Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Snovi ne uspevaju u provinciji - Bošnjak i Lifka

Subotički reditelj Zoltan Šifliš, čiji filmovi su prikazivani na najprestižnijim evropskim i svetskim festivalima, snima dokumentarni film o dvojici pionira filmske umetnosti: Somborcu Ernestu Bošnjaku i Subotičaninu Aleksandru Lifki.

Foto 28520 Foto 18385Početkom dvadesetog veka, kada su Ernest Bošnjak i Aleksandar Lifka počeli da se bave filmom, taj vid umetnosti bio je u začetku, pa su se praktično prihvatili nemogućeg zadatka: da uvedu novi vid umetničkog izražavanja u relativno male sredine. Bošnjak i Lifka stvarali su tehnike snimanja, jer je u to vreme još sve vezano za film bilo u fazi eksperimentisanja i istraživanja.
- Dobro je poznato da su obojica na teritoriji nekadašnje cele Austrougarske monarhije i kasnije Kraljevine SHS i Jugoslavije bili prvi koji su se bavili filmom i snimanjem pokretnih slika. Njih dvojica su prvi sagradili bioskope na ovim prostorima, Bošnjak 1906. Godine u Somboru, a Lifka pet godina kasnije u Subotici – kazao je Zoltan Šifliš.
- Ove godine se navršava 120 godina od rođenja filmske umetnosti, filmskih vesti, bioskopa. Nakon što su braća Limijer u Parizu prikazala prvi film, rođena je i nova umetnost. Bošnjak i Lifka su spoznali da će se ta novotarija proširiti po celom svetu. Naravno, nisu imali predstavu do koje mere će se sve to razviti, ali su početkom 20. veka još dve stvari iznenadile svet. Jedno je secesija kao umetnički pravac, a drugo je pokretna slika. Sombor i Subotica, odnosno Bošnjak i Lifka jednako su važni u toj priči. Obojica su tražila svoj put, pokušavali na sebi svojstven način otkriti mogućnosti filmske umetnosti, da ona ne bude samo puka zabava – rekao je Šifliš, koji je u prethodnih nekoliko dana u Somboru snimio završne kadrove svog novog dokumentarca.
Aleksandar Lifka je sa svojim pokretnim bioskopom obišao celu srednju Evropu, sve do Trsta. Gotovo da nije bilo mesta u kojem se njegova kompozicija od devet vagona nije pojavila.
- Bošnjak nije putovao, on je sanjao svoj san u rodnom gradu. U Parizu je doživeo čudo, video je film i posle četrnaest godina vratio se u Sombor. Obojica su osećali da će pored muzeja i biblioteka i bioskop postati institucija kulture. Njihove filmske vesti danas su vredni dokumenti o jednom vremenu, jer su sačuvali deliće tadašnje atmosfere, likove ljudi. Treba istaći da su u Somboru sačuvani filmski zapisi Ernesta Bošnjaka, pogotovo je važan onaj na kojem je ovekovečio otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju II. Na tom snimku mogu da se vide tadašnji somborski velikodostojnici, kao i danas nepostojeći spomenik, koji je ušao u istoriju sveukupne filmske umetnosti. Ernest Bošnjak je već tada osetio da statična kamera kojoj u susret dolaze ljudi, nije dovoljna. Smislio je da bi kameru trebalo pokrenuti na neki način, pa je napravio postolje na točkovima. Tako je uspeo da snimi veliku masu ljudi koja je čekala na otkrivanje spomenika, kao i sam čin otkrivanja, kada platno koje je prekrivalo statuu pada dole, što je takođe ispratio kamerom. Smislio je filmski jezik, koji je Amerikanac Grifit počeo da koristi tek pet-šest godina posle njega. Ovo je i u to vreme bila provincija, tu inovaciju niko nije zabeležio, niko joj nije pridavao značaj i zbog toga je važno da mi to naglasimo, jer filmska umetnost pokretanje kamere pripisuje Grifitu. Upravo taj provincijalizam je odredio sudbinu Ernesta Bošnjaka i njemu sličnih inovatora, ljudi koji vide u budućnost – istakao je Zoltan Šifliš.
Reditelj filma o Bošnjaku i Lifki je ispričao da mi je želja da predstavi njihove ljudske likove, život koji su živeli ta dvojica entuzijasta. I Bošnjak, i Lifka su imali sukobe sa establišmentom, jer mali gradovi ne vole novotarije, ipak nisu bili Pariz. Želim da pokažem da su sanjari, kada su se prihvatili filma, imali mnogo teškoća. Želim da pronađem ono što još može da se istraži. Moram da kažem da me je neprijatno iznenadilo da ni jedan od velika hroničara Sombora, Janoš Herceg i Milenko Beljanski, nisu napisali biografski intervju sa Ernestom Bošnjakom, nije zabeleženo kako je živeo, razmišljao, kao je patio, kako je bilo kada je ostao bez svega, kada je odustao od sna da u Somboru napravi filmski studio, kada je živeo u bedi i izopštenosti. Niko nije mislio o tome da će Ernest Bošnjak jednog dana postati ličnost koja određuje Sombor, niti da će biti važna društvena, umetnička, javna ličnost. Nije slučajnost da smo mu posvetili film i da njegova statua stoji na glavnom somborskom šetalištu. Možda je previše kasno, ali ćemo pokušati da opišemo život dvojice pionira filmske umetnosti. Pre svega zbog toga što možemo da budemo ponosni na njih, ne samo gradovi u kojima su živeli, nego i cela država, mađarska i srednje-evropska kinematografija – zaključio je Zoltan Šifliš.
Snimatelj dokumentarnog filma je Čaba Rafai, montažer je Mikloš Farkaš, a za animaciju je zadužen Roland Miškolci. Premijera filma očekuje se na proleće sledeće godine.
triletrip @ Uto, 02.08.2016. 00:46
aleksandar lifka čaba rafai društvo ernest bošnjak film filmska umetnost istorija janoš herceg kinematografija kultura mikloš farkaš milenko beljanski roland miškolci sombor subotica zoltan šifliš
• Ovacije za „Gogoland”

