Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• „Kutija sećanja” otvorena u Gradskom muzeju

U sredu uveče u Gradskom muzeju otvorena je izložba „Kutija sećanja” koja predstavlja život jevrejske porodice u Somboru pre, tokom i posle Drugog svetskog rata.

Foto 29301 Foto 29300Izložba pokazuje porodične predmete i fotografije koji su preživeli sve pokušaje da im se zatre trag tokom Drugog svetskog rata, ali i fotografije koje govore o jevrejskoj porodici koja je bila sasvim obična somborska familija i trudila se da takva ostane i u vreme kada je bila lišena svih ličnih i ljudskih prava tokom Holokausta. Posetioce sa fotografija gledaju ljudi, od kojih su samo malobrojni preživeli strahote nacističkih zločina.
- Posle toliko godina, sakupljeni sa svih strana sveta, otvaramo kutiju sećanja, jer ne možemo i ne smemo zaboraviti sve ono što je ostavilo neizbrisiv trag u opštem pamćenju čovečanstva, ali i našeg Sombora, nameru da jedan ceo narod, Jevreji, nestanu sa lica zemlje. Kutija porodice Moše i Magde Musafija, devojačko Drelih, čija je ćerka Mihal Tulpan među nama, samo je jedna u velikom broju onih, koje čekaju da budu otvorene. Ne zbog toga da nekoga optužimo ili nekome sudimo, jer zločinci su već odavno na mračnoj strani istorije i života, već da ukažemo da se sećamo svih njih, jednako jasno kao da su tu – rekao je direktor Gradskog muzeja Sombor Branimir Mašulović.
Eksponati koji su predstavljeni u Somboru postaće deo postavke paviljona državnog muzeja Aušvic u Poljskoj, čime će biti predstavljeno stradanje Jevreja na teritoriji bivše SFRJ. U Somboru je pre Drugog svetskog rata živelo nekoliko hiljada Jevreja, a nakon njega preživela je tek nekolicina. O njihovom životu pre, za vreme i posle rata može dosta toga da se sazna iz bogatoh kataloga koji prati ovu izložbu.
- Naša obaveza kao Jevrejske opštine je da širimo saznanja o jevrejskim porodicama u Somboru. U ovom gradu je nekada živelo mnogo Jevreja, a sada smo ostali mi, da vas podsećamo u svakom trenutku da postojimo i da se nadamo da ćete da nas prihvatite kao vama ravnopravnim, jer mi to i jesmo – izjavila je Sandra Papo Fišer, predsednica Jevrejske opštine Sombor.
Ambasadorka Izraela u Srbiji dr Alona Fišer Kam uputila je pismo u kojem je navela da je porodica Magde i Moše Musafije primer jevrejske zajednice, koja je stotinama godina živela u Somboru i bila aktivno uključena u društvo, snažno doprinoseći njegovom razvoju. Na žalost, ona svedoči i o sudbini brojnih zajednica koje je nacistički režim uništio – piše između ostalog u pismu ambasadorke Izraela upućenom povodom otvaranja izložbe „Kutija sećanja“.
Svečanom otvaranju izložbe prisustvovala je i kćer Magde i Moše Musafije, Mihal Tulpan, kao i brojni članovi porodice koji su stigli iz Izraela.
- Znala sam da sam ćerka roditelja koji su preživeli Holokaust, jer je moja majka imala istetoviran broj na ruci. Povremeno je pričala kratke priče iz logora i pokazala nam je nekoliko fotografija svoje porodice pre rata. Tek posle smrti majke 1999. godine sam shvatila da sam čitavog života nosila nedorečenu tugu moje majke, njene porodice, prijatelja i celog logora. Počela sam da zapisujem priče koje nam je pričala i sa ocem smo otovrili kutiju sa fotografijama i počeli smo da istražujemo. Tako smo upoznali i prijatelje porodice, koji su imali predivan život u Somboru. Moj otac nas je 2009. godine poveo da posetimo Sombor i pokazao nam je kuću u kojoj je živeo sa roditeljima., pokazao nam je gde je živela porodica Drelih, gde je učio, radio, gde je igrao stoni tenis. Želeo je da se zahvali somborskom pekaru i njegovoj porodici za komad hleba koji su im dali, da se zahvali celom gradu koji ga je čuvao ceo život – ispričala je Mihal Tulpan i dodala da su njeni roditelji uvek isticali da u Somboru nisu osetili antisemitizam, sve do Drugog svetskog rata. - Čak i onda kada su ih odvodili u koncentracione logore, brojni Somborci su otvorili vrata i kapije svojih kuća, pokazujući tako da su Jevreji dobrodošli – prenela je Mihal Tulpan sećanje svoga oca.
- Ove fotografije pokazuju veliku vitalnost jedne zajednice koja je živela u ovom gradu, koji je toliko specifičan. Govore o tome kako se živelo normalno, da je čak i u najstrašnijim vremenima postojala želja da se pronađenačin da se živi normalno. Istorija jedne porodice je uvek posebna, ali ona je i paradigma. Govori o životu, ljudima, čiji najveći broj nije preživeo rat. S druge strane, govori o onima koji su imali sreće da prežive sve muke i patnje i da nastave da nose u sebi i ono što je bilo vezano za ovaj grad i to im je bila neka vrsta cigle kojom su gradili svoj novi život i domovinu, ne zaboravljajući nikada odakle su došli – rekao je prof. dr Milan Ristović otvarajući izložbu „Kutija sećanja“ u Gradskom muzeju.
triletrip @ Čet, 03.11.2016. 15:08
alona fišer kam aušvic branimir mašulović drelich drugi svetski rat društvo fašizam gradski muzej holokaust istorija izložba izrael jevreji koncentracioni logor kultura magda drelih mihal tulpan milan ristović moša musafija nacizam poljska sandra papo fišer sombor
• Oktobarska nagrada Milanu Vojnoviću (1)

