Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Ko „preuređuje” kulturno dobro u centru grada?

Neko menja izgled zgrade Grašalković palate u Zmaj Jovinoj ulici.

Foto 36439 Zgrada koja se nalazi na spisku nepokretnih kulturnih dobara od velikog značaja Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture više neće biti ista. Neko je odlučio (dozvolio) da se posle dva i po veka postojanja zgrada „prilagodi” i da „najzad” bude otvoren ulaz iz Zmaj Jovine ulice. Obzirom da nema table sa radovima nije moguće utvrditi čija je i ko realizuje ovu zamisao, kakav je tačno plan i zašto se prozor pretvara u vrata, te se grade stepenice koje potpuno menjaju izgled spoljne fasade Grašalković palate? Da li se pojedini stručnjaci i poznavaoci polja zaštite kulturnih dobara s pravom čude ovakvom rešenju i preduzetim radovima?
Građanima je predstavljana potpuno druga ideja „razvoja” Grašalković palate. Planirano je da ovaj objekat u srcu grada preuzme ulogu kulturnog centra i da kroz gradski projekat „SOMNIBUS -  Palata kulture” upotpuni kulturnu ponudu i zaokruži jedinstveni kvart kulture jezgra grada. Projektom se sve ustanove kulture u gradu povezuju, kako prostorno, tako i programski, što će neminovno rezultirati i kvalitetnijom i bogatijom kulturnom ponudom Grada. - „Palata kulture” biće stub zaštite kulturnog nasleđa Grada Sombora i njegove istorije, ali, istovremeno, i mesto razvoja novog i savremenog, podstičući savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije - objavljeno je u Urbanističko-arhitektonskom konkursu za izradu idejnog rešenja Trga umetnosti. Predviđeno da dokument za ovaj konkurs bude Plan detaljne regulacije centralne zone Venac iz 2009. godine koji tada, sigurno nije predviđao probijanje prozora i stepenice u Zmaj Jovinoj ulici.
Inače, u tzv Palati kulture predviđeno je osnivanje muzeja Podunavskih Švaba, otvaranje prostorija Gete instituta i sedište Nacionalnog saveta nemačke manjine u Srbiji, galerija Save Stojkova, Salon znamenitih Somboraca, te šest salona za pojedine grane kulture i umetnosti. Dvorište zgrade treba da bude pretvoreno letnju pozornicu.
savamajstor @ Pet, 06.09.2019. 03:30
društvo galerija save stojkova gete institut grašalković palata letnja pozornica muzej podunavskih švaba nacionalni savet nemačke nacionalne manjine palata kulture plan detaljne regulacije centralne zone venac pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture salon znamenitih somboraca sombor somnibus - palata kulture trg umetnosti zmaj jovina ulica
• Gradski budžet za 2019. na nivou junskog rebalansa

Prihodi i rashodi predloga Budžeta grada Sombora za narednu godinu projektovani su na 3,236 milijardi dinara, odnosno tek nešto preko 27 miliona evra. Rast budžet za 2019. godinu iznosi svega 40 miliona dinara u poređenju sa rebalansom s kraja juna. Drastično su smanjeni budžeti mesnih zajednica, za lokalno ekonomski razvoj, kulturu, obrazovanje, ali i finansijsku pomoć nezaposlenih trudnicama. Budžetska izdvajanja u sportu biće uvećana za čak 23 miliona, dok na dodatnih devet miliona, prvenstveno za usluge po ugovoru, može da računa i Turistička organizacija grada Sombora. Javna prezentacija Nacrta budžeta zakazana je za petak u Županiji, u periodu od 11 do 12 sati.

