Planirani prihodi Budžeta grada Sombora za 2012. godinu utvrđeni su u iznosu nešto višem od dve milijarde dinara. Uz sredstva koja će stići iz republičke i pokrajinske kase i drugih izvora, ukupno će se raspolagati sa 3,7 milijarde dinara.

Odbornici Skupštine grada u novogodišnjem raspoloženju usvojili su budžet grada za 2012. godinu. Bez mnogo rasprave i kritike, za usvajanje predloga Budžeta grada glasali su odbornici vladajuće Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i Mađarske koalicije. Srpska radikalna stranka je glasala protiv, ali, kako piše novosadski Dnevnik, šef odborničke grupe radikala Stevan Kesejić „nije štedeo reči hvale za konstruktivnost parlamentarne saradnje sa vladajućom većinom”. Gradonačelnik Nemanja Delić, predstavljajući budžet, okarakterisao ga je kao razvojni i socijalno odgovorni. On je kazao da će se ići ka tome da poreskim nametima bude obuhvaćen što širi sloj poreskih obveznika, a da se socijalno ugroženim građanima olakšaju te obaveze. Planirano je da budžetski korisnici gradskoj kasi doprinesu sa oko 185 miliona dinara, iz pokrajinskog i republičkog budžeta stići će preko 1,4 milijarde dinara. Gradski prihodi od poreza, imovine, taksi i zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta trebalo bi da budu nešto više od dve milijarde dinara. Od ukupne cifre od 3,7 milijardi najviše će biti namenjeno za komunalnu delatnost, koja će potrošiti 38 odsto budžeta. Slede društvene delatnosti sa 35 odsto udela u gradskoj javnoj potrošnji. U prilogu ove vesti možete da preuzmete dokumente Budžeta grada Sombora za 2012. godinu.

Na javnoj raspravi o budžetu grada za narednu godinu najviše primedbi izneli su predstavnici mesnih zajednica. Ticale su se uglavnom planiranja sredstava koje pripadaju mesnim zajednicama i dinamike trošenja sredstava.

Na javnoj raspravi o prvoj projekciji budžeta grada za sledeću godinu gradonačelnik Nemanja Delić napomenuo je da su smanjeni transferi iz republičke kase, pa će taj iznos sledeće godine biti oko 300 miliona dinara. S druge strane, imamo organizovanije prihode, koji dolaze iz lokalne pooreske administracije. - U proteklom periodu urađeno je mnogo u komunalnoj oblasti, gotovo svi domovi zdravlja su renovirani, unapredili smo rad ustanova čiji smo osnivač - izjavio je Nemanja Delić. Damir Marković, član Gradskog veća zadužen za finansije upoznao je prisutne sa strukturom gradskog budžeta i naveo da će i ove godine najviše novca otići na društvene delatnosti (obrazovanje, kultura, socijalna zaštita) i komunalnu sferu. Ljubinko Vračarić iz Mesne zajednice „Stanišić” je kazao da će planiranih 87 miliona dinara biti malo za mesne zajednice, jer to predstavlja manje od pet odsto gradskog budžeta. On je predložio da se ta cifra poveća za barem deset miliona dinara, jer seoske mesne zajednice ne mogu da izvrše svoje obaveze, a pored toga u neravnopravnom položaju su u odnosu na gradske, jer mnoge radove u Somboru obave komunalna preduzeća, dok su sela osuđena na sebe. On je, kao i nekoliko drugih predstavnika mesnih zajednica, upitao po kakvom kriterijumu se određuju izdvajanja u gradskoj kasi za sela. Vračarić je kazao da bi sela neke svoje potrebe mogla zadovoljiti i kroz projekte, ali često nemaju sredstava da konkurišu, jer je potrebno sopstveno učešće u delu troškova. Iz Mesne zajednice Stapar upućen je predlog da se pronađe način da mesne zajednice mogu da ostvaruju sopstvene prihode i da se dozvoli da u nekim slučajevima sama sela odlučuju na koji način će biti izvedeni komunalni radovi. Odbornik u Skupštini grada i predstavnik MZ Aleksa Šantić Nikola Pajić kazao je da bi Gradska uprava morala imati više poverenja u mesne zajednice, jer su one najbolje upoznate sa potrebama. On se osvrnuo i na stanje zelenila u gradu i kazao da bi trebalo obezbediti više sredstava za njegovu obnovu i održavanje. Zorka Milošević iz Kancelarije za mlade zatražila je više sredstava za mlade: ona je navela da je izdvojeno tek pola miliona dinara, iako bi trebalo barem 1,26 miliona, imajući u vidu da se sledeće godine ulazi u planiranje lokalne akcione politike prema mladima, a nedostaju i sredstva za realizaciju programa. Gradonačelnik Nemanja Delić je na primedbe predstavnika mesnih zajednica odgovorio da je u njima zatečeno jako loše stanje i neodgovarajuće trošenje novca, zbog čega je uvedena stroga kontrola i raspodela novca. Primedbe i predlozi na gradski budžet mogu da se upute Odeljenju za finansije Gradske uprave, pisanim putem ili elektronskom poštom.

