Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Tri miliona za osam projekata

Fondacija Ana i Vlade Divac će u okviru konkursa Možemo i mi podržati 21 projekat sa teritorija lokalnih samouprava Sombor, Šid i Obrenovac, područjima pogođenim migrantskom krizom.

Foto 32896Nadležni su naveli da će kroz projekte biti podržano rešavanje svakodnevnih problema i potreba ovih samouprava, istovremeno stvarajući prostor za saradnju između lokalnog stanovništva i migranata. Ivana Živanović iz Fondacije je navela da će doprineti rešavanju lokalnih problema i uključiće migrante i izbeglice u aktivnosti koje će koristiti čitavoj zajednici. Lokalne inicijative će, objasnila je, organizovati različite kreativne i likovne radionice, pozorišne predstave, sportske radionice, ekološke akcije, izlete i maskenbale za decu na kojima mogu da učestvuju svi građani ovih opština. Fondacija je objavila da je u pomenutim samoupravama pogođenih izbegličkom krizom, tokom prethodne tri godine, u saradnji sa Fondom za otvoreno društvo, finansirano 39 predloga ukupne vrednosti 140 hiljada dolara.
Više od trećine ove godine izabranih projekata, ukupne vrednosti 3,1 milion dinara, biće realizovani na teritoriji Sombora. Crveni krst Sombor će za projekat „Promena počinje sa tobom” na raspolaganju imati 503.490, dok će par hiljada manji iznosi biti opredeljeni UG Bodrog Bački Monoštor „Ujedinjene boje” (500.000) i UG Duga „Dečiji kutak Duga” (490.299). Projekat „Saradnjom protiv predrasuda - možemo i mi” koji realizuje NVO Ženska alternativa zaslužio je 450.000 dinara, a „Žensko stvaralaštvo most povezivanja kultura” udruženja žena „Staparska ruža” 459.400 dinara. Podržani su i Udruženje ljubitelja konja Zapadna Bačka „Kuća nije tesna jer u srcu uvek ima mesta” (378.300), neformalna grup Aktivator „Pokreni sve” (199.965) i Studio Vinsent „Univerzalni jezik boje” (129.113).
savamajstor @ Čet, 12.03.2020. 07:00
aktivator bački monoštor crveni krst sombor društvo fond za otvoreno društvo fondacija ana i vlade divac nvo ženska alternativa sela sombor studio vincent udruženje ljubitelja konja zapadna bačka ug bodrog ug duga už staparska ruža
• Ekološka akcija u Prihvatnom centru

Aktivisti i mladi gorani zajedno sa stanovnicima migrantskog centra u poduhvatu ozelenjavanja.

Foto 35623 Somborski omladinski Boom u saradnji sa Pokretom Gorana je za korisnike centra organizovao ekološku radionicu i akciju sađenja. Edukacija je bila posvećena zaštiti životne sredine, a tokom radionice učesnici su imali priliku da čuju više o načinima zaštite životne sredine i pružena im je prilika da samostalno zasade začinsko bilje. Namera je da nastave da brinu o biljkama i da ih zbog njihovog načina rasta održe čak kao deo bašte u dvorištu Centra. Organizatori su naveli da su po završetku radionice, migranti, zajedno sa volonterima iz Somborskog omladinskom Boom-a i Pokreta gorana realizovano i ozelenjavanja prostora u dvorišku centra u Šikari. Zasađeni su različiti tipovi drveća i niskog rastinja o kojima će brigu u narednom periodu preuzeti korisnici.
Ekološka akcija u Prihvatnom centru realizovana je kroz projekat „Zajedničko aktivno leto u Somboru” koji su finansijski podržali Fondacije Ana i Vlade Divac, te Fond za otvoreno društvo (Open Society Foundations).
savamajstor @ Pet, 10.05.2019. 01:59
društvo ekološka akcija fond za otvoreno društvo fondacija ana i vlade divac migranti pokret gorana prihvatni centar šikara sombor somborski omladinski boom
• Somborskim organizacijama preko dva miliona dinara

Nekoliko udruženja građana iz Sombora dobilo je preko dva miliona dinara na konkursu fondacije Ana i Vlade Divac, a novac će biti utrošen kao podrška opštinama pogođenim migrantskom krizom, koja već godinama traje u Evropi.

Foto 32896Finansijer programa je Fondacija „Ana i Vlade Divac” u saradnji sa Fondom za otvoreno društvo. Konkurs „Možemo i mi”, na kojem je somborskim civilnim organizacijama dodeljeno ukupno 2.367.596 dinara, trajao je od 12. decembra prošle, do 31. januara ove godine. Sredstva su dobile organizacije iz Sombora, Obrenovca i Šida.
Društvo podvodnih aktivnosti je za projekat „Neka vode budu čiste” dobilo 251.730 dinara, a UG „Griva” je za projekat Uhvati grivu dobilo 396.950 dinara. Udruženju građana „Natura” je za projekat „Otvoreno selo” dodeljeno 303.216 dinara, dok je UG „Somborski edukativni centar” za projekat „Škola dobre volje - volonter deci na usluzi” dobio 520.000 dinara. „Somborski omladinski bum” je za projekat „Zajedničko aktivno leto” u Somboru nagrađeno sa 250.000 dinara. Udruženje građana „Podunav” iz Bačkog Monoštora je za projekat „Možemo to zajedno” dobilo 645.700 dinara. Svi podržani projekti trebalo bi da budu realizovani do avgusta ove godine.
triletrip @ Sre, 13.03.2019. 13:13
civilne organizacije društvo fond za otvoreno društvo fondacija ana i vlade divac konkurs migrantska kriza podrška projekat sombor
• OSI u političkom životu

Projekat Centra za samostalni život invalida Srbije biće realizovan i u Somboru.

