Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Tragom konjanika - 200 godina vladavine Avara

Somborskoj publici će 5. marta biti predstavljeno arheološko nasleđe otkriveno na lokalitetu Perlek, lokalitetu Čik u Bačkom Petrovom Selu i lokalitetu Pionirska Ulica u Bečeju.

Foto 37402Foto 37401 Muzejska građa sa ova tri lokaliteta, po navodima, bila je samo 2016. godine izlagana u Bečeju u okviru izložbe „Tragom konjanika ratnika – 200 godina vladavine Avara”, autorke Branislave Mikić Antonić. Posetioci u somborskom muzeju će biti u prilici da vide prilagođenu, odnosno redefinisanu izložbu sa oko 200 predmeta. - U Bačkom Petrovom Selu pronađen je 121 grob iz perioda Prvog avarskog kaganata, na Perleku dvadesetak grobova Drugog avarskog kaganata, dok je u Pionirskoj ulici pronađeno 50 grobova iz oba perioda. Na izložbi će biti predstavljeni i interpretirani običaji sahranjivanja pokojnika sa ličnim predmetima, bilo da su u pitanju muškarci ili žene, te materijal sa arheoloških iskopavanja koja su vođena od 1968. do 2016. godine na ovim lokalitetima - naveli su organizatori. Ovom temom u svom radu bavili su se naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu Ivan Bugarski (Nekropole iz doba antike i ranog srednjeg veka, na lokalitetu Čik), te Branislava Mikić Antonić - Nekropola iz perioda avarske dominacije, Lokalitet Pionirska ulica u Bečeju, odnosno Tragom konjanika ratnika - 200 godina vladavine Avara.
Izložba će biti otvorena od 5. marta do 5. aprila. Otvaranju će toga dana, u 18 časova, prisustvovati dr Ivan Bugarski, zajedno sa lokalnom podrškom, Viktorijom Uzelac i Anđelkom Puticom, arheološkinjama Gradskog muzeja Sombor. Domaćini podsećaju da je radno vreme GMS, utorak - petak od 8 do 19, te danima vikenda od 9 do 13 sati. Ulaznica je 150 dinara, a pravo na popust od 50 dinara imaju penzioneri, đaci, studenti.
savamajstor @ Sre, 26.02.2020. 08:00
anđelka putica branislava mikić antonić dr ivan bugarski gradski muzej sombor kultura lokalitet čik lokalitet perlek prvi avarski kaganat sombor tragom konjanika ratnika - 200 godina vladavine avara viktorija uzelac
• Konkurs za direktora Gradskog muzeja

Gradski muzej je jedna od somborskih institucija sa veoma bogatom tradicijom i može se reći, vekovnim ugledom. Nakon odlaska u penziju dugogodišnjeg uspešnog direktora Branimira Mašulovića, somborski muzej traži novog direktora.

Foto 10016Gradski muzej je decenijama institucija koja ne samo da čuva, nego i formira identitet Sombora. Njegova istorija počinje u 19. veku sa osnivanjem Istorijskog društva Bačko-bodroške županije, koje nakon nekoliko transformacija tokom decenija do posle Drugog svetskog rata, nastavlja da živi kao Gradski muzej.
Staranje o obnovi muzeja i biblioteke povereno je Milanu Konjoviću, slikaru, a za njegove saradnike određeni su Herceg Janoš, književnik, i Stevan Jenovac, koji se starao o zbirkama. Svečano otvaranje obavljeno je 27. oktobra 1945. godine, kada je za direktora postavljen Milan Konjović. Muzej je otvorio književnik Veljko Petrović, a izložba kojom je Muzej otvoren bila je kolekcija slika jugoslovenskih autora u vlasništvu Pavla Beljanskog. Dakle, lestvica je odmah postavljena visoko i do današnjeg dana se tako drži zahvaljujući zaposlenima Gradskog muzeja, koji brinu o muzejskoj zaštiti i u Apatinu, Odžacima i Kuli.
Kao vršilac dužnosti direktora Gradskim muzejom trenutno upravlja Peter Mrakovič, akademski vajar, koji je bio direktor Galerije „Milan Konjović”. Upravni odbor Gradskog muzeja je u utorak, 11. februara objavio javni konkurs za izbor direktora te ustanove. Na konkurs mogu da se prijave osobe koje imaju stečeno visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, odnosno na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESP bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, odnosno specijalističkim akademskim ili strukovnim studijama. Osim dokaza o stručnoj spremi, kandidat mora da ima pet godina radnog iskustva u struci. Potrebno je dostaviti uverenje o nekažnjavanju iz Policijske uprave, biografiju kandidata, uverenje o državljanstvu Republike Srbije i Predlog programa rada i razvoja Gradskog muzeja. Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavljivanja, dakle 11. februara. Konkursna dokumentacija mora biti dostavljena putem pošte na adresuČ Gradski muzej Sombor, Trg Republike 4, Sombor, sa naznakom „Konkurs za direktora GMS”.
triletrip @ Sre, 12.02.2020. 08:00
društvo gradski muzej sombor istorija konkurs kultura sombor
• Vesni Šašić direktorski mandat i 30 miliona dinara

