Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Vesni Šašić direktorski mandat i 30 miliona dinara

Dosadašnja vršiteljka dužnosti direktora KC Laza Kostić će na narednoj sednici Skupštine grada najverovatnije biti izabrana za direktorku ustanove. Četvorogodišnji mandat počeće sa gotovo udvostručenim budžetom, koji će iznositi 66,5 miliona dinara.

Foto 36080Nacrtom Budžeta grada Sombora za 2020. godinu izdvajanja za Kulturni centar Laza Kostić trebalo bi da budu uvećana za skoro 30 miliona dinara ili po današnjem kursu nešto preko 255.000 evra. Sredstva za zarade zaposlenih biće veća za oko 70 odsto, pa će umesto dosadašnjih 5,71 miliona dinara, na plate biti izdvajano preko 8,2 miliona dinara. Vršiteljka dužnosti direktora Vesna Šašić, u planu rada i poslovanja za narednu godinu, koji je inače dostavljen i odbornicima Skupštine grada, nije navela da li su sredstva uvećana zbog novih zapošljavanja (i kojih) u KC Laza Kostić, ili je ipak u pitanju drastično povećanju zarada za trenutno zaposlene. Kulturnom centru će u 2020. godini, na ime usluga po ugovoru, iz budžeta grada Sombora pripasti 36 osto više novca nego do sada. Kako je predviđeno rashodnom stranom, ova budžetska stavka u kulturnom centru, premašiće 41 milion dinara i biće veća za gotovo 130.000 evra nego u 2019. godini. Novoimenovana direktorka će u narednoj budžetskoj godini imati i dodatnih 100.000 evra (12 miliona dinara) za mašine i opremu. Ozbiljan rast budžeta KC Laza Kostić nedovoljno je obrazložen u planu poslovanja ustanove, a zabrinjava i činjenica da bi kulturni centar trebalo da „ispada” iz svoje delatnosti. Tako je zamišljeno da se, i pored postojanja turističke organizacije, bave somborskim suvenirima i kulturom življenja, koja podrazumeva kuvanje ručkova, pripremu svadbenih svečanosti... Takođe, KC Laza Kostić najavljuje, da planira ustanovljavanje dečijeg pozorišta, realizaciju „humanitarnog novogodišnjeg bala” za koji bi se naplaćivale ulaznice, te programa „Umetnost trećeg doba”, u koji bi bile između ostalih bile uključene i balerine „u najboljim godinama”. Jedan od novih programa trebalo bi da bude i „Galerija na otvorenom” koju bi u četiri godišnja termina, počev od marta, trebalo da okupi 10.000 posetilaca. Najavljuje se i izrada onlajn kataloga lokacija pogodnih za snimanje filmova koje bi bile fotografisane četiri puta godišnje. Listi poduhvata u 2020. godini mora se dodati i konstantna edukacija zaposlenih za PR i marketing. Buduća direktorka Šašić je u programu poslovanja navela da će beogradska agencija „New moment” vršiti besplatnu obuku radnika centra. Inače, KC Laza Kostić bi u 2020. godini trebalo da inkasira dodatnih 29 miliona dinara iz ostalih izvora. Planirano je sedam miliona za usluge po ugovoru, pet za tekuće održavanje, a 17 miliona za mašine i alate.
SOinfo.org ovom prilikom ukazuje da Vesna Šašić, iako je od Filmskog festivala prošlo više meseci, još uvek nije obrazložila svoju poziciju izvršnog producenta festivala i koliko je za to bila plaćena. Nije odgovorila ni na pitanja iz kojih su se izvora finansirali nastupi didžejeva Marka Nastića i Vladimira Dragaša, odnosno zašto se ovaj događaj reklamirao kao „rođendanski poklon kulturnog centra građanima Sombora”.
Rast budžeta KC Laza Kostić daleko je progresivniji u poređenju sa ostalim lokalnim ustanovama kulture koje imaju ozbiljniji značaj i veću istorijsku vrednost. Tako će gradska izdvajanja za Biblioteku „Karlo Bijelicki” u 2020. godini biti niža za oko deset miliona dinara. Jednoj od najstarijih institucija u gradu pripašće nepunih 47 miliona dinara. Doduše, očekuje se da će Biblioteka tokom naredne godine iz ostalih izvora dobiti oko 120 miliona dinara za radove na zgradama/objektima i nabavku mašina i opreme. Novim budžetom sredstva za Narodno pozorište uvećana su za nepunih pet odsto. Najveći deo „dodatnog novca”, 3,2 miliona dinara, biće usmeren na zarade. Očekuje se i da će NPS ove godine uvećati sopstvene prihode za gotovo četiri miliona dinara. Preostalim ustanovama kulture, Galeriji Milan Konjović, Gradskom muzeju, odnosno Istorijskom arhivu sleduje neznatan rast budžetskih primanja. Uvećana davanja za GMS uglavnom su namenjena za zarade, u Istorijskom arhivu se mahom tiču zgrada i objekata, dok je u Galeriji Milan Konjović primetan rast izdvajanja za usluge po ugovoru. Grad Sombor će u 2020. ra razvoj kulture i informisanja opredeliti 257 miliona dinara ili 8,1 odsto ukupnog budžeta - piše u obrazloženju Budžeta grada Sombora za narednu godinu. 
savamajstor @ Pet, 13.12.2019. 09:00
društvo galerija milan konjović galerija na otvorenom gradska biblioteka karlo bijelicki gradski muzej sombor humanitarni novogodišnji bal istorijski arhiv sombor kultura kulturni centar laza kostić marko nastić narodno pozorište sombor - nps new moment sombor somborski suvenir umetnost trećeg doba vesna šašić (rođ paštrović) vladimir dragaš
• Uspeh se meri dečijim osmehom!

