Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Građani „odlučuju” o trošenju novca od poreza

Javna tribina o uključivanju građana u proces donošenja odluka o trošenju sredstava prikupljenih po osnovu poreza na imovinu zakazana je za petak u 11 časova, u velikoj sali Županije.

Foto 7436- Tribina je zamišljena kao razmena mišljenja, a održavanjem tribine žele se podstaći građani, udruženja građana i druge organizacije, da se aktivno uključe u odlučivanje o trošenju budžetskih sredstava ostvarenih naplatom poreza na imovinu, jer je to prihod koji se u celini koristi u lokalnoj samoupravi. Učesnici tribine imaće mogućnost da iskažu svoje mišljenje i ocene Akcioni plan za uključivanje građana u proces donošenja odluka o trošenju sredstava prikupljenih po osnovu poreza na imovinu 2018-2021, popunjavanjem anketnog listića, ali i tokom javnih konsultacija - objavljeno je na zvaničnom sajtu grada. Nažalost, izostala je ozbiljnija najava predstavljanja navedenog Akcionog plana, a samim tim i „prvi cilj” tog dokumenta, dobra informisanost građana, kako bi mogli da učestvuju u procesu odlučivanja o trošenju sredstva prikupljenih po osnovu poreza na imovinu.
- Informisanost je preduslov bilo kakvog učešća građana u procesu odlučivanja. Da bi građani mogli da učestvuju u demokratskom procesu vršenja javnih poslova i da bi bili istinski aktivni subjekt u kontroli organa vlasti, oni moraju imati uvid u informacije kojima raspolažu ti organi. Informisanje građana predstavlja prvi stub neposrednog učešća građana uprocesukreiranja i donošenja odluka u lokalnoj sredini - piše u Akcionom planu, koji će upetak na javnoj tribini biti predstavljen građanima Sombora. Kako se navodi u SWOT analizi trenutne slabosti grada Sombora, kada su je u pitanju javno trošenje sredstava i učešće građana navedeni su: nedovoljna edukacija službenika, nedovoljno dobra komunikacija između odeljenja, nedovoljni resursi, inertnost građana, nerazvijena svest o značaju informisanja, konsultacije i učešća građana, pretežno nefomalna interna komunikacija, neiskorišćenost postojećih kanala komunikacije za dvosmernu komunikaciju, nedostatak redovne komunikacije sa poslovnim sektorom, odnosno nepostojanje mehanizama za praćenje i merenje učinka komunikacijskih aktivnosti. Autori Akcionog plana su predočili da su najveće pretnje čitavom procesu implementacije mogu biti: spor proces promene svesti, loš stav građana o gradskoj administraciji, odliv mladih ljudi i stručnjaka, nerazvijena svest građana o potrebi uspostavljanja dvosmerne komunikacije, te nemogućnost angažovanja adekvatnih kadrova koji bi se bavili komunikacijom. SWOT analizom, kao snaga, organa lokalne samouprave evidentirano je iskustvo u pripremi i realizaciji projekata, posvećenost poslu, stručnost, znanje i iskustvo... Dok ne počne realizacija Akcionog plana za uključivanje građana u proces odlučivanja o trošenju sredstva prikupljenih po osnovu poreza na imovinu podsećamo nadležne u Županiji da zvaničnmi tviter nalog, koji bi trebalo da bude među najznačajnijim karikama informisanja građana, ne radi od marta, odnosno punih šest meseci.
Preobimnom programu tribine, koja je zakazana za petak u 11 sati u svečanoj županijskoj sali, biće pridodato i predstavljanje ovogodišnjeg projekta „Participativno budžetiranje”, kao i okvirnom kalendaru dešavanja.
savamajstor @ Čet, 13.09.2018. 02:10
akcioni plan društvo informisanje građana javna tribina kultura participativno budžetiranje porez na imovinu privreda sombor
• Kulturni vikend u Gerontološkom centru

„Miholjdanski krajolik” naziv je likovne kolonije osnovane ovih dana pod okriljem Gerontološkog centra Sombor, a nastavljene su i književne večeri „Susretanja u lepoj reči”.

