Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Mladi zajedno za očuvanje kulture i prirode

Srednja ekonomska škola Sombor i Centar za stručno usavršavanje iz Kiškunhalaša (Mađarska) partneri su u prekogarničnom projektu „Mladi - zajedno”, koji sufinansira Evropska unija. U sredu je u okviru projekta u Somboru održan okrugli sto na kojem su učestvovali predstavnici iz oba grada.

Foto 35093Foto 35094 Na okruglom stolu, koji je održan u restoranu „Karibo”, su sumirani i analizirani rezultati nakon sprovedenih projektnih aktivnosti, koji su dobijeni na osnovu podataka iz druge ankete u okviru projekta. Pošto je jedan od ciljeva projekta podizanje nivoa ekološke svesti, anketa u obe škole je sprovedena elektronski. Rezultate je obradila i analizirala psiholog Stamenka Sudar iz Srednje ekonomske škole u Somboru, koja je potom izradila studiju, predstavljenu na okruglom stolu u Somboru. Učesnici okruglog stola su bili učenici, učesnici projekta u obe škole, članovi projektnog tima „Mladi - zajedno”, predstavnici udruženja i organizacija koje realizuju raznovrsne programe sa mladima iz Mađarske i Srbije. Zaključeno je da su rezultati postignuti ovim projektom višestruki i odnose se na unapređenje stavova mladih kroz bolje poznavanje kulturnih znamenitosti regiona, negovanje kulturnog nasleđa, višeg nivoa ekološke svesti i negovanja zdravih stilova života.
Tokom projekta realizovale su se tri četvorodnevne interkulturalne razmene učenika i 1 šestodnevni kamp sa ciljem sticanja znanja, veština i razmene ideja. Nabavljrna je i savremena računarska oprema za obe škole. Učesnici su putem razmene iskustava aktivno doprineli regionalnom prekograničnom razvoju. Ukupna vrednost projekta je 116.903 evra, a Evropska unija ga sufinansira sa 99.368 evra.
triletrip @ Pet, 15.02.2019. 00:49
društvo ekonomija evropska unija interreg ipa cbc istorija kiškunhalaš mađarska prekogranična saradnja projekat sombor srbija srednja ekonomska škola srednja škola
• Kabliranje prvi čin projekta od 3,2 miliona evra

Postavljanjem niskonaponske električne mreže u ulici Matije Gupca u Somboru, počeli su pripremni radovi koji će omogućiti proširenje prekograničnog puta između Sombora i Baje.

Foto 34336 - Kabliranje niskonaponske (NN) mreže i javne rasvete bilo je neophodno pošto stubovi NN mreže smetaju proširenju puta. Radovi su povereni somborskoj kompaniji Somborelektro, uz obavezu da radove okonča u roku od 45 dana. Vrednost radova iznosi 64.800,00 evra i finansiraju se iz projekta - rekao je prilikom obilaska radova, član projektnog tima i pomoćnik načelnika Odeljenja za komunalne delatnosti Gradske uprave Viktor Despotović. Član projektnog tima i pomoćnik gradonačelnice za mesnu samoupravu Atila Pribila, istakao je da je od velikog značaja što projekat proširenja puta između Sombora i Baje podržava ceo grad, a naročito gradonačelnica Dušanka Golubović. - Podrška svih je značajna, jer ćemo proširenjem puta omogućiti izlaz naše robe na granicu. Cilj nije samo da se obnovi put do granice, već da naša roba ima što kraći put do Zapadne Evrope. Nakon proširenja puta, koji sada iznosi šest metara, za dve do tri godine možemo očekivati i prekategorizaciju graničnog prelaza Bački Breg – Hercegsantovo - preneo je Pribila. Početku radova prisustvovali su još Ilona Pelt, poslanica u Skupštini AP Vojvodine, te Silard Janković, član Gradskog veća za oblast nacionalnih manjina i saradnje sa verskim zajednicama.
Ukupna vrednost projekta „Poboljšanje prekograničnog puta Sombor – Baja 2” iznosi 3,12 miliona evra, od kojih Evropska unija obezbeđuje 85 odsto, a grad Sombor 15 odsto sredstava od ukupne vrednosti projekta.
savamajstor @ Čet, 18.10.2018. 03:03
atila pribila društvo evropska unija gradsko veće ilona pelt kabliranje niskonaponska mreža odeljenje za komunalne delatnosti, imovinsko pravne i stambene poslove poboljšanje prekograničnog puta sombor – baja 2 silard janković sombor ulica matije gupca viktor despotović
• Migranti u poseti Dida Hornjakovom salašu

Migrantska deca i njihovi roditelji, koji su privremeno smešteni u prihvatnom centru u Somboru, posetili su Dida Hornjakov salaš - objavila je Novinska agencija Beta.

