Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Četvorodnevna izložba konkursnih radova

Idejna rešenja pristigla na konkurs za idejno rešenje spomenika kralju Aleksandru I Karađorđeviću u Somboru biće predstavljena od utorka do petka u galeriji KC Laza Kostić. Otvaranje je 1. oktobra u 19 časova.

Foto 36553 Organizatori su u pozivu naveli, da je, kako model prvobitnog spomenika, rad Antuna Augustinčića nije dovoljno očuvan, gradska uprava raspisala konkurs za izradu urbanističko-arhitektonskog rešenja. Svi konkursni radovi, ukupno četiri kao i idejna rešenja platoa, biće izloženi u Galeriji Kulturnog centra do 6. oktobra 2019. godine. Prva nagrada i „ček na milion dinara” dodeljeni su Zoranu Ivanoviću iz Beograda u čijem radnom timu je bio još i Aleksandar Nedeljković, takođe iz Beograda. Prijave za konkurs uputili su još Jorgas doo Sombor i Igor Šeter, te timovi Dragana Radenovića (Beograd), odnosno profesora Miodraga Živkovića. Povodom Konkursa jedan od učesnika je uputio „pismo vlastima Sombora”. Odluku o pobedniku i nagradama doneo stručni žiri u sastavu Peter Mraković, Dejan Radovanović, Milan Jovanović Jofke, Jasmina Bobić i Mihael Antolović.
Parcela na kojoj se planira podizanje spomenika je Park heroja, odnosno prostor ispred Skupštine grada Sombora, gde se već nalaze spomenici narodnih heroja i skulpture somborskog umetnika Pavla Blesića. - Podsećamo da su u proleće 1941. okupatori uklonili originalni spomenik, Augustinčićev rad, tako da će posle skoro osamdeset godina biti podignut spomenik u čast kralju ujedinitelju, za koji se veruje da će postati jedan od najistaknutijih simbola Sombora - saopštili su iz KC Laza Kostić.
savamajstor @ Pon, 30.09.2019. 05:28
dejan radovanović dragan radenović idejno rešenje igor šeter jasmina bobić jorgas doo kc laza kostić kralj aleksandar prvi karađorđević kultura mihael antolović milan jovanović jofke miodrag živković narodni heroji park heroja pavle blesić peter mrakovič sombor zoran ivanović
• Veljko Petrović sa golubicom ispred Gradske biblioteke

Spomen obeležje znamenitom srpskom književniku Veljku Petroviću, otkriveno je danas u Somboru, ispred Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“.

Foto 32730Foto 32728 Zahvaljujući Udruženju građana „Moj Sombor“, Veljko Petrović je konačno dobio obeležje kakvo i zaslužuje, statuu u prirodnoj veličini ispred Gradske biblioteke Karlo Bijelicki.
Obraćajući se prisutnima na otkrivanju spomen obeležja, Igor Tumbas, predsednik UG „Moj Sombor” se zahvalio somborskom vajaru Igoru Šeteru, Milanu Kamberu, Somborcu koji odavno ne živi u Somboru, ali je dobrotvor i finansijer ovakvih i sličnih dešavanja, kao i svim donatorima koji su pomogli postavljanje spomenika Veljku Petroviću.
- Ova ideja nastala je kao zajednički projekat somborskih književnika koji su dali inicijativu i našeg udruženja koje je pronašlo sredstva. Zadovoljstvo mi je što ispred udruženja građana „Moj Sombor“ mogu da predam ovaj poklon – spomen obeležje Veljka Petrovića našem gradu - kazao je Igor Tumbas.
Akademik Miro Vuksanović je svoje kazivanje o Veljku Petroviću počeo podsećanjem na vreme kada su, kako je rekao „hteli spomenik Veljku Petroviću da postave u fijakerskom parkiću, kraj tadašnje autobuske stanice, ispred Ledererove palate koja je primila Gradski muzej…”.
- Pre 33 godine, na vek Veljka Petrovića, samouki vajar zaposlen u biblioteci, uradio je bistu koja je postavljena pored biste Laze Kostića, u predvorju čitaonice za decu - kazao je Vuksanović.
- Nije Veljko odavde ni odlazio. Samo se malo duže zadržao kod Mikoševićevih sirena, kod golubice sa crnim srcem, kod Bunje, Moloha, Salašara, Stekliša, Đene i drugih u Ravangradu, onamo gde ćemo ga uvek naći u susretima koji se obnavljaju lekovitim čitanjem, onamo gde Veljko najradije boravi i čeka svoje Ravangrađane. Sad je tu, s njima, među svojima, dobrodošao! - rekao je Miro Vuksanović.
Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” predala je zahvalnicu udruženju „Moj Sombor” za značajan poklon gradu. Spomenik je, sa članovima UG „Moj Sombor”, otkrila gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.
triletrip @ Sub, 16.12.2017. 22:57
društvo gradska biblioteka karlo bijelicki igor šeter igor tumbas kultura milan kamber miro vuksanović moj sombor poklon sombor spomenik statua veljko petrović
• Ernest Bošnjak stigao na Glavnjak (4)

