Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Nikodijević: Još uvek nenagrađena ljubav prema predsedniku

Odbornik Dragan Nikodijević se u novom preseku stanja bavi medijima, postupcima „prve žene” grada i njenog tima, prilikama u poljoprivredi i situacijom u privredi.

Foto 31474Dve godine za redom, Grad Sombor finansira „medije” kao što su Srpski Telegraf, Studio B, BB radio, Informer... Ovi mediji su neprikrivene sluge vlasti. Pišu isključivo po naređenjima i potrebi SNS-a, a sadržaj koji se može pročitati u njima je ispod svakog standarda. Zaduženi su da blate ljude koji imaju drugačije mišljenje od trenutne vlasti, ne birajući reči, teme, najčešće se služeči izmišljotinama, a za to bivaju nagrađeni što direktno od SNS-a, što preko gradskih konkursa širom Vojvodine. Sombor se pokazao kao dobar pokrovitelj takvih medija, dajući im milionske iznose, pa se tako novcem građana Sombora finansira ono najgore što u Srbiji trenutno postoji, dok se na primer, sa druge strane, u gradskom budžetu smanjuju izdavanja za pomoć nezaposlenim trudnicama i porodiljama za celih dva miliona dinara! Situacija u lokalnim medijima preslikana je sa nacionalnog nivoa. Tako na RTV Sreće nećete čuti niti jednu kritiku, dok u Somborskim novinama sve ređe može da prođe mišljenje suprotno somborskom političkom vrhu, pogotovo ukoliko su članovi Srpske napredne stranke. S druge stane, imamo SOinfo, portal koji zbog svoje objektivnosti trpi pre svega finansijski pritisak, pa je SNS ovom mediju koji postoji od 2003. godine, opredelio na konkursu tek 20.000 dinara. Očigledan pokušaj gašenje medija u kome se još uvek slobodno može izneti mišljenje.
Gradonačelnica i gradsko veće
Protekle dve godine rada gradonačelnice Dušanke Golubović obeležilo je urušavanje institucije gradonačelnika, jer je vlast, odnosno, odlučivanje, iz demokratskih institucija preseljeno u neformalno okruženje, hodnike, kafanu ili stranačke kutke. Dok stvarni donosioci odluka u ovom gradu sede van Županije, rad gđe Golubović je jedva dosegao nivo njenog nekadašnjeg posla, načelnice Gradske uprave. Pred predsedničke izbore 2017. godine, na zvaničnom gradskom sajtu osvanulo je pismo gradonačelnice Golubović u kom poziva građane Sombora da na izborima glasaju za Aleksandra Vučića. Time će pokazati svoju ljubav prema tadašnjem premijeru, i, prema rečima gradonačelnice, on će im ljubav uzvratiti. Da citiram gradonačelnicu: - Ukoliko Sombor masovno glasa za predsedničkog kandidata vladajuće koalicije, ne rasipajući glasove na one predsedničke kandidate koji nemaju ni minimum realnih šansi da dobiju podršku Srbije, za pobedu na predstojećim izborima za predsednika države, Sombor i Somborci bi imali ogroman glasački ulog koji bi nosioce najviših državnih funkcija u Srbiji na svojevrstan način obavezao da se „oduže” Somborcima i našem gradu na ukazanom poverenju. Svi mi koji volimo ovaj grad, želimo da Sombor, posle višedecenijskih pokušaja i napora svih gradskih garnitura vlasti, konačno dobije priključenje na auto put, prekategorizaciju graničnog prelaza Bački Breg, bescarinsku zonu na Dunavu, revitalizovanu putnu infrastrukturu i druge velike i važne projekte od kojih zavisi pokretanje zamajca bržeg, jačeg i boljeg privrednog i ekonomskog oporavka našeg grada i podizanje životnog standarda. Reklo bi se, po trenutnoj situaciji i po ispunjenosti ovih obećanja, Somborci nisu pokazali dovoljno ljubavi prema predsedniku! Obzirom da se radi o gruboj zloupotrebi javne funkcije, podneta je i prijava Agenciji za borbu protiv korupcije, međutim, godinu i po dana