Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Vesni Šašić direktorski mandat i 30 miliona dinara

Dosadašnja vršiteljka dužnosti direktora KC Laza Kostić će na narednoj sednici Skupštine grada najverovatnije biti izabrana za direktorku ustanove. Četvorogodišnji mandat počeće sa gotovo udvostručenim budžetom, koji će iznositi 66,5 miliona dinara.

Foto 36080Nacrtom Budžeta grada Sombora za 2020. godinu izdvajanja za Kulturni centar Laza Kostić trebalo bi da budu uvećana za skoro 30 miliona dinara ili po današnjem kursu nešto preko 255.000 evra. Sredstva za zarade zaposlenih biće veća za oko 70 odsto, pa će umesto dosadašnjih 5,71 miliona dinara, na plate biti izdvajano preko 8,2 miliona dinara. Vršiteljka dužnosti direktora Vesna Šašić, u planu rada i poslovanja za narednu godinu, koji je inače dostavljen i odbornicima Skupštine grada, nije navela da li su sredstva uvećana zbog novih zapošljavanja (i kojih) u KC Laza Kostić, ili je ipak u pitanju drastično povećanju zarada za trenutno zaposlene. Kulturnom centru će u 2020. godini, na ime usluga po ugovoru, iz budžeta grada Sombora pripasti 36 osto više novca nego do sada. Kako je predviđeno rashodnom stranom, ova budžetska stavka u kulturnom centru, premašiće 41 milion dinara i biće veća za gotovo 130.000 evra nego u 2019. godini. Novoimenovana direktorka će u narednoj budžetskoj godini imati i dodatnih 100.000 evra (12 miliona dinara) za mašine i opremu. Ozbiljan rast budžeta KC Laza Kostić nedovoljno je obrazložen u planu poslovanja ustanove, a zabrinjava i činjenica da bi kulturni centar trebalo da „ispada” iz svoje delatnosti. Tako je zamišljeno da se, i pored postojanja turističke organizacije, bave somborskim suvenirima i kulturom življenja, koja podrazumeva kuvanje ručkova, pripremu svadbenih svečanosti... Takođe, KC Laza Kostić najavljuje, da planira ustanovljavanje dečijeg pozorišta, realizaciju „humanitarnog novogodišnjeg bala” za koji bi se naplaćivale ulaznice, te programa „Umetnost trećeg doba”, u koji bi bile između ostalih bile uključene i balerine „u najboljim godinama”. Jedan od novih programa trebalo bi da bude i „Galerija na otvorenom” koju bi u četiri godišnja termina, počev od marta, trebalo da okupi 10.000 posetilaca. Najavljuje se i izrada onlajn kataloga lokacija pogodnih za snimanje filmova koje bi bile fotografisane četiri puta godišnje. Listi poduhvata u 2020. godini mora se dodati i konstantna edukacija zaposlenih za PR i marketing. Buduća direktorka Šašić je u programu poslovanja navela da će beogradska agencija „New moment” vršiti besplatnu obuku radnika centra. Inače, KC Laza Kostić bi u 2020. godini trebalo da inkasira dodatnih 29 miliona dinara iz ostalih izvora. Planirano je sedam miliona za usluge po ugovoru, pet za tekuće održavanje, a 17 miliona za mašine i alate.
SOinfo.org ovom prilikom ukazuje da Vesna Šašić, iako je od Filmskog festivala prošlo više meseci, još uvek nije obrazložila svoju poziciju izvršnog producenta festivala i koliko je za to bila plaćena. Nije odgovorila ni na pitanja iz kojih su se izvora finansirali nastupi didžejeva Marka Nastića i Vladimira Dragaša, odnosno zašto se ovaj događaj reklamirao kao „rođendanski poklon kulturnog centra građanima Sombora”.
Rast budžeta KC Laza Kostić daleko je progresivniji u poređenju sa ostalim lokalnim ustanovama kulture koje imaju ozbiljniji značaj i veću istorijsku vrednost. Tako će gradska izdvajanja za Biblioteku „Karlo Bijelicki” u 2020. godini biti niža za oko deset miliona dinara. Jednoj od najstarijih institucija u gradu pripašće nepunih 47 miliona dinara. Doduše, očekuje se da će Biblioteka tokom naredne godine iz ostalih izvora dobiti oko 120 miliona dinara za radove na zgradama/objektima i nabavku mašina i opreme. Novim budžetom sredstva za Narodno pozorište uvećana su za nepunih pet odsto. Najveći deo „dodatnog novca”, 3,2 miliona dinara, biće usmeren na zarade. Očekuje se i da će NPS ove godine uvećati sopstvene prihode za gotovo četiri miliona dinara. Preostalim ustanovama kulture, Galeriji Milan Konjović, Gradskom muzeju, odnosno Istorijskom arhivu sleduje neznatan rast budžetskih primanja. Uvećana davanja za GMS uglavnom su namenjena za zarade, u Istorijskom arhivu se mahom tiču zgrada i objekata, dok je u Galeriji Milan Konjović primetan rast izdvajanja za usluge po ugovoru. Grad Sombor će u 2020. ra razvoj kulture i informisanja opredeliti 257 miliona dinara ili 8,1 odsto ukupnog budžeta - piše u obrazloženju Budžeta grada Sombora za narednu godinu. 
savamajstor @ Pet, 13.12.2019. 09:00
društvo galerija milan konjović galerija na otvorenom gradska biblioteka karlo bijelicki gradski muzej sombor humanitarni novogodišnji bal istorijski arhiv sombor kultura kulturni centar laza kostić marko nastić narodno pozorište sombor - nps new moment sombor somborski suvenir umetnost trećeg doba vesna šašić (rođ paštrović) vladimir dragaš
• Višemesečno kašnjenje u renoviranju Galerije

