Sport Kultura Društvo Obrazovanje Privreda Poljoprivreda Sela
• Zajednička nominacija pet evropskih zemalja

Austrija, Slovenija, Hrvatska, Mađarska i Srbija, uputile su 30. septembra UNESCO-u zajedničku nominaciju, što je ujedno i poslednji deo slagalice za proglašenje rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav - prvog na svetu u pet država. Potvrda UNESCO-a očekuje se u junu 2020. godine.

Foto 36576 Reke koje teku kroz pet zemalja, formiraju zeleni pojas dug 700 kilometara i povezuju preko 930.000 hektara jedinstvenog područja sa značajnom prirodnom i kulturnom baštinom, čineći „Evropski Amazon”. - Izuzetno mi je drago da će rezervat biosfere „Bačko Podunavlje” koji se prostire na teritoriji pet opština - Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka, postati integralni deo prekograničnog rezervata biosfere. Ovoj zajedničkoj „zelenoj viziji” značajno su doprineli Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Komisija Republike Srbije za saradnju sa Uneskom - rekla je Duška Dimović iz WWF Adria-Srbija.
Direktorka programa zaštite prirode WWF Adrije Petra Remeta je navela da je prekogranična nominacija snažan pokazatelj jačanja regionalne saradnje i ujedinjenja zemalja s jedinstvenim ciljem zaštite prirode, te da je rad na zajedničkoj nominaciji primer međudržavne saradnje na ovako važnom pitanju. Rad na uspostavljanju rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav” u pet država zvanično počeo 2011. godine, potpisom deklaracije o uspostavljanju prekograničnog rezervata biosfere. Centralno i zaštitno područje rezervata biosfere proteže se na 280.000 hektara i uključuje 13 zaštićenih područja. Okruženo je sa 650.000 hektara prelaznog područja. Retke plavne šume, peščani i šljunkoviti sprudovi, rečna ostrva i mrtvaje čine jedinstveni rečni i kulturni predeo. Evropski Amazon je stanište najveće populacije orla belorepana u Evropi, sa čak 140 parova, kao i drugih ugroženih vrsta poput malih čigri, crnih roda, vidri, dabrova i jesetri, ali i važno područje za više od 250.000 migratornih ptica. Gotovo 900.000 stanovnika zavisi od Mure, Drave i Dunava. Po navodima Ivane Korn Varge (WWF Adrija), proglašenje rezervata biosfere važan je odmak od štetnih projekata poput izgradnje novih hidroelektrana ili eksploatacije sedimenata. Kaže i da je održivi suživot ljudi i prirode smer u kome se mora ići.
Podrška upravljanju rezervatom biosfere u pet država su i projekti ukupne vrednosti 14 miliona evra, sufinansirani od strane Evropske unije. Kroz inicijativu uspostavljena je saradnja zaštićenih područja svih pet zemalja, sa ciljem prekograničnog upravljanja, a kako kažu nadležni fokus projekta „Biciklističke staze evropskog Amazona” je uspostavljanje održivog cikloturizma. Konkretne mere revitalizacije reka sprovode se kroz druge projekte, kako bi se stvorila nova staništa i rekreativne zone duž reka.
savamajstor @ Pet, 04.10.2019. 08:00
društvo duška dimović ivana korn varga komisija republike srbije za saradnju sa uneskom orao belorepan petra remeta plavne šume pokrajinski zavod za zaštitu prirode prekogranični rezervat biosfere sombor unesco wwf adria
• Regeneracija Dunava 2019

Održan je dvanaesti Ekološko-muzički festival „Regeneracija Dunava“ u Bačkom Monoštoru.