Foto 5000Više od polovine budžetskih prihoda stiže sa tri konta. Planom budžeta predviđeno je da u gradsku kasu, od poreza na zarade bude uplaćeno 986 miliona dinara, što je rast za 100 miliona u odnosu na ovogodišnji budžet. Stručne službe grada projektovale su 500 miliona prihoda od poreza na imovinu, te 250 miliona od izdavanja državnog zemljišta u zakup. Inače prihod od izdavanja zemlje smanjen je za 40 miliona u poređenju sa 2018. godinom. Očekuje se da će viši nivoi vlasti transferisati oko 500 miliona, te da će se kroz donacije međunarodnih organizacija sliti oko milion evra. Porez na kapitalne transakcije je oko 150 miliona dinara, dok se 105 miliona očekuje od poreza na ostale prihode. Boravišna taksa, u gradu koji teži turističkom procvatu, ostaje na lanjskom nivou od četiri miliona dinara. Izdavanja i prodaje nepokretnosti u vlasništvu grada sa komunalnom taksom, naknadom i doprinosima za korišćenje građevinskog zemljišta obezbeđuju skromnih 200 miliona dinara. Očekuje se da će lokalna javna komunalna preduzeća, po osnovu dobiti, uplatiti 30 miliona dinara u gradsku kasu.
Rashodna strana budžeta grada Sombora pretrpela je nešto značajnije izmene u poređenju sa rebalansom. Primetan rast izdvajanja za plate, dodatke i naknade zaposlenih u gotovo svim rashodnim razdelima. Zarade su uvećane u političkom sistemu lokalne samouprave (1,5 milion), odeljenjima i službama gradske uprave (6,5 miliona uz dodatna četiri miliona za usluge po ugovoru), zdravstvenoj zaštiti (2 miliona), iako je budžet ustanove umanjen za 16 miliona dinara. Umanjenje budžeta, od 17 miliona, osetiće i institucije kulture. Međutim, i u ovoj oblasti rashodi za zarade porašće za šest miliona dinara. Mesnim zajednicama smanjenja su ukupna izdvajanja za gotovo 15 miliona dinara, uz porast udela zarada, za oko 2,5 miliona dinara. Milion dinara više biće usmereno za plate u gradskom pravobranilaštvu, a oko četiri miliona Sportskom centru Soko. Ukupna izdvajanja za oblast sporta u 2019. godinu uvećana gotovo 23 miliona dinara. Rastu usluge po ugovoru za osam miliona, popravke i održavanja za devet, te za osam miliona sredstva namenjena klubovima. Prepolovljena su izdvajanja za Sportski savez, sa 19 na manje od devet miliona dinara. Ukoliko se nije u pitanju neka tehnička greška, biće ukinuti konkursi za plate trenera, odnosno manifestacije.
Predlogom odluke o Budžetu grada Sombora za 2019. godinu u oblasti socijalne zaštite projektovano je uvećanje sredstava za sufinsiranje komunalnih troškova ugroženih lica, sa deset na 15 miliona, angažovanje ličnih pratilaca deteta sa osam na 17 miliona, te dnevni boravak dece i odraslih sa tri i po na devet miliona dinara. Višestruko, sa pola na tri miliona dinara, uvećan je iznos za vantelesnu oplodnju. Finansijska pomoć nezaposlenim porodiljama smanjena je za tri i po, a Lokalni akcioni plan za Rome za 1,3 miliona dinara. Na drugoj strani, uvećana su dotacije verskim zajednicama (sa 9 13 miliona), udruženjima građana (sa 2 na 3 miliona), mladima (sa 4 - 5,5 miliona), te medijima (sa 11 na 14 miliona). Tokom 2019. godine planirano je ustanovljavanje Centra za stručno usavršavanje od osam miliona dinara, ali i konkursa za sufinansiranje poljoprivredne proizvodnje, teškog četiri miliona dinara. Inače, podrška razvoju poljoprivrede u Somboru biće umanjena za 13 miliona dinara. Ove godine naknada za zoohigijenu iznosiće preko 58 miliona ili 7,5 miliona više nego lane. Gotovo nepromenjeni su iznosi za održavanje čistoće, održavanje javnih zelenih površina, upravljanje osvetljenjem. Upravljanje i održavanje saobraćajne infrastrukture koštaće 136,5 miliona ili četiri miliona manje u odnosu na prošlogodišnju projekciju.
