Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Sećanje na žrtve Holokausta

Grad Sombor se ove godine priključio kampanji #WeRemember koja je posvećena sećanju na žrtve Holokausta - saopštila je Gradska uprava Grada Sombora.

Foto 34939 Ujedinjene nacije proglasile su 27. januar Međunarodnim danom sećanja na žrtve Holokausta, povodom sistematskog progona i ubijanja šest miliona Jevreja na teritoriji Evrope u vreme Drugog svetskog rata. Progoni, najstrašnija mučenja i ubistva jevrejskih, romskih i srpskih muškaraca, žena i dece dogodili su se i na teritoriji tadašnje Jugoslavije, i to u 70 radnih i koncentracionih logora. Iz godine u godinu sve je manje onih koji su lično svedočili užasu Holokausta, a budući da i dalje ima onih koji užase Holokausta umanjuju, pa čak i negiraju, obaveza svakog građanina je da ne dozvoli da se ovi užasi zaborave. U vremenu u kojem je porast antisemitizma na najvišem nivou od završetka Drugog svetskog rata, ne treba dozvoliti da sećanja na Holokaust izblede. Zato i ovaj čin fotografisanja doprinosi da se o tim događajima priča, da se žrtvama oda počast, a da se mlade generacije uče toleranciji i suživotu - navodi se u saopštenju Gradske uprave povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta.
triletrip @ Sre, 23.01.2019. 23:58
#weremember drugi svetski rat društvo grad sombor holokaust lokalna samouprava međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta sombor
• „Kutija sećanja” otvorena u Gradskom muzeju

U sredu uveče u Gradskom muzeju otvorena je izložba „Kutija sećanja” koja predstavlja život jevrejske porodice u Somboru pre, tokom i posle Drugog svetskog rata.

Foto 29301 Foto 29300Izložba pokazuje porodične predmete i fotografije koji su preživeli sve pokušaje da im se zatre trag tokom Drugog svetskog rata, ali i fotografije koje govore o jevrejskoj porodici koja je bila sasvim obična somborska familija i trudila se da takva ostane i u vreme kada je bila lišena svih ličnih i ljudskih prava tokom Holokausta. Posetioce sa fotografija gledaju ljudi, od kojih su samo malobrojni preživeli strahote nacističkih zločina.
- Posle toliko godina, sakupljeni sa svih strana sveta, otvaramo kutiju sećanja, jer ne možemo i ne smemo zaboraviti sve ono što je ostavilo neizbrisiv trag u opštem pamćenju čovečanstva, ali i našeg Sombora, nameru da jedan ceo narod, Jevreji, nestanu sa lica zemlje. Kutija porodice Moše i Magde Musafija, devojačko Drelih, čija je ćerka Mihal Tulpan među nama, samo je jedna u velikom broju onih, koje čekaju da budu otvorene. Ne zbog toga da nekoga optužimo ili nekome sudimo, jer zločinci su već odavno na mračnoj strani istorije i života, već da ukažemo da se sećamo svih njih, jednako jasno kao da su tu – rekao je direktor Gradskog muzeja Sombor Branimir Mašulović.
Eksponati koji su predstavljeni u Somboru postaće deo postavke paviljona državnog muzeja Aušvic u Poljskoj, čime će biti predstavljeno stradanje Jevreja na teritoriji bivše SFRJ. U Somboru je pre Drugog svetskog rata živelo nekoliko hiljada Jevreja, a nakon njega preživela je tek nekolicina. O njihovom životu pre, za vreme i posle rata može dosta toga da se sazna iz bogatoh kataloga koji prati ovu izložbu.
- Naša obaveza kao Jevrejske opštine je da širimo saznanja o jevrejskim porodicama u Somboru. U ovom gradu je nekada živelo mnogo Jevreja, a sada smo ostali mi, da vas podsećamo u svakom trenutku da postojimo i da se nadamo da ćete da nas prihvatite kao vama ravnopravnim, jer mi to i jesmo – izjavila je Sandra Papo Fišer, predsednica Jevrejske opštine Sombor.
Ambasadorka Izraela u Srbiji dr Alona Fišer Kam uputila je pismo u kojem je navela da je porodica Magde i Moše Musafije primer jevrejske zajednice, koja je stotinama godina živela u Somboru i bila aktivno uključena u društvo, snažno doprinoseći njegovom razvoju. Na žalost, ona svedoči i o sudbini brojnih zajednica koje je nacistički režim uništio – piše između ostalog u pismu ambasadorke Izraela upućenom povodom otvaranja izložbe „Kutija sećanja“.
Svečanom otvaranju izložbe prisustvovala je i kćer Magde i Moše Musafije, Mihal Tulpan, kao i brojni članovi porodice koji su stigli iz Izraela.
- Znala sam da sam ćerka roditelja koji su preživeli Holokaust, jer je moja majka imala istetoviran broj na ruci. Povremeno je pričala kratke priče iz logora i pokazala nam je nekoliko fotografija svoje porodice pre rata. Tek posle smrti majke 1999. godine sam shvatila da sam čitavog života nosila nedorečenu tugu moje majke, njene porodice, prijatelja i celog logora. Počela sam da zapisujem priče koje nam je pričala i sa ocem smo otovrili kutiju sa fotografijama i počeli smo da istražujemo. Tako smo upoznali i prijatelje porodice, koji su imali predivan život u Somboru. Moj otac nas je 2009. godine poveo da posetimo Sombor i pokazao nam je kuću u kojoj je živeo sa roditeljima., pokazao nam je gde je živela porodica Drelih, gde je učio, radio, gde je igrao stoni tenis. Želeo je da se zahvali somborskom pekaru i njegovoj porodici za komad hleba koji su im dali, da se zahvali celom gradu koji ga je čuvao ceo život – ispričala je Mihal Tulpan i dodala da su njeni roditelji uvek isticali da u Somboru nisu osetili antisemitizam, sve do Drugog svetskog rata. - Čak i onda kada su ih odvodili u koncentracione logore, brojni Somborci su otvorili vrata i kapije svojih kuća, pokazujući tako da su Jevreji dobrodošli – prenela je Mihal Tulpan sećanje svoga oca.
- Ove fotografije pokazuju veliku vitalnost jedne zajednice koja je živela u ovom gradu, koji je toliko specifičan. Govore o tome kako se živelo normalno, da je čak i u najstrašnijim vremenima postojala želja da se pronađenačin da se živi normalno. Istorija jedne porodice je uvek posebna, ali ona je i paradigma. Govori o životu, ljudima, čiji najveći broj nije preživeo rat. S druge strane, govori o onima koji su imali sreće da prežive sve muke i patnje i da nastave da nose u sebi i ono što je bilo vezano za ovaj grad i to im je bila neka vrsta cigle kojom su gradili svoj novi život i domovinu, ne zaboravljajući nikada odakle su došli – rekao je prof. dr Milan Ristović otvarajući izložbu „Kutija sećanja“ u Gradskom muzeju.
triletrip @ Čet, 03.11.2016. 15:08
alona fišer kam aušvic branimir mašulović drelich drugi svetski rat društvo fašizam gradski muzej holokaust istorija izložba izrael jevreji koncentracioni logor kultura magda drelih mihal tulpan milan ristović moša musafija nacizam poljska sandra papo fišer sombor
• „Kutija sećanja” u Gradskom muzeju

