Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Semper idem na Velikoj sceni

Počeo rad na novom projektu Narodnog pozorišta Sombor.

Foto 36458 U ponedeljak, 9. septembra, u Narodnom pozorištu Sombor otpočeo je rad na predstavi Semper idem, po romanu Đorđa Lebovića i adaptaciji i režiji Gorčina Stojanovića. Asistent režije je Tijana Markovinović, scenografiju i izbor muzike potpisuje Gorčin Stojanović, za kostim je zadužena Lana Cvijanović, a za scenski pokret Isa Stepanović.
U predstavi igraju: Marko Marković, Saša Torlaković, Ivana V. Jovanović, Biljana Keskenović, Ninoslav Đorđević, Branislav Jerković, Srđan Aleksić, Vanja Nenadić, Danica Grubački, Dragana Šuša, Milijana Makević, Nemanja Bakić , Aleksandar Ristoski, Ervin Hadžimurtezić, Pero Stojančević, Bogomir Đorđević, David Tasić Daf, Olgica Nestorović, Predrag Grujić i Stefan Beronja. Premijera je zakazana na Dan pozorišta, 25. novembra, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor.
Ova neverovatno važna i potresna priča Đorđa Lebovića nastaviće niz somborskih priča oživljenih prethodnih godina u vidu predstava Gogoland, Maestro, Hajmatbuh i Kad bi Sombor bio Holivud.
tam @ Sre, 11.09.2019. 16:00
dan pozorišta đorđe lebović gorčin stojanović isa stepanović lana cvijanović semper idem sombor tijana markovinović
• „Porajmosom” dosanjati san Ernesta Bošnjaka

U Somboru se ovih dana snima kratki umetnički igrani film „Porajmos” rađen po istoimenom romanu somborskog pisca Dušana Savića.

Foto 34701Foto 34705Ovu antiratnu dramu režira Gorčin Stojanović, režiser filmova „Ubistvo s predumišljajem”, „Stršljen” i bliski saradnik somborskog teatra čije su mnogobrojne predstave Somborci imali prilike da gledaju godinama unazad. Scenograf je poznati i nagrađivani srpski i jugoslovenski scenograf iz Beograda Milenko Jeremić koji je uradio više od stotinu filmova (Koreni, Maratonci trče počasni krug, Valter brani Sarajevo…), producent i scenarista je Dušan Jović, a direktor fotografije Somborac Đorđe Arambašić. Film se bavi sudbinama mađarske Jevrejke Žuže, romskog violiniste Dejana i nemačkog oficira Franca, na početku rata u Somboru, a potom u koncentracionom logoru. Radnja romana se izvorno dešava u Sarajevu, ali budući da u našem gradu postoje uslovi da se na stvaralački način obradi teška tema iz Drugog svetskog rata, radnja filma je smeštena u Sombor. U filmu su prikazani i neki istorijski događaji iz tog perioda.
Film je sniman pet dana prošle nedelje pa su sugrađani na ulicama u centru grada često sretali filmsku ekipu. Upravo tada svi su to hteli da zabeleže kamerama mobilnih telefona i na društvenim mrežama su se počele pojavljivati slike sa snimanja. To je bio razlog da kotaktiramo producenta i scenaristu „Porajmosa” Dušana Jovića i saznamo kada će film biti gotov.
- Snimanje je počelo u septembru, kada je Sombor najlepši, jer su nam trebali takvi prvi kadrovi, a onda smo radi snimanja daljih scena čekali zimu i da padne sneg. Scene logora i transporta Jevreja snimali smo na železničkoj stanici, radili smo i na kanalu, na somborskim ulicama (Apatinski put, Vojvođanskoj, ulici Rade Končara, Njegoševoj…) ali i u kući Save Stojkova, porodice Pavkov, a sledeći vikend nas očekuje snimanje u kući Raše Bukvića. Naše ambicije su festivali. Ne želimo da napravimo komercijalni film, već izuzetno kvalitetan umetnički film – kazao je Dušan Jović i dodao:
- Film će na najbolji mogući način da promoviše Sombor. Cilj nam je da ljudi shvate da ovde može da se snimi kvalitetan i dobar film i da naš grad ima potencijala da tako nešto realizuje. Želimo da ovim projektom privučemo i druge filmske stvaraoce u naš grad, jer će to na najbolji mogući način da ga promoviše, a nadamo se da donese i materijalna sredstva gradu. Ideja nam je da ovim filmom pokušamo da dosanjamo san Ernesta Bošnjaka – istakao je Jović. Porajmos će se snimati još dva dana tokom predstojećeg vikeda, a premijera se očekuje početkom proleća. 
U filmu igraju mahom somborski glumci ili oni koji su na neki način povezani sa Somborom: Bane Jerković, mladi Slaven Došlo i Vanja Nenadić, potom Ivana V. Jovanović, Biljana Keskenović, Ervin Hadžimurtezić i drugi. Snimanje filma podržavaju Savez jevrejskih opština Srbije i Grad Sombor.
tam @ Pon, 17.12.2018. 21:58
bane jerković biljana keskenović dušan jović đorđe arambašić ernest bošnjak ervin hadžimurtezić gorčin stojanović ivana v. jovanović milenko jeremić porajmos sava stojkov slaven došlo sombor vanja nenadić
• Ernest Bošnjak za Radomira Zelenovića

