Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Ubrzati popis nelegalnih objekata

Predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Dejan Čarapić i Vladan Zorić tokom kontrole popisa nelegalno izgrađenih objekata boravili su u ponedeljak, 6. februara u Somboru. Sastanku je prisustvovala i načelnica Zapadnobačkog upravnog okruga mr Latinka Vasiljković.

Foto 30063 Na sastanku predstavnika ministarstva sa načelnicom Gradske uprave grada Sombora Helenom Roksandić Musulin i predstavnicima nadležnih odeljenja, rečeno je da je na teritoriji Grada Sombora do sada popisano 1.200 objekata, te da se procenjuje da je za popis preostalo oko 8.000.
Tokom januara popis nelegalno izgrađenih objekata vršila je komisija u koju su imenovani nekadašnji radnici javnih preduzeća u likvidaciji, Direkcija za izgradnju grada Sombora i Urbanizam, kao i lica na čije je angažovanje dala saglasnost Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje.
Poštujući preporuku ministarstva da prednost pri zapošljavanju imaju nezaposleni sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, sa novoangažovanim licima načelnica Gradske uprave je zaključila ugovore o obavljanju privremenih i povremenih poslova, tako da trenutno na popisu radi 25 osoba. Predstavnici ministarstva su ukazali da je neophodno ubrzati popis, kao i da se novoangažovani odmah uključe u rad. Na sastanku je dogovoren dinamički plan, kako bi se popis okončao do  kraja marta. Kako bi zadati rok bio ispoštovan, predstavnici ministarstva su ukazali da bi bilo celishodo da se, ukoliko je moguće, na popisu angažuju i osobe iz javnih preduzeća odgovarajuće struke.
Na osnovu procena građevinske inspekcije i broja ljudi koji obavlja popis, dogovoreno je da se nedeljno popiše oko hiljadu objekata i tada bi posao mogao biti priveden kraju u zadatom roku.
triletrip @ Sre, 08.02.2017. 02:06
dejan čarapić društvo graditeljstvo gradska uprava helena musulin roksandić latinka vasiljković ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture načelnica gradske uprave nelegalna gradnja popis sombor urbanizam vladan zorić zapadnobački okrug
• Najvažniji sektori zelene ekonomije

Smanjenje rizika u zaštiti životne sredine uglavnom je svedeno na osam osnovnih oblasti. Ukratko ćemo analizirati najvažnije podgrupe zelene ekonomije, o kojima će u narenim tekstovima biti više reči.

Foto 26268Proizvodnja hrane i potrošnja vode, očekivano, predstavljaju sektore o kojima se najviše priča i koji imaju prioritet u odnosu na sve ostale grupe. Komercijalna poljoprivredna proizvodnja je nanela ozbiljne „povrede” zemljištu, vazduhu i vodi. Prekomerna upotreba hemijskih preparata, ugrozila je biljni i životinjski svet. S druge strane, poljoprivreda daje najveći doprinos zelenoj ekonomiji u mnogim zemljama u razvoju, a očekuje se da će tek u budućnosti njen uticaj doći do punog izražaja.  Održiva poljoprivreda i industrija hrane će povećati broj atraktivnih poslova, kako u samom procesu proizvodnje, tako i u pratećim sektorima, snabdevanju i infrastrukturi. Nestašica vode odavno je postala globalni fenomen. Zahtev za pristup vodi se povećava, a mnoge zalihe postaju manje sigurne. Ugrožena je i budućnost pojedinih naroda. Raspodela vode, cene i politika investicija usloviće dalji razvoj. U sektoru proizvodnje hrane posebno mesto zauzima ribarstvo koje ozbiljno ugrožava opstanak vodenog sveta. Preterano ribarenje drastično umanjuje zalihe ribe. Situaciju u nekoliko poslednjih godina donekle spašava održivi ribolov, odnosno rastući broj ribnjaka, koji ipak ni izbliza ne prate rastući trend potrošnje ribe i morskih plodova. Slična sudbina zadesila je i svetske šume, staništa divljih vrsta i ekosistema. Nestaju ili su degradirane zbog prekomerne seče i pritiska za korišćenje zemljišta, uključujući i poljoprivredu. Nekontrolisana seča šuma za četvrtinu povećava emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Drugi nivo prioriteta čine otpad i energija. Pomenuti sektori upravljaju nestvarnom količinom novca, pa je samim tim uređenje ovih oblasti od suštinskog značaja. Otpad se generiše u svim sektorima društva. Troškovi i obaveze razlikuju se od države do države. Zemlje u razvoju, sferi upravljanja otpada, ne pridaju dovoljno značaja pa ne čudi što se na globalnom nivou reciklira tek 15 odsto otpada. Potrebni su drastični koraci u pretvaranju „smeća” u resurs - sirovinu i podsticanje smanjenja, ponovnog korišćenja i reciklaže otpada. Uobičajeni izvori energije, nafta, ugalj, gas... su štetni za zdravlje i životnu sredinu. Takođe, oni nisu održivi u okolnostima rastućih energetskih potreba. Izlaz je energija iz obnovljivih izvora, koja trenutno ima oko deset odsto udela u ukupnoj proizvodnji. Obnovljivi izvori su biomasa, solarna i energija vetra, geotermalni izvori. Bitan segment u razvoju zelene ekonomije predstavljaju izgradnja i građevinarstvo, odnosno urbanističko planiranje i razvoj gradova, koji troše trećina svetske primarne energije. Korekcije postojećih zgrada, saobraćaj, povećana efikasnost u infrastrukturi i energetici su ogromno tržište i potencijal. Poseban deo predstavljaju savremena rešenja - zelene zgrade, koje osiguravaju drastično smanjenje potrošnje energije.
Kada se govori o zaštiti životne sredine i zelenoj ekonomiji ne smeju se zaobići ni preostala tri sektora, koji zaokružuju priču o održivosti i prekomernom trošenju resursa. Industrijska proizvodnja, saobraćaj i mas turizam koriste više od polovine proizvedene energije. Industrijska proizvodnja i prevoz najveći su krivci za stvaranje efekta staklene bašte.
Izvor: Zelena energija i organska poljoprivreda - razvojne prilike | savamajstor @ Čet, 29.10.2015. 17:54
energija graditeljstvo industrijska proizvodnja održivi razvoj poljoprivreda privreda ribarstvo saobraćaj sombor šume turizam upravljanje otpadom voda zelena ekonomija
• Nova pijaca na javnom uvidu

