Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Luteroti: Odnosi Austrije i Srbiji nikad nisu bili bolji

Gradonačelnica Sombora ugostila je ambasadora Republike Austrije Nikolausa Luterotija.

Foto 36607 Susret u Somboru počeo je radnim sastankom na kome su se razmatrale mogućnosti za saradnju grada Sombora i Republike Austrije. Domaćini su predstavili geografske i privredne potencijale, ali i kulturološke odlike ovog kraja. Ambasador Luteroti je rekao da je čuo mnogo dobrih stvari o Somboru i da se zbog toga odlučio za posetu. Naveo je da se razgovaralo o mogućnostima saradnje i o produbljivanju postojećih projekata. - Odnosi između Austrije i Srbije nikad nisu bili bolji, a to počiva na tome što politički, privredni i kulturni odnosi imaju dugu tradiciju. Najvažnije u toj saradnji jesu zapravo ljudi. U Beču ima mnogo ljudi koji su poreklom iz Srbije i čine važnu grupaciju stanovništva u Austriji, te veze jesu zapravo najveći razlog što Austrija podržava Srbiju na njenom putu ka Evropskoj uniji - rekao je Nikolaus Luteroti. Naglasio je  zainteresovanost austrijskih investitora za privredna ulaganja u Somboru. Luteroti je poručio da se raduje svakoj budućoj saradnji i da imamo mnogo ideja i projekata koje bi mogli biti realizovani.
Gradonačelnica Sombora se složila da je život velikog broja naših sugrađana na teritoriji Austrije nešto što nas vezuje. - Za nas je od velikog interesa da austrijski investitori prepoznaju Sombor kao lokaciju koja bi bila atraktivna za njihova ulaganja i u tom smislu svakako da ćemo se maksimalno potruditi da izađemo u susret zahtevima investitora - rekla je Golubovcić. Delegacija Ambasade Austrije u Srbiji posetu Somboru je završila šetnjom glavnom gradskom ulicom, obilaskom Gradskog muzeja i prostorija Udruženja građana „Gerhard”.
savamajstor @ Čet, 10.10.2019. 05:00
ambasador austrije društvo dušanka golubović gradonačelnica investitori nikolaus luteroti sombor ug gerhard
• SRS: Realno planiranje i odgovorno trošenje budžeta (2)

