Srpski i mađarski stručnjaci završili su rad na projektu posvećenom izradi dokumentacije za rekonstrukciju kanala Baja-Bezdan - saopštilo je JVP „Vode Vojvodine”.

U okviru ovog projekta iz IPA prekograničnog programa Mađarska-Srbija nabavljena je oprema koja omogućava da se redovno prati stanje kanala Baja-Bezdan i izrađene su potrebne studije i projektna dokumentacija. Na osnovu ove projektne dokumentacije biće moguće da se odrede poslovi koji su neophodni za rekonstrukciju i revitalizaciju Bajskog kanala i ustave Šebešfok. Na taj način, dovođenje ovog kanala u projektovano stanje, dovelo bi i do bolje protočnosti kanala Hidrosistema DTD. Mađarska institucija ADUKOVIZIG je nosilac projekta za izradu projektne dokumentacije za rekonstrukciju bajskog kanala vrednog ukupno više od 850.000 evra, dok je budžet za srpskog partnera blizu 237.000 evra. Vodeći partner sa srpske strane je JVP “Vode Vovojdine“, pridruženi partner Vodoprivredno preduzeće „Zapadna Bačka”, a u projektu učestvuju I novosadski “Hidrozavod”, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu i Institut “Mihajlo Pupin” iz Beograda. Projekat se sprovodi u skladu sa Evropskom direktivom o vodama. Ovaj projekat u okviru IPA prekograničnog programa Mađarska-Srbija ima za cilj uspostavljanje zajedničkih mera za odbranu od poplava na ovom kanalu, te razvoj optimalnih mera za poboljšanje kvaliteta njegove vode, razvoj kvantitativnog i kvalitativnog monitoringa kanala i harmonizaciju sa standardima EU. Sama rekonstrukcija kanala Baja-Bezdan i ustave Šebešfok je u skladu sa planovima za povećanje njegove turističke atraktivnosti, što bi dovelo i do otvaranja novih radnih mesta u oblasti nautičkog turizma.

Projekat posvećen izradi projektne dokumentacije za rekonstrukciju kanala Baja-Bezdan, iz programa IPA prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, kompletiran je nabavkom opreme koja će omogućiti redovno praćenje stanja kanala.

Nosilac projekta za izradu projektne dokumentacije za rekonstrukciju Bajskog kanala vrednog više od 850 hiljada evra je mađarska institucija ADUKOVIZIG, dok je partner sa srpske strane JVP „Vode Vovojdine”, a pridruženi partner Vodoprivredno preduzeće „Zapadna Bačka” iz Sombora - saopštile su „Vode Vojvodine”. Projekat se sprovodi u skladu sa Evropskom direktivom o vodama i kompletiran je nabavkom opreme koja će omogućiti praćenje stanja kanala i okončanjem izrade potrebnih studija projektne dokumentacije. Ovim projektom, otvorena je mogućnost da se u budućnosti izvedu radovi na Bajskom kanalu koji bi, osim dovođenja samog kanala u projektovano stanje, doveli i do bolje protočnosti kanala Hidrosistema DTD. Cilj je uspostavljanje zajedničkih mera za odbranu od poplava na ovom kanalu, te razvoj optimalnih mera za poboljšanje kvaliteta njegove vode, razvoj kvantitativnog i kvalitativnog monitoringa kanala i harmonizacija sa standardima EU. Bajski kanal dug je 44 kilometara, od toga je 33 kilometra u Mađarskoj, a 11 u Srbiji. Sama rekonstrukcija kanala Baja-Bezdan i ustave Šebešfok je u skladu sa planovima za povećanje njegove turističke atraktivnosti, što bi dovelo i do otvaranja novih radnih mesta u oblasti nautičkog turizma.

Ambrozija je jedna od najopasnijih biljaka koja izaziva alergiju. Njeno iskorenjivanje je vrlo teško, pa zahteva uključivanje građana i komunalnih službi.

U somborskoj Poljoprivrednoj stručnoj službi danas je održano predavanje o ambroziji i njenom suzbijanju namenjeno poljoprivrednicima. Predavanje je deo projekta „Podrška životnoj srediini bez alergena” sufinansiranog od strane Evropske Unije u okviru IPA prekograničnog programa Mađarska - Srbija. Partneri u projektu su Sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine AP Vojvodine, Fond „Evropski poslovi” AP Vojvodine, Grad Baja i Grad Sombor. Poljoprivrednici su danas upoznati sa uticajem ambrozije na životnu sredinu, useve, načinima suzbijanja. U uništavanje ove visoko alergene biljke trebalo bi da se uključe svi građani, a vrlo je važno da se ne dozvoli njen rast na uparloženim njivama, neizgrađenom građevinskom zemljištu, pored puteva, što su i njena najčešća staništa. Kroz ovaj projekat Grad Sombor će dobiti mehanizaciju za uništavanje ambrozije vrednu preko pedeset hiljada evra, sazanjemo u projektnom timu iz Sombora.

