Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Lexington bend za 270. godišnjicu slobodnog i kraljevskog grada

Grad Sombor raspisao je javnu nabavku za suorganizaciju nastupa Lexington benda za Dan grada, odnosno 270. godišnjicu dobijanja statusa slobodnog i kraljevskog grada u Habsburškoj monarhiji.

Foto 7436Prema konkursnoj dokumentaciji koncert Lexington benda je zakazan za petak, 15. februar, iako se Dan grada pada na nedelju, 17. februar. Zanimljivo je da će Lexington bend dan pred koncert u Somboru nastupiti na SPENS-u u Novom, povodom Dana zaljubljenih, a iz našeg grada će otputovati za Minhen, gde nastupaju u subotu, 16. februara. Iz konkursne dokumentacije se vidi da će koncert za Dan grada početi u 21 čas i da predviđeno trajanje 90 minuta. - Suorganizacija podrazumeva obezbeđivanje dolaska i nastupa navedenog kompletnog benda u naznačeno vreme, tehničku podršku u produkciji koncerta (obezbeđivanje i postavljanje bine, rasvete i ozvučenja neophodnih za kompetnu produkciju), obezbeđenje smeštaja i ishrane za izvođače programa i ekipe koja obezbeđuje tehničku podršku benda. Organizator koncerta je Grad Sombor i on preuzima obavezu prijavljivanja javnog skupa, kao i obavezu obezbeđivanja javnog reda i mira - navodi se u konkursnoj dokumentaciji javne nabavke. Rok za podnošenje ponuda je 13. februar, a istog dana će biti održano i otvaranje ponuda, što manje-više govori da je rezultat javne nabavke verovatno već poznat, jer je opšte poznato da se bina i ozvučenje ne iznajmljuju danas za sutra. Za očekivati je da će biti i drugih programa povodom Dana grada, kulturnijih i dostojnijih, kao što je i ranije bilo, ali je sigurno da popularnoj „kulturi” poput ove, povodom tog datuma, nema mesta.
Možda važnije od nastupa Lexington benda je i da gradske vlasti, počev od ove aktuelne, pa unazad, gotovo od kada se Dan grada obeležava, pokazuju neverovatan neukus organizacijom ovakvih koncerata. Imali smo ranijih godina i izvesne trubače, i ko zna koga sve ne - za proslavu dana kada su građani Sombora praktično kupili sebi slobodu da uređuju svoj grad po sopstvenoj želji i potrebama, zaduživši se doslovno do guše, celokupnom ličnom i gradskom imovinom! Tada, 1749. godine, to je bio hrabar potez dostojan divljenja, pa bi taj dan tako i trebalo da se obeležava. Jer, taj dan je Somboru doneo privredni, kulturni, pa i naučni razvoj. Posle toga je nastala NORMA, Istorijsko društvo Bačko-bodroške županije, Srpska i Mađarska čitaonica, Gimnazija i druge građanske škole, gradske službe, lokalna samouprava, biblioteka, i brojne druge ustanove koje žive i danas u drugom, savremenom obliku. Zbog toga Dan grada treba da znači otvorena vrata ustanova kulture i umetnosti, crkava, zbog toga treba da se cvećem i zastavama okite spomenici znamenitih Somboraca poput Veljka Petrovića, Milana Konjovića, Ernesta Bošnjaka, Laze Kostića, Janoša Hercega, večna počivališta gradonačelnika poput Benea Čihaša, velikih župana Bačko-bodroške županije, umetnika, sportista... Toga dana građanima treba pokazati šta je Somboru doneo taj 17. februar, izlažući retke dokumente, predmete, pa što da ne, organizovanjem defilea u onovremenoj odeći. U svakom slučaju 17. februar ne bi smeo da bude dan jeftine zabave, koji političari koriste za učvršćivanje svoje vlasti po principu „hleba i igara”. Taj deo treba ostaviti za manifestacije poput Somborskog leta, kada im je prilika i vreme. Organizacija manifestacija povodom Dana grada mora se predati ljudima kojima je istorija i kultura posao. Potpuno je nejasno kako i zašto je izbor pao baš na Lexington bend, imaju li ti ljudi (ili ta osoba) ime i prezime, koji i kakvi kriterijumi su presudili, ako je kriterijuma uopšte bilo, osim da se nekome taj bend baš-baš dopada.
triletrip @ Sre, 06.02.2019. 10:00
17. februar čihaš bene dan grada ernest bošnjak istorijsko društvo bačko bodroške županije janoš herceg laza kostić lexington bend mađarska čitaonica milan konjović norma sombor srpska čitaonica status slobodnog i kraljevskog grada veljko petrović
• Uručena Hercegova književna nagrada

Prošle sedmice je u okviru „Podunavskih dana Janoša Hercega” Mariji Vašađi uručena nagrada koja nosi ime znamenitog somborskog književnika.