Foto 36186 Foto 36188Foto 36185 Posetioci manifestacije imali su prilike da uživaju u mnogobrojnim sadržajima sa umetničkom i ekološkom t ematikom, a sve u prelepom ambijentu Eko-rekreativnog centra. Akcenat na Specijalnom Rezervatu Prirode Gornje Podunavlje i UNESCO Rezervatu Biosfere Bačko Podunavlje kroz radionice, edukacije i izložbe ima za cilj da podiže svest posetilaca i javnosti o značaju ovih zaštićenih prirodnih bogatstava.
Prvog dana organizovana je kreativna radionica „Gipsarizacija sa Kissom“ koju je vodio somborski umetnik Kristijan Kiss. Deca, učesnici radionice bojadisala su odlivke u gipsu u oblicima različitih životinja, uz prigodnu radionicu na temu zaštićenih životinjskih vrsta u našem okruženju. Predstavljena je i izložba slika Mine Ševo, koja je privukla veliku pažnju posetilaca, od onih najmlađih pa do najstarijih. Upriličena je i izložba fotografija čiji su autori Milica Tepavac iz Sombora i Marko Nađ iz Bačkog Monoštora. Tema izložbe bila je veza čoveka i prirode. Već tradicionalno, na primenu prirodnih materijala u umetničke svrhe, kroz slamarske radionice predstavili su Mario Stanić i Dejan Mitić. Oni su bili angažovani, pored izrade detalja od slame, i na izradi i revitalizaciji velikih skulptura od slame, dok je druge večeri festivala od slame napravljena, a nakon toga i spaljena velika skulptura feniksa od slame. U muzičkom delu festivala u petak učestvovali su: Baraba Dub Sound System, Low Frequency, Mefa, Gigatron, Little Shuja, Jelow i Show Me Selecta.
U subotu, festival je započeo realizacijom aktivnosti sa migrantima iz Prihvatnog centra u Somboru, tokom koje su porodice sa decom posetile festival, učestvujući u radionicama sa slamom i u pripremi ručka. Muzički program počeo je projektom Jazzbuka, tokom koga su vrsni muzičari The Hat Matters, prisutne sproveli kroz istorijat džez muzike, na pitak i prijemčiv način. Veoma inovativna je bila i radionica za decu „Dunavska bojanka“ tokom koje su deca bojadisala majice sa motivom Podunavlja, a iste su im kasnije i poklonjene. U večernjim časovima, otvorena je izložba fotografija „Trag u vodi“, autora Borisa Erga, predstavljajući pejzaže i detalje iz cele Srbije, a protkane vodom kao jednim od osnovnih elemenata. Muzički karusel u subotu su vrteli: Nađa Dell, Lewangz, King Calypso, Butchaa, C:Critz, Banzae, te Raggalution iz Slovenije i Fusnote iz Sombora.
Poslednjeg dana festivala, na sam Dan evropskog Amazona, u saradnji sa WWF – Svetskom organizacijom za prirodu i Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, organizovano je predstavljanje knjige o UNESCO Rezervatu Biosfere Bačko Podunavlje. Predstavljeni su i radovi studenata FON-a iz Beograda, na temu održivih biznisa u Rezervatu Biosfere. Program su vodili Marko Tucakov i Sara Pavkov iz PZZP, Duška Dimović – WWF Svetska organizacija za prirodu i Zdenka Mitić, kao predstavnica domaćina, a istom su prisustvovali i zvaničnici iz Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu prirode i predstavnici Grada Sombora. Proslava Dana Evro Amazona podrazumevala je i šetnju stazom Štrbac na koju se odazvao veliki broj građana. Vrhunac šenje bio je koncert – performans, koji su upriličile članice VA Musica Viva, nastupom na samoj obali bare Semenjača, izvodeći kompozicije iz celog sveta, posvećene prirodi. Dan je završen vožnjom brodićem Velikim Bačkim kanalom.
Ovako bogat program festivala osmišljen je i realizovan od strane UG Podunav, uz podršku Mesne zajednice Bački Monoštor, UG Bodrog , Ministarstva poljoprivrede – Republičke Direkcije za vode, Ministarstva životne sredine, Fondacije Ane i Vlade Divac, Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, Grada Sombora, WWF-Svetske organizacije za prirodu i Coca-Cola HBC Srbija.
tam @ Sre, 17.07.2019. 17:38
bačko podunavlje boris erg dejan mitić duška dimović fondacija ana i vlade divac gornje podunavlje kompanija coca-cola kristijan kiss ministarstvo poljoprivrede - republička direkcija za vode sombor svetski fond za prirodu - wwf ug podunav unesco rezervat biosfere zdenka mitić
• Priroda sa ljudima

Knjiga „Rezervat biosfere Bačko Podunavlje” biće predstavljena u sredu (12:00) u svečanoj sali Županije.

