Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Turistički prioriteti Gornje Podunavlje i grad Sombor

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam objavio je Predlog programa razvoja turizma APV za period 2018 - 2022. Cilj izrade je da se turizmu pristupi strateški i sistematski, ne samo kroz ekonomske pokazatelje, već i kroz multiplikativne efekte koje turizam ima na ukupan društveno-ekonomski razvoj, lokalni i regionalni razvoj, na razvoj kulture i obrazovanja, unapređenje životne sredine i na razvoj komplementarnih delatnosti.

Foto 36250Turističke destinacije su, po navodima autora, definisani naspram dosadašnjeg razvojnog vrednovanja i afirmisanosti postojećih turističkih prostora u Strategiji razvoja turizma Srbije do 2025. godine. Njom su u Vojvodini prepoznati: Novi Sad, Fruška Gora i Sremski Karlovci, potom Subotica, Palić i Potisje,  Podunavlje - Gornje Podunavlje i Novi Sad - Donje Podunavlje, te Banat/Vršac. Grad Sombor je po poslednjoj klasifikaciji svrstan u resursno-atrakcijske osnove vojvođanskog turizma - urbano područje, a Gornje Podunavlje u prirodnu atrakciju. Među turističkim destinacijama prepoznaju se i salaši, te „somborsko vinogorje”. „Gornje Podunavlje - bogatstvo Dunava” je u Programu razvoja turizma APV pozicionirano kao „Podunavski doživljaj”, baziran na porodičnom gostoprimstvu i ruralnom iskustvu. Glavne destinacije ovog kraja, uz prirodne lepotem su Sombor i centri opština sa ovog područja Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Apatin, Odžaci, Kula. Programom se naglašava gastronomski potencijal (riblji paprikaš, rinflajš, kulen, petrovačka kolbasa, tašci, rezanci sa makom, pivo (Carlsberg, Jelen, Pils)), ali i bogatstvo prirodnih resursa evropskog Amazona - rezervata biosfere Bačko Podunavlje. Autori su kao ključne doživljaje ovog kraja Vojvodine prepoznali akva park Petrolend, Bačke kanale, Sombor - gradsko jezgro, Bač, Dvorac porodice Dunđerski u Čelarevu, odnosno Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje koji je sastavni deo Bačkog Podunavlja i budućeg prekograničnog rezervata biosfere „Mura – Drava – Dunav”, inače prvog zaštićenog prirodnog područja u svetu koje obuhvata pet zemalja. Ovo je ujedno i jedno od najočuvanijih ritsko - močvarnih celina na toku Dunava - Ramsarsko područje.
Program razvoja turizma APV 2018 - 2022 delom se oslonio i na Master plan razvoja turizma Gornjeg Podunavlja u kome su identifikovani i razvojni projekti ovog područja. Kako je navedeno ključni poduhvati su revitalizacija Junaković banje, izgradnja naselja sa 70 bungalova i nautičkim centrom - Zelena glava, pristanište Apatin, etno selo Švarcvald - Bezdan (50 vila/bungalova), Marina sa akva parkom Baračka (100 vezova), revitalizacija Salaši na severu Bačke (Šaponje, Vamošer, Radojevići, Gradina i Juranović), revitalizacija Grašalković palate, muzejsko - turistička pruga Sombor - Bezdan - Bački Breg, te hotel sa tri zvezdice u Apatinu. Treba dodati i da se među potencijalno bitne projekte svrstava i izgradnja pristaništa u Bezdanu. Program razvoja turizma APV je kao ključne projekte javnog sektora u predstojećem periodu prepoznao revitalizaciju banja, potpuno turističko opremanje grada Novog Sada kao prestonica kulture za mlade, izgradnju vojvođanske kuća (uz auto put) i ustanovljavanje vizitorskih i interpretacionih centara na destinacijama. Zapažaju i da je stanje u unutrašnjem vodnom saobraćaju u AP Vojvodini karakterišu nizak stepen iskorišćenosti luka i mali promet robe na mreži unutrašnjih plovnih puteva usled zastarele rečne flote i nedostatka ulaganja u modernizaciju pristanišnih kapaciteta.
Popunjenost smeštajnih kapaciteta u APV je s krajem 2016. godine iznosila 14,8 odsto. Ostvareno je 1,12 miliona noćenja i 41 milion evra prihoda. Nadležni očekuju da će sa zaključenjem perioda Programa razvoja turizma, do kraja 2022. godine, kapaciteti biti prošireni za 1.500 kreveta i da će biti ostvaren rast popunjenosti do 25 odsto. Planiraju da bude generisano oko 120 miliona evra direktnog prihoda od turizma, dok bi indiretni trebalo da budu trostruko veći - oko 350 miliona evra. Predviđaju da bi u turizmu moglo biti zaposleno čak pet hiljada ljudi, petostruko više nego danas. Među najvažnije ciljeve svrstano je i dugoročno pozicioniranje na evropskom tržištu, razvoj rizorta, razvoj sistema kontrole kvaliteta, te ulaganja marine, rehabilitaciju gradskih centara i cikloturizam.
Predloženo je da vojvođanski turistički prioritet budu kratki odmori (enogastronomija, kultura, sport, specijalna interesovanja), odnosno zdravlje i velnes. - AP Vojvodina je uzorna turistička regija, koja svoj održivi turistički razvoj uspešno zasniva na bogatom prirodnom i kulturnom nasleđu, urbanim središtima sa jedinstvenom arhitekturom i načinom života, odnosno bogatstvu vodotokova, jezera, kanalske mreže i termomineralnih izvora i koja uspešno spaja poljoprivrednu proizvodnju visoke dodate vrednosti i inovativnu turističku ponudu. Misija programa razvoja turizma jeste da turizam postane i dugoročno ostane stalni i održivi izvor blagostanja, važan generator zapošljavanja, važan faktor u zaštiti, održavanju i razvoju prirodnih i kulturnih resursa/atrakcija, kao i ozbiljan faktor generisanja i unapređenja imidža - naglašeno je u poslovnoj viziji turizma APV.
savamajstor @ Sre, 04.12.2019. 10:00
apatin bački kanali bogatstvo dunava cikloturizam etno selo švarcvald gornje podunavlje kratki odmori kula marina pristanište privreda program razvoja turizma vojvodine 2018 - 2022 ramsarska područja rezervat biosfere bačko podunavlje rezervat biosfere mura - drava - dunav salaši sombor somborsko vinogorje turizam
• Izmenama zakona konkretnije protiv ribokradica