Otvoren je 1. Podunavsko-panonski filmski festival Porodica naroda/Family Of Nations.

Foto 34121Foto 34117 Festival je otvorio dobitnik nagrade Ernest Bošnjak za doprinos razvoju filmske umetnosti u 2018. godini, Radoslav Zelenović, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke, jedne od pet najznačajnijih institucija u svetu. - Kao što vidite, nagrade me nisu mimoilazile u životu i običaj je kada dobijete novo priznanje da kažete da Vam je najdraže. Ja ću svesno da upadne u tu klopku. Svesno zbog toga što je moj favorit kada su u pitanju pioniri filma upravo Ernest Bošnjak. Ja ne znam šta je taj čovek imao u glavi kada je na početku kinematografije, na početku 20. veka, krenuo, ne samo da se bavi filmom, već da od ovog grada pravi Holivud. Lepo je kad imaš san, još je lepše kada deo tog sna postane javnost. Ernestu Bošnjaku je to pošlo za rukom, cena nije bila mala, jer je kompletan kapital potrošio da od Sombora napravi Holivud. Ko zna šta bi se desilo da nije bilo Velikog rata ida stvari nisu pošle na drugu stranu. Ne mogu da kažem da znam, ali pretpostavlja, da je Ernest Bošnjak dosanjao svoj san do kraja, ovaj grad, ova zemlja, ova kinemetagrafije bili bi mnogo bolji - rekao je Radoslav Zelenović, koji će u prvom izdanju somborskog filmskog festivala biti u žiriju glavne selekcije, zajedno sa pozorišnim rediteljem Gorčinom Stojanovićem i glumcem Lazarom Rokvudom, jednim od inicijatora ustanovljavanju festivala. Kako su preneli domaćini svečanog otvaranja, mladi glumci, Slaven Došlo i Vanja Nenadić, pre samo godina dana gradonačelnica Sombora je sa potpisala inicijativu o osnivanju filmskog festivala sa čuvenim holivudskim glumcem Džonom Sevidžom, koji je bio u glumačkoj ekipi Rokvudovog filma „Povratak”. Žiri glavne selekcije proglasiće najboljeg glumca i glumicu festivala, odnosno mladog glumca ili glumicu. Njima će biti dodeljeno priznanje „Celtis”. 
Organizatori su obelodanili da će tokom festivala, pored glavne selekcije, biće prikazani i filmovi u pratećim kategorijama, „Kad bi Sombor bio Holivud” - filmovi koji su na bilo koji način povezani sa Somborom, tri australijska filma u selekciji „Core diplomatiqum”, te osam studenskih filmova po izboru selektora Gorana Jovanovića. Najbolji studentski film proglasiće žiri u sastavu: Maja Šuša, Peter Goretić i Slaven Došlo.
Posetioci 1. Podunavsko-panonskog filmskog festivala Porodica naroda/Family Of Nations biće u prilici da pogledaju i postavku 40 originalnih filmskih plakata čiji su autori najznačajniji francuski ilustratori. Ova nesvakidašnja izložba postavljena je zahvaljujući kolekcionaru Nebojši Bošnjaku, a kroz kolekciju predstavljena je kinematografija nekoliko zemalja, najznačajniji svetski režiseri, glumci i glumice. Među izloženim plakatima su se našli i filmovi jugoslovenskih režisera Bulajića i Petrovića. Festival će biti zatvoren u nedelju dodelom priznanja. Kompletan program i satnica
savamajstor @ Sre, 12.09.2018. 03:30
1. podunavsko-panonski filmski festival porodica naroda/family of nations core diplomatiqum džon sevidž film povratak filmski plakati goran jovanović gorčin stojanović izložba jugoslovenska kinoteka kad bi sombor bio holivud kultura lazar rokvud maja šuša nagrada aernest bošnjak peter goretić radoslav zelenović slaven došlo sombor studentski film vanja nenadić
• Solidnih sedamdeset godina

Narodno pozorište Sombor obeležilo je u petak, 25. novembra svoj dan, ali i 70. godišnjicu osnivanja profesionalnog glumačkog ansambla.