od tad, Agencija se nije još uvek izjasnila, iako postoje očigledni dokazi. Rad Gradskog veća najbolje oslikava podatak da jedan od članova, Goran Milić, već godinu dana ne dolazi na sednice, iako je zaposlen na stalnom radu u Gradskom veću. Prima platu iz gradskog budežta kako bi mogao da radi „kampanje” koje vodi SNS u drugim gradovima i opštinama širom Srbije. Većina gradskih većnika, iako su prisutni na sednicama, su se istakli koliko i njihov kolega Milić, iako imaju ogromnih problema u svojim sektorima. Pre svega mislim na kulturu, omladinu i sport, ruralni razvoj... Nesposobnost somborske vlasti najbolje se uočava na primeru kafilerije, odnosno VU Proteinka. Nesnosan smrad oseti svako ko dođe u Sombor. Tu nestaje svaka misao o čarima zelenog grada. Da ne govorimo kako to utiče na život stanovnika Sombora, pre svih građana Selenče. Dosadašnja „opravdanja” služila su isključivo da vređaju inteligenciju građana. Mogli smo čuti da smrad nije problem, da nije otrovan, međutim ne i odgovor na zakopavanje životinjskih ostataka u krugu Proteinke. Prethodni i sadašnji direktor ove ustanove utrkivali su se u prognozama kada će navodni filteri početi da rade. Peticija koju je potpisalo više hiljada naših sugrađana završila je u fioci.
Njive i hleb nasušni
Uzurpacija državnog poljoprivrednog zemljišta u Somboru je nezabeležena pojava u Srbiji i civilizovanom svetu. Poput Divljeg zapada, vlada prvenstvo jačeg, ko prvi plugom zaore brazdu, zemlja je njegova. Kriminogene strukture, u sprezi sa lokalnim vrhom Srpke napredne stranke, kome pripada deo kolača, svoje namere ostvaruju uz asistenciju, prvog preduzetnika Srbije, Andreja Vučića. O čemu se radi, bilo je vidljivo i tokom poslednje licitaciji državnog poljoprivrednog zemljišta, kada je ispred Gradske kuće, u kojoj su se održavale licitacije, brojnost policije bila na nivou najvećeg fudbalskog derbija. Somborom su tada „krstarili” automobili sa zatamnjenim staklima beogradskih, novosadskih, ali i manje poznatih registarskih oznaka. Uostalom, svi se još uvek sećamo čuvenog snimka tadašnjeg poverenika SNS-a za Sombor Slobodna Stanića, kako dogovara podelu državnog zemljišta. - Ali ja ovo radim protivzakonito, alo! - ponavljao je na snimku Stanić. Ovakva podela plena proizvodi višemilionsku štetu budžetu grada Sombora. Posledice osete poljoprivrednici koji nisu pristali da budu deo ovih radnji, a od poljoprivredne proizvodnje treba da izdržavaju svoje porodice. Sombor je već mesecima pri dnu po visini prosečne zarade u Vojvodini, što nije bio slučaj ranijih godina. Nekadašnji proizvodni giganti su uništeni, a najavljenih investicija nema ili se ugase pre i nego što počnu da rade. Poslednji primer je odlazak firme iz Bangladeša, koja je nazivana spasiocem našeg grada sa preko hiljadu novih radnih mesta. Sledi nekadašnji gigant FAS, koja i danas ima sumnjivu vlasničku strukturu, potom Severtrans koji SNS neumorno izrabljuje, što za stranačko zapošljavanje, što za besplatan prevoz partijskih kadrova. Setimo se samo desetina njihovih autobusa na mitingu SNS u Subotici. Ferariplast je odavno prestao da postoji, baš kao i nekada čuveni Boreli. U ovakvim uslovima, kružni tokovi ili nekoliko desetina metara afalta kružnog oblika, nam se predstavljaju kao veliki infrastrukturni projekti. Svečano se otvaraju „rekonstruisane” ulice. Jedini poslodavci kojima mogu da se nadaju Somborci jesu javna preduzeća. Ulaznica je članska karta, a ulog 10 odsto od plate za stranku. Obavezan je i odlazak na utakmice FK Radnički 1912 iz Stanišića sa privremenom adresom u Somboru.