Lista broj 4. Dr Vojislav Šešelj - Srpska radikalna stranka

Foto 27723 Kako do stabilnijeg, sigurnijeg i manje zaduženog budžeta i javnih preduzeća?
Budžet grada Sombora iz godine u godinu se smanjuje, za stotine miliona dinara. Samo pre nekoliko godina budžet je planiran od preko tri milijarde, a danas smo svedoci da je izvršenje sadašnjeg nešto više od dve milijarde. Najveća razlika u prilivu sredstava se vidi i oseti kroz priliv novca od poreza na zarade, što je ujedno i najveća prihodna strana budžeta grada. Razlog tome je sve veća nezaposlenost u gradu Somboru, gde je trenutno bez posla 20.000 sugrađana. Da bi budžet bio stabilan na prvom mestu mora biti planiran racionalno, na realnim osnovama, tj. sa realnim prihodima, ma koliko to bilo bolno u ovom trenutku. Pored realno planiranog budžeta koji bi garantovao stabilnost sa prihodovne strane isto tako moramo i realno da ga trošimo da bi izvršenje imalo određenu težinu i stabilnost. Trenutno se troši više nego što je to budžetom moguće, pogotovo kroz razne specijalizovane usluge koje su ništa više nego najjednostavnije „pranje para” za razna politička „raskusuravanja” i kao takve u novom budžetu moraju biti svedene na minimum, ako ne i potpuno ugašene. Broj zaposlenih u gradskoj upravi i JKP se mora optimizovati u srazmeri sa brojem građana kojima se pružaju usluge na teritoriji grada Sombora. Nažalost, to do sada nije urađeno, već je rebalans budžeta rađen kroz smanjivanje na pozicijama kulture, obrazovanja, sporta, naročito investicija, što je nedopustivo i mora da se promeni. 
Šta Somboru može doneti realan privredni rast u narednom ciklusu, koji bi doprineo smanjenju nezaposlenosti i siromaštva? 
Sombor kao grad ima najviše loših i raskinutih privatizacija u prethodnom periodu. Industrije skoro da više nema, a u prilog tome ide i pokazatelj da je od 2.000. godine čak 6.000 ljudi radilo u proizvodnji, gde sada radi upola manje. Novih investicija i novih industrijskih ulaganja nema ni na vidiku. Na prvom mestu treba rešiti pravno imovinska pitanja u industrijskoj zoni, obezbediti bolju infrastrukturu, čime bi se značajno privukli investitori. Takođe treba obezbediti podsticajne olakšice za sve ulagače, sa posebnim naglaskom na ulagače sa sedištem u Somboru. Poljoprivreda kao privredna grana može doneti značajan privredni rast, jer Sombor ima preko 100.000 hektara obradivog zemljišta. U nju se treba ulagati i stvoriti somborsku industriju koja će praviti poluproizvode i proizvode, čime bi se na realnim osnovama mogao zaposliti značajan broj naših sugrađana.
Kako nameravate da rešite problem uzurpacije zemljišta i koji su Vaši predlozi za unapređenje poljoprivredne proizvodnje na području grada Sombora? 
Na državno poljoprivredno zemljište treba primeniti isključivo zakon, to znači da se licitacija istog treba sprovesti na period od minimum pet godina, iz razloga planske proizvodnje i agrotehničkih mera tj. plodoreda. Sve licitacione radnje kao i uvođenje poljoprivrednika u posed moraju biti završene najkasnije do 1. septembra tekuće godine, za narednu agroekonomsku godinu. U prvom krugu se može licitovati do 20 hektara i to isključivo od strane poljoprivrednika iz katastarske opštine gde se predmetno zemljište nalazi. U drugom krugu pravo licitacije imaju registrovani poljoprivrednici iz somborske opštine, a tek u trećem ako ostane poljoprivrednog zemljišta mogu da licituju poljoprivrednici iz drugih opština sa teritorije Srbije. Zakon je to jasno definisao, ali već nekoliko godina se u somborskoj opštini ne primenjuje, jer verovatno nekome ne odgovara, i danas imamo činjenicu da najveću površinu državnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine obrađuju firme sumnjivog porekla kao i pojedini poljoprivredni tajkuni bliski vlasti. Za srpske radikale jedini dugoročni strateški partner može biti somborski seljak, a ne arapi i mafijaši. 
Vodovod u naseljenim mestima – koliko će to koštati građane, planovi i rokovi? 
Naseljena mesta grada Sombora moraju u što kraćem roku, već u narednih nekoliko godina biti spojena na fabriku vode Jaroš, a pojedina na podsistem Bezdan. Budućoj vlasti to mora biti prioritet, jer je kvalitet vode u pojedinim naseljenim mestima ispod dozvoljenog i na snazi je zabrana korišćenja vode za piće. Trenutno postoje projekti za spajanje naseljenih mesta Stanišić, Stapar i Doroslovo. U izradi su glavni projekti za Bezdan, Monoštor, Kolut i Bački Breg, kao i projekat za povezivanje Riđice, Šantića i Telečke. Za povezivanje gore navedenih naseljenih mesta potrebno je minimum 600 miliona dinara i to bez rekonstrukcije fabrike vode u Bezdanu, čija izrada projekta nije ni počela da se radi. Vodosnabdevanje svih naseljenih mesta bi trebalo da bude prioritet buduće vlasti, jer je snabdevanje vodom za piće iz cisterne, u 21. veku, nedopustivo.
Prioritetni projekti za Sombor i naseljena mesta – infrastruktura, sport, kultura, turizam, međunarodna saradnja...
Prioritet za buduću vlast treba da bude privlačenje investitora i otvaranje novih radnih mesta, pre svega u oblasti proizvodnje, a to može učiniti samo vlast poštenih i odgovornih ljudi. Turizam kao značajna grana privrede zaslužuje pažnju, kako kroz ulaganja u turističku infrastrukturu, tako i kroz adekvatnu promociju turističkih kapaciteta našeg grada. U oblasti međunarodne saradnje razvijati prijateljske odnose sa gradovima nama prijateljskih država, pre svega iz Republike Srpske, Rusije, Belorusije itd. Ta saradnja dovešće do realizacije konkretnih privrednih projekata, a time i do privrednog razvoja našeg grada i osetnog porasta životnog standarda građana. Sport takođe zaslužuje pažnju, zbog odličnih rezultata naše omladine.
savamajstor @ Sre, 20.04.2016. 04:00
društvo investitori javna komunalna preduzeća kultura poljoprivreda privreda sela sombor sport turizam uzurpacija zemljišta vodovod
• Memorandum sa šangajskim investitorima (4)

- Za predivni Sombor najbolje želje - rekao je Vu Jing prilikom potpisivanja Memoranduma o saradnji kineskih investitora iz Longin investing menadžmenta (Longying Investment and Managment) i Grada Sombora.

Foto 27315 - Ovo je dan za ceremoniju jer je potpisan sporazum o razvoju nove industrijske zone. Longin zvanično počinje da preuzima obavezu uspešne dugoročne saradnje i razvoja zajedničkog projekta. Svi članovi udruženja, kao i Longin centralna kompanija, učinićemo najviše što je u našoj moći da ostvarimo svoje poslovne interese, ali i pomognemo svojim poslovnim partnerima, a sada je to grad Sombor, da završi svoju industrijsku zonu, završi investicije i da raširi kooperaciju od interesa za grad - izjavio je Vu Jing, koji će u ime šangajskog investicionog fonda rukovoditi razvojem zone u Somboru. - Nadamo se da će zahvaljujući investiciji Sombor biti najsjajniji proizvodni centar Srbije i da će omogućiti odličan život građanima regiona - dodao je Jing. Kako je navedeno planirano je da prva faza kineske investicije u razvoj industrijske zone u Somboru bude realizovana u narednih pet godina.
- Memorandum podrazumeva napore, jedne i druge strane da u roku od 30 dana nađu rešenja za sve ono što je predmet interesovanja za ulaganja u naš grad. Kineski investitori su zainteresovani za 30 hektara opremljene industrijske zone na kojima bi komora gradila industrijski park. U prvoj fazi bi se smestilo 25 kompanija koje su članice privredne komore iz Šangaja. Mislim da je ovo velika stvar za Sombor - izjavio je zamenik gradonačelnika Vladislav Živanović, napominjući da će o potpisanom memorandumu u najkraćem roku biti obaveštena Vlada Srbije i organi pokrajinske vlasti. 
Privredno udruženje Longin investing menadžment okuplja 150 kompanija. Interesovanje za ulaganje u Somboru predstavnici šangajske privredne komore pokazali su pre pola godine.
savamajstor @ Pon, 07.03.2016. 00:07
industrijska zona industrijski park investitori longying investment and managment memorandum o saradnji privreda privredna komora shanghai - šangaj sju sijang sombor vladislav živanović vu jing
• Stotine hektara „pecaju” investitore! (3)

Grad Sombor poseduje jednu od najvećih industrijskih zona u zemlji, ukupne površine cca 500 ha. Ona se nalazi na izuzetno povoljnoj strateško–geografskoj lokaciji, ali i dalje nema značajnih investicija pa čak ni ozbiljnijeg interesovanje za pokretanje posla.