Foto 29498Foto 29497Povodom sedamdesetogodišnjice profesionalnog glumačkog ansambla Narodno pozorište Sombor objavilo je monografiju autora Dušana Jovića, u kojoj su pobrojane predstave koje su u proteklih sedam decenija igrane na sceni somborskog teatra, podeljene prema upravnicima, od Svetislava Tornjanskog, preko Josipa Žige Jasenovića, Nikole Pece Petrovića do današnjeg Mihajla Nestorovića, koji je i otvorio svečanu akademiju. U monografiji je objavljen i niz tekstova o upravnicima, ali i oni iz pera bivših prvih ljudi somborskog pozorišta. Knjiga je ilustrovana fotografijama starih predstava i plakatima, dakle radi se o jednom vrednom dokumentu o proteklih sedam decenija somborskog pozorišnog života.
- Došli smo ovde, zaljubili se u ovaj prelepi grad, u pozorišnu umetnost koja se rađa u ovom divnom Talijinom hramu. Mnogi od nas ostali smo ovde, i dalje zaljubljeni u Sombor. Da su Somborci zaista voleli pozorište i pozorišnu umetnost, kazuje činjenica da su pre 134 godine lepo seli za sto i rešili da izgrade zgradu za pozorište. I tako bi. Osnovali su akcionarsko društvo, skupili su novac i za manje od devet meseci podigli ovo velelepno zdanje u kojem smo mi večeras u slavu pozorišta i umetnosti. Pre tačno 70 godina stvorila se potreba da se organizuje i osnuje profesionalno pozorište koje danas s ponosom nosi ime Narodno pozorište Sombor – kazao je Mihajlo Nestorović, direktor Narodnog pozorišta Sombor.
Glumac sa trenutno najdužim glumačkim stažom u somborskom pozorištu je David Tasić Daf, koji sada živi penzionerske dane, ali ipak povremeno zaigra na daskama koje život znače.
- Somborska publika je strašno zahtevna. Mi napravimo predstavu za koju bi druga pozorišta bila presrećna da je imaju na repertoaru, a Somborci kažu: nije to loše, ali umete vi to i bolje. Srećan sam što sam došao u ovaj grad, mada sam za neke još uvek „dođoš“, ali ovo je moj grad. Ja sam rođeni Kragujevčanin, mladost sam proveo tamo, karijeru sam počeo ovde i kada bi se ponovo rodio, opet bih došao u Sombor. Ljudi dele gradove na velike i male. Ja mislim da nema velikih i malih gradova. Grad ne čine zgrade, ulice, bulevari, grad čine ljudi, Somborci, koji su predivni ljudi – ispričao je David Tasić Daf. Legenda somborskog glumišta podsetio se kako je izgledao njegov prvi dolazak u Sombor.
- Prvo što mi je palo u oči je tabla na kojoj je pisalo „zabranjeno parkiranje biciklova i motociklova“. Pomislio sam, mili bože, kud sam zaš'o! Kada sam saznao da ću ići u Sombor, rekao sam to drugarima u Kragujevcu, a oni su pitali gde ti je to? Gledali smo mapu, a jedan od drugara, zvali smo ga Mile Vrag kaže – budalo, pa ovo je u Mađarskoj. Elem, došao sam u Sombor ujutro i prvi čovek koga sam upoznao bio je čuveni Mirko Galac, zvani Nestor. Prva predstava koju sam video bio je neki Nušić, katastrofa od predstave. Prvu premijeru u Somboru sam odigrao 31. decembra 1967. godine – rekao je David Tasić Daf, koji je tokom svoje karijere igaro u predstavama koje su režirali najbolji jugoslovenski i srpski režiseri. Imao je mnogo glavnih i sporednih uloga. Posebno se seća upravnika i reditelja Nikole Pece Petrovića, a drugi čovek koji je obeležio njegov rad je reditelj Muci Draškić.
- To je čovek koga sam obožavao. Kada nisam imao probe, sedeo sam u gledalištu i krao „zanat“. Treći ključni čovek za mene bio je Dejan Mijač. Mogu da kažem da sam sa njima završio tri akademije – podsetio se David Tasić Daf i nastavio priču o mesec dana gostovanja somborskog pozorišta u Meksiku.
