Elita svetskog ženskog boksa završila je u nedelju po podne turnir u somborskoj Gradskoj hali Mostonga. Najbolja u ukupnom plasmanu bila je reprezentacija Kazahstana, iako nije imala ni jednu takmičarku u seniorskoj konkurenciji.

Treći dan 1. Kupa nacija u ženskom boksu doneo je finalne borbe u svim kategorijama. Somborska publika na žalost nije pokazala interesovanje za turnir reprezentacija iz 17 zemalja sveta, pa je u Gradskoj hali bilo više takmičara i osoblja nego gledalaca. Dame su pokazale fer borbu, svaki meč je prošao bez ikakvog koškanja. Ipak, ostao je malo gorak ukus zbog suđenja pretposlednjeg meča turnira između domaće Nine Jelić i Holanđanke Džesike Belder (Jessica Belder). Iako je tokom celog meča izgledalo da je holandska devojka mnogo bolja, sudije su donele odluku o pobedi srpske reprezentativke Nine Jelić rezultatom 6:1. Takav ishod meča naišao je na glasno neodobravanje publike, bez obzira na to što je to bila još jedna zlatna medalja za Srbiju. Zlatno odličje za našu zemlju osvojila je Marija Divjak u nadmoćnoj borbi sa Čehinjom Lenkom Dudakovom u konkurenciji seniorki. Milena Matović je za zlato u juniorskoj kategoriji imala tešku i oštru borbu sa Ruskinjom Anom Bobjerovom. Dve takmičarke branile su boje Srbije u finalima u kategoriji mladih devojki: Marija Pavlov i Somborka Slađana Topalov. Aktuelna evropska prvakinja Marija Pavlov je u četiri runde porazila Kazahstanku Aisaule Tair (Taiyr Aisaule) rezltatom 15:3. Slađana Topalov osvojila je srebrnu medalju, jer je bila prinuđena da preda meč, jer je u subotnjoj borbi za finale povredila desnu ruku. Seniorska konkurencija donela je još jednu pobedu Srbiji: Marija Stojanović uspela je da u svoju korist preokrene meč koji je delovao izgubljen i preciznim udarcima dođe do rezultata 12:2 pobedivši tako Svetlanu Šušerovu iz Rusije. U ukupnom plasmanu u seniorskoj konkurenciji Srbija je zauzela treće mesto, druga je bila Holandija, a prvi Maroko. U kategoriji mladih devojki treće mesto uzela je Srbija, drugoplasirana je Mađarska, a šampionsko odličje pripalo je Kazahstanu. U juniorskoj selekciji opet je trijumfovao Kazahstan, druga je Rusija, a treća Srbija. Ukupni pobednik 1. Kupa nacija u ženskom boksu je simpatična reprezentacija Kazahstana. Oni koji su imali volje da u nedelju dođu u Mostongu videli su uživo novozelandski ratni ples „haka”, koji je izveo jedan od trenera nakon poraza jedine predstavnice te ostrvske zemlje u finalu. Ukupan utisak sa 1. Kupa nacija je zaista dobar, ovakva međunarodna takmičenja na koje su u Sombor potegli čak sa Novog Zelanda, iz Kazahstana, Maroka i još 14 evropskih zemalja trebaju ovom gradu. Šteta što somborska publika nije bila dovoljno zainteresovana, jer, kako reče jedan fotograf: „pa da se u pljuvanju takmiči 17 zemalja, treba doći i videti”.

Studio 5 u saradnji sa beogradskom organizacijom Interkultura i međunarodnom organizacijom AFS ugostiće tokom vikenda učenike iz osam zemalja.

Ove godine u Srbiji boravi devet učenika na godišnjem, i dvoje na tromesečnom programu razmene. Oni redovno pohađaju nastavu i uče srpski jezik. Dolaze iz Nemačke, Italije, Finske, Rusije, Paragvaja, Meksika, sa Tajlanda i Novog Zelanda. U saradnji sa Udruženjem građana „Studio 5”, beogradska „Interkultura” organizuje AFS vikend u Somboru od 24. do 27. novembra. Deset učenika na razmeni četiri dana će provesti u porodicama somborskih gimnazijalaca. Tokom boravka u Somboru upoznaće se sa znamenitostima grada, imaće priliku da iskuse noćni život i provedu se uz čuvene tamburaše, a njihovi domaćini će ovako dovesti delić strane kulture u svoj dom i tako upoznati rad AFS-a. Mladi koji su zainteresovani za upoznavanje sa učenicima na razmeni mogu u petak od 17 časova i u subotu od 16 časova da odu do prostorija Studija 5 u dvorištu Somborskog pevačkog društva. 

Sledeće sedmice, u sredu, 28. septembra u kafeu Des Arts nastupiće italijanski pevač, kompozitor i producent Dario Elija.