Istekli su svi rokovi za okončanje rekonstrukcije fasade Galerije Milan Konjović. Ipak, kraj se i dalje ne nazire.

Foto 36519 Članom četiri Ugovora kaže da se Izvođač obavezuje da radove koji su predmet ovog ugovora izvede u roku od maksimalno 70 kalendarskih dana računajući od dana uvođenja u posao što se mora dogoditi za osam dana od dana potpisivanja ugovora. Ako je verovati tenderskoj dokumentaciji ugovor je istekao još pre 90 dana, obzirom da je zaključen još 8. aprila sa rokom važenja od 70 dana. Ipak, po tabli sa gradilišta, završetak radova bio je planiran za 31. jul 2019. godine po čemu je rok probijen za „tek” 54 dana ili nešto manje od dva meseca.
Izabrani ponuđač za sprovođenje rekonstrukcije fasade objekta Galerije Milan Konjović je novosadsko preduzeće „Bob” doo, čiji je vlasnik nekadašnji pokrajinski poslanik Milan Vukovljak. Somborska Komisija za javne nabavke prihvatila je njihovu ponudu od 9,625 miliona dinara sa uračunatim pdv-om, što je bilo za oko milion dinara jeftinije od ponuda preostalih učesnika „Proart-lepota” i „Somborelektro”. Procenjena vrednost ovih radova, po gradskom planu javnih nabavki, iznosila je 12,5 miliona dinara. Baš zbog toga čudi izjava direktorke Milene Rackov Kovačić, s kraja avgusta za Novosti, u kojoj se navodi da je „za ovaj posao iz gradske kase Sombora izdvojeno 15 miliona dinara”. Ona tada nije pominjala kašnjenje u realizaciju radova, niti je objasnila kako su to radovi poskupeli za preko pet miliona dinara, odnosno više od 50 odsto. Direktorka, a ni gradonačelnica desetak dana kasnije za novoustanovljenu promo stranicu „gradskih poduhvata”, nisu saopštile da li su grad i izvođač radova potpisali, i kakav, aneks ugovora, zašto i dokle se produžavaju radovi na rekonstrukciji fasade Galerije Milan Konjović, čija je odgovornost niti ko će snositi troškove višemesečnog produžetka radova. Inače, gradonačelnica je u svom obraćanju javnosti za navedenu stranicu, rekla da je za radove na Galeriji izdvojeno deset miliona dinara ili za trećinu manje od navoda direktorke.
Postavljamo javno pitanje da li je izvođač radova po osnovu neispunjenja ugovornih obaveza, kako se navodi u članu četiri Ugovora, platio naručiocu za svaki dan kašnjenja ugovornu kaznu u visini od 2‰ (dva promila) od vrednosti radova u zakašnjenju, kao i zašto grad Sombora kao naručilac nije iskoristio svoje pravo na raskid ovog ugovora obzirom da, po izjavi direktorke Galerije Milan Konjović, postoje drastične razlike u ceni radova od prvobitno ugovorenih. Očekujemo da će se po ovom pitanju, uz Milenu Rackov Kovačić i Dušanku Golubović, oglasiti i iz stručnog nadzora gradilišta, diplomirani inženjeri građevine, Milan Jović i Rosana Krstić.
savamajstor @ Pon, 23.09.2019. 08:00
bob doo novi sad društvo dušanka golubović galerija milan konjović javna nabavka milan jović milan vukovljak milena rackov kovačić proart-lepota rosana krstić sombor somborelektro
• Konkurs za uređenje Trga umetnosti

Grad Sombor raspisao je urbanističko-arhitektosnki konkurs za izradu idejnog rešenja „Trga umetnosti”, iza Galerije Milan Konjović.

