Sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova finansiraće deset projekata u Somboru u vrednosti od gotovo 1,3 miliona dinara.

U Novom Sadu su u ponedeljak u Sekretarijatu za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova potpisani ugovori o dodeli bespovratnih sredstava za finansiranje 53 projekta u ukupnoj vrednosti od 6.796.800 dinara. Deset projekata tiče se Sombora, a ukupna cifra odvojena za naš region je 1.294.000 dinara. Za unapređenje položaja žena i afirmaciju njihovog stvaralaštva na selu sekcija „Piroš roža” (Crvena ruža) bezdanskog KUD-a „Petefi Šandor” dobila je 45.000 din za projekat „Radionica ručnih radova Bezdan 2010.”. U oblasti unapređenja položaja i afirmacije stvaralaštva žena i mladih Sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova odobrio je šest projekata koji će se realizovati na teritoriji Grada Sombora. Oblasna razvojna asocijacija „Bačka” čiji je Sombor član dobila je 200.000 dinara za program „Integralna nefinansijska podrška potencijalnim preduzetnicima”. Udruženju građana „Nade” iz Bačkog Monoštora dodeljeno je 200 hiljada dinara za projekat „Obrazovanjem do samozapošljavanja i zapošljavanja”. „Slavski kolač” naziv je projekta Udruženja žena „Staparka” iz Stapara koji će biti finansiran sa 50.000 dinara. Udruženje građana za ruralni razvoj „Euro Bačka” potrošiće 200 hiljada dinara pokrajinskih sredstava za projekat „Edukativni programi iz oblasti seoskog i etno turizma - za samozapošljavanje”. Udruženje žena „Gakovčanke” dobilo je 200 hiljada za opremanje etno prostorije, a bezdansko Udruženje građana „Iskorak” 270 hiljada dinara za projekat „Do sveta preko neta”. Dve somborske nevladine organizacije dobile su sredstva u oblasti rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova: UG „Community” za projekat „Budi svoj” 60 hiljada i UG „Studio” za program „Uradi sam” 69.000 dinara.

Komarci na teritoriji Sombora biće napadnusti sa dva fronta, nadajmo se ovoga puta s uspehom.

Bitku će da biju novosadska Ciklonizacija u Bačkom Monoštoru, Bačkom Bregu, Kolutu, Bezdanu i Somboru, a somborski Oris u Riđici, Stanišiću, Svetozaru Miletiću, Čonoplji, Kljajićevu, Staparu, Doroslovu, Telečkoj, Gakovu, Rastini i Aleksa Šantiću. Oris će prskanje komaraca vršiti preparatom Akva Rezlin, koji je otrovan za pčele, nije fitotoksičan i biorazgradiv je. Tretman komaraca zakazan je za petak, subotu i nedelju i biće vršen sa zemlje metodama termalnog zamagljivanja i ULV. Prskanje komaraca biće vršeno i na teritoriji grada Sombora, kao i naseljenih mesta Bački Breg, Bački Monoštor, Kolut i Bezdan. U tim mestima tretiranje komaraca vršiće novosadska Ciklonizacija u periodu između 30. jula i 16. avgusta, zavisno od vremenskih uslova. Prskanje će biti vršeno iz vazduha i ULV metodom sa zemlje. Pčelari treba da izmeste svoje košnice najmanje 5 kilometara od mesta prskanja, jer je preparat otrovan za pčele.

Poljoprivrednici iz somborskih sela traže da im se omogući da učestvuju u licitacijama za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Tim povodom u sredu je u zgradi Skupštine Grada Sombora održan sastanak sa lokalnim čelnicima i rukovodstvom dva najveća poljoprivredna preduzeća.

Poljoprivrednici su prošle sedmice nezadovoljni dosadašnjim načinom licitacije državnog poljoprivrednog zemljišta došli sa nekoliko desetina traktora ispred Skupštine Grada Sombora tražeći pregovore o mogućnostima zakupa državnih oranica. Oni su najviše zamerili da poljoprivredna preduzeća obrađuju njive za koje nisu platile zakup, i kao takve su imale pravo učešća na licitacijama, dok za druge to nije važilo. Današnjem sastanku u Županiji prisustvovali su, osim predstavnika poljoprivrednika, direktori i zastupnici državnog kapitala u AD „Graničar” iz Gakova i AD „Aleksa Šantić”, predsednik Skupštine grada Siniša Lazić, gradonačelnik Nemanja Delić, načelnik Odeljenja za privredu Vladislav Kronić i pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu Živko Čonić. Od gakovačkog „Graničara” i „Alekse Šantića” se traži da se odreknu određenih površina, koje bi zakupili individualni proizvođači. Na sastanku, koji je u Županiji trajao čitava tri sata, i povremeno bio vrlo bučan, dogovoreno je da se zainteresovane strane ponovo sastanu 21. juna. Do tada pomenuta dva preduzeća treba da sagledaju kojih površina mogu da se odreknu, a da to ne ugrozi njihovo ionako teško poslovanje. Predstavnici poljoprivrednika do 21. juna treba da daju svoje predloge za članove Komisije za izradu programa korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta - kazao je Siniša Lazić, predsednik Skupštine grada. Predstavnik poljoprivrednika Vladimir Bošković je izrazio zadovoljstvo otpočinjanjem pregovora i početku rešavanja problema s kojima se susreću poljoprivrednici u Somboru.