Foto 32188Foto 32189 Namera organizatora i uređivačkog tima je da ova humanitarna stvaralačka manifestacija bude priređivana svake godine i uvek u danima Miholjskog leta, oko 15. oktobra, da okuplja likovne umetnike akademskog zvanja, te da na taj način bogata umetnička riznica Gerontološkog centra bude, što je moguće više i kvalitetnije, u znaku savremenih likovnih tendencija. 
Trodnevni saziv likovne kolonije počeo je u petak, 13. oktobra, a završio se u popodnevnim satima, u nedelju, 15. oktobra. Na predlog Davida Kecmana Dake, idejnog pokretača, selektora i urednika kolonije, pozivu za učešće u prvom sazivu odazvale su se akademske slikarke najmlađe i srednje generacije: Kristina Benja, Ðurđica Mrkailo, Mila Aleksić, Danijela Cvetković, Sandra Janjatović, Tanja Armuš, sve iz Sombora, Milijana Radovanović, akademska slikarka iz Vrbasa, Marija Lepojević, iz Čonoplje, i Kristina Palanjuk iz Inđije. Tokom trajanja kolonije na jedan dan im se priključila i Nataša Filipović iz Sombora. 
Kolonija je održana u Domu penzionera na Prvomajskom bulevaru, a organizator i operativni urednik „Miholjskog krajolika” bila je Višnja Kecman. Zoran Drča, direktor Gerontološkog centra Sombor se zahvalio učesnicama i pozvao ih da i sledeće godine budu ne samo gosti, već i domaćini novim učesnicima.
Od dvadeset radova, slika rađenih mahom u tehnici ulja i akrila, biće priređena pokretna izložba, najpre u Somboru, a potom u Kuli, Vrbasu, Novom Sadu, Subotici i Beogradu.
Javna tribina „Susretanje u lepoj reči” bila je u znaku poezije David Kecmana Dake, kniževnika i kritičara koji živi i stvara u Somboru. Književno veče pod nazivom „Lirski vremeplov” održan je u subotu, 14. oktobra, a pesnik je kazivao stihove sa stranica svojih knjiga „Sam kao suza”, „Kalem”, „Zidari svetilišta”, „Raspad mozaika”, „Hor senki”, „Tamnina” i knjiga za decu i mlade „Neko samo tebe traži”, a čule su se i nove, neobjavljene pesme.
triletrip @ Uto, 17.10.2017. 00:04
dom penzionera društvo gerontološki centar sombor javna tribina književno veče kultura likovna kolonija miholjdanski krajolik penzioneri sombor susretanje u lepoj reči žene
• Mentalno zdravlje čuva i zajednica

Centar za individualni razvoj i unapređenje društva „Psihozon“ organizovao je u utorak, 10. oktobra obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja.