Veliko interesovanje dece vladalo je za edukativne radionice u Gradskom muzeju Sombor.

Foto 37009Foto 37010 U okviru projekta „Nauka za muzeje: praistorija Sombora i okoline u svetlu novih bioarheoloških istraživanja”, posetioci izložbe koja je otvorena 12. novembra, imali su priliku da se upoznaju sa savremenim, interdisciplinarnim tendencijama u arheološkim i bioarheološkim istraživanjima. Projekat je doprineo boljem upoznavanju publike sa životima ljudi i životinja u praistoriji Bačke, ali i sa važnom ulogom koju muzejsko nasleđe Gradskog muzeja Sombor i Muzejske jedinice Odžaci ima za nauku.
- Posebno značajan aspekat projekta, predstavlja rad sa decom uzrasta od 7 do 12 godina u okviru radionica fizičke antropologije, arheozoologije i izrade predmeta od gline. Pet izuzetno posećenih radionica, u okviru kojih su deca imala prilike da se informišu o najsavremenijim naučnim metodama, uzmu učešća u analizi ljudskih i životinjskih skeleta, nauče da prave posude i figurine na način na koji su one pravljene u praistoriji i rešavaju testove-lekcije iz oblasti bioarheologije, pokazale su se kao dobar način za podizanje svesti o značaju bioarheološkog nasleđa, širenje naučne pismenosti i popularizaciju nauke među decom – kazala je Anđelka Putica, viši kustos arheolog.
Mali ljubitelji arheologije bili su raspoloženi i orni za nova saznanja uz mnoštvo pitanja, a kako je tradicija proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda stara od neolita do danas, „Somboled” je obezbedio mlečne proizvode koji su servirani deci na puzi za užinu.
- Ozarena dečija lica nakon uspešnog modelovanja da li kosti iskopane u pesku (deca su se upoznala sa metodama iskopavanja ljudskih skeleta sa arheoloških nalazišta) ili posuda koje su u dečijim rukama dobile oblik i ornament poput onih neolitskih, su dokaz da smo useli u našoj nameri. Da im približimo prošlost. Da je dodirnu.  Iznenađena sam na koji način su deca osetila i doživela npr. figurine. To se videlo dok su ih modelovali kao i rezultatu. U rezultatu živi poruka koju je originalni predmet preneo - ispričao svakom detetu ponaosob. Ovaj vid edukativnih radionica i sama izložba koja predstavlja rezultate multidisciplinarnih istraživanja jesu potencijal za saradnju Muzeja sa školskim i predškolskim ustanovama – rekla je Viktorija Uzelac, kustos arheolog.
Izložbu finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, uz podršku Evropskog istraživačkog saveta. Izložba je otvorena do 14. decembra, a ulaz je beslatan.
tam @ Čet, 12.12.2019. 10:21
anđelka putica gradski muzej sombor nauka za muzeje sombor viktorija uzelac
• Izvorne narodne pesme iz Sombora i okoline

U petak, 13. decembra (18 časova) u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor, biće održana promocija knjige „Izvorne narodne pesme iz Sombora i okoline” dr Vinka Žganca.