Elijine kompozicije na granici su avangardnog džeza i ambijentalnog art-roka. Ono što njegov stil čini upečatljivim su minimalistički i psihodelični elementi, zvučne instalacije, prirodni zvuci, „osećajna” elektronika, višejezični stihovi i hipnotički ritmovi. Kao pevač, kompozitor i producent, Dario Elija čini važan segment eksperimentalne muzičke scene Italije. Njegovu muziku često porede sa stvaralaštvom Dejvida Silvijana, Nika Kejva, Brajana Inoa i Roberta Fripa. Elija iza sebe ima značajno iskustvo u saradnji sa velikim brojem međunarodnih muzičara i umetnika zvuka. U poslednje dve godine nastupao je u Italiji, Rusiji, Španiji, Japanu i naTajlandu. Dario Elija će u Somboru nastupiti u kafeu Des Arts, u sredu, 28. septembra u 20 časova. Prethodiće koncerti u Novom Sadu i Zrenjaninu. Organizatori su Razvojni fond za mlade i Studentski kulturni centar iz Novog Sada.

Italijanski proizvođač delova automobila Stola još uvek nije izašao sa konkretnom ponudom za somborsku Fabriku specijalnih automobila - pišu Večernje novosti.

Prošlog decembra fabriku Zastava specijalni automobili u pratnji tadašnjeg ministra Mlađana Dinkića razgledao je vlasnik italijanske kompanije „Stola” Roberto Đinata, jedne od Fiatovih kooperantskih. Tada je najavljeno da će stručnjaci Stole tokom januara ili februara 2011. obići somborsku fabriku i dati svoje mišljenje o preuzimanju pogona za proizvodnju. Kako sada stoje stvari, sve je ostalo samo na tome - pišu Večernje novosti. Niti je ko iz „Stole” došao u fabriku u Somboru, a ni uprava Zastava specijalnih automobila nije uspela da stupi u kontakt sa Italijanima. Somborska fabrika je jedina u kojoj je nastavljena proizvodnja vozila iz Zastavinog programa, a trenutno je zaposleno 176 radnika. Fabrika funkcioniše uz pomoć Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, koje preko Agencije za privatizaciju preduzima mere i aktivnosti da se za „Zastavu specijalni automobili“ nađe strateški partner. Prošle godine proizvedeno je 156 vozila, a do kraja ove biće kompletirano stotinu specijalnih automobila. Kapacitet fabrike je 10.000 vozila godišnje, a tokom 30 godina postojanja proizvedeno je 120 hiljada. Bilo je već nekoliko pokušaja prodaje somborske fabrike: tokom 2008. godine održane su tri aukcije, sve neuspešne, a na zadnjoj je početna cena bila osam miliona evra.

Veća preduzeća imaju proizvodnju ili deo orjentisan na izvoz, ali je veliki problem što mala i srednja preduzeća u većini nemaju ni odgovarajući proizvodni program, ni kvalitet za izvoz - ocena je današnjeg skupa u Regionalnoj privrednoj komori.

U Regionalnoj privrednoj komori (RPK) u Somboru danas su gostovali direktori predstavništava Privredne komore Srbije u Austriji, Belgiji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Ruskoj Federaciji, Ukrajini i Crnoj Gori. Cilj sastanka bio je da se zapadnobački privrednici upoznaju sa mogućnostima saradnje u zemljama u kojima rade ova predstavništva, ali i da se „ambasadori” Privredne komore Srbije upoznaju sa prilikama u regionu. Oni su danas tokom popodneva obišli i neka preduzeća, a predsednica RPK Tatjana Maglić upoznala je goste sa privrednim i infrastrukturnim (ne)prilikama u okrugu. - Postoje proizvodni programi koji su potpuno pripremljeni za izvoz, delovi prehrambene i drvne industrije su potpuno spremni. Podsticaji države za izvoz su neminovni s obzirom na situaciju na tržištu, ali što se kvaliteta robe tiče i obučenosti kadra jedan deo privrede je sposoban za izvoz - izavila je Vera Vidović, direkorica predstavništva Privredne komore Srbije u Austriji sa sedištem u Beču. Ona je dodala da je veliki deo malih i srednjih preduzeća potpuno nepripremljen za izvoz, od poznavanja jezika, do tehnologije i kvaliteta. Vera Vidović je kazala da su ovakvi sastanci smišljeni kako bi se  takvim preduzećima objasnilo šta i kako treba da urade da mogu da nastupe na stranom tržištu, kao i da im se pomogne prilikom uspostavljanja kontakta. Potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović kazao je da je jedan od zadataka da se privrednici dovedu u kontakt sa njihovim predstavnicima u inostranstvu. - Na žalost mala i srednja preduzeća u Srbiji nemaju mogućnost da dovedu svoje partnere u zemlju da bi razgovarali s njima, kao što nemaju svoje ljude u inostranstvu koji bi radili za njih. Zato postoje predstavništva Privredne komore Srbije u inostranstvu, pa oni mogu da provere pouzdanost eventualnog partnera, da budu oči i uši domaće privrede - izjavio je potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović.