Bivši predsednik Srbije, Boris Tadić, potvrdio je, u razgovoru sa italijanskim privrednikom Mariom Polegatom, da je Sombor među mestima u koja se u prethodnom periodu premalo ulagalo.

Tadić i Polegato, su kako piše Blic, razgovarali o ulaganju obućarske firme „Geoks” u Nišu. - Nakon razgovora Tadić je kazao da je za njega posebno važno da u planovima za ulaganje budu uzeti u obzir delovi Srbije koji nisu imali dovoljno investicija. Niš je, prema njegovim rečima, jedan od tih gradova, a to su i Sombor, Bečej, Kikinda...- piše Blic.
Tadić je očigledno dobro upoznat sa dešavanjima u lokalnoj samoupravi koju vode njegovi partijski drugovi. Za ceo četvorogodišnji mandat oni nisu uspeli da otvore ni jedno „zdravo” radno mesto, iako je predsednik u septembru 2010. godine, prilikom dugo čekanog otvaranje fabrike Kalcedonija u Somboru, obećao da će mu primarni cilj u radu biti obezbeđivanje novih radnih mesta. Predsednikove planove, klupski drugovi su u potpunosti realizovali samo u zapošljavanju svojih kadrova u državnim službama. Drugi Kalcedonijin pogon, za sada su ostavili na čekanju, odnosno prepustili sposobnijima, u Subotici i pojedinim sremskim opštinama. 

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) raspisala je novi krug konkursa za dodelu podsticaja za direktne investicije.

Javni poziv otvoren je do 27. januara sledeće godine, a otvaranje pristiglih prijava zakazano je za 8. februar. Pravo na dodelu bespovratnih finansijskih sredstava za direktne investicije imaju privredna društva koja realizuju investicione projekte u proizvodnom sektoru, sektoru usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine ili strateške projekte iz oblasti turizma. Sredstva se ne mogu dodeliti za investicione projekte u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje, trgovine, ugostiteljstva, proizvodnje uglja i sintetičkih vlakana. Više detalja o javnom pozivu i uslovima zainteresovani mogu da vide na sajtu SIEPA-e.

Zainteresovani za nastup na Sajmu investicija „Investexpo” na Novosadskom sajmu mogu da računaju na podršku Privredne komore Vojvodine i Privredne komore Srbije.

Tokom tri dana sajma, od 25. do 27. oktobra trebali bi se predstaviti projekti iz oblasti turizma, indistrije, rudarstva, zaštite životne sredine i inovacija, kao i promotivni CD „Investicije u Srbiji”. Privredne komore Srbije i Vojvodine snose troškove zakupa sajamskog prostora i sala za prezentacije, dizajniranje i opremanje štanda - saopštila je Regionalna privredna komora Sombor. Zainteresovani treba da se jave do 29. septembra na mejl investicioniprojekti@pks.rs, a bliže informacije mogu da se dobiju u Regionalnoj privrednoj komori u Somboru, kod Svetlane Bukvić, na telefon 420 780. Međunarodni sajam investicija „Investexpo” održava se po šesti put i predstavlja poslovni ambijent koji omogućava privrednicima, poslovnim udruženjima i predstavnicima lokalnih samouprava da predstave mogućnosti ulaganja domaćim i stranim investitorima.

Iako se očekivalo da Sombor u junu dobije potvrdu NALED-a kao opština sa povoljnim poslovnim okruženjem, to se nije dogodilo.

Grad Sombor je u taj proces ušao 2009. godine, a pre nekoliko dana sertifikat Nacionalne agencije za lokalni ekonomski razvoj (NALED) dobilo je osam gradova i opština u Srbiji. Očekivalo se da i Sombor bude u toj grupi, jer je dokumentacija o ispunjavanju uslova za sertifikaciju upućena još ove zime. Razloge za to nismo uspeli da saznamo, iako smo juče NALED-u uputili pitanje u vezi toga. Sertiifikat su ove sedmice dobili Čačak, Zaječar, Zrenjanin, Ruma, Stara Pazova, Niš, Valjevo i Sremska Mitrovica, a od ranije ga poseduje osam opština i gradova. U procesu sertifikacije nalazi se još 31 opština, među kojima je ostao i Sombor. Koliko bi gradu takav sertifikat pomogao nije sasvim sigurno, no za sada to nećemo ni saznati. Činjenica je međutim da od otvaranja Kalcedonijine fabrike Fiorano ni jedna nova, veća investicija nije ugovorena, ni strana, ni domaća. Nekadašnje velike fabrike, koje su zapošljavale hiljade radnika, sada nisu ni svoja bleda senka. Sa prosečnim mesečnim primanjima smo u donjem delu lestvice, a da se posebno obnaroduju primanja u privredi, rezultat bi bio prilično depresivan, prosek izvlači sektor usluga, javnih preduzeća i ustanova. Dobili smo, ipak, rekonstruisani Trg cara Uroša (ispred Županije), ali i Vojvođansku suvenirnicu, pompezno otvorenu drvenu kolibu koja ni dan - danas ne radi. Sve pomalo liči na skeč Monti Pajtona, u kojem je bitno pokazati silnu novu mašineriju, a služi li ičemu, koga briga.

Farmakom MB, u čijem sastavu posluje Fabrika akumulatora Sombor, traži ulagače za naredni dvogodišnji ciklus - objavilo je preduzeće.

- Investiciona komponenta ima za cilj da obezbedi preko potrebna finansijska sredstva za restrukturiranje svog duga Fondu za kapitalne investicije, obezbeđivanje dodatnih finansijskih uslova za rad u skladu sa projektovanim rastom u 2011 - 2013 godine, kao da se poveća korišćenje završene investicije - objavljeno je na jednom od značajnijih svetskih sajtova za ulagače IFC, koji je ujedno i deo Svetske banke. Prema predloženoj strukturi, IFC finansiranje bi se potencijalno odnosilo na dve ili tri glavne operativne filijale, gde se pre svega misli na Fabriku akumulatora Sombor, rudnik Zajača (topljenje metala) i Šabačku mlekaru - piše na zvaničnoj stranici Međunarodne investicione korporacije, koja je sredinom decembra obišla sve poslovne jedinice Farmakoma. Tom prilikom su zaključili da koncern u narednom periodu mora smanjiti broj kreditota, te poraditi na odnosu sa bankama i smanjenju administrativnih troškova.
Dokumenta koja čine projekat budućih ulaganja, reorganizacije, ekologije i socijalnih pitanja preduzeća biće dostupni javnosti u šabačkoj i somborskoj biblioteci, kao i centrali Farmakoma MB u Šapcu - navedeno je u javnoj objavio Farmakoma.