Sve to rezultira da Sombor ostane bez tri stanovnika dnevno! Odlaze visoko školovani i oni bez škole, medicinski radnici, automehaničari... Odlaze i oni koji su radili u javnom sektoru. Odlaze ljudi sa sela i ljudi iz grada, gase se škole, a socijalni mir za sad, uz javna preduzeća, održavaju uglavnom žene, koje su prisiljene, bez obzira na godine, da daleko od kuće neguju stare, kako bi obezbedile preživljavanje svojih porodica. Ovo je trenutna siva stvarnost našeg Grada, koja će postajati sve tamnija, dok god Srpska napredna stranka bude na vlasti. Sigurno se u ovom „pogledu” na poslednje dve godine SNS vlasti, mnogih stvari nisam ni dotakao. Svesno sam prepustio da se o drugim devijacijama sistema izjasne stručnjaci u svojim oblastima, oni koji žele promene u gradu, svi koji imaju stav, ideju i znanje. Sombor je prelep grad, sa legatom kulture, obrazovanja, talentovanih i uspešnih ljudi. Ovo je grad sa ogromnim potencijalom, koje će ostati nerazvijen sve dok na njegovom čelu ne budu ljudi sa iskrenom željom, ličnim integritetom, oni koji razumeju i veruju u opšte dobro. Promena je moguća i desiće se, pre nego što „ovi” to mogu i da zamisle. Potrebno nam je samo malo više hrabrosti.
savamajstor @ Pet, 26.10.2018. 10:19
alo bangladeš bb radio dragan nikodijević društvo dušanka golubović fabrika akumulatora sombor ferariplast gradonačelnica infomer kultura mediji poljoprivreda predsednim srbije privreda proteinka slobodan stanić sombor srpska napredna stranka srpski telegraf studio b
• Otvoren stečaj u Ferrariplastu

Privredni sud u Somboru je početkom meseca otvorio stečajni postupak nad Ferrariplast doo Sombor. Posle Pretty sweaters iz Bangladeša, neslavan kraj, još jedne „istorijski važne” investicije u Somboru.

Foto 3660Nadležni sud je stečajni postupak otvorio zbog trajne nesposobnosti plaćanja - navedeno je u oglasu. Objavljeno je da se za stečajnu upravnicu imenovana Zlata Rakić iz Sombora, poznata po vođenju stečajnog postupka u Fabrici akumulatora Sombor, a koja je nedavno imenovana i za stečajnu upravnicu u PP Kolut iz Koluta. - Pozivaju se poverioci da u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa (do 2. decembra), prijave Sudu svoje obezbeđena i neobezbeđena potraživanja prema stečajnom dužniku. Pozivaju se dužnici Ferrariplasta da odmah ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi - piše između ostalog u oglasu Privrednog suda u Somboru. Prvo poverilačko ročište, kada će biti formirana Skupština poverilaca, zakazano je za 6. novembar. Ispitno ročište planirano je za 29. januar 2019. godine. Račun Ferrariplasta u blokadi je duže od hiljadu dana, odnosno od 11. oktobra 2015. godine.
Preduzeće za proizvodnju plastičnih masa u primarnim oblicima „Ferrariplast” je svoj „poslovni poduhvat” u Somboru započelo tokom 2004. godine. Samo dve godine kasnije, najavljeno je dalje ulaganje, po kome je ukupna investicija trebalo da dostigne 7,5 miliona evra uz zapošljavanje čak 250 radnika. Stvari su u kratkom roku krenule u potpuno suprotnom pravcu, a 2017. godine preduzeće ostalo čak i bez zgrade u industrijskoj zoni. Odlukom Osnovnog suda u Somboru proizvodni pogon Ferrariplasta predat je u vlasništvo doo „Agrorit” iz Melenaca, koji je u neposrednoj pogodbi ovaj objekat platilo nešto više od 32,5 miliona dinara. Vredi podsetiti da je 2014. godine, za vreme mandata gradonačelnika Saše Todorovića, Ferrariplast u vodiču za investitore predstavljen kao jedan od najznačajnijih poslovnih subjekata u Somboru, a da je dve godine ranije Nemanji Deliću, zahvaljući, pre svega, uspešnoj realizaciji italijanskih investicija, Fiorano i Ferrariplast, dodeljeno specijalno priznanja za reforme u lokalnoj administraciji i unapređenje privrednog ambijenta.
