Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Trideset godina enigmatskog društva u Somboru

Somborsko enigmatsko društvo Dr Ðorđe Natošević obeležilo je proteklog vikenda vredan jubilej – 30 godina postojanja i stvaralaštva. Zaljubljenici u enigmatiku osnovali su 17. septembra 1988. godine u prostorijama Građevinske radne organizacije Dušan Staničkov enigmatsko društvo, u želji da omiljene aktivnosti koje su upražnjavali u slobodnom vremenu nastave na organizovan način.

Foto 34284Foto 31087 Tome je prethodila osmišljena i temeljna priprema, koju je obavio inicijativni odbor sa agilnim profesorom Radislavom-Batom Marinkovićem na čelu, svestranom ličnošću, dokazanom i na polju enigmatike. Spretno je rukovodio radom Društva sve do smrti 1993. godine, da bi ga nasledio njegov pulen Željko Dimović, koji danas obavlja dužnost predsednika ove organizacije. I pokojni Marinković, i kasnije Dimović, vešto su animirali brojne pristalice raznolikih vidova enigmatike, pa je društvo postajalo sve brojnije i vrlo brzo sticalo članove širom zemlje, tačnije bivše Jugoslavije. Od samog početka somborsko enigmatsko društvo je kako brojem članova, tako i rezultatima, stalo uz bok tada najstarijem jugoslovenskom društvu, onom u Bjelovaru. Društvo je prvih pet, šest godina postojanja imalo oko 150 članova, da bi vremenom, kako je dolazilo do raspada Jugoslavije, taj broj srazmerno padao. Danas ED Natošević, posle raznih perioda uspona i padova, što se tiče aktivnosti, broji tridsetak članova, među kojima su ljubitelji enigmatike i prijatelja kluba. Na osnivačkoj skupštini društva odlučeno je da ono nosi ime rodonačelnika naše enigmatike, autora prve studije o zagonetkama i vatrenog popularizatora zagonetaka kroz škole. Dr Ðorđe Natošević ostavio je za sobom delo od značaja za srpsku enigmatiku. Somborsko društvo je osnovano njegovom imenu u spomen, u godini kada je obeležena stogodišnjica njegove smrti. Osnivačkoj skupštini su prisustvovali: dipl ing Nikola Koh, dip ing Miroslav Crkvenjakov, prof Radislav Marinković, prof Božo Despotović, prof Miodrag Milenović, Aleksandar Černi, Milutin Mrdak, Ðorđe Marinković, Katica Leskur, Gojko Petrović, Josip Kulić, Nedeljko Skroza, Zlata Ðerić, Ðuro Knežević, Janoš Menđan i još 35 učenika osnovnih i srednjih škola Sombora. Gosti osnivačke skupštine bili su: dr Marijan Jurčec - doajen jugoslovenske enigmatike iz Osijeka, Stjepan Horvat - predsednik ES bivše Jugoslavije iz Bjelovara, Branko Polić i dr Miljenko Zuber – tadašnji predsednik i sekretar ESS iz Beograda i Milutin Tepšić – predstavnik UE Vuk Karadžić.
Kolonija umovanja
Nekada neke reči poprime nova značenja zahvaljujući tome što ih upotrebljavamo prilikom objašnjavanja nekih novih sadržaja. Uzmimo na primer reč „kolonija”. Kao što se zna, sa njom smo se upoznali iz istorije i geografije, jer je označavala oblasti koje je ekonomski iskorišćavala neka strana država. Sećate se engleskih ili španskih prekomorskih kolonija, koje su uglavnom kasnije sve postale samostalne države. Reč kolonija usput je dobijala i značenja, kao na primer, ferijalna kolonija (letovanje učenika u grupama), pa potom se sve češće čuje sintagma slikarska kolonija (okupljanje u prirodi slikara i vajara), itd. Somborski enigmatičari dali su koloniji novi sadržaj još za života Radislava-Bate Marinkovića. Oni su iskoristili ovu reč za potrebe enigmatike, pa su je, već 29 godina, ozvaničili u sintagmi – Enigmatska kolonija. To vam je kolonija umovanja, na kojoj se okupljaju enigmati na viđenje, druženje, nadmudrivanje u igri i smišljanju i rešavanju raznih glavolomkli. Ove godine u našem gradu održana je osamnaesta po redu „Enigmokolonija“.
Približiti koloniju mladima
S obzirom na ukupne okolnosti u kojima se živelo i radilo, klupski enigmatski potencijal nije mogao biti u potpunosti iskazan i iskoršćen. Sve je više prisutna i nezainteresovanost pojedinaca za aktivnosti kojima se Društvo od osnivanja bavi, a kao posledica novih trendova i shvatanja, kao i novih životnih filozofija, gde su prioriteti zarada i profit. Ipak možemo konstatovati da je ED Natošević u proteklom periodu zadovoljavajuće funkcionisao i radio, pa je dalje u granicama ukupnih mogućnosti, doprinosio afirmaciji, popularizaciji i razvoju srpske enigmatike. Zapaženi rezultati su postignuti na takmičanjima, organizovanjem konkursa Naslovni anagrami, turnira u Kvizovci, memorijala istaknutih članova društva, internetskih kupova, raznih takmičenja, kao i izdavanjem društvenog „Biltena“, knjiga i enigmatskih časopisa. U svim navedenim segmenima aktivnosti i rada, s obzirom na svoje potencijale, društvo bi trebalo u narednom periodu da ostvari i više, a naročito u sferi približavanja enigmatike najmlađim naraštajima i njihovog uključivanja u enigmatske tokove.
savamajstor @ Uto, 09.10.2018. 08:30
aleksandar černi božo despotović branko polić društvo đorđe marinković đuroi knežević enigmatika enigmatska kolonija enigmatsko društvo dr đorđe natošević gojko petrović ilenović janoš menđan josip kulić katica leskur miljenko zuber milutin mrdak milutin tepšić miodrag m mirijan jurčec miroslav crkvenjakov nedeljko skroza nikola koh radislav bata marinković sombor stjepan horvat željko dimović zlata đerić