Spomenik somborskom sineasti, pioniru filma u Jugoslaviji Ernestu Bošnjaku otkriven je juče u ulici Kralja Petra Prvog.

Foto 18386Foto 18387Inicijativa koju su pokrenula udruženja građana „Moj Sombor”, „Bunjevačko kolo” i Mađarska građanska kasina krunisana je juče otkrivanjem spomenika koji je izradio somborski vajar Igor Šeter. Svečani program počeo je u Mađarskoj građanskoj kasini, gde je na mađarskom jeziku rad i život Ernesta Bošnjaka predstavila Klara Fridrik. O Bošnjaku su govorili i filmski umetnici iz Vojvodine Zoltan Šifliš, Karolj Viček i Zoltan Bičkei.
- Pored nas stoji čovek sa kamerom. On je kao Prometej, koji je od Boga ukrao ovu spravu, koja spasava ljude od zaborava. On nas spasava od truljenja u vremenu. On nas čuva za večnost. Mi ćemo večno ostati u pokretu, u sećanju. Ova kamera je ovu sredinu uvela u ozbiljne, civilizovane narode. Bošnjak mi je inspiracija od studentskih dana, prvi svoj esej pisao sam o njemu. Imam tremu pred njegovom kamerom, koja nas sve obavezuje: zamislite da nas on još uvek snima i moramo da budemo dostojni ovog čoveka i njegove božanstvene sprave - kazao je prilikom otkrivanja spomenika Ernestu Bošnjaku Karolj Viček.
O Ernestu Bošnjaku govorio je i njegov šegrt, Rudolf Cirkl, koji je kazao da se radi o osobi, koja je mlade znao da pripremi za dnevne zadatke, tako da i najveće probleme rešavaju s lakoćom.
- Kada smo otišli u njegov atelje ili njegovu laboratoriju, ne znam kako bih to nazvao, videli smo nešto nezamislivo. Zahvaljujući tome mogli smo u trenutku da shvatimo niz zanimljivosti života. Sada kada ga vidim ovde, s lulom u džepu, suze mi kreću na oči. Tu lulu sam dobio, kao i njegove lične predmete i predao sam ih Gradskom muzeju. Ovaj spomenik podseća me na jedno vreme, na jedan Sombor, koji mogu samo poželeti svima prisutnima, najviše našoj dragoj deci i unucima i svima drugima. U ovom čoveku je bio ceo svet i život čoveka - rekao je Rudolf Cirkl.
Upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke u Beogradu Aleksandar Erdeljanović kazao je da se u toj ustanovi čuva desetak celih i delova filmova Ernesta Bošnjaka i njegova čuvena kamera kupljena u Minhenu, napravljena 1909. godine i sa kojom je snimljen najveći broj njegovih filmova.
- Treba reći da je Bošnjak oko 1907. godine u Somboru otvorio prvi stalni bioskop, 1909. godine snima prvi film na vojvođanskim prostorima. Pre nešto više od sto godina snimio je otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju, koji je njegov najstariji sačuvani film. Za vreme Prvog svetskog rata je snimao kao austrougarski vojnik. Jedan od njegovih materijala je i venčanje austrougarskog prestolonaslednika Karla Jozefa, znači stigao je čak i do Bečkog dvora. Hteo je od Sombora da napravi Holivud, pa je posle rata doveo velike stručnjake u grad, on je praktično