Foto 34180Foto 34179 Svečano uručenje nagrade „Herceg Janoš” upriličeno je u sali Dečijeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” u petak, 14. septembra. Nagradu je Mariji Vašađi uručila direktorica biblioteke, Nataša Turkić. Književna nagrada je ustanovljena pre oko dve decenije, a pre nekoliko godina organizaciju dodele i izbora dobitnika preuzela je Gradska biblioteka. Ovogodišnji žiri u sastavu Jožef J. Fekete (književnik i predsednik žirija), Ištvan Besedeš (književnik, član žirija) i Peter Šinkovič (književnik, član žirija) jednoglasno je doneo odluku da se nagrada dodeli somborskoj književnici Mariji Vašađi.
Predsednik žirija Jožef J. Fekete je govoreći o radu Marije Vašađi kazao da je književnica osvojila sebi prostor u vojvođanskoj mađarskoj proznoj književnosti prikupljanjem etnološke građe, prevodima beletristike, tekstovima o umetnosti, pre svega o likovnoj i muzičkoj.
- Taj teren se materijalizovao u romanima „Silentium album”, „Pokolkerék”, „Fabella Domi”, „A Kruspér-udvar angyalai”, koji čitaoca vode vekovima unatrag, a čiji vodeći motivi su porodične istorije, pripovedanje o jednoj ili više porodica kroz vekove mnogonacionalnog Sombora i Bačke - kazao je Jožef J. Fekete.
Marija Vašađi je u obraćanju publici izrazila duboko divljenje prema akademiku Janošu Hercegu, čije ime nosi nagrada koja joj je uručena.
- Mnogo sam naučila od Janoša Hercega, od velikog majstora proznog pripovedanja. Pre svega književno i ljudsko držanje, lično i društveno ophođenje, strogost prema sebi i poslu koji obavljamo - kazala je između ostalog Marija Vašađi.
triletrip @ Čet, 20.09.2018. 01:08
beszédes istván gradska biblioteka "karlo bijelicki" herceg jános ištvan besedeš janoš herceg književnost marija vašađi nagrada nataša turkić peter sinkovič podunavski dani janoša hercega sinkovits péter sombor vasagyi mária
• Podunavski dani Janoša Hercega

Književna manifestacija „Podunavski dani Janoša Hercega”, u organizaciji Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” i pod pokroviteljstvom Grada Sombora, biće priređeni u sredu i četvrtak, 20. i 21. decembra.