JP Vojvodinašume su bile domaćin tribine posvećene predstojećim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda.

Foto 15466Pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine, Ratko Bajčetić je naveo da osnovni napredak u zakonu treba da se odnosi na efikasnije i bolje upravljanje ribljim fondom. Upravljači vodenih površina zalažu se za primenu prakse zemalja Evropske unije, gde je svaki ribolovac – ribočuvar, koji će osim što prijavi krivolov i biti svedok, dok ribolovci, bilo da su sportskim ili privredni, navode da u rešenje problema krivolova mora biti uključen ceo državni aparat. Kako je za RTV izjavio Miloš Elek, sportski ribolovac iz Sombora, krivolov ne može da reši čovek bez ovlašćenja, kao i da slučaj ne može da se procesuira bez dovoljno dokaza. Na to je ukazao i Miodrag Perović, šef Šumske uprave Apatin ŠG Vojvodinašume. Objasnio je da se neretko događa da ovlašćena lica nemaju dovoljno dokaza da podnesu krivičnu prijavu protiv krivolovca, jer najčešće oni koji prijave krivolov, posle neće da daju izjavu i svedoče. On je pozvao sportski ribolovce da sarađuju sa službama upravljača voda i da pomognu da svi koji nedozvoljeno i nečasno obavljaju radnje na vodi budu sankcionisani i da snose posledice. Branko Miljanović, profesor hidrobiologije sa Univerziteta u Novom Sadu je na tribini ukazao da postoje i veliki problemi u međusobnom odnosu ribolovaca, privrednih ribara i korisnika ribarskih područja. Podsetio je i da krivolov nije samo na ovim vodama najveći problem i da ga je jako nezgodno i teško kontrolisati, pošto se radi o izuzetno organizovanom kriminalu na vodama. Smatra da inspekcije rade svoj posao dosta savesno, ali da su kazne blage ili nikakve.
Učesnici tribine u Apatinu, čiji će zaključci biti uključeni u javnu raspravu o predlogu izmena i dopuna Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, složili su se da je neophodna promena mehanizma sprovođenja zakonskih odredbi, u smislu trajnog sklanjanja krivolovaca sa vode, jer su to uglavnom povratnici. - Poslednji monitoring je pokazao da je Dunav kod Apatina bogat sa 35 vrsta ribe. Produkcija ribe u području Gornjeg podunavlja je 680 kilograma po hektaru vodene površine - prenela je Radio televizija Vojvodine.
Izvor: RTV Vojvodine | savamajstor @ Sre, 27.11.2019. 07:00
apatin branko miljanović društvo dunav gornje podunavlje krivolov miloš elek ratko bajčetić ribolovci šg vojvodinašume sombor šumska uprava apatin vrste ribe zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda
• Izmuljavanje Dunavca kod Monoštora