tvorac saradnje sa strancima. Iz Budimpešte su stigli reditelj Bela Fabijan i scenograf Julija Lukač, došao je i poznati nemački snimatelj Vilhelm Rendlštajn. U prvoj polovini dvadesetih godina prošlog veka Bošnjak je u Somboru pokušao da snimi pet ili šest igranih filmova, a njegov i je naš prvi animirani film Ovde traži pa ćeš naći milion. Koliko znamo njegov poslednjki film je procesija katoličke župe o telovu 1932. godine, kada je morao da se povuče, jer je finansijska situacija bila očajna. Početkom pedesetih godina svoje najznačajnije materijale predao je Jugoslovenskoj kinoteci, a mi se još uvek nadamo da ovde u Somboru može da se pronađe nešto od njegovih filmova - kazao je Aleksandar Erdeljanović.
Spomenik Ernestu Bošnjaku zajednički su otkrili predsednik UG „Moj Sombor” Slobodan Pelagić, potpredsednik UG „Bunjevačko kolo” Aleksandar Bošnjak, potpredsednik Mađarske građanske kasine Karolj Rezička i gradonačelnik Nemanja Delić, koji su se prisutnima obratili prigodnim govorima. Program je vodio književnik i publicista David Kecman. Inicijatori podizanja spomenika Ernestu Bošnjaku zahvalili su se brojnim donatorima koji su pomogli da ideja o skulpturi Ernesta Bošnjaka na glavnom sokaku postane stvarnost, kad već Sombor nije postao Holivud.
triletrip @ Pet, 05.07.2013. 19:00
aleksandar bošnjak aleksandar erdeljanović bunjevačko kolo david kecman ernest bošnjak film igor šeter istorija jugoslovenska kinoteka karolj rezička karolj viček klara fridrik kultura mađarska građanska kasina moj sombor nemanja delić rudolf cirkl slobodan pelagić sombor spomenik umetnost zoltan bičkei zoltan šifliš
• Korak bliže spomeniku

Pripreme za postavljanje spomenika pioniru filmske umetnosti na ovim prostorima su uveliko u toku!

Foto 17443Foto 17442 Na inicijativu UG „Moj Sombor”, Mađarske građanske kasine i Bunjevačkog kola iz Sombora počela je izrada spomenika somborskom sanjaru, Ernestu Bošnjaku, čoveku koji je želeo da od Sombora načini Holivud. Inicijativa za postavljanje spomenika ovom znamenitom Somborcu pokrenuta je još 2011. godine, a danas se stiglo do modela, koji je u glini izradio vajar Igor Šeter, autor spomenika Lazi Kostiću.
Spomenik Ernestu Bošnjaku u prirodnoj veličini trebalo bi da bude postavljen u ulici Kralja Petra Prvog, na potezu između Čitaoničke ulice i Trga Svetog Đorđa. Skulptura će biti izrađena hladnim livenjem poliestera u bronzi, a troškovi iznose oko 3.000 evra. U toku je i donatorsko prikupljanje sredstava, a prilozi mogu da se uplate na račun jedne od tri organizacije koje su i inicirale izradu skulpture somborskog filmadžije.
triletrip @ Ned, 14.04.2013. 14:16
bunjevačko kolo društvo ernest bošnjak film igor šeter istorija kultura mađarska građanska kasina moj sombor sombor spomenik vajar
• Ernest Bošnjak na glavnjaku od juna! (17)