Foto 19894Tokom prepodneva u utorak, 10. oktobra u centru grada, na Trgu Svetog trojstva bio je postavljen promotivni štand, na kojem su građani imali priliku da se informišu o načinima zaštite mentalnog zdravlja, a aktivisti su delili promotivni materijal i anketirali građane.
Drugi deo programa obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja priređen je u maloj sali KC „Laza Kostić“, gde je održana javna tribina. Psiholog Irena Banda govorila je o sindromu sagorevanja (burn out), kojeg ljudi često nisu ni svesni. Irena Banda je objasnila da su neki od simptoma preterana želja za dokazivanjem, preterani rad i preterani osećaj odgovornosti i brige na poslu, nedostatak prijatelja, odnosno socijalnih kontakata, cinizam, agresivnost, i drugi. - Sindrom sagorevanja retko pogađa mlade osobe, jer one još na poslu nisu provele toliko vremena, a i mozak u mlađim godinama može da primi i obradi mnogo veću količinu informacija - objasnila je Irena Banda i dodala da se sindrom sagorevanja može rešiti boljom organizacijom vremena, sposobnošću da se na neki zahtev odgovori sa „ne”, bavljenjem sportom ili nekim vidom rekreacije, druženjem sa prijateljima, odlaskom u prirodu ili prosto vožnjom automobilom, u zavisnosti od toga šta neku osobu opušta.
Važnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja ima i najbliža društvena zajednica, o čemu je govorila psiholog Biljana Iđuški. Ona je kazala da zajednica treba da obezbedi zadovoljenje potreba pojedinaca za normalan život. - Da bi smo imali emocionalnu bazu sigurnosti, moramo da osećamo pripadnost nekoj društvenoj zajednici. Građanima su bitni kontakti sa društvenom okolinom, prijateljima, kolegama. Zajednica isto tako može da stvori i probleme u očuvanju mentalnog zdravlja, ukoliko ne zadovoljava potrebe pojedinaca, građana - objasnila je psiholog Biljana Iđuški. Ona je naglasila da svaka zajednica ima mogućnost da zaštiti mentalno zdravlje građana na različite načine, pre svega stvaranjem povoljnih uslova za život, i da u tome treba podsticati političare, jer su odluke ipak u njihovim rukama. Biljana Iđuški je navela primer sa teritorije Sombora, kada je jednog čoveka napustila porodica, nesrećnim slučajem je ostao gotovo bez krova nad glavom, a zajednica ga je počela izbegavati zbog lošeg materijalnog stanja i agresivnog ponašanja, izazvanog upravo životnim okolnostima. Posle izvesnog vremena, udruživanjem akcija nekoliko lokalnih institucija i njegovih komšija, ulaganjem minimalnih sredstava čoveku je popravljena kuća, ponovo je dobio struju, ostvarivao je izvesne prihode od domaćih životinja koje je gajio u dvorištu i polako se ponovo uključio u zajednicu. Upravo taj slučaj je dokaz da postojanje socijalnog kontakta i pomoć zajednice mogu da izleče neke mentalne bolesti. Biljana Iđuški je kazala da se kod nas osobe sa psihičkim problemima i dalje stigmatizuju, izbegavaju u društvenom životu, te da doživljavaju potpunu izolaciju, što nikako ne doprinosi mentalnom ozdravljenju, upravo suprotno.
Dr Karlo Karher je govorio o uticaju medija na mentalno zdravlje, i kazao da u današnje vreme do ljudi stiže pregršt informacija, među kojima je sve teže razlikovati bitne od irelevantnih. On je rekao da mediji utiču i na korišćenje psihoaktivnih supstanci, a kao primer naveo je diskusije o pozitivnom uticaju kanabisa, odnosno određenih supstanci iz kanabisa, na zdravlje, što se koristi za poziv na legalizaciju marihuane u medicinske svrhe, ali na takav način da ona bude dostupna gotovo svima. Dr Karlo Karher je kazao da mentalno zdravlje može da se sačuva i manjim konzumiranjem informacija koje stižu preko televizije, interneta, novina, odnosno njihovom selekcijom.
Dr Đorđe Vučković je u svom predavanju predstavio savremene pravce u lečenju mentalnih bolesti, koji podrazumevaju gotovo potpunu deinstitucionalizaciju lečenja. Nakon Drugog svetskog rata u Italiji i Francuskoj je zapaženo da se mentalni bolesnici uspešnije oporavljaju ako su uključeni u zajednicu i borave u svojim porodicama, ali istovremeno nisu odvojeni ni od lekara. dr Vučković je kazao da je 1978. godine u Italiji čak donet zakon po kojem se psihijatrijska pomoć izmešta iz institucija.
Učenici Gimnazije „Veljko Petrović, članovi psihološke sekcije, predstavili su istraživanje kojim su obuhvatili 112 građana. Istraživanje je pokazalo da su građani svesni potrebe za očuvanjem mentalnog zdravlja, ali i da znaju kome treba da se obrate u slučaju bolesti. Pored toga, anketa je pokazala da se više od polovine ispitanika radi boljeg mentalnog zdravlja rekretaivno bavi nekim sportom, odnosno praktikuje neki hobi, a dobar deo ispitanika izbegava navalu informacija kroz medije da bi se što efikasnije zaštitili od stresa.
triletrip @ Čet, 12.10.2017. 00:20
biljana iđuški centar za individualni razvoj i unapređenje društva dr đorđe vučković dr karlo karher društvo irena banda javna tribina mentalno zdravlje psihijatrija psihologija psihozon saša stojšić sombor
• Akcija na Svetski dan mentalnog zdravlja

Svetski dan mentalnog zdravlja, 10. oktobar, u Somboru će biti obeležen uličnom akcijom i tribinom pod naslovom „Svakome može da se desi - od mentalnog zdravlja do mentalne bolesti” u organizaciji Centra za individualni razvoj i unapređenje društva „Psihozon”.