Kapitalni projekat godine na teritoriji Sombora, barem na osnovu iznosa, biće izgradnja dela puta kroz atar od Stapara do Sivca. Koštaće neverovatnih 840 miliona dinara ili preko sedam miliona evra. Grad Sombor za ove namene mora izdvojiti 70 miliona dinara. Ostatak bi trebalo da uloži pokrajinski nivo vlasti. Lokalna samouprava Sombor je za 2019. godinu, u Nacrtu plana kapitalnih investicija, najavila rekonstrukciju Grašalković palate (67,1 milion dinara) i rekonstrukciju Ulice Matije Gupca, od 45 miliona dinara. Planirano je da po 15 miliona dinara bude usmereno za parter u dvorištu Županije, rekonstrukcije Galerije Milan Konjović, te izgradnju saobraćajnih površina oko objekta za izbegla lica na Selenči. Očekuje se da će biti obezbeđeno i 143 miliona dinara za vodovod u Doroslovu. Među 22 kapitalna projekta nalazi se i rekonstrukcija mosta „Češka ćuprija” (22 miliona), dogradnja atarskog puta u Aleksi Šantiću (60 miliona), izgradnja pijace u lancima od 72 miliona dinara. Vrednost kapitalnih projekata je 1,545 milijardi dinara, od čega bi iz gradskog budžeta bila izdvojena tek petina. Predložene budžetske prihode, rashode i kapitalna ulaganja možete preuzeti u prilogu vesti. Poziv za javnu raspravu.
savamajstor @ Čet, 06.12.2018. 08:00
aleksa šantić centar za stručno usavršavanje češka ćuprija doroslovo društvo galerija milan konjović grašalković palata izdavanje državnog zemljišta u zakup izgradnja puta javna komunalna preduzeća kapitalni projekti kultura mesne zajednice nacrt predloga budžeta grada za 2019. godinu nezaposlene porodilje pijaca u lancima poljoprivreda porez na imovinu porez na zared put stapar - sivac sc soko sela socijalna zaštita sombor sport ulica matije gupca usluge po ugovoru
• Odbornici SPS-a glasali protiv rebalansa

Okončano je 26. zasedanje Skupštine grada Sombora. Najbitniji momenti sednici zbili su se u uvodnim tačkama. Zasedanje je počelom zamenom odbornika iz redova vladajuće SNS. Umesto novog većnika Dalibora Forgića mesto u klupi zauzeće Dragan Knežević.

Foto 32475Foto 31477Formalna prva tačka bila je uvertira za najznačajniji deo skupštinskog zasedanje, Predlog odluke o prvom rebalansu budžeta grada za 2018. godinu. Izvestilac, većnik Sava Dojić, ukupna sredstva definišu se na nivou od 3,247 milijardi dinara, uz procenu ostvarenja tekućih prihoda, bez sredstava transfera, od 2,969 milijardi dinara. Uvećanje tekućih prihoda u iznosu od 119 miliona dinara ili 3,8 procentnih poena u odnosu na prihode iz prvobitne Odluke o budžetu. Kako je rekao Dojić, najviši nivo rasta očekuje se ulaganjem u infrastrukturu, odnosno lokalni ekomonski razvoj. Najznačajniji projekti koji se realizuju u saradnji sa AP Vojvodine, su izgradnja saobraćajnice u bloku 82 (65,5 miliona dinara), infrastrukturno opremanje industrijske zone (75,2 miliona) i magistralni vod vodovoda Stapar - Doroslovo (50 miliona). Dojić je preneo da će Energani biti preusmereno 11 miliona dinara za uvođenje grejanja na istočnoj tribinig gradskog stadiona, a za planiranje renoviranja Grašalković palate 12 miliona dinara. Praktično nepostojećoj Narodnoj apoteci, pripašće dodatnih pet miliona dinara. - Izgubimo tri stanovnika dnevno, a roditeljski dodatak, vantelesna oplodnja i pomoć trudnicama se umanjuju za dva miliona dinara. Ovo je prikaz šta ljudi mogu da očekuju. Vlast uništava sela, sredstva za Kljajićevo smanjena su za milion dinara - prokomentarisao je delove rebalansa Dragan Nikodijević, odbornik „Dosta je bilo”. Milan Milanko, samostalni odbornik u gradskoj Skupštini je u svom obraćanju naveo da mu je žao što nije nabavio dres FK Stanišića pa da taj način pruži podršku meštanima i klubu koji je na volšeban način nestao. On je rekao da je upozoravao na izdvajanja po sudskim presudama koja su dostigla 