U Gradskom muzeju će 2. novembra biti otovrena izložba Kutija sećanja, posvećena jevrejskoj porodici Drelih.

Foto 29235 Nekadašnji jugoslovenski izložbeni prostor u Bloku 17 Državnog muzeja Aušvic-Birkenau je zbog novonastalih političkih okolnosti nakon raspada SFRJ morao biti preuređen, što je pokrenulo nova istraživanja Holokausta u nekadašnjoj zajedničkoj državi. Istoričari sa tla bivše Jugoslavije saglasili su se da nova postavka ne može biti razdvojena po današnjim političkim granicama, jer je sudbina Jevreja u Jugoslaviji suviše isprepletana. Formirana je Radna grupa, koja je prikupljala materijal, sređivala dokumentaciju, arhivsku građu, beležila je svedočanstva preživelih. Jedan od preživelih, Đorđe Konforti iz Montreala (Kanada), sugerisao je istraživačima da uspostave kontakt sa Mihal Tulpan iz Tel Aviva, kćerkom Magde Drelih i Moše Musafije koji su preživeli užase Aušvica i u Izraelu izgradili novi život. Mihal Tulpan je sačuvala bogatu porodičnu zaostavštinu u kojoj se našao veliki broj fotografija, dokumenata i predmeta koji su svedočili o životima ljudi koji su potpuno nedužni ubijani samo zbog svog porekla.
- Životi njenih roditelja Magde i Moše vezani su za Sombor. Najveći deo njihovih fotografija nastao je u Somboru pre, tokom i neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata. Na njima su pored članova porodice zabeleženi i ovekovečeni i mnogi Somborci. Brojne grupne fotografije, kao i portreti izuzetne ekspresivnosti, dočaravaju davno prošla vremena, kojih se malo ko još uvek seća. Stoga je i izložba „Kutija sećanja” koju priređuje Gradski muzej Sombor način da se kroz fotografije jedne obične, a u isto vreme i potpuno posebne somborske porodice progovori o 20. veku na ovim prostorima i o Holokaustu. Da se ne zaboravi - navodi se u najavi izložbe u Gradskom muzeju. Svečano otvaranje postavke zakazano je za 2. novembar u 17 časova.
triletrip @ Uto, 25.10.2016. 02:31
aušvic-birkenau drugi svetski rat gradski muzej holokaust istorija izložba jevreji koncentracioni logor kultura kutija sećanja magda drelih mihal tulpan moše musafija sombor tel aviv
• Duboki tragovi Sombora

U Gradskom muzeju u četvrtak je otvorena izložba Pozorišnog muzeja Vojvodine „Đorđe Lebović - svedok protiv svoga vremena”.

