Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Uživanje u filmskoj umetnosti pod vedrim nebom

Drugi Sombor film fest otvorila je večeras glumica Tanja Bošković. Festival će trajati do 16. jula.

- Foto 36151 Gledajući oFoto 36150ve filmove, dajući podršku umetnicima, budite sigurni da ćemo doprineti makar malo da ovaj svet bude bolji.  Smatrajte da je od danas Sombor otvoren grad kao i ovaj festival – kazala je Tanja Bošković, članica stručnog žirija Glavne selekcije.
Vremenski uslovi dozvolili su da se 2. Sombor film fest - Porodica naroda Dunavsko-panonske regije dogodi pod vedrim nebom, a odziv publike bio je odličan! Više od 200 građana odlučilo se da petak veče provede pod vedrim nebom uz kokice i film u bašti Kabare gde je nakon svečanog otvaranja festivala prikazan film iz glavne takmičarske selekcije „Poslednji Srbin u Hrvatskoj” u režiji Predraga Ličine. Veliko interesovanje publike, posebno najmlađih, vladalo je i za film Raška Miljkovića „Zlogonje” iz selekcije Autori filmova do 30 godina koji je prkazan u dvorištu Gradskog muzeja. Selekcija Kad bi Sombor bio Holivud koja obuhvata filmove u kojima se naš grad kontekstualizuje na tematskom, izvođačkom, produkcionom ili nekom drugom planu za prvo veče odabrala je jugoslovenski film iz 1985. godine Život je lep (režija Boro Drašković) koji je prikazan u dvorištu Županije.
U Gradskom muzeju večeras je otvorena i izložba 24 originalna plakata pobednika filmskog festivala u Kanu koji su deo velike kolekcije u vlasništvu VINA Productions iz San Rafaela (Francuska).
Misija festivala je harmonizacija vrednosti koje stvara i neguje dvadeset narodnosti u gradu Somboru. Podsticanje  tolerancije, ravnopravnosti i slobode. Za postojanje ovako koncipiranog festivala uporište je u vizionarskom filmskom radu Erensta Bošnjaka, u autentičnoj srednjoevropskoj arhitekturi i prirodnom okruženju Gornjeg Podunavlja, kao potencijalu za kreiranje i snimanje novih filmova.
U subotu, 13. jula na programu je pet filmova: Između dana i noći, režija: Andro Martinović u 21 sat i Šavovi, režija: Miroslav Terzić u 22.30 (Glavna selekcija, Kabare), Lijenština, režija: Aleks Stefan u 21 sat i Horizonti, režija: Svetislav Dragomirović u 22.30 (selekcija Autori filmova do 30 godina, dvorište Gradskog muzeja) kao i Dečko od zlata, režija: Pupi Avati (Corps Diplomatique, dvorište Mađarske kasine, 21 sat). Jutarnji razgovori sa filmskim stvaraocima i promocije knjiga pod nazivom EsPRESSo u 11 u Godou biće organizovani 12,13. i 14. jula. Razgovore vode Goran Mitić, Goran Jovanović i Dejan Dabić. Tema subotnjeg jutarnjeg druženja je o filmu uopšte, o fimskilm festivalima, o ovogodišnjoj selekciji… Voditeljski par drugog filmskog festivala su mladi glumci Lana Karaklajić i Strahinja Blažić.
Ukoliko ste propustili projekcije prve festivalske večeri, svakako probajte da se organizujete i posetite filmski festival u narednim danima na nekoj od četiri zanimljive lokacije i uživajte u odličnom izboru filmova koje ćete besplatno pogledati pod vedrim nebom.
tam @ Sub, 13.07.2019. 00:10
2. sombor film fest ernest bošnjak lana karaklajić sombor strahinja blažić tanja bošković zlogonje
• Četiri nagrade za somborski teatar

Narodno pozorište Sombor, nakon završetka Festivala Teatar na raskršću u Nišu, bogatije je za četiri značajne nagrade!