U Narodnom pozorištu Sombor premijerno je izvedena predstava „Gogoland” u režiji Andraša Urbana i dramatizaciji Kate Đarmati, po motivima iz dela Janoša Hercega.

Foto 27431Nova predstava na repertoaru Narodnog pozorišta Sombor iščekivana je sa velikim zanimanjem, jer režiserski rad Andraša Urbana gotovo uvek donosi nešto neočekivano. Tako je i sa „Gogolandom”, komadom rađenim prema motivima iz dela Janoša Hercega, nikada prevedenih na srpski jezik. Izazov za glumce, izazov za reditelja, ali i izazov za dramatizaciju, koju je uradila Kata Đarmati.
- Ovo nije dramatizovana verzija romana. Promislili smo o problemima koje roman stavlja pred nas, kao što je ta negativna utopija, izmišljena država kojom vladaju gogoi. Na kraju krajeva, komad analizira odnos umetnosti i vlasti. Somborsko pozorište je jedno izvanredno mesto, pre svega ansambl, ali treba istaći i prateće osoblje koje je bilo angažovano na predstavi. Mislim da se još nisam susreo sa ovako pozitivnim pristupom. Sala je prava kutija dragulja u Vojvodini - kazao je Andraš Urban. Predstave u režiji Andraša Urbana u poslednje vreme izazivale su različite reakcije javnosti, od krajnje negativnih, do krajnje pozitivnih, a nepobitna činjenica je da su osvojile sijaset nagrada.
- Često se dešava, kako u kontekstu mađarske, tako i srpske nacionalne književnosti, da ljudi očekuju da se predstavom ništa ne kaže, da se izvede u okviru klišea. Ipak, književna dela nisu slučajno postala velika. Postala su takva, jer su o ljudima, društvu, epohama govorila nešto značajno, a mi danas očekujemo da nekako ne govore ni o čemu - kazao je Andraš Urban.
Kata Đarmati, dramaturg predstave, objasnila je da su u opticaju za novu predstavu bila tri dela Janoša Hercega.
- Istražili smo koliki opus stoji iza Janoša Hercega i pronašli smo tri romana, koji su bili interesantni kao negativna utopija. Prvi je „Nebo i zemlja”, drugi „Gogoland”, a treći „Iketanija”. Izbor je pao na Gogoland, jer se bavi takvim društvenim pojavama, koje bez problema mogu da se preslikaju na današnjicu - izjavila je Kata Đarmati.
Iako gledalište velike scene Narodnog pozorišta Sombor nije bilo dupke puno, tu i tamo našlo se koje slobodno mesto, premijerno izvođenje komada Gogoland doživelo je na kraju višeminutno aplaudiranje i ovacije, a treba spomenuti da je i sama predstava u nekoliko navrata prekidana kratkim aplauzima. Nova, za somborsko pozorište neuobičajena predstava, svoje drugo izvođenje imaće sutra, u sredu, u 20 sati.
triletrip @ Sre, 23.03.2016. 01:54
andraš urban gogoland janoš herceg kata đarmati kultura narodno pozorište sombor predstava premijera sombor
• „Gogoland” šesta premijera