Dosadašnja vršiteljka dužnosti direktora KC Laza Kostić će na narednoj sednici Skupštine grada najverovatnije biti izabrana za direktorku ustanove. Četvorogodišnji mandat počeće sa gotovo udvostručenim budžetom, koji će iznositi 66,5 miliona dinara.

Foto 36080Nacrtom Budžeta grada Sombora za 2020. godinu izdvajanja za Kulturni centar Laza Kostić trebalo bi da budu uvećana za skoro 30 miliona dinara ili po današnjem kursu nešto preko 255.000 evra. Sredstva za zarade zaposlenih biće veća za oko 70 odsto, pa će umesto dosadašnjih 5,71 miliona dinara, na plate biti izdvajano preko 8,2 miliona dinara. Vršiteljka dužnosti direktora Vesna Šašić, u planu rada i poslovanja za narednu godinu, koji je inače dostavljen i odbornicima Skupštine grada, nije navela da li su sredstva uvećana zbog novih zapošljavanja (i kojih) u KC Laza Kostić, ili je ipak u pitanju drastično povećanju zarada za trenutno zaposlene. Kulturnom centru će u 2020. godini, na ime usluga po ugovoru, iz budžeta grada Sombora pripasti 36 osto više novca nego do sada. Kako je predviđeno rashodnom stranom, ova budžetska stavka u kulturnom centru, premašiće 41 milion dinara i biće veća za gotovo 130.000 evra nego u 2019. godini. Novoimenovana direktorka će u narednoj budžetskoj godini imati i dodatnih 100.000 evra (12 miliona dinara) za mašine i opremu. Ozbiljan rast budžeta KC Laza Kostić nedovoljno je obrazložen u planu poslovanja ustanove, a zabrinjava i činjenica da bi kulturni centar trebalo da „ispada” iz svoje delatnosti. Tako je zamišljeno da se, i pored postojanja turističke organizacije, bave somborskim suvenirima i kulturom življenja, koja podrazumeva kuvanje ručkova, pripremu svadbenih svečanosti... Takođe, KC Laza Kostić najavljuje, da planira ustanovljavanje dečijeg pozorišta, realizaciju „humanitarnog novogodišnjeg bala” za koji bi se naplaćivale ulaznice, te programa „Umetnost trećeg doba”, u koji bi bile između ostalih bile uključene i balerine „u najboljim godinama”. Jedan od novih programa trebalo bi da bude i „Galerija na otvorenom” koju bi u četiri godišnja termina, počev od marta, trebalo da okupi 10.000 posetilaca. Najavljuje se i izrada onlajn kataloga lokacija pogodnih za snimanje filmova koje bi bile fotografisane četiri puta godišnje. Listi poduhvata u 2020. godini mora se dodati i konstantna edukacija zaposlenih za PR i marketing. Buduća direktorka Šašić je u programu poslovanja navela da će beogradska agencija „New moment” vršiti besplatnu obuku radnika centra. Inače, KC Laza Kostić bi u 2020. godini trebalo da inkasira dodatnih 29 miliona dinara iz ostalih izvora. Planirano je sedam miliona za usluge po ugovoru, pet za tekuće održavanje, a 17 miliona za mašine i alate.