- Odlazimo u zemlju o kojoj sam znao samo iz filmova. Stižete u glavni grad Meksiko, koji je tada imao 16-17 miliona stanovnika. Stigli smo dan pre 1. maja i bili smo smešteni u hotelu u samom centru grada, preko puta nam je bio Suarezov spomenik. Ujutro 1. maja me je probudila zaglušujuća buka, pogledam kroz prozor i vidim nepreglednu masu ljudi, postrojeni na trgu. U prvomajskoj paradi učestvovalo je dva miliona ljudi! Igrali smo „Ženidbu i udadbu“ i to je bilo veoma zanimljivo iskustvo – rekao je David Tasić Daf.
Na svečanoj akademiji povodom sedamdesetogodišnjice profesionalnog ansambla Narodnog pozorišta Sombor učestvovala je i književnica i rediteljka Vida Ognjenović, koja je u somborski teatar  došla da režira na poziv upravnice Mirjane Markovinović. Ona je krajem januara 1985. godine na scenu postavila komad Strah i nada Nadežde Mandeljštam Predraga Perišića.
- Mirjana Markovinović je ovo pozorište otvorila prema svetskom repertoaru, a mogu reći i svetu. To je predstava zbog koje je u somborsko pozorište dolazio ambasador Sovjetskog saveza da nas ukori i prekori zašto to radimo, jer je smatrao da je to antisovjetski tekst. Nadežda Mandeljštam je objavila svoje memoare prvo na engleskom, a tajno ih je preneo jedan službenik ambasade. Ta je knjiga u Sovjetskom savezu bila zabranjena i bilo je vrlo smelo od Narodnog pozorišta Sombor da izvede tu predstavu. Naročito problematična je bila jedna pesma o Staljinu, koja je odlična, pa je jednom prilikom neki ataše iz sovjetske ambasade rekao da se barem skine ta pesma. Rekla sam mu da ćemo je skinuti. Predstavu smo tada igrali u Zemunu, glumci su me pitali da li ćemo preskočiti pesmu, a ja sam im rekla da o tome nema ni govora – ispričala je Vida Ognjenović. Ona je kazala da je na scenu somborskog pozorišta iste godine postavila još jednu predstavu čiji autor je bio disident. Bio je to komad Letnji dan Slavomira Mrožeka i igrala se na maloj sceni.
Gost včeri bio je i reditelj Gorčin Stojanović, koji je u Somboru radio nekoliko predstava. Stojanović je kazao da u Srbiji vlada jedan ubrzani zaborav.
- Zaborav, odnosno pamćenje je naša stvar. Ne može na to niko da nas prisili, to moramo sami. Srećom postoje kuće poput somborskog pozorišta koje se bore protiv zaborava, odnosno jednostavno rade svoj posao. Naš posao je da uvažavamo našu tradiciju. Mislim da je zaborav u stvari rezultat nemara, mrljavosti. Ako ima nekog kontinuiteta u ovoj našoj zemlji, to je kontinuitet zaborava. Žao mi je što pričamo o tome, jer Sombor nije dobro mesto za razgovor o tome, za razliku od nekih drugih, ovo je kuća koja je solidna. U bivšoj Jugoslaviji se znalo koja pozorišta vrede, osim onih iz velikih centara. To su bili Varaždin, Bitolj, Sombor, Nova Gorica... Znali ste da ako nešto dođe iz ovih gradova, da će se ceo grad zainteresovati, svi će se sjatiti da pogledaju predstavu – rekao je Gorčin Stojanović. On se osvrnuo i na problem u kulturi koji je traje godinama.
- Svaka vlast kojoj ovo kažem a promenilo ih se dosta, se uvek naljuti. Na delu je jedan organizovani zločinački poduhvat na permanentnom zatiranju srpske kulture. Jer to košta, jer je to nepotrebna knjigovodstvena stavka. Ja živim u gradu u kojem poslednja tri gradonačelnika ne idu u pozorište. Nikada! I to sami kaži. Ja bih voleo da karikiram, ali nije tako – kazao je Gorčin Stojanović.
Jedan od najuspešnijih uprevnika Narodnog pozorišta Sombor, za čijeg mandata je nastala i čuvena predstava Kate Kapuralica, Milivoje Mlađenović obratio se somborskoj publici putem video poruke.
triletrip @ Ned, 27.11.2016. 17:47
david tasić daf dušan jović gorčin stojanović jubilej kultura mirjana markovinović monografija narodno pozorište sombor nikola peca petrović profesionalni ansambl sombor vida ognjenović
• „Heimatbuch” premijerno u petak

