Naslednici srpskog političara i univerzitetskog profesora Dragoljuba Jovanovića donirali su Gradskoj biblioteci njegova sabrana dela.

Dr Dragoljub Jovanović bio je francuski đak i doktor pravnih nauka sa Sorbone, međuratni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i politički vođa levih zemljoradnika. Njegovo veliko znanje, lično poštenje i politička nepotkupljivost učinili su da je dopadao zatvora, kako u Kraljevini Jugoslaviji, tako i za vreme Titove Jugoslavije. Unutar obimnog opusa posebno su zanimljivi „Medaljoni”, koji su zapravo zbirka autorovih zapažanja i ličnog poznavanja predstavnika društvene elite onoga vremena. Gradska biblioteka dobila je 18 tomova „Sabranih dela Dragoljuba Jovanovića”. Donacija je rezultat volje naslednika Dragoljuba Jovanovića i prijateljskih veza priređivača ove edicije prof. dr Jovice Trkulje sa Pravnog fakulteta u Beogradu i Somborca dr Gojka Miškovića, koji je biblioteci poklonio i dva primerka knjige grupe autora „Suočavanje sa jugoslovenskim kontraverzama”.

- Prevaziđimo balvane na putevima i u glavama, posebno kod onih koji upravljaju Srbijom. Okupimo se oko ideje Preokret - rekao je Slobodan Jerković iz LDP-a, koji zajedno sa Srpskim pokretom obnove u Somboru pokreće prikupljanje potpisa podrške ovoj deklaraciji.

- „Preokret” u Srbiji i Somboru je počeo, bez obzira što pojedinci to neće da priznaju. Preokret je pitanje ljudskog dostojanstva, za Evropu u Srbiji i Srbiju u Evropi - naglasio je Jerković, napominjujući da Srbiju čeka crna budućnost ukoliko 9. decembra ne dobije status kandidata za ulazak u Evropsku uniju. Po rečima Gojka Miškovića, koji je predstavljao konzorcijum nevladinih organizacija Građanske Vojvodine, potpis i podršku „Preokret” stavlja zbog dobrog društva koje ga podržava. - Preokret je, takođe, pritisak na pseudoelitu Srbije da odstupi od svog, dosadašnjeg, balvan kursa - objasnio je Mišković.
Potpis, kao podršku politici „Preokret” stavili su svi članovi somborskog LDP-a i SPO-a, a mogućnost da to učine imaće i svi građani Sombora. Štandovi „Preokret” biće postavljeni u petak od 10 časova ispred Pijace u lancima, u subotu i ponedeljak (od 11:00) potpisivanje će se vršiti na glavnoj ulici, a utorak ponovo pred pijacom - obelodanila je Snežana Beljanski, portparolka gradskog odbora SPO.

Prekogranična komšijska saradnja tri grada predstavljena je u nedavno promovisanoj knjizi Upravljanje multietničkim gradovima u Jugoistočnoj Evropi. Autor naše studije slučaja je Gojko Mišković, osnivač NVO Otvoreni licej iz Sombora i jedan od najozbiljnijih poznavalaca ovdašnjih prilika.

- Knjiga je ustvari priručnik koji pokazuju napore i rezultate u prevazilaženju posledica konflikata u jugoistočnoj Evropi, kao i iskustva u upravljanju multietničkim zajednicama, a dodatnu vrednost ovom priručniku daju i konkretna i praktična uputstva koja nude znanja i veštine. Priručnik su priredili eksperti, praktičari i kreatori politika koji u ovoj oblasti deluju u okviru Igmanske inicijative i Asocijacije multietničkih gradova JIE, u saradnji sa LGI (Local Government Initiative) iz Budimpešte - saopštili su organizatori.
Mišković je u svom tekstu obradio dosadašnju saradnju ovih gradova, dodelivši posebno mesto izvornoj bratskoj povelji Sombora i Baje iz decembra 1966. godine. On je istakao uspešne projekte na relaciji Osijek - Sombor, među kojima su biciklistička staza Via Pacis Pannoniae, tamburaški kamp i radionice za mlade muzičare, te saradnja u organskoj poljoprivredi. Mišković se u svebuhvatnoj analizi pozabavio i istorijom i odnosima tri grada, te nekadašnjom veličinom Sombora i Baja, kao središta „svojih” županija, što danas više nisu. Jedno od prioritetnih polja saradnje trougla u narednom periodu bi trebalo da bude reka Dunav, i prirodno blago koje leži na teritoriji sve tri zemlje. Iz prethodnih projekata jasno je da sve budući zajedničkin  nastupi  moraju biti formirani na jasnim pravilima, finansijskom aspektu, stalnosti i predvidljivosti. Baja danas ima 37.500, Sombor nepunih 50.000, a Osijek 115.000 stanovnika.
Knjiga Upravljanje multietničkim gradovima u Jugoistočnoj Evropi ponuđena je isključivo na engleskom jeziku. U toku je prevod na ruski. U prilogu vesti preuzmite kompletnu studiju, ali i izdvojen tekst, Gojka Miškovića, koji se tiče našeg kraja.