Foto 18200Kako je navedeno u pozivu radionica „Ravnopravno: OSI u političkom životu” u organizaciji Fonda za otvoreno društvo, Centra za samostalni život OSI Srbije i Centra za samostalni život OSI Sombor biće organizovana u petak, 3. novembra. Događaj će biti upriličen u Domu penzionera na Prvomajskom bulevaru u periodu od 10 do 16 sati
- Na Radionici će se analizirati pristupačnost biračkih mesta na teritoriji Grada Sombora i zagovaranje aktivnosti na obezbeđenju bolje pristupačnosti za osobe sa invaliditetom - saopštili su domaćina iz Centra za samostalni život Sombor. Takođe, biće reči o izborima i izbornom procesu, sadašnjem stanju na polju pristupačnosti izbornih mesta sa primerima iz prakse, odnosno potrebnim merama za rešavanje uočenih problema. 
savamajstor @ Uto, 31.10.2017. 02:30
centar za samostalni život osi dom penzionera društvo fond za otvoreno društvo osobe sa invaliditetom - osi ravnopravno: osi u političkom životu sombor
• Umesto otvaranja - zatvaranje

U maloj sali Kulturnog centra Laza Kostić predstavljen je zbornik radova, koji razmatra društveni i kulturni kontekst u Vojvodini između 2000. i 2013. godine.

Foto 20643Foto 20642 O zborniku, otvorenosti i zatvorenosti vojvođanskog društva govorili su urednica izdanja Aleksandra Đurić Bosnić, kao i pisci tekstova, novinari Dinko Gruhonjić i Nedim Sejdinović i sociolog Milorad Đurić.
Milorad Đurić je kazao da je za period istraživanja uzet period od 2000. godine do danas, jer se demokratizacijom očekivalo i otvaranje i dinamičniji razvoj vojvođanskog društva. Đurić je napomenuo da je Vojvodina nastala kao projekat naseljavanja različitih etničkih grupa u jednu za život tešku i neugodnu okolinu.
- Kultura i društvo manjinskih zajednica u Vojvodini klizi u zatvorenost, verovatno zbog refleksa koji je nastao tokom devedesetih godina prošlog veka - rekao je Milorad Đurić, autor jedne od studija u zborniku ZATVORENO-otvoreno - društveni i kulturni kontekst u Vojvodini 2000-2013. u izdanju Centra za interkulturnu komunikaciju, objavljenog uz pomoć Fonda za otvoreno društvo. Milorad Đurić je rekao da je etnička identifikacija značajna za pripadnike manjina i da se primećuje pravilnost zatvaranja, kada je u pitanju izbor bračnog druga i prijatelja. Đurić je naglasio da Vojvodina jeste specifična sredina u Evropi zbog načina njenog nastanka i veoma heterogenog nacionalnog sastava, ali da nije jedina multietnička sredina. Naime, gotovo sve države sveta su višenacionalne, kao što su to i Bosna i Hercegovina i Švajcarska ili Kanada, ali je u svakoj od zemalja međusobni odnos etničkih zajednica različit.
Dinko Gruhonjić je ocenio da su se u Vojvodini i njenoj okolini od devedesetih godina do danas dogodili „tektonski poremećaji”, čije posledice će se smiriti tek za dve generacije. On je kao problem postavio i to da se građani kroz medije ne mogu upoznati sa aktuelnim političkim i kulturnim životom manjina, jer većinski mediji ne poklanjaju pažnju tome, a sa druge strane manjinski mediji ne prevode svoje tekstove na srpski jezik. Gruhonjić smatra da takav odnos doprinosi „getoizaciji” i „autogetoizaciji” manjina.
Nedim Sejdinović je naveo da su se predstavnici nacionalnih manjina u Srbiji, pogotovo posle 2000. godine, nudili kao dobri, konstruktivni partneri svakoj vlasti u Beogradu, a zauzvrat su dobijali feud svoje nacije i jezika i nekontrolisanu moć u njemu.
- Mnogobrojni su primeri nedemokratskih načela i sputavanja kritičke misli unutra manjinskih zajednica. ... Delimično se to može opravdati većinskim agresivnim nacionalizmom, ali se ipak ona u većoj meri može objasniti premisom da se manjine oko većine kreću kao sateliti, odnosno istim nazorima većinske i manjinske elite - piše Nedim Sejdinović u zborniku.
Zaključeno je da je čitav vojvođanski identitet u opasnosti iz nekoliko razloga, što sprečava očekivani dinamičan razvoj Vojvodine, pre svega u kulturološkom smislu, ali i kao multietničke zajednice. Organizator promocije bilo je UG „Ravangrad”.
triletrip @ Pet, 14.02.2014. 01:41
aleksandra đurić bosnić dinko gruhonjić društvo fond za otvoreno društvo manjine milorad đurić multietničnost nedim sejdinović sombor vojvodina zatvoreno-otvoreno - društveni i kulturni kontekst u vojvodini 2000-2013. zbornik radova
>>
12