Svečanom akademijom u Narodnom pozorištu Sombor obeležen je 21. oktobar, Dan oslobođenja od fašizma, a tom prilikom uručena je i Oktobarska nagrada, koja je ove godine pripala publicisti Milanu Vojnoviću.

Foto 23039Foto 23040Na svečanosti obeležavanja 70. godišnjice Dana oslobođenja Grada Sombora prisutnima se najpre obratio predsednik gradske organizacije SUBNOR-a Petar Grabež, koji je govorio o značaju borbe protiv fašizma u prošlim vremenima, a ponajviše danas. Dan oslobođenja Sombora građanima je čestitao gradonačelnik Saša Todorović.
- Somborci su žestoko propatili, ali upravo to zajedništvo ljudi, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost i u najtežim trenucima bila je presudna. Ujedinjeni Somborci uz partizanske i crvenoarmejske odrede doneli su nam ovo što danas imamo: moderan i slobodan grad. To ne smemo nikada da zaboravimo. Svake godine, obeležavajući ovaj značajan datum, treba da se zamislimo i preispitamo. Mnoge stvari u životu podrazumevamo i zaboravljamo kako je do njih doći. Naš grad sedam decenija kasnije možda se ne razvija kako bi smo želeli i sigurno može brže i može bolje. Mi barem imamo priliku da radimo u slobodi i miru, priliku koju moramo iskoristiti - rekao je gradonačelnik Saša Todorović.
- Do najočitijeg napretka dolazi šezdesetih godina minulog veka formiranjem industrijske zone, kojom je grad najzad počeo da hvata priključak sa drugim sredinama iz našeg okruženja. To je i vreme u kome je uznapredovala svest da se i lični doprinosi u poboljšanju i napretku u svojoj oblasti počnu drugačije vrednovati - kazao je predsednik Skupštine grada Borislav Staničkov. Oktobarsku nagradu Grada Sombora uručio je gradonačelnik Saša Todorović, nakon što je Vasa Relić pročitao odluku i obrazloženje komisije za njenu dodelu. Oktobarska nagrada uručena je Milanu Vojnoviću, publicisti i hroničaru Sombora, koji i danas goste Sombora upoznaje sa njegovom istorijom i znamenitostima. 
- Po prvi put, prilazeći Somboru, u sutonu letnje izmaglice, umesto masivnih zidina izranjali su vitki tornjevi njegovih bogomolja. Bila je to za seoskog dečaka vilinska slika. Zatečen, omađijan tom lepotom, bilo mi je jasno da sam spreman, ne da ga osvajam, nego da toj lepoti služim cela svoga veka. Namernike u našu varoš, nastojim da preobratim u njegove stalne poklonike, kazujući im njegovu blistavu prošlost - rekao je Milan Vojnović, dobitnik ovogodišnje Oktobarske nagrade.
U programu veoma ukusno pripremljene svečanosti učestvovali su glumci Narodnog pozorišta Sombor Ivana V. Jovanović i Branislav Jerković, vokalni ansambl Musica Viva. Svečanost je završena pesmom dečjeg hora Šareni vokali, koji je pod dirigentskom palicom Marije Hajnal otpevao lepu, pozitivnu dečju pesmu posvećenu Somboru.
triletrip @ Sre, 22.10.2014. 03:13
branislav jerković dan oslobođenja drugi svetski rat društvo fašizam gradonačelnik ivana v. jovanović milan vojnović oktobarska nagrada petar grabež saša todorović sombor svečanost
• Obeležen Dan sećanja na žrtve holokausta

Jevrejska opština u Somboru obeležila je danas Dan sećanja na žrtve holokausta - Jom Ašoa (Yom HaShoah).