savamajstor @ Pet, 12.10.2018. 04:59
agrorit melenci fabrika akumulatora sombor ferariplast fiorano ispitno ročište nemanja delić osnovni sud u somboru poverilačko ročiste pp kolut privreda privredni sud sombor saša todorović sombor stečaj zlata rakić
• Zlata Rakić privremeni upravnik u Kolutu

Bivša stečajna upravnica u Fabrici akumulatora Sombor imenovana je za privremenog stečajnog upravnika u Poljoprivrednom preduzeću Kolut AD u kome je 8. avgusta pokrenut prethodni postupak za ispitivanje ispunjenosti uslova za otvaranje stečaja u skladu sa Unapred pripremljenim planom reorganizacije.

Foto 176Kako je navedeno u oglasu Privrednog suda u Somboru, stručno lice - privremena stečajna upravnica Zlata Rakić iz Sombora imenuje se u cilju utvrđivanja tačnosti podataka iz Unapred pripremljenog plana reorganizacije, a posebno da li su planom obuhvaćeni svi poverioci stečajnog dužnika, da li je pravilno izvršena procena visine potraživanja poverilaca prema stečajnom dužniku kao i utvrđenjem da li stečajni dužnik ima neka potraživanja nad svojnim dužnicima, te da li je pravilno izvršena procena vrednosti pokretne i nepokretne imovine u navedene u planu - piše u oglasu. Ročište za odlučivanje o predlogu i glasanje o Unapred pripremljenom planu reorganizacije - UPPR, PP Kolut AD zakazano je za 19. oktobar. Privredni sud u Somboru obaveštava poverioce da uvid u UPPR mogu izvršiti svakog radnog dana u periodu od 8 do 14 sati u Pisarnici Suda.
Poljoprivredno preduzeće Kolut AD u blokadi je od avgusta 2015. godine u ukupnom trajanju od 870 dana. Iznos blokade je oko 17,4 miliona dinara. Skupština akcionarskog društva je na sednici održanoj krajem juna tekuće godine donelo odluku o prodaji pojedinih nepokretnosti, te izdavanju hipoteka na ribnjak, farmu govedarstva i po potrebi nad ostalim građevinskim objektima. Većinski vlasnik PP kolut AD je Ravnica doo iz Bezdana.
savamajstor @ Uto, 21.08.2018. 11:00
bezdan fabrika akumulatora sombor kolut pp kolut ad privreda privredni sud u somboru ravnica doo sela skupština akcionara sombor unapred pripremljeni plan reorganizacije - uppr zlata rakić
• Privremeno overene knjižice radnika FAS-a

Radnici Fabrike akumulatora Sombor do pre nekoliko dana nisu imali overene zdravstvene knjižice pa je SOinfo.org u njihovo ime zatražio odgovore nadležnih. FAS sada ima oko sto zaposlenih.