Foto 32733 U okviru Podunavskih dana Janoša Hercega u sredu, 20. decembra u 18 časova u sali Dečijeg odeljenja Gradske biblioteke biće priređena projekcija dokumentarnog filma „Janoš” Herceg scenariste i reditelja Zoltana Šifliša.
Dan kasnije, u četvrtak u 19 časova, na istom mestu, biće uručena književna nagrada Herceg Janoš, čiji dobrotvor je ZR „Pele” iz Sivca. Žiri u sastavu Ištvan Besedeš, Jožef J. Fekete (predsednik), Ištvan Šiling, Goran Malbaša i Vladimir Jerković nagradu je dodelio Peteru Šinkoviču (Sinkovits Péter), književniku, novinaru i publicisti iz Sente.
- Šinkovič je radio kao novinar u nedeljniku „Dolgozók”, u dnevnom listu „Magyar Szó”, čiji je bio i glavni i odgovorni urednik, urednik oblasti kulture, zatim deset godina dopisnik iz Budimpešte, a nakon penzionisanja nastavio je da piše kolumne za taj list.
Njegov uređivački i novinarski koncept je uvek isticao ličnu posvećenost književnosti i umetnosti. Novinarski rad mu nije dao dovoljno prostora za umetnički rad, ali je ipak objavljivao zbirke poezije, proznom stvaralaštvu se mogao posvetiti tek nakon penzionisanja i postao je plodan prozni stvaralac i romanopisac.
Objavio je zbirke poezije „Mélyrepülés”, „Drótsövény”, „Határsáv”, „Aragóniai galambok”, zbirku sabranih pesama, romane „Vergilius a csatornában” i „Orfeum”, jedan roman mu je pred objavljivanjem, kao i jedna knjiga odabrane publicistike.
- Njegove pesme i prozu karakteriše sebi svojstvena poetika vremena i prostora. Sve što se događa sa njegovim plastično prikazanim likovima, domaćim čitaocima najčešće sažima poznate prostore i doživljena vremena, kao da njegovi likovi putuju kroz neko vreme sna, kao i putnici prekookenskog broda iz romana „Orfeum”, koji ostvaruju svoju slobodu, ili postaju taoci vremena istorije.
Težište Šinkovičeve lirske i prozne narative je ipak na onome što se događa u duši prikazanih figura tokom njihovih svakodnevnica i trenucima koji menjaju njihovu sudbinu: za vreme ljudskog poimanja sveta i traženja odgovora na ontološka pitanja. Jer Šinkovič – bilo da je reč o istoriji, izloženosti svetu, ili o međuljudskim odnosima – piše o sudbini i pitanjima ličnog izbora, zapravo o Putu kojim pojedinac kreće. Njegova novija publicistika dobija specifičnu dubinu kroz zabeležena filozofska pitanja. A gde je ta nit koja povezuje Šinkoviča sa Hercegom? U celom životnom delu: biti novinar i biti slobodan u tom poslu, biti književnik sa visokim poetskim standardima, prepoznavanje problema istorijskog vremena („Vergilius a csatornában”) i lične slobode koja je ipak kodirana istorijom i vremenom („Orfeum”) - navodi se u obrazloženju književne nagrade „Herceg Janoš”.
triletrip @ Ned, 17.12.2017. 23:32
gradska biblioteka "karlo bijelicki" janoš herceg književnost kultura nagrada peter sinkovič sinkovits péter sombor
• Dodeljena književna nagrada „Herceg Janoš”

Književniku iz Sente Ištvanu Besedešu u ponedeljak uveče uručena je književna nagrada „Herceg Janoš”, čiji utemeljitelj je Džepno pozorište Berta Ferenc. Nagrada se dodeljuje u okviru „Podunavskih dana Janoša Hercega”.