Foto 21364Foto 21363 Članovi Jevrejske opštine Sombor položili su vence na spomen obeležja somborskih Jevreja stradalih u fašističkom teroru u Drugom svetskom ratu i jugoslovenskih i mađarskih Jevreja mučenih u Boru, a 1944. godine ubijenih kod Crvenke, pa sahranjenih na somborskom Jevrejskom groblju. Na spomen obeležje somborskim Jevrejima ubijenima u Drugom svetskom ratu venas u položili Andrija Sekelj i Miodrag Fišer, a prethodno je kadiš pročitao predmolitelj Saša Fišer. Polaganju venaca, pored ostalih članova Jevrejske opštine, prisustvovala je i predsednica Sandra Papo-Fišer.
Transport sa zadnjim somborskim Jevrejima otišao je iz grada 1944. godine, a od njih nekoliko hiljada iz koncentarcionih i radnih logora vratila se tek nekolicina. Jevrejsko groblje je inače u veoma lošem stanju, mnogo spomenika je porušeno, a zgrada koja je služila za verske obrede je devastirana.
Jom Ašoa obeležava se u Izraelu od 1953. godina kao memorijalni dan za sve jevrejske žrtve za vreme holokausta, kao i sećanje na pruženi otpor nacističkoj torturi.
triletrip @ Pon, 28.04.2014. 02:23
drugi svetski rat fašizam holokaust jevreji jevrejska opština sombor jom ašoa koncentracioni logor nacizam sombor yom hashoah
• Svečano za Dan oslobođenja

Svečanom akademijom i polaganjem cveća i venaca na spomenike oslobodiocima Sombora obeležen je 21. oktobar, dan kada je u Somboru završen Drugi svetski rat. - Ova nagrada mnogo mi znači, ne toliko u materijalnom smislu, već zbog toga, što će podsećati generacije, da sam ovde nekad živela - kazala je Tereza Kočiš, ovogodišnji lauerat Oktobarske nagrade Grada Sombora.