U Narodnom pozorištu Sombor 22. marta će biti priređena šesta ovosezonska premijera. U toku je završnica pripreme predstave „Gogoland” nastale po motivima istoimenog dela somborskog književnika, akademika Janoša Hercega (1909-1995).

Foto 27375Nova predstava somborskog teatra je autorski projekat reditelja Andraša Urbana.
- Rado sam prihvatio poziv i predlog da se pozabavim delima Janoša Hercega. Rad na predstavi još uvek traje i trajaće sve do premijere. Naišao sam na ansambl koji je pokazao mnogo veću otvorenost za moj rad nego što sam očekivao i imamo jedan iskren i kreativan proces koji teče bez konflikata. Predstava nosi naziv „Gogoland” po romanu Janoša Hercega, i u duhu je autora, ali nije dramatizacija dela i klasična predstava, već je rađena na osnovu nekih motiva iz dela. Kata Đarmati i ja pravimo jednu drugu vrstu teatra - savremeni scenski događaj. Pozorišna predstava nije neki naučni sastanak o književnom delu, nego je specifična forma koja se u ovom slučaju bavi našim odnosom prema stvarnosti u kojoj živimo. „Gogoland” je priča jedne negativne utopije koja se bavi odnosom umetnika i vlasti, angažovanosti i neangažovanosti određenog društveno političkog sistema - kazao je Andraš Urban.
Dramaturg predstave je Kata Đarmati, koja je i umetnički direktor drame na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta Subotica.
- Društveni značaj Janoša Hercega je ogroman. To što je komad rađen prema motivima, ne znači da samo koristimo delove romana, već i da se bavimo značajem Hercega i onoga što je on predstavljao u Vojvodini od 1909. do 1995. godine, o čemu je govorio, razmišljao, pisao, kako je podizao okolinu, uopšte kakav je uticaj imao na somborsku sredinu, kao veliki inelektualac. Bavimo se problemima društva koji su postojali u njegovo vreme, pa i danas, jer se može reći, kada se sve što je pisao pročita, da se ništa nije promenilo - objasnila je Kata Đarmati
- U našim razgovorima i improvizacijama koje su bile konstruktivne i kreativne došli smo do zajedničkog stava da u pozorištu ne treba da bude tabua - istakao je glumac Saša Torlaković.
Nenad Pećinar, bivši član somborskog ansambla, posle osam godina ponovo će zaigrati na sceni Narodnog pozorišta Sombor. On je kazao da već dugo ima želju da igra u predstavi koju režira Andraš Urban.
- Za razliku od ostalih predstava ovde je drugačiji pristup, forma, estetika i proces. Još uvek ne znam kako će to da izgeda do kraja, što mi se ponekad dešavalo i sa drugim rediteljima, ali je razlika u tome što sada nema panike, potpuno sam smiren i siguran u uspeh. Hteo bih da se osvrnem na pismo iz pretprošlog broja „Somborskih novina” o gostujućoj predstavi „Koštana”. Jako mi je žao što publika koja je imala pozitivan stav prema predstavi nije imala potrebu da replicira anonimnima koji su se na onaj način obratili javnosti - kazao je Nenad Pećinar. Upravnik Mihajlo Nestorović je, nadovezujući se na Pećinarove reči, istakao da je pozorište provokacija, te da uvek voli da čuje šta publika misli, ali kada iza stava stoji osoba sa imenom i prezimenom, dok anonimne stavove ne želi da komentariše.
Dramaturg predstave je Kata Đarmati, kompozitor Irena Popović, scenograf Andraš Urban, asistent scenografa Katarina Nemet, a kostimograf Marina Sremac. Muziku će uživo na sceni, uz glumce, izvoditi Nemanja Bubalo (udaraljke) i Lazar Lazarević (klavir). Predstava obiluje vajarskim detaljima za koje je bio zadužen vajar Peter Mraković, a za grafički dizajn Arpad Blaško.
U predstavi igraju: Biljana Keskenović, Branislav Jerković, Ivana V. Jovanović, Milica Janevski, Nenad Pećinar i Saša Torlaković.
Premijera je zakazana za utorak, 22. mart u 20 sati na velikoj sceni, a prva repriza je dan kasnije, u sredu, 23. marta.
triletrip @ Čet, 17.03.2016. 01:47
andraš urban arpad blaško biljana keskenović branislav jerković gogoland herceg jános irena popović ivana v. jovanović janoš herceg katarina nemet kultura lazar lazarević marina sremac milica janevski nemanja bubalo nenad pećinar peter mrakovič predstava premijera saša torlaković sombor
• Janoš Herceg spona za saradnju