104 miliona dinara, a kako je objasnio, toliko je jer su članovi SNS dobijali otkaze u javni preduzećima i to naplatili. Milanko je do isteka vremena za obraćanje ćutao imitirajući lokalne medije, koji ne smeju da napišu ni jednu kritiku vlasti. Odbornik SNS Mile Kalember pohvalio je rebalans i istakao da je Sombor vodeći grad po izdvajanjima za kulturu. Nakon njega za skupštinskom govornicom se našla odbotrnica Dunja Prokić. - Nivo manipulacije je dostigao maksimum. Suprotnost od intersa građana. Grad finansira medijski mrak, a prenosi se prekidaju kad neko od odbornika upućuje kritiku - rekla je Prokićeva. Po njenim rečima, izdvajanje od 20 miliona dinara za Narodnu kuhinju je dokaz bede u kojoj živimo i da je situacije sve gora. Odbornica Srpsko-ruskog pokreta je pozvala Zorana Rusa, šefa odborničke grupe SNS, da obrazloži dodatnih milion dinara namenjenih Sportskom savezu grada Sombora. Dejan Matijević, odbornik vladajuće partije, naveo je da izvršna vlast smanjuje troškove i da se ne smeju zaboraviti sredstva viših organa vlasti Somboru. - Nismo konsultovani oko rebalansa. Lokalna vlast da se zamisli. Budžet je napravljen na nivou neostvarivih prihoda. Tri javna preduzeća ne stoje dobro - ukazao je odbornik SPS, Milan Rakas. Njemu je šef odborničke grupe SNS, Rus, odgovorio da je dobro što ovaj odbornik nije učestvovao u izradi rebalansa jer ništa nije razumeo. - Transferna sredstva su nekad iznosila 1,5 milijardi dinara dok je to danas simbolično. Dokaz umešnosti lokalne vlasti. Realan budžet je dve milijarde dinara. Nestvarno je da neko ko promaši budžet za 40 odsto ponovo bude predlagač. Isto važi i za gradonačelnicu - ispričao je Siniša Lazić (DS), ističući da delovanje gradskog rukovodstva nije u interesu grada i da je nerealno. Lazić je preneo da će realizacija budžeta biti na 60 odsto. Gradski većnik za finansije Sava Dojić, je u replici Laziću, odgovorio da je prošlogodišnje izvršenje bilo 83 odsto. Potpredsednik Skupštine Miodrag Sekulić je predočio da je dobro što se rebalans radi jer ima više novca i ukazao da su izdvajanja mesnim zajednicama umanjena jer nisu realizovani prethodno opredeljena sredstva, te da pojedinci u mesnim kancelarijama nemaju kapaciteta. Replicirao mu je odbornik Nikodijević, navodeći da tim „nemaju kapaciteta” donekle vređa svoje stranačke kolege koji u najvećem broju slučajeva upravljaju mesnim zajednicama. Nikodijević je podsetio na tešku situaciju u selima i podsetio da je u Kljajićevu devastiran Dom kulture, da biblioteka radi dva dana, da je trava nepokošena... Predlog prvog rebalansa budžeta grada Sombora usvojen je sa 37 glasova za i 10 protiv. Pored već tradicionalnih „opozicionara” protiv predloženog dokumenta glasali su i odbornici Socijalističke partije Srbije
Interesantna diskusija vodila se i oko revizije Strategije održivog razvoja grada 2014-2020. Biljana Latić (Sombor za sve) je u svojoj analizi navela da ozbiljan dokument olako shvaćen. Da revizija nije urađena na pravi način, te da zaista čudno što se revizija radi na isteku strategije i da je dokument potpuno neprimenjiv. Slično je zvučalo i izlaganje Dragana Nikodijevića, koji je rekao da sama izrada ne zadovoljava čak ni minimum standarda, kao i da niko van lokalne samouprave nije konsultovan prilikom izrade. Nikodijević je rekao da su ciljevi nerealni i da nemamo valjan dokument jer bi se u njemu video nerad aktuelne vlasti. Milan Milanko je svoje izlaganje posvetio „dometima” Slobodne zone, za koju smatra da je štetna i da ne donosi benefite, te da se cela strategija tog koncepta svodi na to da ljudi budu robovi. Nakon prozivke predsednika skupštine Parčetića da se odbornici opozicije nisu zainteresovali da učestvuju u reviziji, replicirali su Nikodijević i Latićeva, da bi potom