Agencija za privatizaciju donela je odluku o restruktuiranju poljoprivrednih preduzeća „Graničar” i „Aleksa Šantić”.

Inicijativa za pokretanja restruktuiranja pokrenuta je nakon što je u oba preduzeća raskinut ugovor o privatizaciji. Oba preduzeća bila su u vlasništvu čuvenog Mileta Jerkovića, a Graničar je preprodao biznismenu Đorđu Đukanoviću. „Graničar” i „Aleksa Šantić” se sada bore sa dugovima koje su nasledili, nedostaju im njive koje bi obrađivali jer je zemljište s kojim su raspolagali uglavnom u državnom vlasništvu i izdato je na licitaciji. Postupak restrukturiranja podrazumeva promene koje se odnose na subjekte privatizacije i „omogućavaju prodaju kapitala i imovine, a naročito statusne promene, promene pravne forme, promene u unutrašnjoj organizaciji i druge organizacione promene, otpis glavnice duga, kamata ili drugih potraživanja u celini ili delimično, otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije”. Sve ovo može da znači početak procesa prodaje preduzeća u delovima, ali i prevođenje u neku vrstu gradskog preduzeća, čiji osnivač bi bio grad, po sistemu PKB-a u Beogradu. Do raspleta će doći sasvim sigurno, ali ne treba gubiti iz vida da je sudbina stanovnika Gakova i Alekse Šantića gotovo u celosti vezana za ova dva preduzeća, u kojima je radila velika većina meštana.

Privatizacija poljoprivrednih preduzeća „Graničar” i „Aleksa Šantić” tamošnjim radnicima nije donela prosperitet, već strah od propasti. Poništavanje prodaje probudila je nadu u bolje sutra, ali su dugovi nastali u prethodnom periodu i nedostatak oranica za obrađivanje otvorili novo poglavlje neizvesnosti.

Tokom prošle godine privatizacije je poništena u gakovačkom „Graničaru” i Poljoprivrednom preduzeću „Aleksa Šantić”, firmama na koje je naslonjena gotovo čitava egzistencija dva sela. Oba preduzeća u privatizaciji kupila je Jerković grupa, da bi Graničar posle preuzeo biznismen Đorđe Đukanović - piše dnevni list „Danas”. „Graničar” i „Aleksa Šantić” su obrađivali nekoliko hiljada državne zemlje, a u poslednjih nekoliko godina plaćanje zakupa postalo je ogroman problem, pa su se dugovi prema državi nagomilali i dostigli cifre koje se mere stotinama miliona dinara. Rešenje se traži u restrukturiranju preduzeća, što je podržalo i Gradsko veće Grada Sombora i od države se očekuje otpis ili reprogramiranje duga. Ukoliko se tako nešto ne dogodi, najizvesniji je stečaj, koji bi, vrlo moguće doveo i do gašenja oko 500 radnih mesta. Naime, ova dva preduzeća gotovo da nemaju oranice u svome vlasništvu koja bi obrađivala. Kako piše „Danas”, ukoliko Agencija za privatizaciju prihvati predlog za restrukturiranje u naredne dve godine ova preduzeća bila bi izuzeta iz privatizacije. Od Ministarstva poljoprivrede je zatraženo da preduzeću u Aleksi Šantiću da na korišćenje 2.342 hektara, a „Graničaru“ 3.340 hektara zemljišta. Ukoliko se dogodi lošiji „scenario” ova dva preduzeća pridružiće se spisku nestalih preduzeća: „Bane” je u likvidaciji; „Crvena Zvezda” ne postoji, kao ni njene proizvodne hale; „Panonka” je godinama u procesu prodaje i bez proizvodnje; uljara „Sunce” je samo senka nekadašnje uspešne firme; „Boreli” i „Zastava Specijalni automobili” muku muče sa opstankom; novih većih investicija godinama nema, a i one započete nikako da profunkcionišu. Somborska privreda je u teškoj gabuli, a srećan kraj se nikako ne nazire.