- Prva ideja je bila da spomen obeležje Ernestu Bošnjaku bude u blizini Laze i krsta, međutim ja sam više za opciju da se nalazi na pragu Čitaoničke, kod cvetne rundele, obzirom da je on baš u ovoj ulici radila njegova štamparija i pečatoreznica - rekao je Milan Vojnović, jedan od članova odbora za podizanje obeležja Ernestu Bošnjaku, pioniru kinematografije na ovim prostorima.

Foto 17206 Foto 17207 - Za razliku od „Laze”, koji je liven u bronzi, ovog puta smo se opredelili za nešto jeftiniju varijantu, hladno livenje poliestera u bronzi. Još uvek nije gotovo konačno rešenje, a ono što je sigurno je da će Ernest biti u prirodnoj veličini, sa kamerom, i zvezdama po nogama, po uzoru na holivudske, na kojima bi trebalo da se nađe adekvatan tekst na ćirilici, latinici i mađarskom jeziku - ispričao je Igor Šeter, vajar iz Sombora, ujedno i autor skulpture Laze Kostića. Izrada spomen - obeležja koštaće oko tri hiljade evra - napomenuli su članovi inicijativnog odbora. - Gradska Komisija, a zatim i Veće prihvatili su izgled, no ne i lokaciju budućeg spomen - obeležja. Planirano je da finansiranje celog projekta bude obezbeđeno kroz donacije i priloge, a potvrđeno je da će se prikupljanju sredstva priključiti i somborski slikari, koji će darivati slike za aukciju, planiranu za maj - rekao je Boris Bakić iz Udruženja Moj Sombor. On je najavio da će svečano otkrivanje biste biti održano u junu i da će tada biti organizovana tribina posvećena čuvenom somborskom kinematografu, te projekcija filma. - Projekat je vrlo značaj jer se njime na pravi način neguje tradicija. Životno delo Ernesta Bošnjaka daleko prevazilazi lokalni nivo i on slobodno može biti svrstan u istoriji svetske kinematografije - naglasio je Aleksandar Bošnjak iz UG Bunjevačko kolo. Priloge za zajednički projekat podizanja spomen-obeležja Ernestu Bošnjaku možete donirati udruženjima građana „Moj Sombor” (165-5798-14 Hypo banka), „Bunjevačko kolo” (325-9500700003070-06 OTP banka) i „Mađarska građanska kasina” (355-1035775-04 Vojvođanska banka). 
- Svoje večito trajuće snove nastojao je da ostvari izgradnjom fabrike filmova koja bi od Sombora, Holivud načinila. Naišao je na zainteresovane mecene, ali ne i na razumevanje somborskih vlasti, koje 1914. odbijaju njegovu molbu za dodelu besplatnog placa za gradnju fabrike snova - napisao je Milan Vojnović. Ove godine se ujedno i obeležava pola veka od smrti jednog od najčuvenijih Somboraca, koji je svoj prvi film, „U carstvu Tepsihore”, snimio 1909. godine.  Tri godine kasnije, Ernest Bošnjak je dokumentovao svoje najpoznatije ostvarenje „Otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju”, u kome se prvi u istoriji filma na ovim prostorima, upotrebljava pokretna kamera - švenk.
savamajstor @ Pon, 18.03.2013. 16:11
aleksandar bošnjak boris bakić ernest bošnjak film igor šeter inicijativa za podizanje spomen-obeležja kultura laza na klupi milan vojnović otkrivanje spomenika ferencu rakociju pokretna kamera - švenk sombor u carstvu tepsihore ug bunjevačko kolo ug mađarska građanska kasina ug moj sombor
>>
12