Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• „Da se nikad ne zaboravi...„

U subotu, 15. novembra u velikoj sali Gradske kuće održan je javni čas posvećen holokaustu u Drugom svetskom ratu.

Foto 23304Foto 23306 Javni čas pod nazivom „Da se nikad ne zaboravi, holokaust, da se nikad ne ponovi” organizovalo je Srpsko-jevrejsko pevačko društvo iz Beograda, a lokalnu podršku u Somboru pružio je Centar za individualni razvoj i unapređenje društva „Psiohozon”. Program je podržala i Kancelarija za mlade Grada Sombora.
Na priredbi je bilo reči o progonu Jevreja za vreme Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije, a hor Srpsko-jevrejskog pevačkog društva izveo je jevrejske i partizanske pesme. Moderatorka tribine Marlena W. Pavlović je kazala da je ovaj program obiša do sada 44 grada, uz prisustvo od oko osam i po hiljada gledalaca. Istoričar dr Milan Koljanin govorio je o istorijskom aspektu holokausta na teritoriji Srbije.
- Holokaust je bio državni projekat da se istrebe svi Jevreji, od tek rođenih beba do nemoćnih staraca i to je bio specifikum, da nema milosti ni za koga. Ulazak mađarske vojske u Bačku 1941. godine bio je praćen masovnim ubistvima u kojima su pretežno stradali Srbi, ali je bilo i Jevreja. U velikim gradovima su inscenirane pucnjave i to je bio povod da budu ubijeni određeni ljudi, prema unapred pripremljenim spiskovima. Odmah su uvedene i oštre antijevrejske mere, poput prisilnog rada. Ipak, to je bilo blaže od mera koje su važile u Srbiji i Banatu, na okupacionoj teritoriji Nemačke, pa je dosta Jevreja spas tražilo na teritoriji pod Mađarskom okupacijom. Jevreji iz Mađarske su bili upućivani na Istočni front u Rusiji da čiste minska polja i kopaju rovove za pohod na Sovjetski savez. Ta relativna bezbednost Jevreja trajala je sve do januara 1942. godine, do čuvene racije u južnoj Bačkoj. Posle te epizode ta relativna bezbednost Jevreja produžena je do 1944. godine, kada je nemačka vojska okupirala Mađarsku. Tada je i počela ubrzana pljačka imovine, deportacija i uništavanje Jevreja - ispričao je dr Milan Koljanin.
Na tribini su govorili još i socijalni psiholog profesor Dragan Popadić, kao i Aleksandar Ajzinberg, čovek koji je preživeo progon Jevreja na teritoriji Srbije.
triletrip @ Pon, 17.11.2014. 01:11
aleksandar ajzinberg dr milan koljanin društvo holokaust jevreji mađarska marlena w. pavlović nacizam nemačka prof. dr dragan popadić psihozon sombor srpsko-jevrejsko pevačko društvo tribina
• Čas istorije, muzike i tolerancije

Javni čas i tribina u organizaciji Srpsko-jevrejskog pevačkog društva, uz lokalnu podršku Udruženja građana PSIHOZON, biće održan u subotu, 15. novembra u 11 sati u velikoj sali Gradske kuće.

Foto 23238 Na tribini će učestvovati istoričar dr Milan Koljanin, socijalni psiholog Dragan Popadić, Aleksandar Ajzinberg, preživeli logoraš, a moderator će biti Marlena W. Pavlović. Na okruglom stolu će se diskutovati o toleranciji, antisemitizmu, agresiji, muzici, borbi za toleranciju. U muzičkom delu programa nastupiće Srpsko-jevrejsko pevačko društvo iz Beograda uz dirigovanje Rade Pejčića i klavirsku pratnju Nevene Radivojević. Biće izvedene sefardske romanse, narodne pesme iz narodno-oslobodilačke borbe, jevrejske duhovne kompoziucije, itd. Ovaj događaj podržali su Grad Sombor, Kancelarija za mlade Grada Sombora, te niz donatora, među kojima su Ambasada Savezne Republike Nemačke u Beogradu, USAID, Ambasada Izraela, Ministarstvo nauke i prosvete, Ministarstvo kulture, Fondacija Trag, grupacija Strauss, Sekretarijat za sport i omladinu Grada Beograda i Institut za održive zajednice iz Beograda.
triletrip @ Čet, 13.11.2014. 01:56
aleksandar ajzinberg dr milan koljanin dragan popadić društvo grad sombor gradska kuća holokaust istorija kancelarija za mlade koncert kultura marlena w. pavlović nevena radivojević okrugli sto psihozon rade pejčić sombor srpsko-jevrejsko pevačko društvo tolerancija tribina
• Obeležen Dan sećanja na žrtve holokausta

Jevrejska opština u Somboru obeležila je danas Dan sećanja na žrtve holokausta - Jom Ašoa (Yom HaShoah).