javila i Dunja Prokić. - Pokušala sam da pomognem, ali zbog mog političkog delovanja nisam bila podobna, bez obzira na kompetencije. Strategija je spisak lepih želja, rokovi nisu navedeni, indikatori nekaju smisla. Velika odgovornost je na gradonačelnici i veću. Angažujemo eksterne stručnjake da bi sredstva završila u centrali stranke. Novac iz pokrajine se prelio u Beograd. Isto lice je zastupnik udruženja i firme koje su radili na reviziji strategije, a koje je ujedno zaštitno lice SNS kampanje - ispričala je Prokićeva. Pri postavljanju pitanja ko je zakupac Plave ruže u Apatinu oduzeta joj je reč i isključen mikrofon. Revizija Stratrgije usvojena je sa 36 glasova. Većina odbornika je u narednoj tački pohvalilo predlog Programa razvoja turizma Sombora za period 2017-2025 ukazujući da Sombor ima ozbiljne turističke potencijale. Odbornik Varga je rekao da materijal treba rasteretiti od politike i da je potrebno koristiti širu sliku i da tu misli na vezu sa susednim zemljama, članicama EU. On je ukazao da je crna tačka plovnog puta Češka ćuprija i da je neshvatljivo da se ukidaju sredstva za renoviranje tog objekta.
Znatno mirnije bilo je u nastavku sednice. Odbornici su praktično bez ozbiljne diskusije usvajili odluke o dimničarskim uslugama, javnoj rasveti, taksi prevozu, izmenama planova javnih preduzeća. Potom je izabran vršilac dužnosti direktora JKP Zelenilo. Umesto Miodraga Pupovca kome je istekao mandat, funkciju čelnog čoveka u narednih šest meseci obavljaće njegov dosadašnji pomoćnik Nikola Lančuški. Odbornici su u finišu sednice Borislavi Ristivojević potvrdili direktorski mandat u Istorijskom arhivu.
savamajstor @ Pon, 25.06.2018. 07:40
biljana latić borislava ristivojević dejan matijević dragan nikodijević društvo dunja prokić ferenc varga fk stanišić grašalković palata jkp energana milan milanko milan rakas mile kalember miodrag pupovac nikola lančuški rebalans budžeta 2018 sava dojić siniša lazić skupština grada sombora sombor zoran parčetić zoran rus
• Prehrana - primer dobrog postupanja (2)

Nekada najveći trgovinski lanac u Somboru prevazišao je probleme prouzrokovane neuspešnim privatizacionim postupkom. Akcionari veruju da će na kraju imati korist što se nisu odrekli vlasništva u Prehrani.

Foto 8545TP Prehrana AD u likvidaciji je tokom ove godine ispunila sve obaveze prema nekadašnjim članovima konzorcijuma koji su u sudskim procesima, preduzeće teretili za neizmirene zarade. Time je i definitivno zaokružen proces konsolidacije preduzeća u većinskom državnom vlasništu, kome kao takvom predstoji proces konačne privatizacije, odnosno prodaje preostalih objekata. Prehrana je nakon svega u vlasništvu sačuvala 11 objekata, čija je vrednost procenjena na skoro dva miliona evra. Prve prodaje nekadašnjih prodavnica Prehrane, likvidacioni upravnik Radmila Knežević, oglasiće narednih dana, a kako je predviđeno, sav kapital stečen prodajom imovine biće preusmeren na poseban račun, a zatim isplaćen akcionarima, u skladu sa udelom. Po očekivanjima, jedan vrednosni papir mogao bi doneti minimalno 800 dinara. Udeo države Srbije u Prehrani je 66,5 odsto. Preostalih 33,5 odsto akcija je u rukama bivših zaposlenih
Prethodnih dana Prehrana se suočila sa problemom nasilnog oduzimanja prostorija. JKP „Prostor” je bez dozvole, najave i valjanog razloga uzurpirao kancelarije u Grašalković palati, koje su na osnovu ugovora o dobrim namerama nedvosmileno date na upravljanje TP Prehrana. Sporazumom kojim je ranija direktorka Prehrane Desanka Baštinac poklonila Grašalković palatu gradu Somboru, jasno je definisano da korisnik pomenutih prostorija mora biti preduzeće. Kako saznajemo, iz Prostora, upravi preduzeća još uvek nisu dali valjan razlog svojih postupaka i nepridržavanja ugovornih obaveza.