Foto 10015Javna nabavka usluga - konkurs za dizajn, raspisana je 25. juna i biće otvorena do 23. septembra. Kako se navodi u pozivu, cilj konkursa je da se dobiju najbolja idejna rešenja za uređenje novoplanirane javne površine - pešačke zone „Trga umetnosti”. Prispela rešenja, koja mogu uputiti sva zainteresovana pravna i fizička lica, biće ocenjena po pet kriterijuma: prostorni (procena kvaliteta rešenja sa aspekta arhitektonske i urbanističke organizacije prostora), programski (procena funkcionalnosti i funkcionalne opravdanosti rešenja sa aspekta izgradnje, eksploatacije i racionalnog korišćenja prostora), ekonomski (procena ekonomičnosti i efikasnsti, ekonomski aspekti projektovanog rešenja, ekonomska adekvatnost rešenja konkursnom zadatku, racionalnost i praktičnost, pouzdanost u korišćenju i eksploataciji) estetski (originalnost, inovativnost i umetnička vrednost, izvornost i kreativna posebnost, celovitost i doslednost rešenja, uklopljenost u kulturno- istorijsku ambijentalnu celinu i javni prostor) i ekološki koji podrazumeva odnos prema zaštiti, očuvanju i unapređenju kvaliteta životne sredine, održivost rešenja i korišćenje obnovljivih izvora energije - piše u pozivu.
Grad Sombor je za predvideo nagrade za najbolje predloge. Objavljeno je da će autor najkvalitetnijeg rešenja pripasti 450.000 dinara, dok će drugi i treći konkursni rad dobiti po 250, odnosno 150 hiljada dinara. Međutim, pobeda na konkursu ne podrazumeva realizaciju projekta. Prijavljene radove ocenjivaće petočlani žiri u sastavu: predsednik Dejan Radovanović (istoričar umetnosti - konzervator), arhitekte Elvira Dragić i Jene Janković, Nadežda Radojević (pejsažni arhitetka) i Stipan Petreš (strukovni ekonomista).
savamajstor @ Pet, 28.06.2019. 05:08
dejan radovanović društvo elvira dragić galerija milan konjović javna nabavka jene janković konkurs za dizajn nadežda radojević sombor stipan petreš trg umetnosti urbanističko-arhitektonski konkurs
• Postupci protiv šestoro direktora

Agencija za borbu protiv korupcije je odgovorila SOinfo.org portalu da će otvoriti postupke protiv šest direktora javnih preduzeća i ustanova na teritoriji grada Sombora.

Foto 28730Foto 35022- Dejan Kubatov, Dragan Dodić i Milena Rackov Kovačić nisu podneli Izveštaje o imovini i prihodima, pa će Agencija pokrenuti postupak prikupljanja podataka i informacija radi utvrđivanja postojanja povrede Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije - piše u odgovoru Agencije. Navedeno je da će istim postupkom biti obuhvaćen i bivši vd direktora Centra za socijalni rad Sombor Ljubomir Filaković. On je u međuvremenu smenjen sa ove pozicije, a njegovo mesto je postavljen Mihajlo Škorić, koji na osnovu uvida u registrar, takođe nije podneo adekvatan izveštaj. Dejan Kubatov je na mestu direktora JKP Vodovod Bezdan od kraja 2017. godine, s tim da je pre toga bio vršilac dužnosti direktora u tom preduzeću. Izveštaj Dragana Dodića, direktora Doma učenika srednjih škola, kasni gotovo dve i po godine obzirom da je on na poziciji čelnog čoveka, kao direktor i vd, još od avgusta 2016. godine. Ništa kraće ne čeka se ni na izveštaj Milene Rackov Kovačić koja Galerijom „Milan Konjović”, u vd i direktorskom statusu, rukovodi od septembra 2016. godine.
- Protiv Darka Kosanovića i Mihajla Nestorovića, Agencija za borbu protiv korupcije će takođe pokrenuti postupak prikupljanja podataka i informacija radi utvrđivanja postojanja povrede Zakona o Agenciji zbog toga što nisu podneli Izveštaje po stupanju na novu javnu poziciju - izvestila je Agencija. Kosanović je 24. aprila 2018. godine podneo izveštaj kao v.d zamenika direktora OB „dr Radivoj Simonović”. Nestorović se Agenciji „poslednji put javio” krajem januara 2010. godine kao direktor KC Laza Kostić.
Najznačajnije promene u imovinskoj karti somborskih direktora dogodile su kod Gordane Vulović, čelnice JKP Parking servis. Ona je između dva mandata, u periodu novembar 2014. - februara 2018. godine, kupila četvorosobni stan od 84 m2, te dva automobila Fiat Punto (2006. godište), odnosno Dačia Daster (2010. godište). Među somborskim direktorima, ušteđevinu u banci prijavila je samo Jasmina Bobić, direktorka JKP Vodokanal.
savamajstor @ Uto, 05.03.2019. 07:00
agencija za borbu protiv korupcije bezdan centar za socijalni rad darko kosanović dejan kubatov dom učenika srednjih škola dragan dodić galerija milan konjović gordana vulović izveštaj o imovini i prihodima jko parking servis jkp vodokanal jkp vodovod kc laza kostić ljubomir filaković mihajlo nestorović mihajlo škorić milena rackov kovačić narodno pozorište sombor opšta bolnica dr radivoj simonović privreda sela sombor
• 270 godina slobodnog kraljevskog grada