Foto 35317Foto 35316 Ansambl somborskog teatra učestvovao je sa predstavom „Kad bi Sombor bio Holivud” koja je autorski projekat Kokana Mladenovića. Somborci su 12. marta, ovom već nagrađivanom predstavom, otvorili takmičarski program festivala i u prepunom niškom pozorištu oduševili publiku koja je glumce ispratila ovacijama.
Nagradu za najbolju mušku ulogu dobio je Marko Marković koji u predstavi tumači lik Ernesta Bošnjaka. Tatjana Radišić dobila je nagradu za najbolje kostimografsko ostvarenje, Irena Popović za originalnu scensku muziku a Andreja Kulešević za scenski pokret.
U obrazloženju odluke žiri je naveo da nagrada za najbolju mušku ulogu ide Marku Markoviću jer je „njegova gluma podrazumevala raslojavanje lika, davala je osnovni ton igre celog ansambla i furiozno ga vodila kroz epohe Sombora”. Prema rečima žirija Tatjana Radišić je kreirala kostime „poigravajući se na oštroj i opasnoj granici između Erosa i Tanatosa i na scenu iznela stilizovane odjeke prošlih epoha, ali i duh Sombora”. Žiri je istakao da „originalna muzika nije samo bojila atmosferu predstave nego je i omogućila glumcima da realizuju složene zadatke” a da su rešenja scenskog pokreta „vanrednom preciznošću doprinela da rečitosti ove predstave nije bio potreban govor”.


tam @ Čet, 21.03.2019. 17:30
“kad bi sombor bio holivud” andreja kulešević ernest bošnjak irena popović marko marković sombor tatjana radišić
• Lexington bend za 270. godišnjicu slobodnog i kraljevskog grada

Grad Sombor raspisao je javnu nabavku za suorganizaciju nastupa Lexington benda za Dan grada, odnosno 270. godišnjicu dobijanja statusa slobodnog i kraljevskog grada u Habsburškoj monarhiji.

Foto 7436Prema konkursnoj dokumentaciji koncert Lexington benda je zakazan za petak, 15. februar, iako se Dan grada pada na nedelju, 17. februar. Zanimljivo je da će Lexington bend dan pred koncert u Somboru nastupiti na SPENS-u u Novom, povodom Dana zaljubljenih, a iz našeg grada će otputovati za Minhen, gde nastupaju u subotu, 16. februara. Iz konkursne dokumentacije se vidi da će koncert za Dan grada početi u 21 čas i da predviđeno trajanje 90 minuta. - Suorganizacija podrazumeva obezbeđivanje dolaska i nastupa navedenog kompletnog benda u naznačeno vreme, tehničku podršku u produkciji koncerta (obezbeđivanje i postavljanje bine, rasvete i ozvučenja neophodnih za kompetnu produkciju), obezbeđenje smeštaja i ishrane za izvođače programa i ekipe koja obezbeđuje tehničku podršku benda. Organizator koncerta je Grad Sombor i on preuzima obavezu prijavljivanja javnog skupa, kao i obavezu obezbeđivanja javnog reda i mira - navodi se u konkursnoj dokumentaciji javne nabavke. Rok za podnošenje ponuda je 13. februar, a istog dana će biti održano i otvaranje ponuda, što manje-više govori da je rezultat javne nabavke verovatno već poznat, jer je opšte poznato da se bina i ozvučenje ne iznajmljuju danas za sutra. Za očekivati je da će biti i drugih programa povodom Dana grada, kulturnijih i dostojnijih, kao što je i ranije bilo, ali je sigurno da popularnoj „kulturi” poput ove, povodom tog datuma, nema mesta.
Možda važnije od nastupa Lexington benda je i da gradske vlasti, počev od ove aktuelne, pa unazad, gotovo od kada se Dan grada obeležava, pokazuju neverovatan neukus organizacijom ovakvih koncerata. Imali smo ranijih godina i izvesne trubače, i ko zna koga sve ne - za proslavu dana kada su građani Sombora praktično kupili sebi slobodu da uređuju svoj grad po sopstvenoj želji i potrebama, zaduživši se doslovno do guše, celokupnom ličnom i gradskom imovinom! Tada, 1749. godine, to je bio hrabar potez dostojan divljenja, pa bi taj dan tako i trebalo da se obeležava. Jer, taj dan je Somboru doneo privredni, kulturni, pa i naučni razvoj. Posle toga je nastala NORMA, Istorijsko društvo Bačko-bodroške županije, Srpska i Mađarska čitaonica, Gimnazija i druge građanske škole, gradske službe, lokalna samouprava, biblioteka, i brojne druge ustanove koje žive i danas u drugom, savremenom obliku. Zbog toga Dan grada treba da znači otvorena vrata ustanova kulture i umetnosti, crkava, zbog toga treba da se cvećem i zastavama okite spomenici znamenitih Somboraca poput Veljka Petrovića, Milana Konjovića, Ernesta Bošnjaka, Laze Kostića, Janoša Hercega, večna počivališta gradonačelnika poput Benea Čihaša, velikih župana Bačko-bodroške županije, umetnika, sportista... Toga dana građanima treba pokazati šta je Somboru doneo taj 17. februar, izlažući retke dokumente, predmete, pa što da ne, organizovanjem defilea u onovremenoj odeći. U svakom slučaju 17. februar ne bi smeo da bude dan jeftine zabave, koji političari koriste za učvršćivanje svoje vlasti po principu „hleba i igara”. Taj deo treba ostaviti za manifestacije poput Somborskog leta, kada im je prilika i vreme. Organizacija manifestacija povodom Dana grada mora se predati ljudima kojima je istorija i kultura posao. Potpuno je nejasno kako i zašto je izbor pao baš na Lexington bend, imaju li ti ljudi (ili ta osoba) ime i prezime, koji i kakvi kriterijumi su presudili, ako je kriterijuma uopšte bilo, osim da se nekome taj bend baš-baš dopada.
triletrip @ Sre, 06.02.2019. 10:00
17. februar čihaš bene dan grada ernest bošnjak istorijsko društvo bačko bodroške županije janoš herceg laza kostić lexington bend mađarska čitaonica milan konjović norma sombor srpska čitaonica status slobodnog i kraljevskog grada veljko petrović
• „Porajmosom” dosanjati san Ernesta Bošnjaka