Foto 36958Foto 36957 Knjigu su priredili Nada Putica, Vesna Ivkov, Pavle Karabasil a predstaviće je dr Biljana Sikimić (Balkanološki institut SANU, Beograd) ikud ravandr Mirna Sabljar (Akademija za umjetnost i kulturu, Osijek), ujedno i urednice monografije. Na promociji će nastupiti Mešoviti hor Somborskog pevačkog društva, pevačke grupe GKUD Ravangrad, HKPD Silvije Strahimir Kranjčević (Bački Breg) i HKUD Vladimir Nazor.
Zbirka donosi 176 pesama i melodija, koje je dr Vinko Žganec zabeležio na teritoriji Bačke, Baranje, Slavonije i Srema, u period od 1925. do 1940. godine, dok je živeo u Somboru. Pesme i melodije preuzete su iz dva izvora, rukopisa koji se nalazio u fondu Gradskog muzeja Sombor i rukopisnog materijala iz Instituta za etnologiju i folkloristiku u Zagrebu.
Namera ovog izdanja je da ukaže na značaj i specifičnost građe, nastale pre devedeset godina kao izvora za dalje etnomuzikološke analize, istraživanja u oblasti antropologije muzike i folklora, složenog odnosa muzike, kulture i tradicije ali pre svega da upozna javnost ili je podseti na bogatu muzičko folklornu građu, koja im je ostavljena na čuvanje.
Dr Vinko Žganec (1890-1976), hrvatski melograf, muzikolog, etnomuzikolog, zapisivač narodnih plesova, obreda i običaja bio je prvi upravnik Instituta za narodnu umjetnost u Zagrebu (danas Institut za etnologiju i folkloristiku). Inicirao je osnivanja Udruženja muzičkih folklorista Jugoslavije, i bio među značajnijim predstavnicima jedne etape razvoja etnomuzikologije i u Srbiji. Dao je veliki istraživački doprinos na tlu Vojvodine, u prvoj polovini 20. veka.
tam @ Pon, 09.12.2019. 07:00
akademija za umjetnost i kulturu osijek bački breg balkanološki institut sanu, beograd dr biljana sikimić dr mirna sabljar dr vinko žganec gkud ravangrad gradski muzej sombor hkud vladimir nazor hpkd silvije strahimir kranjčević nada putica pavle karabasil sela sombor vesna ivkov
• Nauka se vratila u muzej

U Gradskom muzeju Sombor otvorena je izložba „Nauka za muzeje: praistorija Sombora i okoline u svetlu novih bioarheoloških istraživanja”.

Foto 36826Foto 36831 - Muzejsko nasleđe može da čuči neprepoznato nakon iskopavanja u našim depoima ali ako muzeji imaju aktivne, vredne kustose raspoložene za međunarodnu i svaki drugi oblik saradnje, kao što je to na sreću slučaj sa Gradskim muzejom Sombor gde naše koleginice Anđelka Putica i Viktorija Uzelac vredno sa nama sarađuju na istraživanjima, to nasleđe izlazi iz kutija depoa i odlazi u najopremljenije svetske laboratorije gde dolazimo do uzbudljivih podataka o načinu života u praistoriji – kazala je Sofija Stefanović, rukovodilac projekta „Birth” i istakla da u muzeju u Somboru posetioci imaju priliku da vide neka od naših najuzbudljivijih otkrića koja nisu važna samo za našu zemlju već i za čitavu Evropu.
- Svi istraživači projekta „Birth”, koji se odvija na Institutu Biosens u Novom Sadu, beskrajno su zahvalni somborskom muzeju i kolegama koje su omogućile da ova vrhunska istraživanja vršimo na materijalu koji se čuva. Ovo što je pokazao muzej u Somboru je primer za druge muzeje na koji način nasleđe može da bude deo vrhunskih istraživanja koja su značajna ne samo za Srbiju već i za čitavu međunarodnu i širu javnost – rekla je ona na otvaranju izložbe „Nauka za muzeje: praistorija Sombora i okoline u svetlu novih bioarheoloških istraživanja”.
Na lokalitetu Magareći mlin u blizini Sombora članovi tima istraživača uspeli su da analizama lipida detektuju tragove mlečnih proizvoda i da ih datuju te da pokažu da su se sir i mlečni proizvodi na ovim prostorima proizvodili vrlo aktivno čak 5800 godine pre naše ere. Takođe, na ovoj izložbi se mogu videti i tragovi mlečnih zuba dece na kašikama koje su izrađene od kostiju a koje potiču sa lokaliteta Donja Branjevina. Kašike su datovane i najstarija na evropskom tlu potiče upravo sa Donje Branjevine i potiče iz 5650 godine pre naše ere. To znači da su praistorijski ljudi, koristeći nove proizvode poput mleka i žita verovatno proisvodili i novu vrstu hrane za bebe.
Jedna od autora izložbe, Ivana Živaljević kazala je, osim ostalog, da je ovaj projekat omogućio da posete svaki muzej u Srbiji, Makedoniji i Hrvatskoj i da se upoznaju sa kolegama i muzejskim zbirkama.
Tokom trajanja izložbe (do 14. decembra) u Gradskom muzeju Sombor biće održane radionice, u okviru kojih će deca analizirati ljudske i životinjske skelete i izrađivati keramičke posude, poput onih kakve su korišćene u praistoriji. Izložbu finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije uz podršku Evropskog istraživačkog saveta.
tam @ Sre, 13.11.2019. 09:00
anđelka putica gradski muzej sombor magareći mlin ministarstvo kulture i informisanja republike srbije sofija stefanović sombor viktorija uzelac
• 75. godišnjica posvećena mladim borcima

