Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Direktorke u Vodovodu i Istorijskom arhivu

Skupština grada bi na današnjoj sednici trebalo da imenuje vršioce dužnosti direktora u tri javna preduzeća.

Foto 26158Dosadašnja direktorka JKP Parking servisa, Gordana Vulovića, će do završetka javnog konkursa za imenovanje direktora, zauzimati poziciju vršioca dužnosti, a saglasnost za to bi trebalo da daju odbornici Skupštine grada na 17. sednici. Gordana Vulović se na poziciji direktorke Parking servis nalazi od novembra 2013. godine i po saznanjima SOinfo.org portala podnela je prijavu za novi mandat.
Skupština grada će danas izabrati i vršioce dužnosti direktora u još dva javna preduzeća. Predviđeno je da na mesto vd direktorke u bezdanskom JKP Vodovod bude imenovana bivša pravnica ugašenog Urbanizma, Slavica Pest. Ona će na ovoj funkciji biti najmanje mesec dana, odnosno isteka rokova za završetak javnog konkursa za izbor direktora.
Nakon ostavke Branislava Ćurčića, novu vd direktorku bi trebalo da dobije i Istorijski arhiv Sombor. Odbornicima će biti predstavljena master - istoričar Borislava Ristivojević, aktuelna predsednica upravnog odbora Arhiva Vojvodina i do skoro zaposlena u Galeriji Milan Konjović. Više o 17. zasedanju ovog saziva Skupštine grada.
savamajstor @ Sre, 25.10.2017. 04:09
arhiv vojvodine bezdan borislava ristivojević branislav ćurčić društvo galerija milan konjović gordana vulović istorijski arhiv jkp parking servis jkp vodovod jp urbanizam skupština grada slavica pest sombor vršilac dužnosti direktora
• Sećanje na Miroslava Josića Višnjića

Veče sećanja na jednog od najistaknutijih savremenih književnika somborskog kraja.

Foto 28900Foto 28899 Prisutnima su o Višnjiću, njegovom značajnom književnom opusu, životu i anegdotama, govorili profesor istorije Branislav Ćurčić, direktor Istorijskog arhiva, Dušan Boškov, Staparac, apsolvent književnosti, i prof. dr Stojan Berber, književnik. Tekstove Višnjićeve čitao je Sergej Jovanović, sestrić Mirosavljev, gimnazijalac. Prisutni na tribini su obavešteni da je  na kuću Mirosava Josića Višnjića u Staparu porodica postavila spomen - tablu uz pomoć Branislava Ćurčića, kojeg je pisac ovlastio za kustosa te kuće. Učesnici tribine su jednoglasno podržali predlog da se veče sećanja na pisca koji je značajan za Stapar, Sombor i za srpsku književnost, organizuje na Pedagoškom fakultetu, obzirom da je Josić Višnjić bio učenik Učiteljske škole u Somboru. Domaćini su skupa su najavili da će se raditi i na organizaciji sličnih književnih događaji u srednjim školama. Pokrenuta je inicijativa da se Miroslavu Josiću Višnjiću dodeli i određeno obeležje u Staparu i Somboru. Književnik je preminuo u septembru 2015. godine.
Javna tribina „Sećanje na Miroslava Josića Višnjića” održana je u Srpskoj čitaonici Laza Kostić, a zajednički su je organizovali Gradska biblioteka Karlo Bijelicki, Istorijski arhiv Sombor i Udruženje građana „Ravangradsko proleće”.
savamajstor @ Sre, 21.09.2016. 04:36
branislav ćurčić dušan boškov gradska biblioteka karlo bijelicki istorijski arhiv javna tribina kultura miroslav josić višnjić pedagoški fakultet sećanje sergej jovanović sombor spomen tabla srpska čitaonica laza kostić stojan berber udruženje građana ravangradsko proleće
• Sećanje na Miroslava Josića Višnjića

Danas će u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić” biti održano književno veče posvećeno Miroslavu Josiću Višnjiću.

Foto 2931Organizatori javne tribine „Sećanje na Miroslava Josića Višnjića” su Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki”, Istorijski arhiv i Udruženje građana „Ravangradsko proleće”. Na tribini će govoriti Stojan Berber, Marinko Arsić Ivkov, Branislav Ćurčić i Vladimir Jerković.
Sećanje na Miroslava Josića Višnjića, koji je preminuo 8. septembra prošle godine, biće održano danas u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić” sa početkom u 19 sati.
triletrip @ Čet, 15.09.2016. 01:37
branislav ćurčić društvo gradska biblioteka "karlo bijelicki" istorijski arhiv kultura marinko arsić ivkov miroslav josić višnjić sećanje na miroslava josića višnjića sombor srpska čitaonica "laza kostić" stojan berber udruženje građana ravangradsko proleće vladimir jerković
• O finansiranju i strategiji (11)

Gradonačalenica Dušanka Golubović održala je radni sastanak sa direktorima gradskih ustanova kulture.

