Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Art mahinacija

Kao rođena Somborka profesionalno vezana za kulturu više od 30 godina kroz posao profesora i istraživačkog novinara u Kanadi, Americi i mnogim drugim delovima sveta, veoma se radujem svakom povratku u Sombor. Već desetak godina svako leto provodim u svom porodičnom domu u centru grada, uživajući u uspomenama iz detinjstva. Ponukana stvarima koje su mi sada već izuzetno jasne, želela sam da u najboljoj nameri podelim sa građanima našeg grada svoje viđenje vezano za organizaciju somborskih kulturnih dešavanja.

Foto 34117Izuzetno je mnogo primera o kojima bih mogla da pišem i pošto bi mi za to trebalo mnogo prostora i vremena, usredsrediću se samo na dva skorija dešavanja koja idealno mogu da posluže kao primeri art mahinacije. 
Primer prvi
Krajem avgusta meseca u Somboru se po drugi put desila „Art okupacija” koja kao ideja zaslužuje sve pohvale, nažalost potpuno zatamnjena neopravdano visokim troškovima, potrošenim za svega dva dana koliko je trajala manifestacija. Po zvaničnim podacima koji se mogu pronaći na stranici KC „Laza Kostić”, za „Art okupaciju” potrošeno je dva miliona dinara, izraženo u evrima, blizu 17.000 evra.
Ako se uzme u obzir da su izvođači i učesnici većinom đaci i studenti koji nisu plaćeni za svoje nastupe, da njihov broj nije bio prevelik i da su smeštaj i ishrana organizovani u Domu učenika, postavlja se pitanje na koji način će organizatori opravdati visok trošak.
Istovremeno, nameće se pitanje kako je moguće da tokom leta nismo imali slične nastupe somborskih umetnika koji su za istu ili čak manju sumu novca mogli da nastupaju barem mesec dana, ako ne i više. Da li su somborski umetnici nepoželjni za gradske vlasti u Somboru ili je za njih rezervisana neugledna i neosvetljena bina u centru grada ispred Gradske biblioteke, na kojoj se pod okriljem Mesne zajednice „Venac” organizuje program sumnjivog kvaliteta sa isključivim ciljem da se podigne promet samo jednog ugostiteljskog objekta koji povrh svega nema ni osnovne uslove za obavljanje delatnosti.
Zaključak - potrošite novac na lokalne umetnike finansirajući njihove projekte obogaćujući svaki dan somborskog leta, koje je i ove godine karakterisala pustoš na glavnoj ulici, netipična za neka protekla vremena. Sprečite mahinacije i neprikladno trošenje javnih sredstava.
Primer drugi
Završen je prvi somborski filmski festival pod nazivom koji verujem nije u stanju niko da zapamti, pa se ni ja sama neću truditi da ga navodim. Pod pokroviteljstvom gradonačelnice Dušanke Golubović  i Džona Sevidža, kako piše u zvaničnom saopštenju, za ovu manifestaciju predviđeni su troškovi od 18.000.000 dinara što je adekvatno iznosu od 150.000 evra. Pozamašan budžetski izdatak za festival u pelenama, na kojem bi pozavideli i mnogi drugi festivali sa višedecenijskom tradicijom.
Izuzetan sam ljubitelj filma, pa sam već prve večeri pohitala da vidim šta se dešava, istina sa par minuta zakašnjenja, ali ipak na vreme da osetim draž svečanog otvaranja. Lepo zamišljeno otvaranje sa prisustvom mnogih gostiju i već pomenutom gradskom svitom. Verujući da ćemo svi uživati u programu koji je, istini za volju, kasno počeo i predugo trajao, pomislila sam da je ovo konačno nešto vredno pažnje. Nažalost, već nakon svečanog otvaranja gradska vlast se brže bolje pokupila i napustila salu, ne udostojivši se da odgledaju makar prvu epizodu odlične serije „Koreni”. Izgledalo je kao da su dovedeni na silu i da su jedva čekali trenutak da zbrišu glavom bez obzira u strahu da bi mogli nešto i da nauče. Žalosno je bilo gledati polupraznu salu na prvoj projekciji, a kada je oko 22:30 počela projekcija filma „Ederlezi rajzing”, ostalo je svega dvadesetak najupornijih. Verovatno su to bili oni koji nisu morali sledećeg jutra hitati na posao, te su mogli odgledati ovu odocnelu projekciju.
Šokirana takvim ophođenjem onih istih koji su podržali i finansirali ovaj festival, nisam bila lenja, te sam pažljivo ispratila i naredno veče. U podsvesti sam znala, ali sam se opirala verovanju da će festival doživeti fijasko već na samom početku. Nema većeg promašaja, nego kada nedostaje publika, a to se upravo dogodilo druge večeri. Pomislila sam da su građani Sombora po nekom prećutnom dogovoru bojkotovali festival, ali nakon kratke revizije mišljenja shvatila sam da je razlog bojkota skriven u averziji prema lokalnoj vlasti i naročito prema ljudima koji vode kulturne aktivnosti u gradu i okolini. 
Teško je reći da li su na sve uticala govorkanja o planiranom snimanju filma, koji su inicirali već pomenuti direktor somborskog pozorišta koji se, usput rečeno, uvek pojavljuje na u projektima koje karakterišu velika novčana sredstva, jedan bivši gradonačelnik i nekada slavni reditelj iz Hrvatske. Nakon što je reditelj proveo par nedelja u Somboru o trošku lokalnog budžeta, shvatio je da mu je podvaljena sarajevska priča iz Drugog svetskog rata, koju je trebalo prikazati kao somborsku, te je uz teške reči napustio grad i projekat. Na sve to treba dodati i šuškanje da je reditelj bio smešten privatno, u domu jednog od lokalnih većnika, što je takođe plaćeno iz istog gradskog buđelara. Tako smo ostali bez grandioznog projekta koji su lokalne vlasti najavljivale kao film koji je trebao da bude prikazan na somborskom filmskom festivalu.
Nije lako prevariti Somborce ponosne na dugu i svetlu kulturnu tradiciju, te opravdati ovako veliku sumu novca koja je, tobože, potrošena na organizaciju festivala, a realno preusmerena na nešto sasvim treće. Daj Bože da nije nešto gore, ali o tome neću ni da govorim, da ne bih bila shvaćena kao neko ko želi da ocrni pojedine aktere u ovoj ma(hina)nifestaciji.
Nakon svega, pitam se da li će tim koji je odgovoran za ovakav, pre svega, finansijski promašaj, krivično, ili bilo kako drugo, odgovarati za sredstva građana Sombora koja su se slila u džepove svih, samo ne Somboraca, u vremenima kada se posao teško nalazi, kada je pola radno sposobnih odlučilo da se odseli iz grada, kada majke napuštaju decu i muževe da bi radile najbednije plaćene poslove daleko od doma i porodice. Ovo je odličan primer kako se osioni ljudi ophode prema javnim sredstvima, naročito kada im je osigurano da za ništa neće morati da odgovaraju i da je pod zaštitom politike sve dopušteno. Bojim se da je moj Sombor, kao i cela Srbija, zapao u duboku koruptivno-kriminalnu krizu iz koje će veoma teško izaći.
Zaključak – volela bih da dobijem na uvid finansijski izveštaj sa festivala, ali i bez toga verujem da je novac koji je potrošen na prikazivanje studentskih filmova u takmičarskom delu, kao i ostalog programa festivala mnogo manji od sume koja je prikazana. Bez odgovornosti najodgovornijih za ovakav način rada, društvo će da tone sve dublje, a krivci će da postaju sve oholiji, dok će ostalima ostati da beže glavom bez obzira. Moj avion poleće za par dana, jer to je odluka koju sam donela pre mnogo godina, ali avioni i autobusi puni somborske dece odlaze u nepovrat, a da se niko od onih koji su prouzrokovali taj egzodus ni ne zapita u čemu je nihova krivica. No, kao što ništa nije večno, neće ni njihovo večno trajati. Zapitaće se oni gde su pogrešili kada jednog dana očajnički budu pratili rep aviona u kojem će biti njihovo najdraže. Do tada, moj savet im je da paze kada stavljaju svoje ime iza nečega što očito predstavlja prevaru, jer ljudi sve vide i pamte...
Izvor: Dr Vera C. | triletrip @ Uto, 18.09.2018. 08:20
art okupacija društvo filmski festival komentar kultura pisma čitalaca sombor
• Slobodna zona od utorka