savamajstor @ Pet, 04.09.2015. 03:35
desanka baštinac grašalković palata jkp prostor likvidacija prehrana ad privatizacija privreda radmila knežević sombor udruženje malih akcionara ugovor o poklonu
• Prehrana izlazi iz likvidacije?! (2)

Somborsko trgovinsko preduzeće na pragu je potpunog oporavka, a samim tim i povratka na Beogradsku berzu, čime bi se stvorila mogućnost za samostalan nastavak rada, prodaju ili dokapitalizaciju uz poštovanje prava akcionara.

Foto 8545Foto 12451Po saznanjima SOinfo.org portala dug preduzeća je značajno smanjen i trenutno bez kamata iznosi oko 40 miliona dinara. Prehrana u likvidaciji duguje punih 25 miliona dinara na ime poreza, dok je preostalih 15 miliona dinara potrebno za izmirenje obaveza prema Apatinskoj pivari. Po nama dostupnim informacijama, oba poverioca su spremna da otpišu svoje kamate, ukoliko preduzeće namiri osnovni dug. Za „brisanje” poreskih kamata neophodno je da glavnica bude isplaćena do kraja tekuće godine. Prehrana trenutno, u svom vlasništvu ima najmanje deset prodavnica, među kojima je posebno vredan „Samoizbor” na Selenči, za koji, kako kažu, stalno ima zainteresovanih kupaca. Međutim, prodaja Samoizbora je poslednja od solucija, jer bi time akcionarsko društvo značajno izgubilo na vrednosti prilikom eventualnog povratka na berzansko tržište. Početkom meseca Prehrana je oglasila prodaju sedam objekata, ali ni za jedan nije stigla zadovoljavajuća ponuda. TP Prehrana je posle dve godine dočekala i konačnu odluku Grada Sombora po pitanju otkupa prodavnice u Gogama, koji bi trebalo da bude pretvoren u vrtić. Predlog koji je na dnevnom redu Gradskog veća bio krajem januara 2012., realizovan je 11. novembra 2013. godine, upisom vlasništva grada Sombor u Katastar nepokretnosti. Objekat je, kako je pre dve godine najavilo gradsko veće, trebalo da bude plaćen 104.000 evra.
Sunovrat TP Prehrana počeo je po završetku aukcije, u oktobru 2002. godine. Za 135 miliona dinara preduzeće je tada privatizovao dvadesetočlani konzorcijum „poslovođa”. Oni su za nešto manje od tri godine, do raskida ugovora o privatizaciji, potpuno uništili firmu. Niko od njih, do danas nije odgovorao, iako je posle tog „poslovnog poduhvata” bez posla ostalo više od 200, uglavnom, radnica, a preduzeće se vrlo brzo našlo na listi najvećih dužnika u Srbiji. Problemi sa dugovanjima i iscrpljujući proces likvidacije u drugi plan su bacili „otimanje” Grašalković palate, koju je preduzeća uredno kupilo 28. juna 1971. godine, a koju je 7. oktobra 2002. godine, tadašnja direktorica Desanka Baštinac, nezakonito poklonila Republici Srbiji. Osnovni sud u Somboru je u decembru 2011. godine doneo odluku da Grašalković palata bude vraćena Prehrani. Viša sudska instanca je prihvatila žalbu tuženih pa je danas slučaj Grašalković palate stigao čak do Ustavnog suda - saznaje SOinfo.org portal. 
savamajstor @ Pet, 22.11.2013. 04:15
ad prehrana u likvidaciji apatinska pivara desanka baštinac gradsko veće grašalković palata konzorcijum privatizacija privreda prodavnica u gogama radmila knežević samoizbor selenča sombor
>>
12