Foto 28408 Način finansiranja javnih ustanova u oblasti kulture u sledećoj godini, strategija razvoja u oblasti kulture bile su neke od tema o kojima je gradonačelnica Dušanka Golubović razgovarala sa direktorima somborskih ustanova. Direktori su obavestili nadležne o programima koje će ustanove kulture realizovati do kraja 2016., te predočili svoja očekivanja za narednu budžetsku godinu. Tokom sastanka je objašnjeno je da će se finansiranje ustanova, od 2017., realizovati kroz tri segmenta: stalne troškove ustanova, programe (projekte) i investicije. Bilo je reči i o strategiji razvoja u oblasti kulture, načinu njenog koncipiranja, timu koji bi učestvovao u njenoj izradi i drugim temama i problemima u ovoj oblasti.
Sastanku su prisustvovali Sava Dojić, član Gradskog veća za finansije i privredu, Nemanja Sarač, pomoćnik gradonačelnika za kulturu i informisanje, kao i načelnice odeljenja za finansije, odnosno društvene delatnosti, Ružica Marinov i Tamara Madžarev. S druge strane, razgovoru su se odazvali rukovodioci svi javnih institucija iz oblasti društvenih delatnosti i to: Peter Mraković (Galerija Milan Konjović), Mihajlo Nestorović (Narodno pozorište), Srđan Aleksić (Kulturni centar Laza Kostić), Branimir Mašulović (Gradski muzej), Vladimir Jerković (GB Karlo Bijelicki), Branislav Ćurčić (Istorijski arhiv), Dragan Ružić (Turistička organizacija grada Sombora).
savamajstor @ Pet, 15.07.2016. 03:42
branimir mašulović branislav ćurčić dragan ružić dušanka golubović galerija milan konjović gradonačelnica gradska biblioteka karlo bijelicki gradski muzej istorijski arhiv javne ustanove kc laza kostić kultura mihajlo nestorović narodno pozorište nemanja sarač odeljenje za društvene delatnosti odeljenje za finansije peter mrakovič ružica marinov sava dojić sombor srđan aleksić tamara madžarev turistička organizacija grada sombora većnik za finansije i privredu vladimir jerković
• Prvi vek obaveštajnih aktivnosti u Srbiji

Knjige „Između čekića i nakovnja: obaveštajno - bezbednosne službe Srbije 1804 - 1918” čiji su autori Dušan P. Petronijević i Zoran D. Veljanović predstavljena je u Somboru. Domaćin promocije bio je Istorijski arhiv Sombor.

Foto 28199Foto 28198 - Nezavisnost Srbije ne slaže se nikako sa njenim položajem. Ona je okružena trima velikim državama među kojima jedna mala zemlja kao Srbija ne može biti ostavljena sama sebi i ostati potpuno nezavisna - piše uvodu ovog naučnog dela. Kako su objasnili autori, ništa od navedenih podataka u knjizi nije plod mašte ili imaginacije već je bazirano na dokumentima koji su im bili dostupni. Prve ozbiljne korake na formiranju obaveštajne službe preduzeo je Knez Miloš, koji je uspeo da ustanovi mrežu i da se odupre, moćnim, obrazovanijim državama i službama. Nakon ubistva Kneza Mihajla Obrenovića zamro je rad srpske službe koja je delovala i u Bosni i Hercegovini. Za obnavljanje agenturnog rada zaslužen je operativac sa ovih prostora, koji bio deo prethodne agenturne mreže. - Bio je to Atanasije Nikolić iz Bačkog Brestovca, prvi Garašinov operativac. On je napisao jedan memoar. Po sećanju je sastavio spisak srpski agenata, predstavio kako je mreža izgledala i kako je služba funkcionisala... To je jedini dokumenat na osnovu koga mi dana možemo da tvrdimo da je početkom 19. veka postojala srpska agenturna mreža na našim područjima. Da vidimo konture, kako je ona izgledala... Ovo pokazuje sa kakvim problemima smo se susretali u radu. Vrlo malo dostupne dokumentacije pokazuje koliko je bilo teško bilo sve rekonstruisati, a kasnije i pisati - ispričao je Dušan Petronijević. On je predočio da je dobar deo dokumentacije koja je postojala opljačkan tokom dva svetska rata. - Prvo što su okupatori tražili bile su arhive civilnih i vojnih službi, kako bi najlakše došli do bezbednosno - obaveštajnih podataks. Ogromna arhivska građa koja je opljačkana i dan danas nije vraćena. Nema je u Beogradu, ali sigurno je da dobar deo i dalje postoji u Vojnom arhivu u Beču - naveo je Petronijević.
Knjiga „Između čekića i nakovnja: obaveštajno - bezbednosne službe Srbije: 1804 - 1918” nije posvećena samo nastanku i aktivnostima srpskih obaveštajnih službi. Dat je i prikaz stranih obaveštajnih službi prema Srbiji u navedenom periodu. - Verujte sve velike sile su u kontinuitetu bile prisutne na teritoriji Srbije. Pokušali smo da definišemo ciljeve svake od tih službi, koje su zadatke poverale svojim obeštajnoj službi, organizacione šeme, podatke o punktovima i metode koje su primenjivali. Posebnu pažnju smo posvetili agenturnom metodu i pokušali smo da identifikujemo što je moguće veći broj stranih agenata, saradnika u najvećem broju srpski državljana. Imamo zabeleženo čak 150 imena agenata Austrougarske - ispričao je Zoran Veljanović. Po njegovim rečima u knjizi je obilje podataka sa više od 1.100 ličnosti. On ističe da su činjenice utemeljene i proverljive, a na marginama su navođeni dokumenti i izvori.
savamajstor @ Sre, 22.06.2016. 04:37
atanasije nikolić austrougarska dušan petronijević istorijski arhiv između čekića i nakovnja: obaveštajno - bezbednosne službe srbije 1804 - 1918 knez miloš kultura obaveštajno-bezbednosne službe sombor zoran veljanović
<<>>
12345