Polaganjem venaca i prigodnim programom na Dunavu kod spomenik Batinske bitke obeležena 75. godišnjica jedne od najvećih bitaka u Drugom svetskom ratu koje su se odigrale prostoru Jugoslavije.

Foto 36818 Gradonačelnica Dušanka Golubović je u svom obraćanju na svečanosti ukazala na značaj Batinske bitke kroz doprinos mladih ljudi. Naglasila je da je pitanje mladih uvek aktuelno i istakla doprinos koji su mladi, štaviše deca, dali u jednom ovakvom događaju. - Kada smo 2017. godine obnovili i otvorili ovo zdanje Spomen kompleksa muzeja Batinske bitke, tada smo imali priliku da u ovoj izložbi i postavci vidimo i imena brojnih mladih ljudi. Moj najjači utisak bila je jedna mlada heroina koja je dala svoj veliki doprinos o kome ćemo u ovoj izložbi, kao i o doprinosu svih mladih imati priliku i danas da čujemo - ispričala je gradonačelnica. Podvukla je da to nama ostavlja i obavezu da slobodu koju su oni tada izborili, poštovanje, uvažavanje različitosti i sve ono što predstavlja rezultat borbe nad fašizmom i danas čuvamo i prenosimo budućim generacijama. Drugi sekretar Ambasade Ruske Federacije Aleksej Cibulin je u svom obraćanju rekao da će ruski narod uvek biti zahvalan na srpskom doprinosu u zajedničkoj pobedi i da će se uvek pamtiti velika žrtva Srba u drugom svetskom ratu. Kazao je da moramo biti zahvalni svim herojima koji su poginuli u borbi protiv fašizma, da treba da pamtimo i da poštujemo njihovu ulogu u tom svetom delu.
Zamenik predsednika SUBNOR-a Srbije, general-major u penziji Vidosav Kovačević je naveo da se u prebogatoj istoriji Srbije, Bačke i Sombora sigurno nikad duže nije živelo u slobodi. - To pre svega treba da zahvalimo našim precima, našim borcima narodnooslobodilačkog rata i našoj braći, sovjetskoj Crvenoj armiji. SUBNOR Srbije u svom višedecenijskom postojanju čuva, neguje i razvija kulturu sećanja na tu našu slavnu antifašističku prošlost - rekao je Kovačević. Ovom prilikom, on je, gradonačelnici Golubović uručio Povelju SUBNOR-a. Svečanost je zaokružena otvaranjem izložbe „Mladost Vojvodine u Batinskoj bitki”. Gradski muzej Sombor je u fokus stavio mlade borce, učesnike velike novembarske bitke.
Forsiranje Dunava, odnosno uspostavljanje taktičkog mostobrana kod sela Batina odigralo se u periodu od 11. do 19. novembra 1944. godine. Borbe na ovom području trajale su praktično sve do 10. decembra. Tokom pripremne i četiri faze Batinske bitke život je izgubilo više od dve hiljade vojnika, gotovo 1.250 sovjetskih i oko 850 boraca JNA.
savamajstor @ Uto, 12.11.2019. 01:13
75. godišnjica aleksej cibulin ambasada ruske federacije batinska bitka društvo dušanka golubović gradonačelnica gradski muzej sombor mladost vojvodine u batinskoj bitki sombor subnor vidosav kovačević
>>
1234
. . .
13