Foto 35076- Međunarodni koordinacioni savet UNESCO programa „Čovek i biosfera” doneo je 14. juna 2017. godine u Parizu odluku o upisu „Bačkog Podunavlja” na Svetsku listu rezervata biosfere. Priroda i ljudske aktivnosti nerazdvojni su delovi miljea podneblja uz levu obalu Dunava i uzduž Mostonge već milenijumima - piše u predgovoru knjige koja govori o tome kako priroda i ljudi u njoj žive zajedno i šta su jedni od drugih naučili u ovom vremenu. Organizatori promocije su naveli da će se gostima u u ime izdavača, obratiti Marina Tomić, v.d. direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Ratko Bajčetić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine, Jelena Dučić, načelnica Odeljenja za biodiverzitet Ministarstva zaštite životne sredine, Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu, odnosno Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice grada Sombora. O samom izdanju govoriće Boris Erg, direktor Regionalne kancelarije Međunarodne unije za zaštitu prirode za istočnu Evropu i centralnu Aziju, odnosno somborski publicista Milan Stepanović
Predstavljanje knjige „Rezervat biosfere Bačko Podunavlje” biće zaokruženo izložbom slika nastalih na likovnim kolonijama „Dondo” kod Bačkog Monoštora
savamajstor @ Uto, 12.03.2019. 05:25
antonio ratković bački monoštor boris erg čovek i biosfera društvo dunav duška dimović jelena dučić knjiga likovna kolonija dondo marina tomić milan stepanović odeljenje za biodiverzitet pokrajinski zavod za zaštitu prirode ratko bajčetić reka mostonga rezervat biosfere bačko podunavlje sela sombor svetski fond za prirodu unesco
• Širi se UNESCO-ov rezervat prirode

UNESCO je 25. jula dodao na svoju listu i slovenački rezervat biosfere „Mura”, čime je učinjen još jedan korak ka formkiranju međunarodnog Rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav.

Foto 26273Godinu dana nakon što je Bačko Podunavlje upisano na UNESCO listu rezervata biosfere, na godišnjoj konferenciji održanoj 25. jula UNESCO je na listu dodao i rezervat biosfere Mura u Sloveniji. Time je rezervat biosfere u pet zemalja – Evropski Amazon, korak bliže ostvarenju, s obzirom na to da su rezervati u Mađarskoj i Hrvatskoj proglašeni 2012. godine, dok se sada čeka i nominacija Austrije.
Do sada je 850 hiljada hektara prirodnih i kulturnih područja uz reke Muru, Dravu i Dunav zaštićeno od strane UNESCO-a, dok će rezervat biosfere koji će se prostirati kroz pet država obuhvatiti površinu od čak jedan milion hektara.
Područje u Sloveniji obuhvata najveće plavne šume, staništa retkih vrsta ptica orla belorepana i crne rode. Mura je najznačajnije stanište u Sloveniji za razne vrste riba, poput mladice i kečige, koje zbog slobodnog toka reke koji nije poremećen izgradnjom brana, mogu neometano da se kreću do Dunava.
– Nedavno smo obeležili godinu dana od kada se rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“ u Srbiji pridružio svetskoj mreži u okviru programa „Čovek i priroda”. Ovaj program podrazumeva ne samo zaštitu prirode, već upravo harmoničan odnos između ljudi i prirode, balans kojim se očuvanje prirode uspostavlja u funkciji održivog razvoja. U okviru rezervata biosfere „Bačko Podunavlje” koji se prostire na područjima opština Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka na površini od 176.635 ha, nalaze se četiri zaštićena područja, među kojima su izuzetno vredni Specijalni rezervati prirode „Gornje Podunavlje” i „Karađorđevo”, izjavila je Duška Dimović, koordinatorka projekta Mura-Drava-Dunav u Srbiji iz WWF Adria.
triletrip @ Čet, 02.08.2018. 01:22
bačko podunavlje drava društvo dunav duška dimović gornje podunavlje hrvatska mađarska mura rezervat biosfere slovenija sombor unesco wwf
• Predstavljen Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje”

U Somboru je u petak, 14. jula, mesec dana nakon proglašenja, odnosno upisa rezervata biosfere „Bačko Podunavlje” u UNESCO Svetsku listu rezervata biosfere, održana promocija ovog drugog rezervata biosfere u Srbiji i prvog u Vojvodini - saopštila je Gradska uprava.