Odeljenje za komunalne poslove Gradske uprave raspisalo je poziv za javni uvid u Nacrt plana detaljne regulacije višenamenskog objekta - Nova pijaca u Somboru.

Foto 14930Izgradnja nove pijace u Somboru predviđena je na prostoru koji danas zauzima živinska pijaca, parking i privatni posed, odnosno u bloku oivičenim Vencem vojvode Radomira Putnika, Trgom Cara Lazara i ulicama Njegoševa i Vasilija Kovačića. Nacrt plana je pre izvesnog vremena bio na ranom javnom uvidu i tada su podnete tri primedbe. Jednu od njih podneli su upravo vlasnici stambenog objekta i lokala u tom bloku. suštinski, sve tri primedbe se odnose na preispitivanje opravdanosti izgradnje takvog objekta u samom centru grada i u blizini tri školske zgrade, te jedne koja treba da postane centar javnog tužilaštva u Zapadnoj Bačkoj.
Javni uvid će trajati 30 dana, odnosno od 10. avgusta do 8. septembra. Nacrt plana može da se pregleda svakog radnog dana od 8 do 14 sati u zgradi Županije u kancelariji broj 145 na 1. spratu. Javna prezentacija Nacrta plana detaljne regulacije višenamenskog objekta - Nova pijaca u Somboru zakazana je za 26. avgust u podne u sali 108 na prvom spratu Županije.
Fiziča i pravna lica primedbe na nacrt plana mogu da dostave u pisanom obliku do 8. septembra putem pisarnice Odeljenja za komunalne poslove u prizemlju Županije, odnosno poštom, preporučenom pošiljkom, na adresu Trg Cara Uroša 1.
Dokumenta poziva za javni uvid u nacrt plana nove pijace u Somboru možete da vidite na zvaničnom gradskom sajtu.
triletrip @ Čet, 13.08.2015. 02:36
društvo grad graditeljstvo gradska uprava jp urbanizam nacrt plana detaljne regulacije višenamenskog objekta nova pijaca odeljenje za komunalne poslove pijaca sombor tržnica urbanizam
• U Somboru bez registra investitora

Grad Sombor je jedini od jedanaest anketiranih u Vojvodini u kojem ne postoji registar investitora propisan Zakonom o planiranju i izgradnji.

Foto 26Registar investitora predstavlja bazu podataka u kojoj građani mogu da vide da šta je i kada gradio neki investitor, da li se protiv njega vodi neki krivični postupak, da li je načinio privredni prestup, itd. Cilj tog registra je da građanima obezbedi sigurnost u prometu nekretnina, odnosno da se ne bi dešavalo da neko kupi stan koji je već prodat, ili, na primer, izgrađen bez valjanih dozvola. Prema izveštaju Pokrajinskog ombudsmana u Somboru ne postoji registar investitora, kao ni lice ovlašćeno za vođenje registra. Anketirano je 11 vojvođanskih lokalnih samouprava za koje je procenjeno da su bile najprimamljivije za kupoprodaju nekretnina: Bačka Palanka, Inđija, Pančevo, Kikinda, Ruma, Stara Pazova, Zrenjanin, Novi Sad, Subotica, Sremska Mitrovica i Sombor. Lokalne samouprave trebale su da počnu da vode registar investitora od sredine oktobra prošle godine, u koji su trebale uneti podatke o investitorima kojima je građevinska dozvola izdata posle 11. septembra 2009. godine. - U šest jedinica lokalne samouprave registar je dostupan i putem interneta, dok se samo u dve od suda pribavljaju i kopije overenih ugovora - navodi se u saopštenju Pokrajinskog ombudsmana i dodaje da u svih 11 lokalnih samouprava većina registara investitora ne sadrži sve propisane podatke. Lagani odnos prema vođenju registra investitora može da se objasni i time da zakon ne sadrži kaznene odredbe za privredni prestup ili prekršaj za slučaj da se registar ne formira ili kontinuirano ne vodi, odnosno za slučaj da se u njega ne unose zakonom propisani podaci, a nisu predviđene kazne ni za slučaj kada lice određeno za vođenje registra propusti određene zakonom propisane radnje. Nema kaznenih odredaba ni u vezi sa propustima investitora koji ne ispunjavaju svoje obaveze. Ceo tekst izveštaja Pokrajinskog ombudsmana možete da preuzmete u prilogu ove vesti.
triletrip @ Pon, 01.08.2011. 12:48
društvo graditeljstvo investitori izveštaj lokalna samouprava nekretnine pokrajinski ombudsman registar investitora sombor zakon o planiranju i izgradnji