Savet Evrope uputio je priznanje Bačkom Monoštoru kao predelu sa dobrom praksom u očuvanju životne sredine.

„Drago mi je da mogu da vas obavestim da je Komitet ministara odlučio, u skladu sa odredbama nagrade za predele Saveta Evrope, da prepozna veliku vrednost projekta Predeli Bačkog Monoštora. Želimo da ovaj projekat učinimo poznatim široj javnosti, kako bi podstakli slične inicijative ”- piše u pismu upućenom monoštorskom Udruženju građana „Podunav”, koje je učestvovalo na konkursu Saveta Evrope za nagradu za predeo. Iako Srbija u vreme konkursa još nije ratifikovala evropsku Konvenciju o predelu, Savet Evrope dozvolio je da naša država učestvuje sa primerom Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje” - Bački Monoštor. Uz konkursnu dokumentaciju priložena je i TV reportaža RTS-a, autorke Aleksandre Sarković, a pomoć je pružilo i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Bački Monoštor imao je zapažen nastup i na sajmu turizma WTM u Londonu prilikom predstavljanja projekta „Bogatstvo različitosti” koji realizuje Dunavski turistički klaster „Istar 21”. Objašnjavajući specifičnosti Vojvodine: područje granice između hrišćanske Evrope i Otomanske imperije i njenih ambicija da osvoji Evropu, izgradnja kanala u Vojvodini kako bi se isušilo močvarno zemljište (80% bilo pokriveno vodom) i stvorili uslovi za naseljavanje a zatim i sam proces planskog naseljavanja ljudi iz gotovo čitave Evrope, uslovili su bogatu multikulturalnost, multijezičnost i multikonfesionalnost, što je i uslovilo autonomnost prilikom pripajanja Vojvodine Srbiji nakon prvog svetskog rata, priča o Vojvodini i onome što turisti mogu da vide i dožive dobila je sasvim drugačiji smisao od dosadašnjeg predstavljanja turističke ponude pokrajine.

Nacrta prostornog plana Gornjeg Podunavlja kao i izveštaj o strateškoj proceni uticaja predstavljeni su danas u Županiji. Na predstavljanju se moglo čuti uglavnom samo ono što i piše u dokumentima.

Možda i najvažniji deo budućeg Prostornog plana područja posebne namene Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje predstavlja deo kojim se zabranjuje svaka gradnja u okvirima rezervata. Vikend naselja će u Prostornom planu biti evidentirana po zatečenom stanju i barem do donošenja plana detaljne regulacije, zabranjen je svaki dalji građevinski poduhvat. Ovo se odnosi na Adice, Mrtvu Baračku, Kenđiju i Baračku 2. Plan, kao i do sada, predviđa totalnu zabranu poljoprivrednih aktivnosti u prvom nivou zaštite, dok je u preostala dva dozvoljeno pčelarenje i sakupljanje šumskih plodova, tako da ovo predstavlja jedini način poljoprivrednog korišćenja područja Rezervata. Preporučuje se da poljoprivredna proizvodnja van rezervata bude ograničena, tj da se umanji upotreba hemijskih sredstava, ukine intezivno stočarstvo i zabrani unošenje alohtonih biljnih i životinjskih vrsta. Nacrtom se predviđa izgradnja šaranskih ribnjaka.

Koliko je priroda osetljiv organizam može da se oseti tokom šetnje kroz Gornje Podunavlje. Najmanje prisustvo čoveka poremeti „svakodnevni život” u rezervatu, a odsustvo ljudi primeti se po tome da ni slučajno ne može da se vidi papir, najlon kesa ili plastična flaša.