Festival Slobodna zona tradicionalno organizuje turneju po Srbiji. Somborci će biti u prilici da vide tri izabrana filma.

- Kulturni centar Laza Kostić Sombor poziva na besplatne projekcije koje će biti održane u velikoj sali KC Laza Kostić (Venac Radomira Putnika 2) tokom prve nedelje juna. Misija turneje „Slobodne zone” je da decentralizuje kulturu i učini je dostupnom najširoj publici u većim gradovima, ali i u manjim mestima u kojima bioskopi ne postoje godinama, a kulturna dešavanja su retkost. Turneja Slobodne zone jedina je filmska manifestacija takvog karaktera u zemlji - piše u pozivu domaćina. Navedeno je da će manifestacija zvanično biti otvorena projekcijom igranog filma „Crveni pas: pravi plavi”. Priča o prijateljstvu i avanturama dečaka i jednog olinjalog psa koje je postalo australijska legenda, biće prikazana u utorak, 5. juna od 20 sati. Dan kasnije, na istom mestu i isti vreme, emitovan će biti muzički dokumentarni film Čavela. Ovo je film o legendi lationameričke muzike, pevačici Čaveli Vargas, ljubavnici Fride Kalo i večitoj inspiracii Pedra Almodovara. Film je postao hit evropskih festivala 2017. i na 13. Slobodnoj zoni osvojio je nagradu publike. Turneja Slobodne zone u Somboru završava se projekcijom „Dan oslobođenja”. Dokumentarni mjuzikl prati posetu i kontroverzni nastup slovenačke grupe Laibach u poslednjoj komunističkoj diktaturi sveta – Severnoj Koreji. Projekcija je zakazana za četvrtak u 20 časova.
savamajstor @ Pon, 04.06.2018. 04:47
čavela vargas crveni pas: pravi plavi dan oslobođenja filmski festival frisa kalo kc laza kostić kultura laibach pedro almodavar slobodna zona sombor
• Sombor ima filmski potencijal