Foto 34248 Deca iz Avganistana, Irana i Iraka učestvovala su u likovnoj radionici, a potom na salašu, koji je sačuvao tradiciju od 1901. godine, upoznali se sa autentičnom vojvođanskom sobom, bunjevačkom tradicionalnom odećom. Probali su i vojvođanske specijalitete. Minar (38) iz Iraka, koja boravi u Srbiji godinu dana, rekla je za agenciju za Beta da je došla na salaš zbog svog sina koji je star pet godina i učestvuje u likovnoj radionici. - Ovo je dobra aktivnost za decu, da nešto nauče. Sviđaju mi se ljudi u Srbiji, jer su jako dobri - kazala je Minar. Gazdarica salaša Aranka Hornjak Mijić objasnila je da je salaš nasledila od svog dede i oca, da radi kao poljoprivredno gazdinstvo, a da je poslednjih desetak godina otvoren za turizam. - Sa decom migrantima ćemo obići izložbene sobe da vide kako je to pre 100 godina bilo ovde, sačuvali smo iz tog doba nameštaj. Rade sa umetnicom likovne radionice, a u sali ćemo ih ugostiti našim tipičnim ručkom - rekla je Aranka Mijić i dodala da su deca imala priliku i da vide guske, patke i ovce koje gaje na salašu.
Cilj ove i sličnih aktivnosti koje se sprovode u okviru Podrške Evropske unije upravljanju migracijama u Srbiji je da omogući migrantskoj populaciji koja je smeštena u Srbiji upoznavanje sa istorijskim, duhovnim i kulturnim nasledjem i bogatstvom zemlje u kojoj privremeno borave, odnosno da omogući kulturnu i socijalnu razmenu kultura kojima pripadaju i tekovina zemlje u kojoj borave.
Izvor: beta | savamajstor @ Uto, 02.10.2018. 04:21
aranka hornjak mijić dida hornjakov salaš društvo evropska unija likovna kolonija migranti sombor upravljanje migracijama
• Evropska sredstva za urbanističke planove romskih naselja

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) potpisala je ugovore sa 11 gradova i opština među kojima je i Sombor, koji će biti podržani prilikom izrade urbanističkih planova za uređenje romskih podstandardnih naselja.

Foto 34195 Ugovori su potpisani u okviru projekta „Podrška Evropske unije inkluziji Roma”, a u ime grada Sombora ugovor je potpisao zamenik gradonačelnice Antonio Ratković.
Nikolas Bizel, šef Operacija i Delegacije Evropske unije u Srbiji je istakao važnost održivih stambenih rešenja, a to se pre svega može postići radom na legalizaciji i razvoju svih dokumenata. On je istakao da je pitanje socijalnog uključivanja Roma od posebne važnosti i za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji jer se u okviru Poglavlja 23 govori i o unapređenju njihovog položaja.
Težište podrške izabranim lokalnim samoupravama je izrada urbanističkih planova za više od 1000 domaćinstava, koja će tako dobiti osnov za ozakonjenje objekata, parametre za izgradnju nedostajuće komunalne infrastrukture, definisanu mrežu javnih saobraćajnica, kao i definisane lokacije za javne sadržaje.
Ukupna vrednost izrade predviđenih planova je više od 11 miliona dinara, donacija Evropske unije iznosi 7,5 miliona, dok lokalne samouprave izradu planova finansiraju sa 3,5 miliona dinara.
Gradu Somboru je za izradu plana detaljne regulacije dela blokova 17 i 18 u Bačkom Monoštoru – romsko naselje odobreno 770.000 dinara, s tim da lokalna samouprava obezbedi 330.000 dinara.
triletrip @ Pon, 24.09.2018. 01:24
bački monoštor delegacija evropske unije društvo evropska unija manjine nikolas bizel romi sela sombor urbanistički plan urbanizam
• Počeli radovi na rekonstrukciji prevodnica

Dve bezdanske prevodnice će nakon izvedenih radova ponovo biti u punoj funkciji, a posebno je značajna obnova istorijski značajne prevodnice na kojoj je prvi put u svetu primenjena tehnika podvodnog betoniranja, što je za početak 19. veka bio istinski tehnološki podvig.

Foto 34104Foto 34103 Ovog meseca započeti su radovi na rekonstrukciji i sanaciji prevodnice Bezdan i prevodnice i ustave Šebešfok - saopštilo je JVP „Vode Vojvodine”. Vrednost radova, koji su deo INTERREG - IPA programa prekogranične saradnje Mađarska – Srbija, pod nazivom „Kompleksno unapređenje vodoprivrede područja kanala Baja-Bezdan” (BABEKA), iznosi skoro 3,5 miliona evra.
Obe prevodnice su dugi niz godina van funkcije pa je značaj ovih radova, kojima će opet biti osposobljene za rad, ogroman. Na Šebešfoku je u planu motorizovanje pogona na prevodnici i ustavi, dok će se na prevodnici Bezdan zadržati ručni pogon. Kada radovi budu završeni povećaće se nivo zaštite od poplava, stvoriće se uslovi za prelazak brodova iz Dunava u kanal Baja-Bezdan i obezbediće se puna operativna funkcija kanala, kao i dobra osnova za dalji razvoj sistema. Naime, najstarija prevodnica na ovim prostorima van funkcije je već više decenija, iako je ona prva kapija za ulaz u sistem kanala DTD, Ovim aktivnostima će se zaštiti prirodni rezervati, unaprediti ekonomija i turizam, naročito nautički.
Zbog velikog kulturno-istorijskog značaja ovi objekti su evidentirani kao nepokretnost pod prethodnom zaštitom, te se stoga sanacija i rekonstrukcija izvode po principu očuvanja prvobitnog izgleda.
Radovi se finansiraju 85 procenata iz sredstava Evropske unije i 15 procenata iz sopstvenih sredstava JVP „Vode Vojvodine”, koje ulaže izuzetne napore kako bi sve bilo gotovo pre dogovorenog roka, tačnije do kraja 2019. godine.
triletrip @ Uto, 11.09.2018. 11:00
dunav ekonomija evropska unija interreg ipa kanal dtd mađarska prekogranična saradnja privreda projekat sombor srbija vode vojvodine vodoprivreda
>>
1234
. . .
18