SOinfo.org priprema seriju video reportaža o Somboru i okolini, njegovim manje ili više poznatim parčićima života, uz podršku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva. Jedna od tema je, neizbežno, Gornje Podunavlje. Dragulj prirode, koji mnogi vide kao turističku šansu somborskog kraja. Ipak, kako smo se danas uverili, prirodu treba pustiti da brine sama o sebi, masovno prisustvo čoveka nije baš poželjno. Prošetali smo kroz Karapandžu, deo rezervata prirode uz Dunav i Bajski kanal kod Bezdana. To je ujedno i jedno od najbogatijih i najočuvanijih lovišta u Srbiji, u kojem nema uzgojene divljači, već se sve odvija po planu majke prirode, i pomalo čoveka, koji pomaže održavanje ravnoteže. Kroz Karapandžu, u maglovito jutro, vodio nas je lovočuvar Vojvodinašuma - Šumskog gazdinstva Sombor Pavle Knežević. Njegov zadatak je da svakodnevno obilazi poverenu teritoriju, sprečava krivolov, ilegalnu seču stabala, jednom rečju da čuva prirodu. Zanimljivo je da, dok šetate kroz tihu šumu, sve tiše razgovarate, kao u nekoj velikoj biblioteci, da ne remetite mir okoline. Do pojavljivanja reportaža na SOinfo.org-u, pogledajte u našem foto albumu kako je danas između 6 i 10 časova izgledala Karapandža. Životinja nema na fotografijama, ne zato jer ih nismo videli, već zbog toga što nemamo odgovarajuću opremu da ih slikamo, a trebalo bi i mnogo više vremena provesti u njihovom posmatranju.

Nacrt plana Prostornog plana područja posebne namene Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje propisaće gde, šta i kako može da se radi u zaštićenom prirodnom području. Plan obuhvata delove područja Grada Sombora i Opštine Apatin.

Nacrt prostornog plana Gornjeg Podunavlja ne predviđa neke posebne novosti u odnosu na sadašnje stanje, što se tiče izmena namene prostora zaštićenog prirodnog dobra, što je svakako pozitivna stvar. U Specijalnom rezervatu prirode i dalje je zabranjena bilo kakva gradnja, bavljenje poljoprivredom ili privrednom delatnostima. Jedino je dozvoljeno održavanje postojećih objekata, poput vile Štrbac ili lovačke kuće u Kazuku. Prostornim planom Gornjeg Podunavlja obuhvaćeno je i okolno područje rezervata prirode, pa su propisana pravila gradnje puteva, gasovoda, električnih vodova i druge infrastrukture. U samom rezervatu predviđeno je da može da se oformi određeni broj naučno - istraživačkih stanica i kampova, i to u delovima koji imaju niži stepen zaštite. Pravna i fizička lica javni uvid u nacrt Prostornog plana područja posebne namene Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje mogu da obave u zgradi Županije u prizemlju u kancelariji broj 12 u vremenu od 9 do 14 časova sve do 24. novembra. Nacrt je dostupan i na sajtu Republičke agencije za prostorno planiranje. Javna prezentacija Nacrta prostornog plana i izveštaja o strateškoj proceni uticaja biće održani 11. novembra u 10 časova u Gradskoj upravi grada Sombora (Županija), sala broj 108. Primedbe na Nacrt prostornog plana i izveštaj o strateškoj proceni mogu se dostaviti u pisanoj formi Odeljenju za komunalne poslove do 24. novembra 2011. godine.

Četrdeset veslača iz četiri države protestovalo je na Dunavu kod Batine za spas „evropskog Amazona”.

U nedelju, 9. oktobra veslači iz Hrvatske, Srbije, Austrije i Mađarske okupili su se na Zelenom ostrvu pored Batine na regati, koja je bila protest zbog namere hrvatskih vlasti da regulišu tok Dunava. „Kroćenjem” Dunava narušio bi se prirodni red, što ugrožava dve najveće vrednosti Dunava na tom potezu: Kopački rit i Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje”. - Projekat regulisanja Dunava nije u skladu sa nacionalnim i evropskim zakonima i predstavlja uništavanje ne samo prirodne baštine Hrvatske, već i budućeg UNESCO prekograničnog rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav, takozvanog „evropskog Amazona” - izjavio je je Arno Mol, stručnjak za slatkovodne sisteme iz austrijskog WWF-a (Svetski fond za prirodu) na konferenciji za novinare održanoj uoči početka regate na Zelenom ostrvu. Prema hrvatskim vlastima, svrha regulacije jeste poboljšanje plovidbe i zaštite od poplava u tom području. Međutim, za to nije dato nikakvo objašnjenje. - Na tom području nema većih naselja ili infrastrukture koji bi mogli biti ugroženi poplavama, naročito uz ogromne močvare Kopačkog rita i Gornjeg Podunavlja koje su u blizini, a služe kao prirodna zaštita od poplava - istakla je Olga Jovanović iz WWF-a. U nesvakidašnjoj regati učestvovali su i predstavnici bačkomonoštorskog udruženja građana „Podunav”, UG „Moj kanal”, kao i mladi iz somborske organizacije Studio 5.