Foto 32131 Obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja počeće uličnom akcijom na Trgu Svetog trojstva, ispred Gradske kuće, od 10 do 14 časova, tokom koje će građani imati priliku da razgovaraju sa stručnjacima o temam vezanim za mentalno zdravlje, a aktivisti će deliti promotivni i edukativni materijal o zaštiti mentalnog zdravlja i ljudskih prava, te o borbi protiv obeležavanja i diskriminacije osoba sa psihičkim poremećajima.
Istog dana, u utorak od 18 časova, biće priređena javna tribina pod naslovom „Svakome može da se desi - od mentalnog zdravlja do mentale bolesti”. Psiholog Biljana Iđuški će održati predavanje na temu „Uloga zajednice u zaštiti mentalnog zdravlja”, psiholog Irena Banda će govoriti o sindromu sagorevanja (Burn out syndrome), psihijatar dr Karlo Karher će razmatrati uticaj medija na mentalno zdravlje, dok će tema predavanja psihijatra dr Đorđa Vučkovića biti „Psihijatrija u zajednici”. Moderatorka tribine će biti Saša Stojšić, psiholog i predsednica „Psihozona”. Javna tribina će biti održana u maloj sali KC Laza Kostić (Venac vojvode Radomira Putnika 2, bivši Dom omladine).
Akcija obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja organizuje se u saradnji sa „Caritas Srbija”, u okviru projekta podržanog od strane Evropske unije „Human Rights - PROMENE - Promotion in Mental health networks”. Obeležavanju Svetskog dana mentalnog zdravlja pridružiće se i predstavnici Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić”, Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović”, Centra za socijalni rad, kao i učenici i nastavnici Srednje medicinske škole „Dr Ružica Rip”. Psihozon je član prve mreže za promociju mentalnog zdravlja u Srbiji pod nazivom „NaUm”.
triletrip @ Pon, 09.10.2017. 00:44
biljana iđuški centar za individualni razvoj i unapređenje društva dr đorđe vučković dr karlo karher društvo irena banda javna tribina mentalna bolest mentalno zdravlje psihički poremećaj psihijatrija psiholog psihologija psihozon saša stojšić sombor svetski dan mentalnog zdravlja ulična akcija
• Sećanje na Miroslava Josića Višnjića

Veče sećanja na jednog od najistaknutijih savremenih književnika somborskog kraja.

Foto 28900Foto 28899 Prisutnima su o Višnjiću, njegovom značajnom književnom opusu, životu i anegdotama, govorili profesor istorije Branislav Ćurčić, direktor Istorijskog arhiva, Dušan Boškov, Staparac, apsolvent književnosti, i prof. dr Stojan Berber, književnik. Tekstove Višnjićeve čitao je Sergej Jovanović, sestrić Mirosavljev, gimnazijalac. Prisutni na tribini su obavešteni da je  na kuću Mirosava Josića Višnjića u Staparu porodica postavila spomen - tablu uz pomoć Branislava Ćurčića, kojeg je pisac ovlastio za kustosa te kuće. Učesnici tribine su jednoglasno podržali predlog da se veče sećanja na pisca koji je značajan za Stapar, Sombor i za srpsku književnost, organizuje na Pedagoškom fakultetu, obzirom da je Josić Višnjić bio učenik Učiteljske škole u Somboru. Domaćini su skupa su najavili da će se raditi i na organizaciji sličnih književnih događaji u srednjim školama. Pokrenuta je inicijativa da se Miroslavu Josiću Višnjiću dodeli i određeno obeležje u Staparu i Somboru. Književnik je preminuo u septembru 2015. godine.
Javna tribina „Sećanje na Miroslava Josića Višnjića” održana je u Srpskoj čitaonici Laza Kostić, a zajednički su je organizovali Gradska biblioteka Karlo Bijelicki, Istorijski arhiv Sombor i Udruženje građana „Ravangradsko proleće”.
savamajstor @ Sre, 21.09.2016. 04:36
branislav ćurčić dušan boškov gradska biblioteka karlo bijelicki istorijski arhiv javna tribina kultura miroslav josić višnjić pedagoški fakultet sećanje sergej jovanović sombor spomen tabla srpska čitaonica laza kostić stojan berber udruženje građana ravangradsko proleće
>>
12