Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Februarski „Susreti”

Gost 187. „Susreta“ Džepnog pozorišta „Berta Ferenc“ biće izdavačka kuća „Forum“ iz Novog Sada.

Foto 6824Saradnici izdavača predstaviće knjigu Ištvana Šilinga „Poštovanje svetaca i narodna religioznost u Vojvodini“ (Silling István Szenttisztelet és népi vallásosság a Vajdaságban). Sa autorom će razgovarati Doroća Feher (Fehér Dorottya). U okviru priredbe će biti otvorena izložba radova slikara – amatera Antuna Krulića Brace, o čijem radu će govoriti predsednik „Likovne grupe '76” Milorad Rađenović. Domaćin „Susreta“ je Jožef J. Fekete. U programu će učestvovati i Mali orkestar Džepnog pozorišta.
187. „Susreti“ će biti održani u utorak, 24. februara u 18 sati u Mađarskoj građanskoj kasini. Ulaz je besplatan.
triletrip @ Pon, 23.02.2015. 00:01
antun krulić braca džepno pozorište berta ferenc fekete j jožef forum ištvan šiling izdavačka kuća izložba književno veče kultura likovna grupa 76 mađarska građanska kasina milorad rađenović silling istván slikarstvo sombor susreti
• Književni portret Jožefa J. Feketea (3)

Juče je u organizaciji Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” i UG „Ravangradsko proleće” priređeno književno veče na kojem je predstavljen književni kritičar, književnik i akademik Mađarske akademije umetnosti Jožef J. Fekete.

Foto 19592Foto 19591 Književno veče vodio je David Kecman, a odlomke iz dela Jožefa J. Feketea čitala je Cecilija Tomić. Feketeovo stvaralaštvo predstavio je Ištvan Šiling, profesor univerziteta u penziji. On je kazao da je Fekete jedan od najboljih, ako ne i najbolji poznavalac književnosti vojvođanskih Mađara, koji je naučnoj javnosti praktično ponovo otkrio jednog od najznačajnijih mađarskih književnika, tvorca modernmog mađarskog romana Mikloša Sentkutija. Osim toga mnogo vremena posvetioo je negovanju i proučavanju stvaralaštva Janoša Hercega.
- Jožef J. Fekete ima nekoliko pseudonima, jer beletristiku ne objavljuje pod svojim imenom. Mi, njegove kolege i prijatelji, smo se jedno vreme pitali ko je taj Leticija Frez, ko objavljuje pod tim imenom. Nema takvog pisca koji objavljuje pod tim imenom, i to na mađarskom. Počeli smo da nagađamo ko je to, a stvar se uvek završava oko Joške, jer je on ipak najbolji poznavalac književnosti vojvođanskih Mađara. Kada su ga pitali, samo se nasmešio i priznao da je on - ispričao je Ištvan Šiling. On je dodao da je beletristika Jožefa J. Feketea dosta teška za čitanje i zahteva dosta želje i posvećenosti za čitanje.
Jožef J. Fekete radio je u Radio Sombor kao urednik programa na mađarskom jeziku, a kasnije i kao direktor, dok je danas novinar dnevnog lista Mađar so.
- Ja sam novinar koji je dospeo u Sombor, zavoleo Sombor i počeo tu da se bavi književnošću. Odjednom sam se raspao na razne polutke, koje deluju kao samostalna bića. Ja sam jedinka u mnoštvu, a mnoštvo je u meni. Imam puno tih pseudonima. Ipak, ja smatram da to nisu pseudonimi, jer se ne skrivam iza njih. Uvek dajem do znanja ko stoji iza tih imena. Jednostavno, kada Jožef J. Fekete sedne za tastaturu, onda piše kritiku, esej, studiju. Ali, ako piše o Somboru, o svom detinjstvu, o pitanjima filozofskog značaja, onda je to već drugi autor. Samo taj autor može da napiše taj tekst koji sam osmislio. Taj autor i potpisuje tekst. Pošto jako puno tih entiteta ima u meni, oni zaviruju preko mojih ramena u ekran i kradu jedan od drugoga. Mihalji Cobor recimo piše o svom detinjstvu i poimanju grada Sombora. U knjizi koja će se pojaviti u decembru, ja govorim, odnosno Cobor govori o Somboru, Istorijskom arhivu, Srpskoj čitaonici, ali ne na način kao što su pre mene pisali o tim zdanjima i doživljaju Sombora, nego iz sasvim ličnog ugla. Ništa što se nalazi u tekstu nije doživljeno, to je fantazija, to je izmišljeno - rekao je Fekete. Jožef J. Fekete je objasnio da u nekim svojim delima svoje junake smešta u izmišljenu zemlju Lemuriju, koja se nalazi metar iznad najviše planine na Zemlji.
triletrip @ Čet, 21.11.2013. 17:11
cecilija tomić david kecman gradska biblioteka karlo bijelicki ištvan šiling jožef j. fekete kniževno veče književnost pseudonim sombor ug ravangradsko proleće
• „Šetnje u Zapadnoj Bačkoj”

Sledeće sedmice posetioce „Susreta” Džepnog pozorišta „Berta Ferenc” očekuje interesantno pogled na Zapadnu Bačku.