Foto 31564Foto 11117- Zdravstvene knjižice zaposlenima u FAS su overene ne period od tri meseca, po osnovu takozvanog „započinjanja” uplate zdravstvenog doprinosa, što je jedina mogućnost koja je bila na raspolaganju RFZO-u, odnosno direktoru filijale Goranu Bulajiću. Novi vlasnik FAS od momenta preuzimanja fabrike, redovno izmiruje zdravstveni doprinos za zaposlene, ali se stari dug i dalje vodi i to na novog vlasnika. Sve to onemogućava RFZO da izvrši overu kartica zdravstvenog osiguranja na dalji period po osnovu redovnog izmirivanja doprinosa za zdravstveno osiguranje. Koliki je dug za zdravstveno osiguranje, zašto se vodi na novog vlasnika, kada će ovaj problem biti rešen - su pitanja za poresku upravu, stečajnog upravnika i rukovodstvo Fabrike akumulatora Sombor, odnosno Batagon AD. U njihovoj komunikaciji će, nadamo se, biti iznađeno rešenje kako zaposleni i članovi njihovih porodica ne bi ostali bez potpunog zdravstvenog osiguranja - odgovorili su iz somborske filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Stečajni upravnik, Predrag Ljubović, je preneo da će problem sa dugom Fabrike akumulatora Sombor biti rešen po završetku stečaja, ali da on sada ne može reći u kom će se vremenskom okviru to dogoditi. On je naglasio da stečaj neće biti završen sve dok se ne okončaju sudski postupci koji se još uvek vode. Ljubović je podsetio da je Elektroprivreda Srbije tužila Fabriku akumulatora Sombor zbog duga od 50 miliona dinara koji je napravljen u vreme kada je zakupac preduzeća bilo preduzeće Dem Hellas. Drugi slučaj je tužba Viskola, koji traži odštetu od četiri miliona evra. Predočio je da su dugovanja Fabrike akumulatora Sombor prema Poreskoj upravi oko 15 milijardi dinara, od čega četiri miliona evra otpada na penzijsko-invalidsko osiguranje bivših zaposlenih. Podsećanja radi, radnicima FAS-a, dok je preduzećem upravljao šabački Farmakom MB, nije isplaćeno 20 plata, a ostao je neregulisan radni staž za period od dve godine i osam meseci. Treba pomenuti i da je taj period nešto duži za radnike koji su radili u proizvodnji i imali pravo na beneficirani status. Radnici su kroz Fond solidarnosti dobili devet minimalnih zarada. 
Danas, sedam meseci nakon prodaje upravljačkih prava u FAS, čelni ljudi zakupca Dem Hellas, nalaze se na najznačajnijim funkcijama u fabrici. Švajcarska kompanija Batagon International AG je imovinu Fabrike akumulatora Sombor, polovinom decembra 2017. godine, kupila za 7,35 miliona evra. Vlasnik do sada nije našao za shodno da se obrati javnosti i predstavi makar osnovne principe biznis modela u nekadašnjem somborskom proizvodnom gigantu. Tako nešto je, nažalost, moguće još samo u Srbiji. 
savamajstor @ Uto, 31.07.2018. 09:10
batagon international ag dem hellas elektroprivreda srbije fabrika akumulatora sombor farmakom mb goran bulajić poreska uprava predrag ljubović privreda radnici republički fond za zdravstveno osiguranje - filijala sombor sombor viskol veternik zaposleni zdravstvene knjižice
• Bogićevićevi ljudi na vodećim funkcijama u FAS-u

Prenosimo tekst Darka Špera iz Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE).

Foto 31564Foto 11114Prodaja čuvene Fabrike akumulatora Sombor (FAS) u stečaju švajcarskom preduzeću Batagon International suštinski nije donela ništa novo, jer se u strukturi menadžmenta i dalje nalaze rukovodioci iz vremena kada je vlasnik FAS-a bio kontroverzni šabački biznismen Miroslav Bogićević. A radnici, njih 800, po svoj prilici uopšte neće biti obeštećeni. Istraživanje Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) pokazalo je da je nekoliko bivših rukovodilaca FAS-a do uvođenja stečaja maja 2015. godine, novi vlasnik ponovo imenovao na najviše funkcije. To su pre svih jedno vreme generalni direktor Goran Šešić (smenjen tokom marta ove godine), komercijalni direktor Tomislav Bugarski i tehnički direktor Sergej Dedić, dugogodišnji veoma bliski saradnici Miroslava Bogićevića. Osim u Fabrici akumulatora, Šešić i Bugarski bili su i na rukovodećim mestima u preduzećima čiji je osnivač bio Bogićevićev Farmakom. 
