Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Dodeljena književna nagrada „Herceg Janoš”

Književniku iz Sente Ištvanu Besedešu u ponedeljak uveče uručena je književna nagrada „Herceg Janoš”, čiji utemeljitelj je Džepno pozorište Berta Ferenc. Nagrada se dodeljuje u okviru „Podunavskih dana Janoša Hercega”.

Foto 29007Nagrada se dodeljuje autorima koji kroz svoj rad prepoznaju i predstavljaju osobenosti regije u kojoj žive, u skladu sa filozofijom Janoša Hercega. Ovogodišnji laureat je Ištvan Besedeš (1961), književnik iz Sente. Diplomirao je na katedri za mađarski jezik i književnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Bio je glavni i odgovorni urednik čuvenog književnog časopisa „Új Symposion”, urednik je i osnivač elektronskog književnog časopisa „zEtna”. Pored diplome, Gradska biblioteka Karlo Bijelicki objavila je knjigu pesama Ištvana Besedeša pod naslovom „Kokon”. Knjiga je dvojezična, na srpskom i mađarskom, a prevod potpisuje dr Draginja Ramadanski. Inače, Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” preuzela je od Džepnog pozorišta „Berta Ferenc”, koje je prestalo da postoji, autorska prava za dodelu nagrade, koja nosi ime znamenitog akademika i književnika, nekadašnjeg direktora Gradske biblioteke, Janoša Hercega.
- Kada govorimo o Janošu Hercegu, moram istaći da je pre nekoliko godina podignuta bista (Janoša Hercega) ispred zgrade Gradske biblioteke „Karlo Bielicki”, odmah do Laze Kostića i Veljka Petrovića. To su tri velikana somborske, ali i domaće književnosti. Mislim da je sasvim normalno da jedna institucija kakva je Gradska biblioteka preuzme, odnosno da obezbedi na neki način bezbednije finansiranje „Podunavskih dana Janoša Hercega”, i da pored „Veljkovih dana” i „Dana Laze Kostića”, nastavi od naredne godine priređivanje te manifestacije, naravno uz pomoć Grada Sombora - kazao je direktor Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” Vladimir Jerković.
Nagradu „Herceg Janoš” 2000. godine utemeljilo je Džepno pozorište „Berta Ferenc”, koje je iznenada, u februaru ove godine, prestalo da postoji. Odluka o dobitniku nagrade doneta je još krajem prošle godine.
- Bilo bi šteta da već dodeljena nagrada ostane neuručena i za to smo tražili partnera. Našli smo ga u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki”. Nadamo se da će uz pomoć grada ova nagrada nastaviti da živi, tako što je Gradska biblioteka preuzela osnivačka prava - rekao je Jožef J. Fekete, jedan od osnivača i nekadašnji predsednik sada nepostojećeg Džepnog pozorišta.
- Osim što izuzteno poštujem otvorenost, delatnost i životno delo Janoša Hercega, poseban značaj priznanju daje činjenica da je neguje zajednica u Zapadnoj Bačkoj. To je za mene važno, jer ovde žive moje kolege, prijatelji, autori. Kao Senćanin, mogu da kažem da me ne dotiče da je slika „Bitka kod Sente” u Somboru, a ne u Senti. Druga važna stvar za mene je motiv mora, ali me zapravo oduvek intrigiralo Panonsko more. Da je nestala samo polovina tog mora, danas bi Telečka brda bila jedan mali arhipelag. Iako bi tada Senta bila pod morem, moje rodno mesto, Gornji Breg, bilo bi ostrvce u tom arhipelagu - rekao je Ištvan Besedeš, dobitnik književne nagrade „Herceg Janoš”.
Novu, bilingvalnu knjigu Ištvana Besedeša, sa mađarskog na srpski jezik prevela je dr Draginja Ramadanski, koja je istakla da prevođenje nije bilo nimalo lako, kao i da je za uspešan rad bilo veoma bitno široko znanje, odlično poznavanje autora i njegovog senzibilteta.
- Za prevod ove knjige treba znati mnogo, od astronomije, botanike, geografije, zoologije. Rekla bih da treba znati i poznavati i više od toga, a to znači: jedan ceo jezik, i jednog čoveka, jednog pesnika, njegov univerzum koji pratim već više od dvadeset godina. Mislim da je prevodiočeva odgovornost velika, jer je on zapravo dvojnik autora i preuzima apsolutno poslovnu metaforu ove knjige, obešenog i oderanog Marsija, satira koga je oderao lično Apolon, i koji nastavlja da peva i u situaciji kada je to nemoguće. Mislim da je to osnovna poruka ove knjige, dakle da će pesnik pevati po svaku cenu, i po cenu kompromisa, i po cenu života - kazala je dr Draginja Ramadanski.
U programu je učestvovao i Ištvan Sekelj, svetski poznati pijanista poreklom iz Sombora, koji je izveo nekoliko kompozicija. Predstavljene su i nove knjige Marije Vašađi i Jožefa J. Feketea, alias Efemerija Silver. Pokrovitelj manifestacije bio je Grad Sombor.
triletrip @ Uto, 04.10.2016. 03:12
beszédes istván dr draginja ramadanski džepno pozorište "berta ferenc" efemerija silver fekete j. józsef gradska biblioteka karlo bijelicki isak ištvan sekelj ištvan besedeš janoš herceg jožef j. fekete književna nagrada književnost kokon kultura marija vašađi podunavski dani janoša hercega sombor vasagyi mária vladimir jerković
• Koncert u rodnom gradu

Pijanista Isak (Ištvan) Sekelj održaće koncert u Narodnom pozorištu. Koncert se održava pod pokroviteljstvom grada Sombora i ulaz je slobodan.

Foto 13237 Isak (Ištvan) Sekelj, predstaviće somborskoj publici svoje pijanističko umeće, u sredu 16. novembra, u Narodnom pozorištu. Početak koncerta zakazan je za 20 časova. Po rođenju Somborac, po muzičkom obrazovanju pijanista i pedagog, trenutno živi i radi u Španiji. Na programu su dela Franca Lista (Rigoleto parafraza, Petrarkin sonet br. 104...) i Frederika Šopena (Balada g-mol op. 31...). Sekelj je 1977. godine rođen u Somboru i muzički je počeo da se obrazuje sa tri godine, prvi nastup sa orkestrom imao je sa 15 godina. Kao sedamnaestogodišnjak preselio se u Izrael gde je kao najmlađi student Muzičke Akademije „Rabin” u Jerusalimu dobio stipendiju Ministarstva prosvete Izraela. Pohađao je i majstorske kurseve kod poznatih profesora i nastupao u SAD-u, Južnoj Americi, Evropi – uključujući i nastupe po gradovima Srbije.
mifi @ Uto, 15.11.2011. 20:33
isak ištvan sekelj koncert kultura narodno pozorište pijanista sela sombor