Foto 6824Gost oktobarskih „Susreta” somborskog Džepnog pozorišta „Berta Ferenc” biće dr Ištvan Šiling, profesor lingvistike, etnolog i istoričar kulture. Njegovu knjigu „Šetnje u Zapadnoj Bačkoj” predstaviće dr Ferenc Nemet, istoričar kulture i Ferenc Kontra, književnik, recenzent knjige. Sa autorom će razgovarati Žuža F. Cirkl, publicista i novinar. Ovom prilikom publici će biti predstavljena likovna dela Margite Poganj. Izložbu otvara akademik Jožef J. Fekete. U programu nastupa Mali orkestar Džepnog pozorišta. „Susreti”, 154. po redu, počinju u 18 sati u utorak, 30. oktobra u Mađarskoj građanskoj kasini.
triletrip @ Sre, 24.10.2012. 15:44
džepno pozorište berta ferenc ferenc kontra ferenc nemet ištvan šiling jožef j. fekete kultura mađarska građanska kasina sombor žuža f. cirkl
• Otkrivena bista Janoša Hercega (4)

U dvorištu Dečijeg odeljenja Gradske biblioteke svečano je otkrivena bista somborskog i vojvođanskog mađarskog književnika Janoša Hercega.

Foto 14564Foto 14556 Bista Janoša Hercega postavljena je pored druga dva somborska književna velikana, Veljka Petrovića i Lazu Kostića, sedamnaest godina nakon književnikove smrti. Priča o postavljanju spomen obeležja začeta je još na komemoraciji povodom Hercegove smrti 1995. godine, kada su tadašnji zvaničnici obećali i prevođenje njegovih radova na srpski jezik i davanje njegovog imena ulici u kojoj se rodio. Od svega obećanog za sada je jedino bista ugledala svetlost dana.
- Hercegova dela ne treba prevoditi zbog toga što je posle Trijanonskog sporazuma preuzeo ulogu stvaraoca veza između nacionalnih kultura, već zbog toga što je sve što je napisao esencija istorije Sombora i regiona, pa je nedopustivo da istoriju koju je dokumentovao upoznaju samo čitaoci mađarskog jezika - kazao je Jožef J. Fekete na konferenciji priređenoj povodom otkrivanja biste Janoša Hercega.
Fekete je kazao da na primer u romanu „Módosulások” (Promene) piše o Somboru i o tome kako je postao ono što je danas.
Inicijativu za postavljanje biste Janošu Hercegu podržali su Gradska biblioteka Karlo Bijelicki, Gradski muzej, Narodno pozorište Sombor, Mađarska građanska kasina. 
- Prva ideja o bisti rodila se u Istorijskom arhivu kada je direktor bio Aleksandar Kaič - kazao je Ištvan Šiling, etnolog i univerzitetski profesor, koji je tada bio zaposlen u Istorijskom arhivu.
- Gledali smo u dvorište biblioteke i direktor me je pitao, još za Hercegovog života, šta mislim, čija bista treba da bude treća. Odgovorio sam mu da bi to trebalo da bude Janoš Herceg - ispričao je Ištvan Šiling. On je kazao da postoji nekoliko magnetofonskih traka sa razgovorima koje je vodio sa Janošom Hercegom o sećanjima na Veljka Petrovića, Milana Konjovića i druge teme.
Književnik David Kecman pročitao je prepev jedne Hercegove pesme, a o značaju njegovog rada govorio je Radivoj Stokanov iz Gradske biblioteke. Na književnikov život u Doroslovu osvrnuo se Laslo Mesaroš, predsednik tamošnjeg Mađarskog kulturno-umetničkog društva „Moric Žigmond” i član Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.
Od obećanja datih na komemoraciji povodom smrti Janoša Hercega za sada je ispunjeno samo postavljanje biste. Za vojvođansku kulturu bilo bi vrlo značajno prevođenje njegovh radova na srpski jezik, a ostalo je još i pitanje ulice koja bi nosila njegovo ime. To je delimično ispunjeno, jer je doneta odluka o krštenju ulice, ali ona za sada postoji samo u urbanističkim planovima i nalazi se na kraju grada. Prvobitni predlog bio je da ime Janoš Herceg ponese ulica Ivana Cankara, ona u kojoj se ovaj značajni somborski književnik rodio.
Domaćin skupa o Janošu Hercegu bio je član Gradskog veća Čaba Sakač.
triletrip @ Uto, 17.04.2012. 03:22
bista čaba sakač doroslovo društvo herceg jános istorija ištvan šiling janoš herceg jožef j. fekete književnost kultura sombor ulica
• Deset godina „Susreta”

Džepno pozorište „Berta Ferenc” obeležiće 29. novembra desetogodišnjicu „Susreta”.

Foto 6824Prva priredba „Susreta” održana je 27. novembra 2001.. godine, kada je predstavljena zbirka pripovedaka „Ulica ljubičica” Erike Bence. Domaćin 140. „Susreta” ovoga puta biće dr Ištvan Šiling, lingvista, istoričar i folklorista, a pozdravni govor će izreći dr Janoš Šamu, predsednik Saveta Džepnog pozorišta „Berta Ferenc”. Pored Malog orkestra u programu će učestvovati i drugi gosti. Povodom jubileja biće izložena umetnička dela iz zbirke Džepnog pozorišta. Na tomboli će biti prodata tri vredna umetnička dela, a direktnom prodajom slika koju je u humanitarne svrhe darovao somborski slikar Stipan Kovač. Sav prihod od tombole, dobrotvornih priloga i prodaje slike biće usmeren za rehabilitaciju osmogodišnjeg dečaka iz Kupusine, Dominika Nađa, koji je teško povređen u nesreći i već dugo se oporavlja u bolnici u Beogradu. Ovim humanim gestom Džepno pozorište zaokružuje kalendarsku godinu posvećenu mladim talentima. „Susreti” i ovoga puta počinju u 18 časova, 29. novembra, u Mađarskoj građanskoj kasini.
triletrip @ Pon, 21.11.2011. 09:36
dominik nađ džepno pozorište berta ferenc erika bence humanitarna izložba ištvan šiling izložba janoš šamu kultura kupusina mađarska građanska kasina sombor stipan kovač tombola umetnost
>>
12