Put između Sombora i graničnog prelaza Bački Breg prema projektu treba da bude širok 7,2 metara. Izrada projektno - tehničke dokumentacije prvi korak ka izgradnji i rekonstrukciji saobraćajnice do mađarske granice.

- Projekat izgradnje puta Sombor - Baja za krajnji cilj ima poboljšanje saobraćajne komunikacije dva grada, ali i sveukupni razvoj u okolini - kazao je Saša Bošnjak, projekt menadžer projekta finansiranog od strane Evropske Unije u okviru IPA programa Mađarska - Srbija. Ljudevit Boričić iz novosadskog VIA Inžinjeringa, koji je na tenderu osvojio posao izrade projektno - tehničke dokumentacije puta Sombor - granični prelaz Bački Breg objasdnio je da će je predviđena izgradnja puta za mešoviti saobraćaj za brzine između 60 i 100 kilometara na čas. On je kazao da na toj trasi treba razmišljati i o izgradnji biciklističke staze zbog sve većeg broja biciklista, koji prate dunavsku rutu. Prema projektu koji je trenutno u izradi predviđena je izgradnja obilaznice oko Bezdana, Koluta i Bačkog Brega, dok bi gradska deonica vodila kroz ulicu Matije Gupca i Apatinskim putem, do uključenja na obilaznicu. To bi značilo i rekonstrukciju ulice Matije Gupca, kako bi podnela saobraćajno opterećenje. Prilikom predstavljanja projekta potpredsednik Skupštine grada Zoran Miler upitao je da li je predviđena i rekonstrukcija raskrsnice kod bolnice na Apatinskom putu? Odgovor Ljudevita Boričića iz VIA Inženjeringa je bio da ta raskrsnica trenutno zadovoljava potrebe saobraćaja i da u gradu ima drugih raskrsnica čije rešavanje je bitnije, kao na primer na ukrštanju ulica Filipa Kljajića, Svetog Save i Josifa Pančića. Saobraćajni inženjer Nemanja Živadinović ukazao je da je 1991. godine izrađen jedan projekat obilaznica oko Bezdana, Koluta i Bačkog Brega, kao i da je izvršena eksproprijacija (izuzimanje) zemljišta za tu namenu. Projekat izrade projektno - tehničke dokumentacije puta Sombor - državna granica vredan je 320.603 evra, od čega je lokalna samouprava obezbedila 48 hiljada evra. Urađeno je šest javnih nabavki, koje se tiču informisanja o projektu, nabavke kancelarijskog materijala, keteringa, projekta, itd. U nastavku projekta predviđena je izrada veb sajta, hiljadu brošura, bilborda, po četiri emisije na televiziji i radiju, četiri konferencije za medije, kao i zatvarajuća konferencija, po okončanju projektnih aktivnosti. Rok za izradu projekta puta je 7. novembar.

Partneri iz Srbije i Hrvatske, odnosno Sombora i Dalja, uz podršku pokrajine planiraju saradnju na polju kulture u okviru IPA programa Evropske Unije.

Cilj projekta je podsticanje saradnje institucija kulture, stvaraoca i radnika u kulturi u prekograničnom području, omogućavanje interaktivnog razvoja kulturne mreže i kulturne komunikacije, kao i pružanje podrške inovativnim kulturnim projektima uz unapređenje komunikacije. Aktivnosti u budućem projektu su trenutno u fazi dogovaranja, pa je danas u Somboru održan drugi sastanak, kojem su prisustvovali budući partneri. Nosilac projekta je Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki”, a partneri su: somborska filijala Nacionalne službe za zapošljavanje, Kulturni centar „Laza Kostić”, Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Narodna knjižnica Dalj, Opština Erdut, Kulturni i znanstveni centar „Milutin Milanković” Dalj i Osnovna škola Bijelo Brdo. - Povezivanje ljudi koji imaju sličnu kulturu jeste nešto što vredi raditi. Sombor kao grad je pokazao zavidne rezultate na sličnim evropskim projektima, pa se sekretarijat na čijem sam ja čelu trudio da sufinansira projekte prekogranične saradnje - izjavio je Tomislav Stantić, pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. On je dodao da je posezanje za evropskim fondovima neophodno, jer će budžeti u budućnosti sasvim sigurno biti restriktivni. Somborsku biblioteku, njene aktivnosti na uređenju prostora i digitalizaciji građe, savremeni informatički sistem koji se koristi na pozajmnom odeljenu, kao i viziju biblioteke koja bi osavremenila kulturni milje grada predstavila je Miljana Zrnić, direktorica Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki”.