SOinfo.org ovom prilikom ukazuje da Vesna Šašić, iako je od Filmskog festivala prošlo više meseci, još uvek nije obrazložila svoju poziciju izvršnog producenta festivala i koliko je za to bila plaćena. Nije odgovorila ni na pitanja iz kojih su se izvora finansirali nastupi didžejeva Marka Nastića i Vladimira Dragaša, odnosno zašto se ovaj događaj reklamirao kao „rođendanski poklon kulturnog centra građanima Sombora”.
Rast budžeta KC Laza Kostić daleko je progresivniji u poređenju sa ostalim lokalnim ustanovama kulture koje imaju ozbiljniji značaj i veću istorijsku vrednost. Tako će gradska izdvajanja za Biblioteku „Karlo Bijelicki” u 2020. godini biti niža za oko deset miliona dinara. Jednoj od najstarijih institucija u gradu pripašće nepunih 47 miliona dinara. Doduše, očekuje se da će Biblioteka tokom naredne godine iz ostalih izvora dobiti oko 120 miliona dinara za radove na zgradama/objektima i nabavku mašina i opreme. Novim budžetom sredstva za Narodno pozorište uvećana su za nepunih pet odsto. Najveći deo „dodatnog novca”, 3,2 miliona dinara, biće usmeren na zarade. Očekuje se i da će NPS ove godine uvećati sopstvene prihode za gotovo četiri miliona dinara. Preostalim ustanovama kulture, Galeriji Milan Konjović, Gradskom muzeju, odnosno Istorijskom arhivu sleduje neznatan rast budžetskih primanja. Uvećana davanja za GMS uglavnom su namenjena za zarade, u Istorijskom arhivu se mahom tiču zgrada i objekata, dok je u Galeriji Milan Konjović primetan rast izdvajanja za usluge po ugovoru. Grad Sombor će u 2020. ra razvoj kulture i informisanja opredeliti 257 miliona dinara ili 8,1 odsto ukupnog budžeta - piše u obrazloženju Budžeta grada Sombora za narednu godinu. 
savamajstor @ Pet, 13.12.2019. 09:00
društvo galerija milan konjović galerija na otvorenom gradska biblioteka karlo bijelicki gradski muzej sombor humanitarni novogodišnji bal istorijski arhiv sombor kultura kulturni centar laza kostić marko nastić narodno pozorište sombor - nps new moment sombor somborski suvenir umetnost trećeg doba vesna šašić (rođ paštrović) vladimir dragaš
• Uspeh se meri dečijim osmehom!