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” i Džepno pozorište „Berta Ferenc” potpisali su u ponedeljak, 30. novembra, sporazum o saradnji u zajedničkoj realizaciji manifestacije „Podunavski dani Janoša Hercega”

Foto 26595Foto 26596 Književna manifestacija „Podunavski dani Janoša Hercega” postoji od 2009. godine, od 100. godišnjice rođena velikog somborskog književnika i akademika Janoša Hercega. Godinu dana kasnije ustanovljena je i književna nagrada „Janoš Herceg”, koja se dodeljuje za spisateljsko delo od značaja za zavičajnu književnost u Vojvodini na mađarskom jeziku.
- Ovo je prvi put da se jedna gradska ustanova uključuje u manifestaciju za koju mi iz biblioteke verujemo da je jednako vredna kao što su „Veljkovi dani” i „Dan Laze Kostića”. Sporazum predviđa da Gradska biblioteka bude suorganizator „Podunavskih dana Janoša Hercega”, manifestacije na mađarskom jeziku. Povodom 20 godina od smrti Janoša Hercega objavili smo knjigu, koja je zapravo bibliografija izdanja Janoša Hercega na srpskom jeziku, kako bi ukazali na to da je jedan deo dela Janoša Hercega preveden i objavljen na srpskom jeziku. Smatramo da treba poraditi na tome da se obezbede sredstva da se radovi Janoša Hercega prevedu na srpski jezik - kazao je direktor Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” Vladimir Jerković. On je dodao da biblioteka na žalost nema čak ni sva izdanja Janoša Hercega, iako se radi o književniku koji je rođen u Somboru, živeo je u Somboru i pisao je o Somboru. Vladimir Jerković je kazao da je do prošle godine slična situacija bila i sa delima Veljka Petrovića, koja su u međuvremenu nabavljena, istini za volju neka samo u skeniranom obliku.
- Planiramo da od sledećih Veljkovih dana, svake godine objavimo po jednu knjigu Veljka Petrovića, koju somborska biblioteka nema u svom fondu, a nemoguće ih je nabaviti na bilo koji način. Obećavam da ćemo sledeće godine od izdavača i privatnih lica otkupiti nedostajuće knjige Janoša Hercega, kako bi i fond ovog značajnog pisca bio potpun - rekao je Jerković. Predsednik Džepnog pozorišta „Berta Ferenc” Jožef J. Fekete izrazio je zadovoljstvo što je Gradska biblioteka prepoznala važnost očuvanja značajnog dela velikog somborskog književnika, nekadašnjeg upravnika somborske biblioteke i ponudila ruku saradnje.
- Stvarno je problematično da ne možemo da nađemo sva izdanja Janoša Hercega ni na mađarskom jeziku u gradskoj biblioteci. Ova bibliografija na srpskom jeziku možda je uvod u neki prevodilački posao. Janoš Herceg ima mnogo zapisa o Somboru, koji su objavljeni u tri toma u izdanju Zavoda za udžbenike. Moja zamisao je da bi u prevode trebalo krenuti od tih knjiga, jer sva tri toma govore o Somboru i Bačkoj, o saradnji sa Bajom od 18. veka pa do sredine 20. veka. To je posebno štivo za sve građane Sombora i posebno je značajno za ovaj grad - kazao je književnik i akademik Mađarske akademije umetnosti Jožef J. Fekete. 
triletrip @ Uto, 01.12.2015. 01:46
bibliografija džepno pozorište "berta ferenc" fekete j. józsef gradska biblioteka "karlo bijelicki" herceg jános janoš herceg jožef j. fekete književnost kultura mađarski jezik podunavski dani janoša hercega prevod sombor srpski jezik vladimir jerković
• Ambiciozna sezona na vidiku