Kako za VOICE navodi bivši radnik fabrike akomulatora koji je želeo da ostane anoniman, za Šešića i Bugarskog može se reći da su Bogićevićevi ljudi od najvećeg poverenja koji su firmu odveli u stečaj, a sada se ponovo pojavljuju kao kadrovi novog vlasnika koji navodno želi da oživi proizvodnju te poznate fabrike. FAS je prodat iz stečaja tek nakon šestog pokušaja švajcarskoj firmi Batagon International AG, u vlasništvu državljanina Srbije Dalibora Matića. Prva prodajna cena iznosila je 3,6 miliona evra i osim predstavnika bivših radnika u Odboru poverilaca bila je neprihvatljiva za ostala četiri člana odbora. Isti slučaj bio je i pri ponudi Batagona od 4,5 odnosno 5,05 miliona evra. Vašingtonski IFC (ogranak Svetske banke) prihvatio je ponude od šest, a kasnije i sedam miliona evra, ali prodaja ni tada nije uspela jer su preostala tri člana odbora bila protiv. Tek je cenu od 7,35 miliona evra prihvatio i predstavnik Mediolanum investa (otkupili potraživanja Banke Inteza), pa je 1. decembra prošle godine ozvaničena prodaja FAS-a iz stečaja. Komercijalna banka ostala je uzdržana, dok je predstavnik turske Hall banke glasao protiv prodaje. Prodajom FAS-a svi razlučni poverioci (IFC, Hall banka, Komercijalna banka i Mediolanum invest) skinuli su hipoteku sa imovine fabrike. Privredni sud u Somboru 20. decembra obavešten je od stečajnog upravnika Predraga Ljubovića da je Batagon dan ranije uplatio 7,35 miliona evra. Shodno tome Privredni sud je 17. januara doneo rešenje da se stečajni postupak obustavi, te da Batagon postaje vlasnik kompletne imovine bez ikakvih obaveza prema ostalim poveriocima ili poreskim organima. Stečajni upravnik Predrag Ljubović potvrdio je za VOICE da je ovlašteno lice Batagona koje je od njega preuzelo imovinu fabirke bio Goran Šešić. Ljubović je rekao i da su od novca dobijenog od kuporodaje najveći deo već povukli razlučni poverioci, odnosno četiri banke koje su imale hipoteke u fabrici. - Do sada je od sredstava povučeno šest miliona evra, a ostatak će biti podeljen nakon izrade Nacrta glavne deobe. Potrebno je da se namire troškovi za poslednje tri godine, gde prednjače sudovi i advokati (oko 500.000 evra). Nakon toga isplatiće se poverioci Prvog isplatnog reda, a to su radnici i Poreska uprava kojoj će pripasti veći deo novca“, rekao je Ljubović i dodao da je procenjena vrednost FAS-a bila deset puta manja od ukupnih obaveza (50 miliona evra)te je postignuta cena „jako dobra s obzirom na stanje imovine”. Novi vlasnik fabrike Dalibor Matić retko se pojavljivao tokom procesa prodaje. Njegov ovlašteni zastupnik bio je advokat Dejan Simić, široj javnosti poznat po aferi Kofer. Reč je o slučaju iz 2006, kada je Simić, kao tadašnji viceguverner Narodne banke Srbije, optužen da je od predstavnika Dunav TBI grupe tražio mito od dva miliona evra da bi toj kompaniji obezbedio dozvolu NBS za obavljanje finansijskog lizinga. Mediji su izveštavali da je u aferu bio umešan i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Simić je tvrdio da je Dačić iz njegovog stana izašao 15 minuta ranije nego što je upala policija i pronašla kofer sa 100.000 evra. Simić je 2011. godine pravosnažno oslobođen optužbi. Uz Simića je prilikom otvaranja ponuda Batagona često bio i gorepomenuti Goran Šešić. Nakon kupovine fabrike Šešić je imenovan za novog direktora. U međuvremenu Šešić je smenjen sa mesta direktora, ali je, kako saznaje VOICE, i dalje angažovan u menadžmentu fabrike. Nedugo nakon prodaje fabrike prodata je i preostala imovina (četiri imovinske celine i vozni park), što su predstavnici Odbora poverilaca, doduše u izmenjenom sastavu, većinom glasova prihvatili. Što se same fabrike tiče, kako VOICE saznaje, i dalje je u toku priprema za početak nove proizvodnje. Pored predstavnika novog-starog menadžmenta, u njoj svakodnevno boravi i određen broj radnika. 