Foto 27568Foto 27567 Postavku čine prikazi života Đorđa Lebovića, a odmah na ulazu posetioca očekuje bodljikava žica i logoraška odeća s jedne i uniforma SS-ovca s druge strane. Slede citati iz dela Đorđa Lebovića, porodične fotografije, slike i kostimi iz predstava rađenih po njegovim delima... Svi ti prizori govore o čoveku, književniku, na čiji život je Sombor imao presudni uticaj. Sombor se provlači kao motiv kroz mnoga njegova dela, poput autobiografskog romana Semper idem, objavljenog posthumno. Knjiga je doživela veliki uspeh, ali relativno skroman tiraž. Otvaranju izložbe u Gradskom muzeju prisustvovala je i Zlata Lebović, supruga Đorđa Lebovića. Ona je ispričala da je Sombor ostavio dubok trag u Lebovićevom životu, što se moglo primetiti u brojnim situacijama.
- Kada smo se 2000. godine vratili iz Izraela, prvo što je hteo da uradi je da poseti Sombor. Došli smo ovde, nedelju dana smo odseli u hotelu Sloboda. Vodio me ja da mi pokaže gde je sve živeo, a menjao je životni prostor: kod dede, kod tetke, kod teče, kasnije kod majke, kada se vratila iz inostranstva. Sombor je za njega bilo nešto što je duboko u njemu ostavilo tragove. Kada smo otišli u Izrael, išli smo u školu jezika. Tamo je došao i veliki broj Rusa, a među njima je bio veliki broj nejevreja. Iskoristili su priliku da izađu iz Sovjetskog saveza. Valjda od straha da ne budu otkriveni, stalno su pitali: jesi Jevrejin? Đorđa je to jako ljutilo. Otišli smo iz jednog nacionalizma, gde je bilo pitanje: jesi Srbin, jesi Hrvat, jesi Albanac, jesi šta? Trpeo je to, ali je u jednom trenutku pocrveneo i rekao: nisam! Ja sam Somborac. To je jako zbunilo sagovornike, nisu znali šta je Sombor. Nisu ga više ništa pitali, obilazili su ga. To je bio njegov životni stav, njegovo opredeljenje - ispričala je Zlata Lebović, supruga Đorđa Lebovića.
Đorđe Lebović (1928 - 2004) rođen je u Somboru, gde je proveo detinjstvo, ali je 1944. godine zbog svog jevrejskog porekla deposrtovan u nacistički logor smrti Aušvic-Birkenau. Uspeo je da doživi oslobođenje logora, vratio se u Jugoslaviju. Pored mnogih drugih, napisao je scenario za čuveni partizanski film Valter brani Sarajevo.
- Delo Đorđa Lebovića u raznim domenima književnog i dramskog stvaralaštva je značajnije, nego što je njegov odjek i slava. On spada u najviši red srpske i ex-jugoslovenske književnosti u drugoj polovini 20. veka, što možda nije prepoznato na pravi način. Kada se pre desetak godina posthumno pojavio Semper idem, ja sam napisao, iza kojih reči stojim i danas, daje to prvo remek delo srpske književnosti 21. veka. To je u savakom pogledu izuzetno ostvarenje u kontekstu svetske književne produkcije, kada je u pitanju holokaust u najširem smislu. U sam vrh književnosti spada i njegovo dramsko delo, pre svega Nebeski odred. Lebović je pisac čije je stvaralaštvo na žalost, zbog tema kojima se bavio, danas više aktuelno nego što bi smo voleli da bude. To je zato što se radi o piscu izuzetnog senzibiliteta - kazao je Teofil Pančić.
triletrip @ Pet, 08.04.2016. 01:29
đorđe lebović gradski muzej holokaust izložba pozorišni muzej vojvodine semper idem sombor teofil pančić zlata lebović
• Sinagoge srednje i istočne Evrope

U ponedeljak će u Mađarskoj građanskoj kasini biti otvorena izložba „Sinagoge u srednjoj i istočnoj Evropi 1782 - 1944”.

Foto 22728Na izložbi će biti postavljeni tabloi sa fotografijama sinagoga u srednjoj i istočnoj Evropi. Autor postavke je Rudolf Klajn. Autor je rođen u Subotici 1955. godine, istoričar je arhitekture i doktor Mađarske akademije nauka. Uz fotografije Rudolfa Klajna izložba posetioca vodi na putovanje kroz vreme i prati kretanje Jevreja po srednjoj i istočnoj Evropi. Organizator izložbe je Mađarska građanska kasina, uz podršku Generalnog konzulata Mađarske u Subotici i Jevrejske opštine Subotica. Svečano otvaranje zakazano je za 15. decembar u 18 sati u Mađarskoj građanskoj kasini. Izložba će trajati do 18. decembra i postavljena je povodom sedamdesetogodišnjice holokausta.
triletrip @ Sub, 13.12.2014. 01:48
fotografija generalni konzulat mađarske holokaust istočna evropa istorija izložba jevrejska opština subotica klein rudolf kultura mađarska akademija nauka mađarska građanska kasina rudolf klajn sinagoga sombor srednja evropa
>>
12