Veliko interesovanje dece vladalo je za edukativne radionice u Gradskom muzeju Sombor.

Foto 37009Foto 37010 U okviru projekta „Nauka za muzeje: praistorija Sombora i okoline u svetlu novih bioarheoloških istraživanja”, posetioci izložbe koja je otvorena 12. novembra, imali su priliku da se upoznaju sa savremenim, interdisciplinarnim tendencijama u arheološkim i bioarheološkim istraživanjima. Projekat je doprineo boljem upoznavanju publike sa životima ljudi i životinja u praistoriji Bačke, ali i sa važnom ulogom koju muzejsko nasleđe Gradskog muzeja Sombor i Muzejske jedinice Odžaci ima za nauku.
- Posebno značajan aspekat projekta, predstavlja rad sa decom uzrasta od 7 do 12 godina u okviru radionica fizičke antropologije, arheozoologije i izrade predmeta od gline. Pet izuzetno posećenih radionica, u okviru kojih su deca imala prilike da se informišu o najsavremenijim naučnim metodama, uzmu učešća u analizi ljudskih i životinjskih skeleta, nauče da prave posude i figurine na način na koji su one pravljene u praistoriji i rešavaju testove-lekcije iz oblasti bioarheologije, pokazale su se kao dobar način za podizanje svesti o značaju bioarheološkog nasleđa, širenje naučne pismenosti i popularizaciju nauke među decom – kazala je Anđelka Putica, viši kustos arheolog.
Mali ljubitelji arheologije bili su raspoloženi i orni za nova saznanja uz mnoštvo pitanja, a kako je tradicija proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda stara od neolita do danas, „Somboled” je obezbedio mlečne proizvode koji su servirani deci na puzi za užinu.
- Ozarena dečija lica nakon uspešnog modelovanja da li kosti iskopane u pesku (deca su se upoznala sa metodama iskopavanja ljudskih skeleta sa arheoloških nalazišta) ili posuda koje su u dečijim rukama dobile oblik i ornament poput onih neolitskih, su dokaz da smo useli u našoj nameri. Da im približimo prošlost. Da je dodirnu.  Iznenađena sam na koji način su deca osetila i doživela npr. figurine. To se videlo dok su ih modelovali kao i rezultatu. U rezultatu živi poruka koju je originalni predmet preneo - ispričao svakom detetu ponaosob. Ovaj vid edukativnih radionica i sama izložba koja predstavlja rezultate multidisciplinarnih istraživanja jesu potencijal za saradnju Muzeja sa školskim i predškolskim ustanovama – rekla je Viktorija Uzelac, kustos arheolog.
Izložbu finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, uz podršku Evropskog istraživačkog saveta. Izložba je otvorena do 14. decembra, a ulaz je beslatan.
tam @ Čet, 12.12.2019. 10:21
anđelka putica gradski muzej sombor nauka za muzeje sombor viktorija uzelac
• Izvorne narodne pesme iz Sombora i okoline

U petak, 13. decembra (18 časova) u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor, biće održana promocija knjige „Izvorne narodne pesme iz Sombora i okoline” dr Vinka Žganca.

Foto 36958Foto 36957 Knjigu su priredili Nada Putica, Vesna Ivkov, Pavle Karabasil a predstaviće je dr Biljana Sikimić (Balkanološki institut SANU, Beograd) ikud ravandr Mirna Sabljar (Akademija za umjetnost i kulturu, Osijek), ujedno i urednice monografije. Na promociji će nastupiti Mešoviti hor Somborskog pevačkog društva, pevačke grupe GKUD Ravangrad, HKPD Silvije Strahimir Kranjčević (Bački Breg) i HKUD Vladimir Nazor.
Zbirka donosi 176 pesama i melodija, koje je dr Vinko Žganec zabeležio na teritoriji Bačke, Baranje, Slavonije i Srema, u period od 1925. do 1940. godine, dok je živeo u Somboru. Pesme i melodije preuzete su iz dva izvora, rukopisa koji se nalazio u fondu Gradskog muzeja Sombor i rukopisnog materijala iz Instituta za etnologiju i folkloristiku u Zagrebu.
Namera ovog izdanja je da ukaže na značaj i specifičnost građe, nastale pre devedeset godina kao izvora za dalje etnomuzikološke analize, istraživanja u oblasti antropologije muzike i folklora, složenog odnosa muzike, kulture i tradicije ali pre svega da upozna javnost ili je podseti na bogatu muzičko folklornu građu, koja im je ostavljena na čuvanje.
Dr Vinko Žganec (1890-1976), hrvatski melograf, muzikolog, etnomuzikolog, zapisivač narodnih plesova, obreda i običaja bio je prvi upravnik Instituta za narodnu umjetnost u Zagrebu (danas Institut za etnologiju i folkloristiku). Inicirao je osnivanja Udruženja muzičkih folklorista Jugoslavije, i bio među značajnijim predstavnicima jedne etape razvoja etnomuzikologije i u Srbiji. Dao je veliki istraživački doprinos na tlu Vojvodine, u prvoj polovini 20. veka.
tam @ Pon, 09.12.2019. 07:00
akademija za umjetnost i kulturu osijek bački breg balkanološki institut sanu, beograd dr biljana sikimić dr mirna sabljar dr vinko žganec gkud ravangrad gradski muzej sombor hkud vladimir nazor hpkd silvije strahimir kranjčević nada putica pavle karabasil sela sombor vesna ivkov
>>
1234
. . .
13