U Somboru se ovih dana snima kratki umetnički igrani film „Porajmos” rađen po istoimenom romanu somborskog pisca Dušana Savića.

Foto 34701Foto 34705Ovu antiratnu dramu režira Gorčin Stojanović, režiser filmova „Ubistvo s predumišljajem”, „Stršljen” i bliski saradnik somborskog teatra čije su mnogobrojne predstave Somborci imali prilike da gledaju godinama unazad. Scenograf je poznati i nagrađivani srpski i jugoslovenski scenograf iz Beograda Milenko Jeremić koji je uradio više od stotinu filmova (Koreni, Maratonci trče počasni krug, Valter brani Sarajevo…), producent i scenarista je Dušan Jović, a direktor fotografije Somborac Đorđe Arambašić. Film se bavi sudbinama mađarske Jevrejke Žuže, romskog violiniste Dejana i nemačkog oficira Franca, na početku rata u Somboru, a potom u koncentracionom logoru. Radnja romana se izvorno dešava u Sarajevu, ali budući da u našem gradu postoje uslovi da se na stvaralački način obradi teška tema iz Drugog svetskog rata, radnja filma je smeštena u Sombor. U filmu su prikazani i neki istorijski događaji iz tog perioda.
Film je sniman pet dana prošle nedelje pa su sugrađani na ulicama u centru grada često sretali filmsku ekipu. Upravo tada svi su to hteli da zabeleže kamerama mobilnih telefona i na društvenim mrežama su se počele pojavljivati slike sa snimanja. To je bio razlog da kotaktiramo producenta i scenaristu „Porajmosa” Dušana Jovića i saznamo kada će film biti gotov.
- Snimanje je počelo u septembru, kada je Sombor najlepši, jer su nam trebali takvi prvi kadrovi, a onda smo radi snimanja daljih scena čekali zimu i da padne sneg. Scene logora i transporta Jevreja snimali smo na železničkoj stanici, radili smo i na kanalu, na somborskim ulicama (Apatinski put, Vojvođanskoj, ulici Rade Končara, Njegoševoj…) ali i u kući Save Stojkova, porodice Pavkov, a sledeći vikend nas očekuje snimanje u kući Raše Bukvića. Naše ambicije su festivali. Ne želimo da napravimo komercijalni film, već izuzetno kvalitetan umetnički film – kazao je Dušan Jović i dodao:
- Film će na najbolji mogući način da promoviše Sombor. Cilj nam je da ljudi shvate da ovde može da se snimi kvalitetan i dobar film i da naš grad ima potencijala da tako nešto realizuje. Želimo da ovim projektom privučemo i druge filmske stvaraoce u naš grad, jer će to na najbolji mogući način da ga promoviše, a nadamo se da donese i materijalna sredstva gradu. Ideja nam je da ovim filmom pokušamo da dosanjamo san Ernesta Bošnjaka – istakao je Jović. Porajmos će se snimati još dva dana tokom predstojećeg vikeda, a premijera se očekuje početkom proleća. 
U filmu igraju mahom somborski glumci ili oni koji su na neki način povezani sa Somborom: Bane Jerković, mladi Slaven Došlo i Vanja Nenadić, potom Ivana V. Jovanović, Biljana Keskenović, Ervin Hadžimurtezić i drugi. Snimanje filma podržavaju Savez jevrejskih opština Srbije i Grad Sombor.
tam @ Pon, 17.12.2018. 21:58
bane jerković biljana keskenović dušan jović đorđe arambašić ernest bošnjak ervin hadžimurtezić gorčin stojanović ivana v. jovanović milenko jeremić porajmos sava stojkov slaven došlo sombor vanja nenadić
• Somborski film Lordana Zafranovića

Antiratna drama „Porajmos 101” snimaće se u Somboru od sredine maja.