Foto 31515Foto 31517 U zdanju Županije, u skupštinskoj sali, okupili su se predstavnici opština Apatin, Odžaci, Bač, Bačka Palanka i grada Sombora na čijem području se prostire RB „Bačko Podunavlje”, kao i predstavnici udruženja i organizacija koje se bave zaštitom životne sredine, ali i pojedinci čija je životna filozofija utemeljena na zdravoj prirodi, zdravoj životnoj sredini.
- Veoma je značajno što je rezervat biosfere „Bačko Podunavlje” upisan u svetsku listu rezervata biosfere, pod zaštitom UNESCA. To je od velikog značaja, jer program „Čovek i priroda”, u okviru kojeg je proglašen rezervat biosfere, podrazumeva jednu sinergiju između čoveka i prirode, i podrazumeva uspostavljanje balansa kojim se očuvanje prirode uspostavlja u funkciji održivog razvoja. Otvara nam se i mogućnost da upoznamo i iskustva onih koji su u tome otišli korak dalje i da rezervat biosfere bude tačka oslonca kada su razvojne, ekonomske šanse u pitanju - kazala je gradonačelnica Dušanka Golubović i istakla da je za lokalnu samoupravu od velikog značaja saradnja sa udruženjima koja se bave zaštitom životne sredine, ali i sa Ministarstvom zaštite životne sredine i pokrajinskim organima koji su i inicirali proglašenje područja „Bačkog Podunavlja” za rezervat biosfere.
Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan je kazao da se ovim skupom i rezervatom biosfere na simboličan način promoviše  kakva Srbija može da bude.
- Ovo je vrlo simboličan početak jedne druge filozofije, druge logike kakva Srbija može da bude. Takva Srbija je postojala i do sada, a čini mi se da samo nije viđena očima javnosti na ovaj eksplicitan način. Srbija je jedno od 40 najvrednijih područja na planeti kada je u pitanju biodiverzitet, i to bogatstvo mora da se sačuva. Ne može se prepustiti samo mogućnostima lokalne samouprave ili nevladinom sektoru, koji tako zdušno i sinhrono svih ovih godina pokušava da državu upozori i skrene pažnju na područja koja je potrebno zaštititi. Ministarstvo će u skladu sa mogućnostima i zakonom pomagati staranje o ovom zaštićenom području, porazgovaraćemo sa ljudima i videti kako oni mogu da funkcionišu zajedno sa staraocima i upravljačima u ovom prelepom delu naše zemlje - kazao je ministar Goran Trivan i obećao da će Ministarstvo biti spremno da lokalnoj samoupravi pomogne u svakom segmentu koji se odnosi na zaštitu životne sredine.
Dr Biljana Panjković, direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, je istakla da svako područje ne može biti rezervat biosfere.
- Postoje kriterijumi koje je UNESCO utvrdio, a jedan od osnovnih jeste da područje ima ekosisteme koji su značajni ne samo na našem, nacionalnom nivou, nego i na širem biogeografskom planu. Drugi princip je da se može izvršiti zonacija u skladu sa zonacijom rezervata biosfere i u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. Treći princip jeste da pored zaštićenih područja moramo imati područja koja služe za podršku i područja koja služe za razvoj, a to smo i postigli na 176.635 hektara na kojima se rezervat biosfere prostire - kazala je direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i dodala da su prednosti od proglašenja RB „Bačko Podunavlje” velike i za lokalno stanovništvo i biodiverzitet.
- Prednost za biodiverzitet je što će se omogućiti bolje očuvanje biološke raznovrsnosti, a lokalno stanovništvo će imati veću mogućnost razvoja i unapređenja održivog razvoja. Moći će da se povezuju sa lokalnim zajednicama iz drugih država sa rezervatima biosfere i na taj način sami sebi će stvoriti osnovu za bolju egzistenciju - navela je dr Panjković.
Duška Dimović, direktorka Svetske organizacije za prirodu –  WWF za Srbiju, istakla je da RB „Bačko Podunavlje” ne podrazumeva samo zaštitu prirode.
- Bačko Podunavlje je jedna divna razvojna mogućnost koja podrazumeva ne samo zaštitu prirode, već upravo harmoničan razvoj između ljudi i prirode. To je zaštita prirode, za prirodu i ljude. Ovaj rezervat biosfere je deo svetske mreže koja podrazumeva sedamsto rezervata na svetu. Ovo za lokalno stanovništvo ne znači da će, automatski, odjednom sve biti dobro, ali znači jednu razvojnu šansu. Upravo program biosfera podrazumeva uključivanje lokalnih usluga, tradicionalnog načina korišćenja zemljišta, tradicionalnih proizvoda i ono što je danas jako važno, eko-turizam uz Dunav - kazala je Duška Dimović, direktorka Svetske organizacije za prirodu u Srbiji.
triletrip @ Pet, 14.07.2017. 23:47
apatin bač bačka palanka dr biljana panjković društvo dunav dušanka golubović duška dimović goran trivan gornje podunavlje grad sombor gradonačelnica ministar ministarstvo za zaštitu životne sredine odžaci pokrajinski zavod za zaštitu prirode priroda rezervat biosfere sombor unesco wwf zaštita prirode
>>
1234