Foto 21364Foto 21363 Članovi Jevrejske opštine Sombor položili su vence na spomen obeležja somborskih Jevreja stradalih u fašističkom teroru u Drugom svetskom ratu i jugoslovenskih i mađarskih Jevreja mučenih u Boru, a 1944. godine ubijenih kod Crvenke, pa sahranjenih na somborskom Jevrejskom groblju. Na spomen obeležje somborskim Jevrejima ubijenima u Drugom svetskom ratu venas u položili Andrija Sekelj i Miodrag Fišer, a prethodno je kadiš pročitao predmolitelj Saša Fišer. Polaganju venaca, pored ostalih članova Jevrejske opštine, prisustvovala je i predsednica Sandra Papo-Fišer.
Transport sa zadnjim somborskim Jevrejima otišao je iz grada 1944. godine, a od njih nekoliko hiljada iz koncentarcionih i radnih logora vratila se tek nekolicina. Jevrejsko groblje je inače u veoma lošem stanju, mnogo spomenika je porušeno, a zgrada koja je služila za verske obrede je devastirana.
Jom Ašoa obeležava se u Izraelu od 1953. godina kao memorijalni dan za sve jevrejske žrtve za vreme holokausta, kao i sećanje na pruženi otpor nacističkoj torturi.
triletrip @ Pon, 28.04.2014. 02:23
drugi svetski rat fašizam holokaust jevreji jevrejska opština sombor jom ašoa koncentracioni logor nacizam sombor yom hashoah
• „Skrivena istorija II Svetskog rata”

- U našim udžbenicima istorije nema poglavlja koje bi govorilo o ljudima koji su spašavajući živote drugih rizikovali svoje. To je deo istorije II Svetskog rata koji je ostao skriven od javnosti - izjavio je Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije u Somboru prilikom promocije knjige.

Foto 11943Foto 11944 U velikoj sali Županije danas je predstavljena knjiga „Pravednici među narodima - Srbija” u kojoj su sabrani ljudi koji su tokom 2. Svetskog rata spašavali jevrejske porodice rizikujući svoje živote. Za sada su prikupljeni podaci o 128 osoba, od kojih su dve iz Sombora: Angelina i dr Svetozar Panić. - Spisak pravednika je sigurno mnogo duži, za njihovo otkrivanje je potrebno novo istraživanje, jer je bilo mnogo ljudi koji su se suprotstavili nacističkoj politici - kazao je Nenad Fogel, predsednik Jevrejske opštine Zemun, koja je potpisana kao izdavač. Instituciju „Pravedni narodi” ustanovila je izraelska skupština, Kneset, 1953. godine. - Broj spašenih Jevreja tokom 2. Svetskog rata je mali, kada se zna da je ubijeno 82 odsto populacije, pa je zato i značajno znati za ljude koji su rizikovali svoje živote da bi spasili druge. Kod Zasavice kod Šapca je početkom rata na jednoj njivi ubijeno 1300 austrijskih Jevreja. Ta njiva od tada nije uzorana, jer je gazda i svojoj deci ostavio u amanet da se tu ništa ne seje, jer je zemlja natopljena krvlju. O ovom skrivenom delu istorije 2. Svetskog rata govori ova knjiga - objasnio je Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije. Autori knjige su tri Milana: Fogel, Ristović i Koljanin. Milan Ristović je objasnio da su Jevreje pomagali uglavnom ljudi sa sela. Najslikovitiji primeri su oblasti Toplice i Kopaonika, gde je po nekoliko sela koordinisano skrivalo porodice koje su bežale pred nacističkim terorom. Zajednička misao autora, izdavača i jevrejske zajednice je da bi ovakva knjiga trebalo da se nađe u svakoj biblioteci i školi, kako bi građani bili upoznati sa nesebičnošću pojedinaca, ali i jevrejskom zajednicom.
triletrip @ Pet, 20.05.2011. 01:40
2.svetski rat društvo holokaust hrabrost humanost istorija jevreji kultura nacizam sombor spašavanje srbija
<<
12