Foto 33520 Antiratna drama biće rađena po istoimenom romanu Dušana Savića koji se bavi sudbinama mađarske Jevrejke Žuže, romskog violiniste Paganinija i nemačkog oficira Jozefa, na početku rata u Somboru, a potom u logoru Aušvic. Film će režirati poznati svetski filmski stvaralac Lordan Zafranović. Dušan Jović je scenarista. Govoreći o filmu Zafranović je istakao da će to biti somborski film, kako u pogledu lokacija gde će biti sniman, tako i u pogledu angažmana čitavog ansambla somborskog narodnog pozorišta. Zafranović je dodao da u Somboru postoje uslovi da se na stvaralački način obradi teška tema iz Drugog svetskog rata. - Ovaj film će biti aktuelan u Evropi gde Drugi svetski rat doživljava reviziju sećanja i ta kontura se pomalo ljulja u desnu stranu. Ovaj film, ukoliko ga izradimo kako sam zamislio, biće jedan snažan krik protiv rata, protiv nacionalizama koji rastu, protiv želja da se stvari istorijski okret. Da oni koji su poraženi, zapravo budu pobednici kao što se desilo u nekim republikama bivše Jugoslavije - rekao je Zafranović. Scenarista Jović, je preneo da je baza ovog filmskog projekta roman Dušana Savića, koji se izvorno događa u Sarajevu. - Radnju smo smestili u Sombor kako bi ispričali novu priču u kojoj su tačni i vreme i događaji. Ovo nije komercijalni film, ovo je umetnički film kojim želimo ponovo da podsetimo na stravu i užas koji nam se dešavao. Naša namera je da ovaj film bude dosanjani san Ernesta Bošnjaka i da to bude samo početak jedne inspiracije - objasnio je Jović, dodajući da će film biti realizovan u produkciji Ravangrad filma, uz podršku grada Sombora i Saveza jevrejskih opština Srbije.
Pisac romana „Porajmos 101”, Dušan Savić, zahvalio se Lordanu Zafranoviću što je prepoznao priču i izrazio želju da roman ekranizuje. Podsetio je da je zlo ciklično i često prisutno, kao i na jevrejsku izreku „Uvek smo spremni da oprostimo, ali zaboraviti nećemo nikad”. Nemanja Sarač, član Gradskog veća za kulturu i obrazovanje je naveo da se ulažu ogromni napori u afirmaciju grada i afirmaciju Sombora kao okruženja pogodnog za snimanje filma. On je da naveo da je želja da se prikažu sjajni Somborci, somborska multikulturalnost, prirodna bogatstva među kojima je prirodni rezervat biosfere pod zaštitom UNESKO – Bačko podunavlje. Sarač je podsetio da je u relativno kratkom periodu u Somboru je snimano nekoliko filmova koji su privukli značajnu pažnju i preneo da će se nastaviti podrška filmskoj produkciji na sistematičan način, najpre kroz filmski festival dunavsko-panonske regije. Mihajlo Nestorović, upravnik somborskog Narodnog pozorišta i direktor Direkcije 1. Filmskog festivala dunavsko-panonske regije, koji će biti organizovan u periodu od 10. do 15. septembra, rekao je da će najavljeni film, Sombor još više uzdići i proslaviti i visoko ga mapirati, ne samo na kulturnoj mapi Srbije nego i čitave Evrope. Radni naziv festivala je „Porodica naroda Sombor”, a premijera ovog filma planirana je za otvaranje festivala. Na festivalu će glavna nagrada biti Ernest Bošnjak – nagrada za doprinos razvoju filmske umetnosti.
savamajstor @ Uto, 24.04.2018. 02:53
1. filmski festival dinavsko-panonske regije dušan jović dušan savić ernest bošnjak gradsko veće kultura lordan zafranović nemanja sarač porajmos 101 porodica naroda sombor sombor umetnički film unesco
>>
1234