Avgustovska prosečna zarada u Somboru manja je za 7,8 odsto u odnosu na onu isplaćenu prošlog meseca.

Somborci su u avgustu primili prosečnu zaradu od 33.085 dinara bez poreza i doprinosa - saopštio je Republički zavod za statistiku. To je za 2.815 dinara manje od prosečne julske isplaćene plate u Somboru. U zapadnobačkom regionu i dalje prednjači Apatin sa 40.833 dinara, treći su Odžaci sa 30.044 dinara, a mesto na začelju „tabele” zarada preuzela je Kula sa cifrom od 28.122 dinara. Prosečna zarada na nivou Zapadnobačkog okruga iznosi 33.119 dinara. Iznad vojvođanskog proseka, koji je 37.251 dinar, drži se jedino Apatin. Prema računu Republičkog zavoda za statistiku prosečna zarada u Srbiji isplaćena u avgustu bila je 38.389 dinara, dok je u regionu Sever, u koji spadaju Vojvodina i Grad Beograd prosečna zarada bila 42.411 dinara.

Prosečna zarada u maju u Somboru bila je 30.662 dinara bez poreza i doprinosa. U odnosu na april radi se o smanjenju od 16,1 odsto.

Prosečna zarada isplaćena u maju u Srbiji iznosi sa porezima i doprinosima 49.064 dinara, a bez njih 35.362 dinara. U odnosu na prosečnu platu za april ove godine godine, nominalno je manja za 10%, a realno za 10,4%. Pad zarada isplaćenih u maju, rezultat je, pre svega, dinamike isplata. Naime, krajem aprila su, zbog uskršnjih i prvomajskih praznika, isplaćene i zarade koje bi inače bile isplaćene početkom maja. Pored toga, u aprilu je izvršena isplata bonusa za prvi kvartal 2011. godine, što je takođe uticalo na pad zarada isplaćenih u maju - saopštio je Republički zavod za statistiku. Prosečna zarada u Zapadnobačkom okrugu je 30.775 dinara, dok je pokrajinski prosek za četiri crvene veći. U Somboru su zaposleni koji su primili platu dobili prosečno 30.662 dinara, što grad svrstava na tradicionalno drugo mesto u okrugu. Prvi je i dalje Apatin sa prosekom od 38.093 dinara, na treće mesto izbili su Odžaci sa 29.159 dinara. Na začelju je Kula sa prosečnom platom od 25.548 dinara. Lošije plate u Vojvodini od Zapadnobačke oblasti imaju jedino Srem i Severnobanatska oblast, koji za nama kaskaju svega nekoliko stotina dinara.

Sombor će 15. januara biti među četiri grada u Srbiji u kojima će premijerno biti prikazan film „Zeitgeist: Moving Forward”. Istoga dana dokumentarac će doživeti premijeru širom sveta.

Dokumentarni film „Zeitgeist: Moving Forward” 15. januara imaće svetsku premijeru. Film će u istom danu biti prikazan u 50 država na 30 jezika. U Srbiji će se to dogoditi u pet gradova: Beogradu, Nišu, Zrenjaninu, Novom Sadu i Somboru. „Zeitgeist” je svetski pokret koji se zalaže za pravedniju raspodelu bogatstva planete, održivi razvoj, novi pogled na svetsku ekonomiju, obrazovanje, pravednije društveno uređenje. Prema navodima Zeitgeist pokreta 40 odsto svetskog bogatstva poseduje jedan odsto ljudi na planeti, polovina populacije živi sa manje od dva dolara dnevno, a 34 hiljada mališana svakodnevno umire od posledica siromaštva i izlečivih bolesti. Svetsku premijeru filma organizuju lokalni „Zeitgeist” pokreti. Prvo prikazivanje filma u Somboru, sa prevodom na srpski, biće održano u subotu, 15. januara u 17 časova u Studentskom domu „Dr Zoran Đinđić”. Radi se o trećem nastavku serijala koji režira Piter Džozef.