Gojko Mišković će biti jedan od učesnika prestižnog političkog skupa, 21. Sesije Igmanske inicijative u Sarajevu, 29. i 30. maja.

- Obeležavanje 10. godine Igmanske inicijative i najavljeno aktivno učešće četvorice predsednika (Tadić, Josipović, Vujanović, Silajdžić) jeste priznanje za dalekovidost i ogromne napore koje je civilni sektor ispoljio promovišući zdrav razum, dobrosusedstvo i punu saradnju. Upravo ove suštinske etičke vrednosti jesu temelji evropskih, ali i svetskih procesa povezivanja ljudi i država. Lično sam veoma zadovoljan što su moja nastojanja i inicijative u ovoj oblasti prepoznata i uvažena, što jeste i potvrda ukupnih potencijala Grada Sombora - izjavio je Gojko Mišković za SOinfo.org.
Desetogodišnjica Igmanske inicijative biće obeležena Parlamentu Bosne i Hercegovine, a osnovna tema sastanka biće „Bilans odnosa u regionu - bilateralni odnosi i regionalna saradnja”. Učešće Gojka Miškovića na skupu u Sarajevu biće zaokruženo izveštajem koji će ekskluzivno objaviti somborski portal SOinfo.org.

U Somboru je u subotu održan skup nevladinih organizacija, predstavnika vlasti, medija i nevladinih organizacija čiji cilj su bile konsultacije za osnivanje regionalne komisije (REKOM) za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim povredama ljudskih prava u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Otvarajući skup u Somboru Gojko Mišković ispred Zelene Mreže Vojvodine je kazao da je potrebno utvrditi činjenice o zločinima i žrtvama u ratovima na tlu bivše SFRJ, radi istinitog sagledavanja tog dela istorije ovog podneblja, pogotovo zbog toga što je Sombor u devedesetim godinama prošlog veka bio polazna tačka mnogih paravojnih formacija, ali i mesto u koje su se pojedini učesnici ratnih zločina sklonili. Sandra Orlović iz beogradskog Fonda za humanitarno pravo je na skupu kazala da se još uvek 16 hiljada osoba vodi kao nestalo i da je cilj osnivanja REKOM-a da se utvrde činjenice o žrtvama ratova, kako bi prestale manipulacije sa ratnim zločinima, brojem žrtava, logorima i sabirnim centrima. Skup su pozdravili i Branimir Mitrović, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine i Lilijana Sokolova, načelnica Zapadnobačkog upravnog okruga. Konsultativnom sastanku u Županiji prisustvovao je i narodni poslanik Žika Gojković (ZES - SPO), koji je izjavio da je na žalost i sam, kao vojnik JNA, bio učesnik rata, ali da mu za utehu služi da nije počinio nikakav zločin. REKOM će u narednom periodu organizovati i javno slušanje učesnika, svedoka i žrtava ratova sa namerom da se tokom 2011. godine formira zvanično telo čiji osnivači će biti države naslednice SFRJ, i koje će biti nezavisno, fokusirano na iskustvo žrtava. Serija konsultativnih sastanaka na tlu bivše SFRJ služi za uspostavljanje platforme na kojoj će REKOM biti osnovan. Konsultativni proces o Inicijativi REKOM podržavaju Ambasada Kraljevine Holandije, Rockefeller Brothers Fund, United States Institute for Peace, Fond za otvoreno društvo, Ministarstvo inostranih poslova Švajcarske, National Endowment for Democracy, Boš Fondacija, Evropska komisija i Balkan Trust For Democracy.