Uobičajenom „pretpremijernom” konferencijom za medije u Narodnom pozorištu Sombor najavljena je predstava koja će premijeru doživeti u petak, 16. oktobra.

Foto 26170 Reditelj Gorčin Stojanović postavio je na scenu komad Kaće Čelan „Heimatbuch”, ljubavnu priču između Nemice, zatočenice gakovačkog logora i logorskog čuvara posle Drugog svetskog rata. Komad je prvi put izveden u Subotici 1989. godine u KPGT-u. 
- Reč je o komadu koji se neposredno tiče i ovog grada i ovog podneblja, ali i svih ljudi preko kojih je prešla istorija, na način kao preko likova u ovom komadu. Kaća Čelan je rođena u Ratkovu, gimnaziju je završila u Odžacima, studirala je književnost, teatrologiju i glumu u Sarajevu, a njeno daleko poreklo je iz srca Bosne, iz Kreševa. U komadu se i ona pojavljuje, na samom kraju, u liku devojčice. Ceo komad je sačinjen od fragmenata sećanja na priče koje je čula kao dete iz kolonističke porodice. Njen život u Ratkovu je bio snažno obeležen činjenicom da je njena najbolja drugarica bila Nemica, čija porodica nije otišla u Nemačku, već se vratila u Ratkovo, odnosno onda još Parabuć i doživela sudbinu kakvu je doživela. Reč je o komadu koji afirmiše ljudskost i nema nikakve feljtonističke pretenzije, nije angažovana predstava - rekao je reditelj Gorčin Stojanović. Predstave sa tematikom vezanom za Sombor biće obavezni deo naredne dve pozorišne sezone, najavio je upravnik Narodnog pozorišta Sombor.
- „Heimatbuch” je prvi komad iz ciklusa koji će činiti četiri predstave koje korespondiraju sa prostorom koji omeđava Sombor, sa ljudima koji čine Sombor, sa umetnicima, stvaraocima, uopšte sa Somborom - rekao je Mihajlo Nestorović. Te četiri predstave biće postavljene na scenu Narodnog pozorišta Sombor tokom ove i naredne sezone. Nakon 12 godina u somborskom pozorištu će ponovo zaigrati Aleksandar Đurica, koji je dobro poznat po predstavama „Buđenje proleća”, „Ruženje naroda u dva dela”, „Bogojavljenska noć”, „Putovanje u Nant”. On će u „Heimatbuchu” igrati Adama Šmita.
- Zaista mislim da za ovaj komad nema boljeg mesta od somborskog pozorišta, nekako mu pripada. Postoji nešto u toj multikulturalnosti i multietničnosti koju Sombor nosi sa sobom, to se oseti u gradu. Mislim da će somborska publika umeti da prepozna to što smo želeli da im kažemo - rekao je Aleksandar Đurica. U predstavi igra i mlada glumica Milica Mima Trifunović, koja je već gostovala na sceni somborskog teatra u dve predstave.
- Ja sam jako malo znala o samoj temi, o Podunavskim Švabama. Rođena sam u Valjevu i nemam veze sa Vojvodinom, a ovu temu nisam mogla ni u školi da obrađujem, tako da mi je bilo značajno da saznam neke stvari koje su se dešavale u mojoj zemlji - ispričala je Milica Mima Trifunović. U podeli uloga učestvuje i doajen somborskog pozorišta David Tasić Daf.
- Najzad se desilo i to da posle sto trideset i nešto premijera u somborskom pozorištu zaigram dedu - šaljivo je prokomentarisao najstariji glumac u predstavi.
Scenograf predstave je Gorčin Stojanović, kostimograf Lana Cvijanović, a lektor dr Ljiljana Mrkić Popović. U predstavi igraju Aleksandar Ðurica, Tatjana Šanta, Milica Janevski, Branislav Jerković, Ivana V. Jovanović, Milica Mima Trifunović, Marko Marković, Srđan Aleksić, Mihajlo Nestorović, Olgica Nestorović, Dragana Šuša, Nemanja Bakić, David Tasić Daf.
Premijera predstave zakazana je za petak, 16. oktobar u 20 sati na velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor, dok je pretpremijera dan ranije, u isto vreme i na istom mestu.
triletrip @ Sre, 14.10.2015. 01:32
gorčin stojanović heimatbuch kaća čelan kultura predstava premijera sombor
>>
123