Danas se obeležava Svetski dan vlažnih staništa, a dan ranije Svetski fond za zaštitu životne sredine (WWF) lansirao je kampanju Čuvari reka, čiji je cilj zauzdavanje uništavanja Drave, Mure i Dunava.

Kampanja „Čuvari reka“ deo je projekta „Zaštita evropske linije života“, koju WWF i Euronatur sprovode u partnerstvu sa lokalnim nevladinim organizacijama iz Srbije: „Podunav” - Bački Monoštor, „Moj kanal” - Sombor, Prirodnjačko društvo „Stari Dunav” - Apatin i Ekološki pokret Odžaci; te iz Hrvatske: Hrvatsko društvo za zaštitu ptica i prirode, „Zeleni Osijek”, „Zeus”, Franjo Koščec, „Baobab”, Prirodoslovno društvo „Drava” i Dravska liga. Povodom početka kampanje, čuvari reka okupili su se juče u Zagrebu na Trgu bana Jelačića i simboličnom akcijom obeležili početak monitoringa Dunava, Drave i Mure. Čuvari reka, važno je naglasiti, ne traže na obalama samo nedostatke, već svoje vreme u čamcima koriste i za naučna istraživanja. Ovih dana, dok je trajalo Međunarodno zimsko prebrojavanje ptica močvarica, čuvari reka su doprineli ukupnom zbiru koji će biti poznat kroz nekoliko dana.

Za šest dana, od subote do petka, vodostaj Dunava trebalo bi da poraste za čak tri metra - saopštio je Republički hidrometeorloški zavod.

Krajem prethodne sedmice nivo reke kretao se oko 1,2 metra, dok je je danas visina vode već blizu tri metra od nulte kvote. Za samo jedan dan vodostaj Dunava je kod Bezdana, porastao za 89 centimetara. Trenutno se nalazi na 267 centimetara. Po prognozama RHZ, u naredna tri dana nivo bi trebalo da dostigne 4,2 metra uz tendenciju daljeg rasta, koji bi mogao da uslovi i proglašenje redovne odbrane od poplava, kada vodostaj dostigne pet metara. Rast nivoa Dunava registrovan je na celom rečnom toku, od Nemačke do Ukrajine. Pre nešto više od mesec dana vodostaj najveće evropske reke bio je na istorijskom minimumu.

Na području zapadne Bačke od 14. do 22. januara biće obavljeno brojanje ptica u okviru međunarodne akcije koja se sprovodi više od 40 godina.

Međunarodni cenzus vodenih ptica (International Waterbird Census) je jedna od najstarijih i najmasovnijih akcija popisa ptica na svetu. Započeta je 1967. godine od strane Biroa za istraživanje vodenih ptica (International Waterfowl Research Bureau), danas Wetlands International. U Srbiji se različitim intenzitetom sprovodi od 1982. i zaista predstavlja najstarije organizovano popisivanje ptica na našem prostoru. Cilj cenzusa je dobijanje podataka o brojnosti i promenama populacija ptica koje žive na vodenim staništima, globalno najosetljivijim na ljudske intervencije, kako bi se odredila područja bitna za njihov opstanak i definisale strategije njihovog očuvanja. Cenzus se sprovodi volonterskim akcijama popisa na pojedinačnim lokalitetima na kojima ptice provode mirniji, nereproduktivni deo godišnjeg ciklusa (kod nas je to zima). Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije је оd 2011. i zvanično preuzelo koordinatorstvo Međunarodnog cenzusa ptica vodenih staništa u Srbiji. Nacionalni koordinator je Marko Šćiban, a teritoriju Srbije pokrivaju lokalni koordinatori koji za funkciju imaju lakšu organizaciju održavanja samog cenzusa i rasporeda posmatrača ptica. Za područje severozapadne Bačke koordinator je Dejan Đapić. Za sada se prijavilo preko 100 popisivača u celoj Srbiji, a prvi put će biti pokušan popis na celom toku reka Dunav, Sava, Tisa i Drina. Prikupljeni podaci biće poslati u svetsku bazu podataka koju vodi Wetlands International. Više informacija o popisu ptica i eventualnoj prijavi za popisivača može da se dobije kod nacionalnog koordinatora akcije, Marka Šćibana na mail sciban.marko@gmail.com. 

Dunav kod Bezdana i Apatina počeo je pre nekoliko dana da raste, tako da su brodovi koji su zbog niskog vodostaja prethodnih nedelja bili prisiljeni da se usidre otplovili.

Vodostaj Dunava kod Bezdana danas je 44 centimetara, a kod Apatina 100 cm. Brodovi koji su ostali zarobljeni zbog niskog vodostaja pre sedam dana su otplovili, tako da sada saobraćaj na reci teče nesmetano. Prognoze predviđaju dalji rast nivoa reke, što je svakako dobra vest za plovidbu. U međuvremenu Ministarstvo finansija odobrilo je Direkciji za vodne puteve dva miliona dinara za produbljivanje plovnog puta na Dunavu kod Apatina. Po rečima pomoćnik direktora „Plovputa” Ljubiše Mihajlović to je samo privremena mera, jer da se više ne bi dešavalo da brodovi prinudno budu usidreni na tom delu Dunava zbog niskog vodostaja i nanosa peska potrebno je ulaganje i do 20 - 30 miliona evra. Prema njegovim rečima, Srbija ima odlične predispozicije, ali nije dovoljno samo sanirati plićake, već i ulagati u razvoj luka, u flotu, u obrazovanje kadrova. Srbija nije jedina zemlja u kojoj se za plovne puteve ne izdvaja dovoljno. Mihajlović je ukazao da sličan problem imaju i zemlje u regionu, ali i EU, gde samo 5,8 odsto transporta ide vodnim putem.

Sa padom nivoa vode u Dunavu, na obalu su isplivale brojne priče koje se kriju na dnu korita! Pristanište, probijen rajter, zašto samo naš deo toka nije plovan pri niskom vodostaju.

- Gradsko veće Grada Sombora procenilo je da bi izgradnja teretne luke i pretovarnog mesta uticalo na smanjenje transportnih troškova, povećanje konkurentnosti proizvoda namenjenih izvozu, smanjilo bi opterećenje i habanje putne infrastrukture i omogućilo otvaranje novih radnih mesta - izvestili su iz Županije u julu. Nemanja Delić je potpisao pismo podrške i time očigledno zaključio „još jednu” gradsku investiciju. Pet meseci o ovom ne da se nije pričalo, već verovatno od vodeće strukture niko nije ni pomislio da to postoji ili šta se tamo radi. A radi se ozelenjavanje i to na gradskom zemljištu, planiranom da u perspektivi postane Luka Bezdan. Pripremljena su mesta za najmanje stotinak sadnica, a kompletnu proceduru nadgleda i organizuje neimenovano somborsko udruženje „zelenih”. Za dalje planiranje, pa i gradnju Luke Bezdan, neophodno je samo da „teren bude čist”, što je i predviđeno Generalnim urbanističkim planom, a potvrđeno potrebnim odlukama preduzeća koja upravljaju ovim terenom. Po našim saznanjima, u priču su se uključili ozbiljni investitori iz Austrije, Hrvatske, Holandije... Plan je da brodom u izvoz, za početak, krenu žito, kukuruz, soja, mineralno đubrivo... Da se zaposli najmanje 50-ak radnika, više obrazovnih profila.