Polaganjem venaca i prigodnim programom na Dunavu kod spomenik Batinske bitke obeležena 75. godišnjica jedne od najvećih bitaka u Drugom svetskom ratu koje su se odigrale prostoru Jugoslavije.

Gradonačelnica Dušanka Golubović je u svom obraćanju na svečanosti ukazala na značaj Batinske bitke kroz doprinos mladih ljudi. Naglasila je da je pitanje mladih uvek aktuelno i istakla doprinos koji su mladi, štaviše deca, dali u jednom ovakvom događaju. - Kada smo 2017. godine obnovili i otvorili ovo zdanje Spomen kompleksa muzeja Batinske bitke, tada smo imali priliku da u ovoj izložbi i postavci vidimo i imena brojnih mladih ljudi. Moj najjači utisak bila je jedna mlada heroina koja je dala svoj veliki doprinos o kome ćemo u ovoj izložbi, kao i o doprinosu svih mladih imati priliku i danas da čujemo - ispričala je gradonačelnica. Podvukla je da to nama ostavlja i obavezu da slobodu koju su oni tada izborili, poštovanje, uvažavanje različitosti i sve ono što predstavlja rezultat borbe nad fašizmom i danas čuvamo i prenosimo budućim generacijama. Drugi sekretar Ambasade Ruske Federacije Aleksej Cibulin je u svom obraćanju rekao da će ruski narod uvek biti zahvalan na srpskom doprinosu u zajedničkoj pobedi i da će se uvek pamtiti velika žrtva Srba u drugom svetskom ratu. Kazao je da moramo biti zahvalni svim herojima koji su poginuli u borbi protiv fašizma, da treba da pamtimo i da poštujemo njihovu ulogu u tom svetom delu.

Prosvetnim radnicama uručena priznanja Avram Mrazović, zahvalnice i novčana nagrada.

Nadležna Komisija je odlučila da se priznanje Avram Mrazović u oblasti predškolskog obrazovanja dodeli Nedeljki Živković, vaspitačici Predškolske ustanove Vera Gucunja, Editi Sakali, pedagogici u OŠ Bratstvo - jedinstvo Somboru, odnosno u kategoriji srednjoškolskog obrazovanja i vaspitanja dr Lidiji Nerandžić Čanda, profesorki srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji Veljko Petrović. Priznanje i zahvalnice nagrađenim prosvetnim radnicima uručila je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović. - Podsetiću da smo prošle godine obeležili 240 godina od kada je osnovana prva škola za obrazovanje srpskih učitelja na čitavom slovenskom jugu, čuvena Norma, čiji je osnivač i utemeljitelj upravo Avram Mrazović. Zahvaljujući njemu pre više od dva veka Sombor je postao centar obrazovanja - rekla je gradonačelnica na svečanosti. Izrazila je nadu da će to ostati i u budućnosti. - Naša je želja da svako somborsko dete ima pravo na predškolsko obrazovanje od najranijeg uzrasta, te smo krenuli u dogradnju objekata predškolskih ustanova, povećavali broj smeštajnih kapaciteta i podsticali i privatne vrtiće. Shodno tome gotovo da ni jedno dete ne čeka na upis u vrtiće i na tome ćemo raditi i u buduće - napomenula je Golubović. Ove godine, kako je prenela, iz mera populacione politike, najveća investicija bila u objektu vrtića „Neven” u Konjovićevoj ulici, dok je najznačajnija investicija, u osnovnoškolske objekte, vezana za OŠ Nikola Tesla u Kljajićevu. - Za nas je od značaja i srednjoškolsko obrazovanje, dalje usmeravanje i afirmacija naših srednjih škola da inovativnim i razvojnim programima afirmišu i dalje Sombor kao centar obrazovanja i vaspitanja. Najveće investicije ove školske godine imaćemo u Srednjoj tehničkoj školi gde je to i najpotrebnije. O svemu ovome kada govorim, govorim o zgradama, objektima i opremi i o svemu onome što zapravo bez ljudskog faktora i potencijala nema nikakvog smisla. Otuda zapravo smatram najvećom investicijom ove godine otvaranje Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju, odakle očekujemo da potekne jedan veliki rasadnik znanja u kome će naši prosvetni radnici biti slušaoci, ali i predavači i u tom smislu takođe uticati na centar obrazovanja u Somboru - ispričala je gradonačelnica Sombora.