Teritorija Sombora isprepletena je raznim vodotocima, prirodnim i veštačkim, a mnogi su u jadnom stanju zbog nebrige, no poslednjih godina gotovo neprestano se radi na izmuljavanju.

Foto 36843 Foto 36842 U okolini Sombora ima mnogo vodotokova. Tu počinju Veliki bački kanal i kanal Dunav-Tisa-Dunav, reka Dunav ulazi u Srbiju, imamo Kiđoš i Mostongu, brojne rukavce, ribnjake, dakle, voda na sve strane. Kanali su dugo bili prilično zapušteni, ali je u poslednjih desetak godina Javno vodoprivredno preduzeće počelo njihovu revitalizaciju izmuljavanjem i uređenjem obale i nasipa.
Trenutno se radovi, koji su počeli u julu, izvode na izmuljavanju Dunavca kod Bačkog Monoštora, kako bi se poboljšala protočnost hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (HS DTD), koji pripada Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunvalje”.
Do kraja oktobra izmuljeno je nešto više od 60.000 kubnih metara nanosa. Dunavac kod Bačkog Monoštora sporedni je krak kanala Prigrevica-Bezdan, dugačak oko 2,3 kilometra. S obzirom da ne pripada glavnom toku HS DTD, decenijama unazad nije izmuljivan, što je uslovilo i gotovo potpuno začepljenje ovog kraka kanala. Izmuljenje se obavlja uz pomoć plovnog bagera – refulera, u skladu sa uslovima koje je propisao pokrajinski Zavod za zaštitu prirode.
triletrip @ Pet, 15.11.2019. 07:06
bački monoštor društvo dunav-tisa-dunav dunavac ekologija gornje podunavlje hidrosistem izmuljavanje jvp vode vojvodine kanal sela sombor specijalni rezervat prirode vodotok
• Likovna kolonija na Dondu

Treće slikarsko okupljanje u vikend naselju.

Foto 35553Nastupajućeg vikenda, počevši od petka 27. septembra, zaključno sa nedeljom, 29. septembra u Bačkom Monoštoru biće održana treća po redu Likovna kolonija Dondo. Domaćini su objavili da će se na prostoru vikend naselja Dondo, u Specijalnom Rezervatu Prirode „Gorne Podunavlje” – UNESCO Rezervatu biosfere Bačko Podunavlje, okupiti slikari iz Sombora i okoline. - Cilj organizovanja, već trećeg saziva kolonije, je promocija prirodih lepota okruženja Bačkog Monoštora i obogaćivanje kulturne baštine ovog sela - kažu iz odbora. Pozivaju ljubitelje umetnosti i prirode da se pridruže slikarima i provedu inspirativan vikend u šumi.
Organizator kolonije je udruženje građana Bodrog iz Bačkog Monoštor. Kroz programe za kulturu „Dondo koloniju” podržala je lokalna samouprava.
savamajstor @ Sre, 25.09.2019. 03:24
bački monoštor bačko podunavlje gornje podunavlje kulturna baština limkovna kolonija dondo prekogranični rezervat biosfere sela sombor specijalni rezervat prirode ug bodrog unesco vikend naselje
• Regeneracija Dunava 2019

Održan je dvanaesti Ekološko-muzički festival „Regeneracija Dunava“ u Bačkom Monoštoru.