Lokalna samouprava u saradnji sa ustanovama kulture obeležila je 17. februara, dan kada je 1749. godine carica Marija Terezija potpisala povelju kojom se Sombor uzdigao u rang slobodnih i kraljevskih gradova.

Foto 35115Foto 35112 Proslava je ove godine bila tematska posvećena Lazi Kostiću i 110 godina od nastanka najpoznatije pesme srpske moderne koja je nastala u Somboru „Santa Maria della Salute”. Gradonačelnica grada Sombora Dušanka Golubović sa svojim saradnicima, pomoćnicima gradonačelnice, gradskim većnicima i predstavnicima ustanova kulture položila je venac i upalila kandilo na grobu Laze Kostića. Predstavnici gradske vlasti položili po jednu belu ružu, uz zvuke violine i stihove pesme čuvene pesme Laze Kostića. Obeležavanje Dana Grada Sombora počelo je u petak koncertom Leksington bend. Usledila je serija subotnjih događaja. Otvorena je izložba „Milan Konjović – Povratak koloritu”. - Sama galerija je podržala ideju grada da ove godine napravimo jednu tematsku godišnjicu. Tema je Laza Kostić, njegova ekspresija i njegovo životno izražavanje kroz 110 godina pesme srpske moderne koja je nastala u Somboru - rekao je Branislav Svorcan. Autor izložbe kustos Nebojša Vasić ovom prilikom naglasio je da su pedesete godine prošlog veka vreme novih tendencija i slikarskih mogućnosti, a za Konjovića su značile povratak njegovom strasnom i dinamičkom slikarstvu, kada slika jedan slobodniji i maštovitiji svet, sav od zanosa i emocija, koji nije fokusiran na sam motiv kao ranije. - Milan Konjović je svoju neiscrpnu i pokretačku energiju crpeo iz bliskog okruženja i ljubavi prema čoveku, baš kao i pesnik Laza Kostić koji je svoju inspiraciju crpeo iz ljubavi. Oba umetnika ostavila su duboki trag u životu Sombora u kome su živeli, stvarali, voleli i u kome su večno i ostali - rekao je Vasić.
Povodom obeležavanja Dana grada Sombora i 110 godina od nastanka pesme „Santa Maria della Salute” u subotu je na Trgu svetog Ðorđa, kod Lazine klupe, Teodora Kušić izvela monodramu „Lenka Dunđerski – kobni čas”. Usledilo je otvaranje izložbe „Tad moja vila preda me granu…”, autora Milana Stepanovića. Izložbu su zajednički pripremili GB Karlo Bijelicki i UG Norma. Tom prilikom dodeljene su i nagrade za literarne radove učenika srednjih škola po raspisanom konkursu na temu „Ljubav Laze i Lenke”. Deo programa odvijao se i u Gradskom muzeju. Nakon potpisivanja sporazuma o međumuzejskoj saradnji muzeja „Intercisa” iz Dunajvaroša i GMS, otvorena je izložba „Laza Kostić u Somboru”. Proslava Dana grada nastavljena je u Narodnom pozorištu Sombor, klavirskim koncertom Jovane Kosanović - „Somborci svome gradu”.
savamajstor @ Pon, 18.02.2019. 01:18
270 godina branislav svorcan dunajvaroš dušanka golubović galerija milan konjović gradonačelnica gradska biblioteka karlo bijelicki gradski muzej sombor jovana kosanović konkurs ljubav laze i lenke kultura laza kostić lenka dunđerski – kobni čas marija terezija milan stepanović muzej intercisa nebojša vasić santa maria della salute sombor somborci svome gradu teodora kušić ug norma
>>
1234
. . .
12