Ko su Goran Šešić i Tomislav Bugarski
Goran Šešić koji je sa Predragom Ljubovićem izvršio primopredaju fabrike u decembru 2017. bio je  upisan u Agenciji za privredne registre kao direktor novoosnovanog preduzeća Batagon energy. Uz njegovo ime kao direktor Batagon Energy tada je upisan i Pero Škavić. U APR-u je promenjeno i sedište fabrike, pa je umesto dosadašnje adrese u Somboru upisan Batajnički drum 12 u Zemunu. Vrlo brzo, tačnije 16. marta Šešić je izbrisan iz registra, a umesto njega je za direktora preduzeća upisan Sveta Vasiljević. Veoma je važno reći da je Šešić pre dolaska u FAS bio do 11. juna 2014. direktor Retail group Šabac, odnosno do 17. avgusta 2015. direktor Sog trade Voždovac. „Retail group” osnovao je Miroslav Bogićević novembra 2010, dok se kao stoodstotni vlasnik Sog trade vodi Periša Žujović. Pomenuta Retail group je 12. januara 2016. u Privrednom sudu u Somboru pokrenula sudski postupak protiv FAS-a zbog potraživanja od 639,6 miliona dinara. Sud je u celosti usvojio sniženi tužbeni zahtev Retail grupe u iznosu od 638,9 miliona dinara. Ova presuda je postala pravosnažna. Retail grupa je tužbom zahtevala da joj se utvrde potraživanja prema Fabrici akumulatora za isporučenu robu i usluge u iznosu od 275,75 miliona dinara, odnosno za novčanu pozajmicu u visini od 363,15 miliona dinara. Oba duga nastala su tokom 2013. i 2014. godine, kada je Šešić većim delom vremenskog perioda bio na čelu Retail grupe. Retail grupa pominjala se u medijima tokom 2014. godine, kada je njen vlasnik Miroslav Bogićević sa računa te firme platio 50.000 evra za reklamu koncerta pevačice novokomponovane muzike Svetlane Ražnatović. U to vreme, prema pisanju medija, oko 3.500 radnika iz posrnulog Koncerna Farmakom nije redovno primalo plate, a Bogićević im je bio dužan oko četiri miliona evra. Tomislav Bugarski bio je na rukovodećim funkcijama u dva preduzeća čiji je osnivač Farmakom. Prvo je do 2. oktobra 2014. bio direktor MB Trading Europe Beograd, a potom i MB Trading Šabac do 04. marta 2015. I MB trading je u dva navrata tužio Fabriku akumulatora, ali je Privredni sud obe tužbe odbacio zbog propuštanja sudskog ročišta. Prvi postupak protiv Fabrike akumulatora bio je vredan 122,9 miliona dinara. Gotovo istog dana „MB trading” pokrenuo je i spor vredan 157,5 miliona dinara koji je takođe odbačen. Odredbama Zakona o parničnom postupku predviđeno da, ako tužilac propusti ročište i to ne opravda sudu, tužba se smatra povučenom... 
Ostatak teksta koji se do detalja bavi „vezama i vezicama” bivšeg i aktuelnog rukovodstva možete pročitati na sajtu VOICE
savamajstor @ Pon, 04.06.2018. 11:00
afera kofer batagon dalibor matić dejan simić fabrika akumulatora sombor goran šešić miroslav bogićević periša žujović pero škavić predrag ljubović privreda retail group sergej dedić sombor tomislav bugarski
>>
1234
. . .
31