Foto 36186 Foto 36188Foto 36185 Posetioci manifestacije imali su prilike da uživaju u mnogobrojnim sadržajima sa umetničkom i ekološkom t ematikom, a sve u prelepom ambijentu Eko-rekreativnog centra. Akcenat na Specijalnom Rezervatu Prirode Gornje Podunavlje i UNESCO Rezervatu Biosfere Bačko Podunavlje kroz radionice, edukacije i izložbe ima za cilj da podiže svest posetilaca i javnosti o značaju ovih zaštićenih prirodnih bogatstava.
Prvog dana organizovana je kreativna radionica „Gipsarizacija sa Kissom“ koju je vodio somborski umetnik Kristijan Kiss. Deca, učesnici radionice bojadisala su odlivke u gipsu u oblicima različitih životinja, uz prigodnu radionicu na temu zaštićenih životinjskih vrsta u našem okruženju. Predstavljena je i izložba slika Mine Ševo, koja je privukla veliku pažnju posetilaca, od onih najmlađih pa do najstarijih. Upriličena je i izložba fotografija čiji su autori Milica Tepavac iz Sombora i Marko Nađ iz Bačkog Monoštora. Tema izložbe bila je veza čoveka i prirode. Već tradicionalno, na primenu prirodnih materijala u umetničke svrhe, kroz slamarske radionice predstavili su Mario Stanić i Dejan Mitić. Oni su bili angažovani, pored izrade detalja od slame, i na izradi i revitalizaciji velikih skulptura od slame, dok je druge večeri festivala od slame napravljena, a nakon toga i spaljena velika skulptura feniksa od slame. U muzičkom delu festivala u petak učestvovali su: Baraba Dub Sound System, Low Frequency, Mefa, Gigatron, Little Shuja, Jelow i Show Me Selecta.
U subotu, festival je započeo realizacijom aktivnosti sa migrantima iz Prihvatnog centra u Somboru, tokom koje su porodice sa decom posetile festival, učestvujući u radionicama sa slamom i u pripremi ručka. Muzički program počeo je projektom Jazzbuka, tokom koga su vrsni muzičari The Hat Matters, prisutne sproveli kroz istorijat džez muzike, na pitak i prijemčiv način. Veoma inovativna je bila i radionica za decu „Dunavska bojanka“ tokom koje su deca bojadisala majice sa motivom Podunavlja, a iste su im kasnije i poklonjene. U večernjim časovima, otvorena je izložba fotografija „Trag u vodi“, autora Borisa Erga, predstavljajući pejzaže i detalje iz cele Srbije, a protkane vodom kao jednim od osnovnih elemenata. Muzički karusel u subotu su vrteli: Nađa Dell, Lewangz, King Calypso, Butchaa, C:Critz, Banzae, te Raggalution iz Slovenije i Fusnote iz Sombora.
Poslednjeg dana festivala, na sam Dan evropskog Amazona, u saradnji sa WWF – Svetskom organizacijom za prirodu i Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, organizovano je predstavljanje knjige o UNESCO Rezervatu Biosfere Bačko Podunavlje. Predstavljeni su i radovi studenata FON-a iz Beograda, na temu održivih biznisa u Rezervatu Biosfere. Program su vodili Marko Tucakov i Sara Pavkov iz PZZP, Duška Dimović – WWF Svetska organizacija za prirodu i Zdenka Mitić, kao predstavnica domaćina, a istom su prisustvovali i zvaničnici iz Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu prirode i predstavnici Grada Sombora. Proslava Dana Evro Amazona podrazumevala je i šetnju stazom Štrbac na koju se odazvao veliki broj građana. Vrhunac šenje bio je koncert – performans, koji su upriličile članice VA Musica Viva, nastupom na samoj obali bare Semenjača, izvodeći kompozicije iz celog sveta, posvećene prirodi. Dan je završen vožnjom brodićem Velikim Bačkim kanalom.
Ovako bogat program festivala osmišljen je i realizovan od strane UG Podunav, uz podršku Mesne zajednice Bački Monoštor, UG Bodrog , Ministarstva poljoprivrede – Republičke Direkcije za vode, Ministarstva životne sredine, Fondacije Ane i Vlade Divac, Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, Grada Sombora, WWF-Svetske organizacije za prirodu i Coca-Cola HBC Srbija.
tam @ Sre, 17.07.2019. 17:38
bačko podunavlje boris erg dejan mitić duška dimović fondacija ana i vlade divac gornje podunavlje kompanija coca-cola kristijan kiss ministarstvo poljoprivrede - republička direkcija za vode sombor svetski fond za prirodu - wwf ug podunav unesco rezervat biosfere zdenka mitić
>>
1234
. . .
14