Foto 8268U zonu se ulagalo i ulaže, ali je rezultat, u vidu potencijalnih ulagača, izostao. Osnovni preduslovi za dolazak investitora su možemo reći ispunjeni, ali je sve posle, bruka ove vlasti. Ulagači ne traže mnogo. Oni žele konkretne informacije, sigurnost pri investiranju i na kraju rezultat - profit. Ulagači žele pouzdane partnere, iz čega nažalost dolazimo do istine da u našoj lokalnoj administraciji takvih ni izdaleka nema. Od industrijske zone se mnogo očekivalo. Pre svega da postane motor razvoja, posrnule i uništene somborske privrede. Međutim, godinama unazad naši lokalni funkcioneri o industrijskoj zoni pričaju samo kao o šansi za privlačenje investitora. I dalje sa priče nisu prešli na konkretna dela, što je dokazano još prilikom najveće i jedine grinfild investiciju u Somboru. Da bi investitori uopšte pokazao interesovanje, nije dovoljno samo reći mi imamo Industrijsku zonu, kvadrat košta toliko, nudimo Vam parcelu sa strujom, vodom, telefonskim kablovima i novim asfaltom, što kod nas baš i nije slučaj. Industrijska zona bi za nas trebalo da predstavlja jednu od ključnih faza u procesu transformacije Sombora iz „centra“ u kojem trenutno ništa ne radi i ne funkcioniše, u primer dobre praksa. Naša šansa da budemo ispred drugih gradova i regija je idealan položaj Industrijske zone, blizina Dunava i autoputa, dve državne granice, pa čak i po površinama pod oranicama. Pravilno upravljanje industrijskom zonom bi vrlo brzo pokazalo višestruke pozitivne efekte na ekonomski i društveni razvoj Sombora. Prvi i najznačajniji je zapošljavanje respektabilnog broja ljudi, pre svega onih koji se godinama samo javljaju „Birou”. Pored toga, izgradnja Industrijske zone povećava BDP lokalne industrije, uvećava prihoda lokalne samouprave i podiže kupovnu moć i životni standard lokalnog stanovništva. Da bismo tome uopšte mogli da se nadamo neophodno je da gradska uprava uradi svoj posao! Od njih se očekuje da investitorima pripremi zemljište. Da otkloni prepreke, i umesto ulagača odradi „pešački posao“, što u ovoj sredini očigledno decenijama u nazad nije ničije zaduženje! Nismo stvorili povoljnu poslovnu-investicionu klimu. Nismo pojednostavili procedure, niti napravili ozbiljne ponude. Ulagačima ne nudimo povoljnosti u vidu smanjenja gradskih naknada, nismo im omogućili pristup GIS-u, niti im pomažemo da po ubrzanom postupku dobiju potrebne dozvole. Kod nas nema „jednošalterskog“ sistema, koji bi investitore prigrlio izbegavanjem poteškoća pri rešavanju „papira”. Da ne pominjemo da bi gradska vlast mogla da olakša uslove poslovanja, pre svega kroz izdvajanje sredstva iz budžeta za kapitalne investicije, zavođenjem reda u sopstvenim redovima - kancelarijama u Županiji, i na kraju ukidanjem čuvene rečenice, „Koliki je moj deo“? Primer nesposobnosti naše birokratije dokazan je u nedavno predstavljenoj mapi logističkih potencijala AP Vojvodine, gde je grad investitorima ponudio 61.3 hektara zemljišta u Industrijskoj zoni za potrebe logističkog centra. Sve bi bilo u redu, da je to ideja naše lokalne samouprave, a ne većim delom prepisan projekat, koji je ponuđen somborskoj vlasti pre tri godine, i koji naravno nije mogao da se realizuje zbog nesposobnosti naših lokalnih moćnika. Tim primerom potvrđuje se razočaravajuća praksa, da vlast ne radi u korist Sombora, već u interesu sopstvenog džepa, sopstvene, privatne firme, pa neretko i za ekstra profit. 
Postavljam pitanje našoj aktuelnoj vlasti, koji od gore navedenih preduslova su stvarno ispunili? Koliko su stranih ili domaćih investitora doveli u Sombor, koliko je novih radnih mesta otvoreno u vreme 17-godišnje vladavine i da li to što nema investicija, može da se tumači kako gradonačelnik i predsednik Skupštine grada ipak ne rade svoj posao na tako dobar način?
Izvor: Milan Gagrčin | savamajstor @ Čet, 10.10.2013. 01:30
administracija dunav gis gradonačelnik industrijska zona investitori logistički centar lokalna vlast mapa potencijala poljoprivreda predsednik skupštine privreda sombor županija
• Komora popisuje kapacitete (1)

Regionalna privredna komora Sombor priprema bazu podataka o slobodnim kapacitetima privrednih subjekata.

Foto 1126Preduzeća i preduzetnici sa područja ZBO u bazu podataka mogu prijaviti proizvodne hale, logističke centre, poslovne prostore ili parcele građevinskog, odnosno poljoprivrednog zemljišta, koje se izdaju u zakup ili se prodaju. - Cilj ove ankete je prikupljanje podataka o raspoloživim a neiskorišćenim kapacitetima, kako bi Regionalna privredna komora u Somboru putem Baze Braunfild i ostalih investicionih lokacija u Zapadnobačkom okrugu objedinila sve privredne potencijale i prezentacijom na jednom mestu ih učinila dostupnim kako stranim tako i domaćim investitorima - navedeno je na zvaničnom sajtu Regionalne privredne komore, gde će i biti objavljena objedinjena baza podataka slobodnih privrednih kapaciteta.  
Svi zainteresovani za prijavu kapaciteta u prilogu vesti mogu preuzeti anketni obrazac (Braunfild upit). Popunjen formulare slati na adrese: vesela@rpksombor.co.rs ili office@rpksombor.co.rs
savamajstor @ Sub, 04.05.2013. 02:17
baza podataka slobodnih privrednih kapaciteta braunfild upit investitori privreda regionalna privredna komora sombor zapadnobački okrug
>>
12