Gradonačelnica je učestvovala na prvom švajcarsko - srpskom forumu o značaju proizvoda sa geografskim poreklom, GI oznake kvaliteta, kao jedinstvenog alata za brendiranje lokalnih zajednica i podsticanje ekonomskog rasta.

Skupu pod nazivom „OriGInal iz Srbije” predstavio je primere najbolje prakse iz Švajcarske koja je GI proizvode učinila sastavnim delom kulturne i turističke ponude, kao i mogućnosti partnerstva sa privatnim sektorom u promociji autentične hrane i rukotvorina sa našeg podneblja. Dušanka Golubović je istakla da je somborska samouprava prepoznala jedan ovakav pristup i da je u cilju realizacije nekoliko različitih mera započet rad na geografskoj zaštiti porekla proizvoda na različite načine. - S jedne strane krenuli smo od realizacije po projektu u oblasti kulture, da između ostalog sačuvamo kulturno nasleđe našeg grada, a isto tako da uključimo obrazovne institucije u smislu različitih istraživačkih delatnosti- ispričala je gradonačelnica. Prenela je da su obrazovne institucije uključene u proces izrade tradicionalnih proizvoda, pa se Somborski sir proizvodi u Srednjoj poljoprivrednoj školi, da se zaštita Staparskog ćilima uči u osnovnoj školi u Staparu, a da će Srednja ekonomska škola proizvoditi Somborsku listaru, koji bi trebalo da postane naš zaštićeni proizvod.

Gradonačelnica Sombora ugostila je ambasadora Republike Austrije Nikolausa Luterotija.

Susret u Somboru počeo je radnim sastankom na kome su se razmatrale mogućnosti za saradnju grada Sombora i Republike Austrije. Domaćini su predstavili geografske i privredne potencijale, ali i kulturološke odlike ovog kraja. Ambasador Luteroti je rekao da je čuo mnogo dobrih stvari o Somboru i da se zbog toga odlučio za posetu. Naveo je da se razgovaralo o mogućnostima saradnje i o produbljivanju postojećih projekata. - Odnosi između Austrije i Srbije nikad nisu bili bolji, a to počiva na tome što politički, privredni i kulturni odnosi imaju dugu tradiciju. Najvažnije u toj saradnji jesu zapravo ljudi. U Beču ima mnogo ljudi koji su poreklom iz Srbije i čine važnu grupaciju stanovništva u Austriji, te veze jesu zapravo najveći razlog što Austrija podržava Srbiju na njenom putu ka Evropskoj uniji - rekao je Nikolaus Luteroti. Naglasio je  zainteresovanost austrijskih investitora za privredna ulaganja u Somboru. Luteroti je poručio da se raduje svakoj budućoj saradnji i da imamo mnogo ideja i projekata koje bi mogli biti realizovani.

Ozvaničen je početak rada na Strategiji razvoja kulture Grada Sombora.

Tim povodom javnosti su se obratili gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i Vuk Vukićević, direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Srbije. Kako je navedeno, obzirom da Grad Sombor slovi za grad kulture, želja je bila da u budućnosti kulturni programi i aktivnosti kulturno-umetničkih društava, ali i samostalnih umetnika i celokupan kulturni razvoj na odgovarajući način budu iskoordinirani i planirai kroz jedan strateški dokument. - I do sada je Grad Sombor radio na izradi brojnih strateških dokumenata u smislu strategija održivog razvoja, različitih sektorskih strategija, ali se do sada nikada zvanično nismo bavili strategijom kulturnog razvitka kao što planiramo u budućnosti da činimo - rekla je gradonačelnica Golubović. Naglasila je značaj da se u ovom procesu sprovodi sa referentnim partnerom.