Foto 13061Foto 13062 - Gimnastičarska sam postala slučajno. Profesor Jovin me pozvao u Sokolski dom da vežbam, da malo ojačam, jer sam bila žgoljava. Tada sam išla u nižu gimnaziju, 1947. ili 48. godine. Tada se pojavio i bračni par Ivančević, trebala im je osma devojčica u vrstu Sombora, koja se pripremala za prvenstvo Vojvodine u Novom Sadu. Bila sam rezerva za gimnastiku na spravama, a na takmičenju u Novom Sadu sam osvojila prvo mesto, na razboju sam dobila čistu desetku - priča Tereza Kočiš, dobitnica Oktobarske nagrade Grada Sombora za 2011. godinu. Te iste godine održano je i prvenstvo Jugoslavije na Novom Beogradu, gde je osvojila još jedno prvo mesto. Sledeće godine, sa 15 godina, u seniorskoj konkurenciji pripremala se za Svetsko prvenstvo u Bazelu, koje je bilo održano 1950. godine. U Švajcarskoj je osvojila drugo mesto. Somborske gimnastičarke bile su u to vreme najbolje u državi. Tu su bile još Judita Štebler, Mira Pelagić, Radmila Popović, Ljiljana i Gordana Gigantaj. Tereza Kočiš bila je reprezentativka Jugoslavije čitavih 14 godina. Školovanje je kasnije Terezu Kočiš odvelo u Beograd, gde je studirala ekonomiju, da bi se nakon fakulteta zaposlila u Privrednoj komori Jugoslavije kao viši savetnik. Reprezentaciju Jugoslavije napustila je 1974. godine, kada je trebalo da se putuje na olimpijadu u Tokiju. - I uniforme su nam uzeli, ceo komplet, ceo olimpijski program smo vežbale i onda su nam kazali da nema novca i da ne idemo u Tokijo. Onda sam im rekla, da sam ja svoj čovek, smatrajte da od danas Tereza Kočiš ne postoji. Nagovarali su me da se vratim, ali ja nisam htela - ispričala je sedamdesetsedmoogodišnja Tereza Kočiš. Poslednji nastup, kao gimnastičarka, imala je u Novom Sadu na susretu sa reprezentacijom Mađarske. To joj je bio 25. nastup, čak i tada je uspela da osvoji bronzanu medalju. Tereza Kočiš danas živi u rodnom mestu Svetozaru Miletiću, radi u bašti i kako kaže, gleda gimnastiku iz fotelje. Zanimljivo je da je Tereza Kočiš, juče, prilikom uručenja Oktobarske nagrade, prvi put u životu videla čuvenu sliku Bitka kod Sente u velikoj sali Županije. - Poručila bih svojim sugrađanima da budu privrženi onome što rade, da istraju do kraja, jer bez toga nema ništa. Nema ništa bez ljubavi - kazala je Tereza Kočiš. - Jedino mi je žao što ovu radost ne mogu da podelim sa svojim trenerima i majkom, ali možda je tu njihov duh, pa nas vide. Ali tu su prijatelji, potomstvo na žalost nemam, jer mi je sin umro. Najteže je kada izgubiš one koji su ti najbliži. Takav je život! - završila je priču o svojoj karijeri i životu Tereza Kočiš, gimnastičarka i ekonomista, dobitnica Oktobarske nagrade Grada Sombora.
Dan oslobođenja Sombora od fašizma obeležen je javnim časom istorije u Parku heroja i polaganjem cveća i venaca na spomenike podugnutim u slavu oslobodilaca u Drugom svetskom ratu. U velikoj sali Županije priređena je svečana akademija, u okviru koje je dodeljena i oktobarska nagrada, obnovljena prošle godine. - Na današnji dan pre 67 godina, 21. oktobra 1944, borci Somborskog narodnooslobodilačkog partizanskog odreda i borci 31. gardijskog pešadijskog korpusa sovjetske Crvene armije ušli su u Sombor i oslobodili ga nakon troipogodišnje fašističke okupacije. Time je ovaj dan ostao zapisan kao jedan od najvažnijih datuma u dugoj i slavnoj istoriji našeg grada... Čvrsto verujem da su prihvatanje i širenje ideja slobode, mira, jednakosti, socijalne pravde, ljudskih i građanskih prava, tolerancije i zajedništva, najsigurniji način savremene borbe protiv, jednom već pobeđenih, fašističkih nazora. Svim našim sugrađanima, i budućim generacijama želim da čuvaju i neguju stečene vrednosti multietničke sredine, a sve to pod svodom slobode koja je temelj svih ostalih civilizacijskih tekovina i vrednosti - rekao je, osim ostalog, gradonačelnik Sombora Nemanja Delić. 
triletrip @ Sub, 22.10.2011. 15:45
21. oktobar dan oslobođenja drugi svetski rat fašizam gradonačelnik nemanja delić oktobarska nagrada sombor tereza kočiš
• Antifa vikend

Antifa tribina, svirke i izložba slika obeležiće predstojeći vikend u Somboru.

Foto 11815 U sklopu prvog antifa vikenda u Somboru, u petak će u klubu Pogon, u Batinskoj ulici broj 7, biti održana tribina sa temom „Antifašizam kao građanska dužnost”. Gosti tribine su Djakon di tutti Capi (Muzika Poludelih), kao i predstavnici Zrenjanin Antifa Festivala (ZAF) i Antifašističke akcije Novi Sad (AFANS), uz lokalnu podršku. Posle tribine, čiji je početak zakazan za 15:30, planirana je projekcija filma „Antifa: Chasseurs de skins, francuskog dokumentarca o borbi protiv neonacizma u Parizu, kao i obilazak izložbe slika autora iz Subotice, Novog Sada i Beograda. U nastavku „kulturno-umetničkog programa” sledi svirka nekoliko bendova u prostoru kluba Pogon: Niyazov (NS), Balance (Kula), Remedy (Novi Sad), P.R.S.O! (SO), Impurita (ZR).
Sledećeg dana, u subotu, nastupiće još tri benda, na istom mestu: Agitator, Korowai Kuru i Deponija Zvuka. Svirke počinju u 21 sat, a ulaznica košta 100 dinara.
pcmaniac @ Čet, 05.05.2011. 09:03
antifa društvo fašizam kultura muzika nacizam neonacizam pogon sombor svirka svirke zabava
>>
12