Narodno pozorište Sombor isplaniralo je ambicioznu sezonu sa nekoliko premijera, a već su poznate i neke koje će se dogoditi u sezoni 2016/17.

Foto 25868 Ovogodišnja sezona u Narodnom pozorištu Sombor počeće gostovanjem predstave Ruža sa dva mirisa na 2. Festivalu duodrame u Topoli. Prva ovosezonska premijera zakazana je za 16. oktobar. Biće to predstava „Heimatbuch” Kaće Čelan u režiji Gorčina Stojanovića. Publiku očekuje i premijera predstave „Jastučko” u režiji Ninoslava Đorđevića, kome će to biti master rad iz režije. Treća premijera će biti praizvedba teksta za mlade Milivoja Mlađenovića u režiji Bogdana Jankovića, najavio je upravnik Narodnog pozorišta Sombor Mihajlo Nestorović.
- Pre nekoliko meseci potpisan je ugovor o poslovnoj saradnji sa Radio-televizijom Srbije i već smo krenuli u realizaciju. Dobili smo popriličan broj minuta reklama u programu javnog medijskog servisa, kako bi sve ono što radimo došlo do što većeg broja ljudi. Za potrebe RTS-a, odnosno serijala „TV teatar” snimljena je predstava „Magneti”, a tokom oktobra treba da se obavi i snimanje „Čarobnjaka” - rekao je Mihajlo Nestorović.
Upravnik Narodnog pozorišta Sombor za sledeću godinu je najavio je i obeležavanje 70. godišnjice osnivanja profesionalnog pozorišta u Somboru, koje je počelo sa radom 7. septembra 1946. godine.
- Pripremili smo zanimljiv repertoar za godinu u kojoj se slavi taj jubilej. Biće četiri praizvedbe domaćeg teksta, to je ono što nedostaje u našim pozorištima. Od 1. februara do 15. marta 2016. godine Andraš Urban, jedan od najboljih reditelja u regionu, radiće dramatizaciju jedne od pripovedaka Janoša Hercega, potom sledi savremena komedija mladog autora Semira Gicića iz Novog Pazara „Čekajući život”, a režiraće je Andrea Lazić. Centralni događaj sezone biće predstava o Milanu Konjoviću po tekstu Milivoja Mlađenovića, koju će režirati Kokan Mladenović. Ta premijera planirana je za Dan pozorišta, 25. novembar 2016. Novi tekst Igora Bojovića „Oštećeni” u režiji Snežane Trišić počeće da se radi u decembru 2016., a premijera će biti u februaru 2017. godine - najavio je upravnik Narodnog pozorišta Sombor Mihajlo Nestorović. On je najavio novine i u cenama ulaznica: nove predstave će biti skuplje, za stare će karte biti jeftinije, a svake prve srede u mesecu cena ulaznica u pozorište će biti simbolična.
triletrip @ Pon, 14.09.2015. 17:29
andraš urban igor bojović janoš herceg kokan mladenović kultura mihajlo nestorović milivoje mlađenović narodno pozorište sombor premijera semir gicić snežana trišić sombor
<<>>
1234567