Foto 29007Nagrada se dodeljuje autorima koji kroz svoj rad prepoznaju i predstavljaju osobenosti regije u kojoj žive, u skladu sa filozofijom Janoša Hercega. Ovogodišnji laureat je Ištvan Besedeš (1961), književnik iz Sente. Diplomirao je na katedri za mađarski jezik i književnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Bio je glavni i odgovorni urednik čuvenog književnog časopisa „Új Symposion”, urednik je i osnivač elektronskog književnog časopisa „zEtna”. Pored diplome, Gradska biblioteka Karlo Bijelicki objavila je knjigu pesama Ištvana Besedeša pod naslovom „Kokon”. Knjiga je dvojezična, na srpskom i mađarskom, a prevod potpisuje dr Draginja Ramadanski. Inače, Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” preuzela je od Džepnog pozorišta „Berta Ferenc”, koje je prestalo da postoji, autorska prava za dodelu nagrade, koja nosi ime znamenitog akademika i književnika, nekadašnjeg direktora Gradske biblioteke, Janoša Hercega.
- Kada govorimo o Janošu Hercegu, moram istaći da je pre nekoliko godina podignuta bista (Janoša Hercega) ispred zgrade Gradske biblioteke „Karlo Bielicki”, odmah do Laze Kostića i Veljka Petrovića. To su tri velikana somborske, ali i domaće književnosti. Mislim da je sasvim normalno da jedna institucija kakva je Gradska biblioteka preuzme, odnosno da obezbedi na neki način bezbednije finansiranje „Podunavskih dana Janoša Hercega”, i da pored „Veljkovih dana” i „Dana Laze Kostića”, nastavi od naredne godine priređivanje te manifestacije, naravno uz pomoć Grada Sombora - kazao je direktor Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” Vladimir Jerković.
Nagradu „Herceg Janoš” 2000. godine utemeljilo je Džepno pozorište „Berta Ferenc”, koje je iznenada, u februaru ove godine, prestalo da postoji. Odluka o dobitniku nagrade doneta je još krajem prošle godine.
- Bilo bi šteta da već dodeljena nagrada ostane neuručena i za to smo tražili partnera. Našli smo ga u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki”. Nadamo se da će uz pomoć grada ova nagrada nastaviti da živi, tako što je Gradska biblioteka preuzela osnivačka prava - rekao je Jožef J. Fekete, jedan od osnivača i nekadašnji predsednik sada nepostojećeg Džepnog pozorišta.
- Osim što izuzteno poštujem otvorenost, delatnost i životno delo Janoša Hercega, poseban značaj priznanju daje činjenica da je neguje zajednica u Zapadnoj Bačkoj. To je za mene važno, jer ovde žive moje kolege, prijatelji, autori. Kao Senćanin, mogu da kažem da me ne dotiče da je slika „Bitka kod Sente” u Somboru, a ne u Senti. Druga važna stvar za mene je motiv mora, ali me zapravo oduvek intrigiralo Panonsko more. Da je nestala samo polovina tog mora, danas bi Telečka brda bila jedan mali arhipelag. Iako bi tada Senta bila pod morem, moje rodno mesto, Gornji Breg, bilo bi ostrvce u tom arhipelagu - rekao je Ištvan Besedeš, dobitnik književne nagrade „Herceg Janoš”.
Novu, bilingvalnu knjigu Ištvana Besedeša, sa mađarskog na srpski jezik prevela je dr Draginja Ramadanski, koja je istakla da prevođenje nije bilo nimalo lako, kao i da je za uspešan rad bilo veoma bitno široko znanje, odlično poznavanje autora i njegovog senzibilteta.
- Za prevod ove knjige treba znati mnogo, od astronomije, botanike, geografije, zoologije. Rekla bih da treba znati i poznavati i više od toga, a to znači: jedan ceo jezik, i jednog čoveka, jednog pesnika, njegov univerzum koji pratim već više od dvadeset godina. Mislim da je prevodiočeva odgovornost velika, jer je on zapravo dvojnik autora i preuzima apsolutno poslovnu metaforu ove knjige, obešenog i oderanog Marsija, satira koga je oderao lično Apolon, i koji nastavlja da peva i u situaciji kada je to nemoguće. Mislim da je to osnovna poruka ove knjige, dakle da će pesnik pevati po svaku cenu, i po cenu kompromisa, i po cenu života - kazala je dr Draginja Ramadanski.
U programu je učestvovao i Ištvan Sekelj, svetski poznati pijanista poreklom iz Sombora, koji je izveo nekoliko kompozicija. Predstavljene su i nove knjige Marije Vašađi i Jožefa J. Feketea, alias Efemerija Silver. Pokrovitelj manifestacije bio je Grad Sombor.
triletrip @ Uto, 04.10.2016. 03:12
beszédes istván dr draginja ramadanski džepno pozorište "berta ferenc" efemerija silver fekete j. józsef gradska biblioteka karlo bijelicki isak ištvan sekelj ištvan besedeš janoš herceg jožef j. fekete književna nagrada književnost kokon kultura marija vašađi podunavski dani janoša hercega sombor vasagyi mária vladimir jerković
• Ištvan Besedeš dobitnik Hercegove nagrade

Književna nagrada koja nosi ime znamenitog Somborca, Janoša Hercega, biće uručena u ponedeljak, 3. oktobra u sali Muzičke škole u okviru programa „Podunavski dani Janoša Hercega”.

Foto 28989 Dobitnik nagrade je pesnik Ištvan Besedeš (Senta, 1961). Ištvan Besedeš diplomirao je na katedri za mađarski jezik i književnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Bio je glavni i odgovorni urednik čuvenog književnog časopisa „Új Symposion”, urednik je i osnivač elektronskog književnog časopisa „zEtna”. O književnom radu ovogodišnjeg dobitnika nagrade „Herceg Janoš” govoriće dr Draginja Ramadanski, istoričarka književnosti. U okviru programa pijanista svetskog glasa Ištvan Sekelj izvešće nekoliko kompozicija, biće predstavljene i nejnovije knjige Ištvana Besedeša, Marije Vašađi i Efemerije Silver, odnosno Jožefa J. Feketea. Svečana dodela nagrade Herceg Janoš biće priređena u ponedeljak, 3. oktobra u 18 sati u sali Muzičke škole „Petar Konjović”. Pokrovitelj manifestacije „Podunavski dani Janoša Hercega” je Grad Sombor, a organizatori su Džepno pozorište „Berta Ferenc”, Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” i Muzička škola „Petar Konjović”.
triletrip @ Pet, 30.09.2016. 03:05
berta ferenc zsebszínház beszédes istván dr draginja ramadanski džepno pozorište "berta ferenc" fekete j. józsef herceg jános ištvan besedeš janoš herceg jožef j. fekete književnost kultura nagrada podunavski dani janoša hercega senta sombor
>>
1234
. . .
7