturiranju sredstava za nabavku za nabavku drvenih kućica, odnosno novogodišnjih tezgi i odobrilo je sredstva Narodnom pozorištu Sombor za honorare, smeštaj i iznamljivanje ozvučenja za Novogodišnji koncert.
Sednica Gradskog veća održana je i dan ranije, 28. novembra. Članovi Gradskog veća prihvatili su
informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti javnih i javnih komunalnih preduzeća za period 1. januara do 30. septembra, i to: JP „Direkcija za izgradnju Grada Sombora”,  JP „Urbanizam”, JKP „Čistoća”, JKP „Energana”, JKP „Vodokanal”, JKP „Parking servis Sombor”, JKP „Zelenilo” i  JKP „Prostor”. Gradsko veće je konstatovalo da postoji značajna neusklađenost planiranih i realizovanih aktivnosti JP „Urbanizam” u tom periodu, posebno u delu ostvarivanja prihoda, ukupnih rashoda i dobiti, prema kojem je ovo preduzeće ostvarilo gubitak u iznosu od 841.000 dinara. Veće je naložilo javnim preduzećima čiji troškovi poslovanja premašuju planirane iznose u navedenom periodu, da preduzmu neophodne mere da troškove poslovanja u poslednjem kvartalu 2016. godine dovedu u sklad sa iznosima koji su utvrđeni Programom poslovanja na koje je Skupština Grada Sombora dala saglasnost. Odeljenju za privredu naloženo je da informaciju dostavi Ministarstvu privrede.
triletrip @ Sre, 30.11.2016. 01:55
amandman društvo dzvm gradsko veće javno komunalno preduzeće javno preduzeće laslo sladek mesna zajednica politika program rada savet sednica sombor
• Nestaju „Urbanizam” i „Direkcija” (61)

Gradsko veće je Skupštini grada uputilo predlog o gašenju javnih preduzeća „Urbanizam” i „Direkcija za izgradnju grada Sombora”.

Foto 13928Foto 18457Sombor će posle više od 50 godina ostati bez javnog preduzeća, koje je u tom periodu brinulo o urbanističkom planiranju grada Sombora i zaštiti spomenika kulture. - Gradsko veće utvrdilo je i Predlog odluke o pokretanju postupka likvidacije nad Javnim preduzećem za prostorno i urbanističko planiranje Urbanizam i zaštitu spomenika kulture, a razlozi su loše poslovanje - gubitak od osam miliona dinara u 2015. godini i veliki broj zaposlenih - navodi se u saopštenju Gradske uprave. Zaposleni u JP „Urbanizam” su ranije uputili pismo Gradu Somboru u kojem su predložili da se odluka o ukidanju tog preduzeća ponovo razmotri u smislu racionalizacije, ali ne i gašenja. Naime, u stručnoj javnosti postoji bojazan, da će, kako se pretpostavlja, prelaskom urbanističkog planiranja u privatna urbanistička preduzeća, ono izgubiti na kvalitetu zbog profitne orijentacije, a to može da predstavlja pretnju i za gradsko urbanističko nasleđe. Osim toga, Sombor je, prema saznanjima urbanista, verovatno prvi grad u Srbiji koji ukida takvo preduzeće, pogotovo ako se ima u vidu da je u „Urbanizmu” zaposleno 17 licenciranih inženjera. Članovi Gradskog veća utvrdili su i predlog odluke o pokretanju postupka likvidacije nad JP „Direkcija za izgradnju grada Sombora”, a razlog je usklađivanje sa Zakonom o budžetskom sistemu kojim je propisano da javna preduzeća od 1. decembra 2016. godine gube status indirektnih budžetskih korisnika. Osim toga, Radna grupa koja je obrazovana da izvrši analizu poslovanja tog preduzeća navela je i da „ne služi svrsi zbog koje je osnovano, a to je izgradnja grada”. Grad Sombor će nakon ukidanja ova dva javna preduzeća, zbog svojih potreba, da preuzme deo njihovih nadležnosti i formira novu organizacionu jedinicu u okviru Gradske upraveGradsko veće je utvrdilo predloge odluka o razrešenju vršilaca dužnosti direktkora u JP „Direkcija za izgradnju grada Sombora” i JP „Urbanizam”, Branka Rilkea i Borisa Ðurkovića, te predložilo da se za likvidacionog upravnika u ovim preduzećima imenuje Milorad Veljović. 
Gradsko veće je utvrdilo Predlog odluke o maksimalnom broju zaposlenih u sistemu javnog sektora Grada Sombora za 2015. godinu. U odnosu na prvobitnu odluku broj zaposlenih se ne menja, odnosno iznosi 1133 zaposlena. Predložene izmene i dopune Odluke odnose se na broj zaposlenih u okviru broja zaposlenih u organima grada, mesnim zajednicama i javnim ustanovama koji bi prema predlogu odluke trebalo da iznosi 605, a u javnim preduzećima 528 zaposlenih. Razlozi izmena su pokrenuti postupci likvidacije Direkcije i Urbanizma, a predloženo je i povećanje broja radnika u Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja” za 11 osoba. Stekli su se i uslovi da Dom zdravlja „Dr Ðorđe Lazić” čijih je pet zaposlenih bilo u sistemu javnog sektora Grada, to više ne bude. 
Na sednici Gradskog veća, održanoj u ponedeljak, 21. novembra, utvrđen je Predlog odluke o prvim izmenama i dopunama Odluke o zaštiti poljoprivrednog zemljišta, useva i zasada, poljskih puteva i kanala od poljske štete, Predlog odluke o preuzimanju osnivačkih prava nad Komunalnim preduzećem „Vodovod” Bezdan, a potom i Predlog odluke o osnivanju Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod” Bezdan. Članovi Gradskog veća usvojili su odluku o dodeli subvencija za realizaciju programa stručne prakse u 2016. godini, u iznosu od 4.171.500 dinara. Realizacijom programa stručne prakse koji je planiran u okviru Lokalnog akcionog plana zapošljavanja Grada Sombora, 26 mladih nezaposlenih lica imaju mogućnost da steknu praktična znanja. Lica sa srednjim i višim obrazovanjem obavljaće praksu šest meseci, a lica sa visokim obrazovnjem godinu dana. Grad će sa 10.000 dinara subvencionisati praksu lica sa srednjom sturčnom spremom, sa 12.000 dinara praksu lica sa završenim višim obrazovanjem i sa 18.000 dinara praksu lica sa visokim obrazovanjem. 
triletrip @ Čet, 24.11.2016. 08:13
bezdan budžetski sistem direkcija za izgradnju grada sombora društvo gradska uprava gradsko veće javno komunalno preduzeće likvidacija lokalni akcioni plan zapošljavanja mladi prostorno planiranje sombor stručna praksa subvencija urbanizam vodovod zapošljavanje
<<>>
12345