Gradonačelnica Dušanka Golubović i američki glumac Džon Sevidž (John Savage) potpisali su inicijativu za osnivanje filmskog festivala u Somboru u sklopu preomocije i pretpremijere filma „Povratak” čiji glavni protagonista je Lazar Rokvud, Somborac, koji je igrao u preko stotinu holivudskih filmova.

Foto 30156Foto 30161U inicijativi za osnivanje filmskog festivala u Somboru navodi se da za tako nešto postoje istorijski razlozi. Pionir južnoslovenske kinematografije Ernest Bošnjak snimio je u proleće 1909. godine naš prvi kratki, 120 metarski igrani film, zatim je 1912. godine prvi upotrebio švenk, slobodno horizontalno i vertikalno kretanje kamere. Ernest Bošnjak je nameravao da u Somboru otvori „filmsku fabriku”, evropski pandan Holivudu, koja je trebalo da bude izhrađena u saradnji sa francuskom kompanijom „Pathe Freres”, ali je tu ideju sprečilo nerazumevanje lokalnih vlasti i izbijanje Prvog svetskog rata.
- Sačuvanom srednjoevropskom arhitekturom i raskošnim prirodnim okruženjem Gornjeg Podunavlja, Sombor je i danas mesto sa mnogo potencijala za snimanje novih filmova. Stoga podržavamo inicijativu da Sombor, kao tradicionalni grad kulture i umetnosti, u kome je začeta i još godinama pionirski razvijana filmska umetnost na našim prostorima, postane mesto održavanja međunarodnog filmskog festivala dostojnog ove tradicije - navodi se u tekstu inicijative, koju su u nedelju, 19. februara potpisali gradonačelnica Dušanka Golubović i američki glumac Džon Sevidž (John Savage), najpoznatiji iz kultnih, višestruko nagrađivanih filmova „Kosa” i „Lovac na jelene”.
- Ponosni smo na ono što je radio Ernest Bošnjak i njegove kolege koje su iz Sombora i uticali su na razvoj kinematografije. Smatram da Sombor ima potencijal za jedan filmski festival. U ostvarivanju ove namere nameravamo da sarađujemo sa Pečujom i Osijekom, jer je ideja da festival bude regionalnog karaktera - kazala je gradonačelnica Dušanka Golubović i dodala da je namera da se u centru grada napravi i letnji bioskop.
- Jako sam zadovoljan filmom, insistirao sam da bude snimljen u Vojvodini i u Somboru. Možda sam bio sebičan u tom smislu, ali sam u neku ruku ostvario želju Ernesta Bošnjaka da Sombor bude Holivud, doveo sam holivudske glumce u grad. Ove godine ću da uradim i nešto o čemu neću još da pričam, ali će to biti „zemljotres” u Somboru. Još dva filma i onda sam završio sa Somborom. Hoću da dignem Sombor na noge, najozbiljnije govorim - rekao je tajanstveno Lazar Rajić Rokvud, Somborac koji je tokom decenija života u SAD snimio preko stotinu filmova u Holivudu. - Ja Sombor volim i obožavam, gde god odem u Americi pričam o Somboru. Gotov film još nisam ni ja video, malo se plašim, ali mislim da je dobar, verujem ovom mladom režiseru - dodao je Lazar Rokvud.
- Mislim da treba da izgradite festival. To je nešto poput onih ogromnih gradova u Kini koji su izgrađeni ranije, a ljudi sada žele da žive u njima. Treba početi sa festivalo, ljudi će želeti da dođu, ovde leži ogroman potencijal. ovde sam video mnogo ljudi koji se osmehuju, upoznao sam divne i obrazovane ljude koji se razumeju u nove tehnologije, video sam ljude od kojih nešto može i da se nauči - kazao je Džon Sevidž (John Savage) posle potpisivanja inicijative za osnivanje filmskog festivala u Somboru.
triletrip @ Pon, 20.02.2017. 00:17
dušanka golubović ernest bošnjak film filmski festival gradonačelnik inicijativa john savage jožef kiš kultura lazar rajić lazar rockwood povratak sombor